Jelena Trifunović

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је данас у разговору са председником Руске Федерације Владимиром Путином изразио наду као и пре две и по године да Србија неће уводити санкције Русији, као и да је показао захвалност за подршку нашим напорима у УН и подршку територијалном интегритету Србије и поручио да се то неће мењати.

„Управо сам завршио разговор са Путином, готово две и по године нисмо разговарали. Имали смо добар отворен, дуг и садржајан разговор о ономе што је био повод – 80 година од ослобођења Београда и захвалио сам Путину на честиткама и указао на непоколебљив и слободарски дух српског народа и захвалност Србије и нашег рода“, рекао је Вучић у видео поруци на Инстаграму.
Вучић је рекао да су спрске јединице заједно са Црвеном армијом учестовале у ослобађању нашег главног града.

„Разменили смо мишљења о свим важним билатералним питањима и оним економским и посебно сам захвалаио Путину на томе што је пре корекције Милера (из Гаспрома) учинио да Русија и ове године обезбеди довољне количине гаса за Републику Србију, на нивоу од шест милиона кубних метара плус два милиона, плус три милиона, ово је шема коју сте запамтили из прехтодних година која је за нас од изузетног значаја, по врло повољним ценама“, рекао је Вучић.

Вучић је рекао да су када је реч о ономе што је из прошлости заостало да се преговара и да се испуни обојица изразли наду да ће компромисним решењем и у наредном периоду бити решено.

Рекао је да су говорили и о другим економским питањима и важној сарадњи и свим важним политичким питањима и да ће о томе говорити сутра на РТС.

„Али оно што могу да кажем јесте да сам изразио наду баш као пре две и по године да Србија неће уводити санкције Руској Федерацији, као што сам показао изузетну захвалност и за подршку нашим напорирма у УН по питању различитих резолуција, а посебно сталну подршку територијалном интегритету Србије.

У сваком случају верујем да ће ово допринети даљем развоју српско руских односа и да ћемо моћи не само да се помажемо већ и да развијамо поверење између наших народа и земаља“, нагласио је Вучић.

Танјуг

Комисија за заштиту конкуренције је (КЗК) покренула је поступак против водећих малопродајних ланаца у Србији: ДЕЛХАИЗЕ СЕРБИА ДОО, МЕРЦАТОР-С ДОО, УНИВЕРЕXПОРТ ДОО и ДИС ДОО КРЊЕВО, као и против трећег лица, друштва Ценотека, у чијим су просторијама такође извршени ненајављени увиђаји.

Поступак је покренут на основу основане претпоставке да су наведена друштва прекршила конкуренцију закључивањем рестриктивног споразума, чиме су прекршили члан 10. Закона о заштити конкуренције.

Комисија је у оквиру Секторске анализе тржишта прехрамбених производа у Србији за период од 2018. до 2022. године утврдила низ показатеља који су указивали на нарушавање тржишне конкуренције. Анализа цена 35 производа код поменутих трговинских ланаца открила је да су цене основних прехрамбених артикала, попут млека, јогурта, уља, брашна, шећера, јаја, кафе и банана, биле готово идентичне, без обзира на различите услове набавке. У августу 2024. године, Комисија је додатно упоредила цене 45 производа код поменутих трговаца, што је додатно указало на одсуство међусобног конкурентског притиска.

Комисија је утврдила да су цене прехрамбених производа код свих трговаца биле сличне или идентичне, чиме је практично елиминисана ценовна конкуренција. Током периода праћења од априла до септембра 2024. године, вредност потрошачке корпе код посматраних учесника на тржишту се није значајно разликовала, осим код једног малопродавца који послује под неповољнијим комерцијалним условима.

Повреда конкуренције и последице на потрошаче

На основу спроведених анализа, Комисија је закључила да постоји основана сумња да су трговачки ланци закључили рестриктивни споразум у складу са чланом 10. Закона, због чега је тржиште малопродаје остварило вредносни раст у периоду од априла 2023. до марта 2024. године, док је количински промет благо опао. Такође, раст цена у малопродаји је премашио инфлаторне притиске, што указује на одсуство конкуренције.

У претходним изјавама за медије, представници КЗК су истакли да се анализа тржишта прехрамбених производа спроводи са циљем утврђивања да ли нарушавање конкуренције утиче на раст цена. Ова анализа траје још од почетка 2023. године, али су поједини учесници на тржишту одбили да доставе потребне податке, због чега је процес успорен.

О недостатку иницијатива и казнама за повреду конкуренције

За “Новости” су из КЗК раније објаснили да нису примили ниједну иницијативу која би се односила на малопродајне ланце прехрамбених производа, али наглашавају да поступци по службеној дужности могу бити покренути само на основу законског основа. Медијски наводи и страхови потрошача нису довољни за покретање поступка. Ипак, из Комисије подсећају да иницијативу може поднети било које физичко или правно лице, па чак и анонимно, те да организације за заштиту потрошача и медији такође могу иницирати истрагу.

Поред тога, у изјавама за “Новости” наведено је да Комисија до сада није могла да прејудицира резултате поступака нити да даје додатне информације, јер би то могло угрозити истрагу. Комисија је покренула 120 поступака од 2006. године до данас због злоупотребе доминантног положаја или закључивања рестриктивних споразума, а казне за повреду конкуренције могле су износити и до 10% од укупног годишњег прихода учесника на тржишту. Неки од учесника су због понављања прекршаја суочени са казнама од неколико милиона евра, пише 24седам.

Комисија за заштиту конкуренције наглашава да наставља са истрагом и анализом тржишта малопродаје прехрамбених производа, а у циљу заштите потрошача и осигуравања фер конкуренције на тржишту. Позивају сва лица која располажу релевантним информацијама да их доставе Комисији како би се утврдило чињенично стање и предузеле одговарајуће мере.