Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина у Новом Саду на којој је проглашено присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. За посланице у Скупштини изабрано је и седам жена.
Уласком у Скупштину ове жене су, поред националног ослобођења, најавиле и једно модерно и либерално доба, улазак у 20. век.
Иако у тадашњој држави жене нису имале право гласа, Буњевке и Српкиње су се за њега, на тренутак избориле. 757 делегата из 211 општина, је изабрано вољом народа на великим зборовима у тим областима, независно од националне, класне и полне припадности. Једини услов је био да је делегат навршио 20 година.
До тада су у Аустроугарској право гласа имали само мушкарци који су плаћали порез. У 211 политичких општина изабрано и седам жена које су се истицале друштвеним и хуманитарним активизмом у својим срединама: Милица Томић, Мара Малагурски Ђорђевић, Катица Рајчић, Олга Станковић, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић и Марија Јовановић.
Оне су пре сто шест година својим правом гласа на Великој народној скупштини утрле пут еманципацији жена у овом делу Европе. Иако су носиле европски дух и поставиле темеље родној равноправности, о њима и њиховим делима данас се мало зна.
Остоја Војиновић
