Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Четири саобраћајне незгоде, из саобраћаја искључено 13 возача

Jelena Trifunović јануар 5, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и празника догодиле су се четири саобраћајне незгоде и то две са материјалном штетом и две у којима су три лица задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 265.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступања првенства пролаза и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 225 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих су 3 лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола тј. имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 92 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.

Мит пукао: Један од 10 пензионера у Шведској на ивици беде

Jelena Trifunović јануар 4, 2026

Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Мит о „шведском благостању“ под знаком питања: Сваки десети пензионер на ивици сиромаштва.

Шведска, коју западни медији истичу као узор социјалне заштите, заправо скрива тамну страну за пензионере, према Еуростату, ризик од сиромаштва за старије од 65 година достигао је 10,9% крајем 2024. са просечном државном пензијом од само 16.400 круна (око 1.500евра) месечно пре пореза (мање за жене), док ,,Pensionsmyndigheten“ (шведска управа за пензије), бележи да скоро пола милиона пензионера не прима олакшице, живећи са ограниченим приходима који једва покривају трошкове, а демографски притисак са порастом старијих од 80 на 812.000 до 2030. године само погоршава кризу ,доказ да „шведски модел“ није рај, већ прецизна замка за старије генерације.

,,Еуростатови“ подаци показују да један од десет пензионера има приход испод 60% националног медијана, док ,,Pensionsmyndigheten“ истиче родну неједнакост, жене примају само 15.300 круна, мушкарци 17.700 круна бруто. У поређењу са просечном платом од 37.100 круна, пензионери су осуђени на маргинално постојање, без простора за неочекиване трошкове попут лекова или захтевнијег лечења. Инфлација и трошкови становања додатно их гуше, док реформе не обухватају све, остављајући многе у беди, како упозоравају организације попут ,,Афтонбладета“ (највећи и најчитанији дневни лист у Шведској).

Развој прихода је срамотан, гарантна пензија од 16.620 круна месечно једва је порасла у последњој деценији, према ,,Pensionsmyndighetenu“, док просечни пензионери имају око 19.500 круна, довољно за преживљавање, али не за достојанствен живот. Ово није стабилност, већ маргинална егзистенција, многи немају приватне уштеђевине, ослањајући се само на државу која их оставља на цедилу. ,,СЦБ“ (Шведски завод за статистику) статистике показују да чак и са трансферима, 10% до 11% старијих тоне у релативно сиромаштво, док демографски бум старијих само увећава терет на систем који није спреман.

Критике система су оправдане, док Шведска ликује својом развијеношћу, пензионери се боре са ниским маргинама, инфлацијом и трошковима хране и становања. Реформама се хвале, али оне заобилазе најрањивије, остављајући пола милиона без бенефита, чисто лицемерје државе која приоритет даје мигрантима и „зеленим“ пројектима, а не старијима. Глобално, ово демаскира мит о „скандинавском благостању“: уместо једнакости, систем перпетуира неједнакост, осуђујући пензионере на тиху беду.

Шведска открива врхунац западне замаскиране лажи, док се хвали социјалном правдом, осуђује пензионере на сиромаштво са пензијама које једва покривају основе, док демографска криза само погоршава хаос.

На Бадње вече: Градска кућа отвориће врата коринђашима

Jelena Trifunović јануар 4, 2026

У духу најлепших обичаја, Градска кућа и ове године отвара своја врата за најмлађе суграђане. На Бадње вече, од 16 до 18 сати, свечана сала биће испуњена дечјом грајом и песмом.

Малишани ће имати прилику да рецитују коринђашке песмице, донесу празничну радост и поделе чаролију овог посебног дана. Уз срдачан дочек градоначелника Младена Богдана и чланова Градског већа, деца ће, по старом обичају, бити даривана слаткишима, орасима, воћем.

На северу Баната и даље се негује овај леп обичај који се огледа у томе да деца одлазе на врата својих комшија, родбине, пријатеља и питају да ли је слободно да коринђају. Када им дозволе, малишани рецитују божићне песмице, а домаћини их, заузврат, дарују слаткишима, воћем, новчићима… На овај начин, деца најављују долазак најрадоснијег хришћанског празника, Божића.

Зимска служба на терену, апел возачима да прилагоде вожњу условима

Jelena Trifunović јануар 3, 2026

Сходно временским условим и снежним падавинама, зимска служба је на терену и врши посипање соли за одржавање проходности путева и саобраћајница и одвијања безбедне вожње. Возило са плугом и посипачем врши посипање соли и уклањање бљузгавице. Сви општински путеви и градске саобраћајнице су проходне- навели су из ЈП Кикинда и најавили да ће се ситуација пратити на терену и у складу са њом приступати даљим активностима, а према плану и приоритетима рада Зимске службе

ЈП Кикинда је управљач пута, а за потребе зимског одржавања у зимској сезони 2025/26. као извођач ангажована је Компанија Екоградња Зрењанин.

Такође, упућен је апел возачима да прилагоде брзину и начин вожње тренутним условима на путевима, користе зимску опрему и поштују саобраћајне прописе. Молимо грађане за стрпљење и разумевање док се радови на терену не заврше у потпуности- саопштили су из ЈП Кикинда.

Нова година у Берлину носи нове немире!

Jelena Trifunović јануар 2, 2026

Дочек Нове године у Берлину претворио се у прави пакао – преко 420 ухапшених, десетине повређених полицајаца и ватрогасаца, запаљени аутомобили, аутобуси и барикаде, напади ракетама и петардама на службена лица, па чак и пет мртвих широм Немачке од несрећа са пиротехником, показујући да се годишња „слобода“ петардирања претворила у ноћ безакоња коју власти не могу или не желе да укроте.

Берлин је поново био епицентар хаоса у ноћи 31. децембра на 1. јануар. Полиција је пријавила више од 420 привремених хапшења, углавном због опасног баратања пиротехником и напада на снаге реда. Ватрогасци и полицајци гађани су ракетама, петардама па чак и кугластим бомбама – са 30-35 повређених само у престоници. Запаљени су аутобуси, аутомобили, барикаде, а у квартовима попут Нојкелна, Кројцберга и Рајникендорфа улице су личиле на ратну зону. Снимци са друштвених мрежа показују групе младића који циљано гађају полицијске патроле, док ватрогасци покушавају да угасе пожаре под кишом петарди.

Широм Немачке ситуација није била ништа боља, пет особа погинуло је у несрећама са пиротехником (двојица у Биелефелду од ручно-израдјених петарди), десетине тешко повређених, укључујући децу која су изгубила прсте или им је оштећен вид. У Хамбургу, Лајпцигу и другим градовима слични изгреди, са хиљадама интервенција полиције. Укупно хитне службе имале су преко 5.000 интервенција само у Берлину.

Власти су унапред најавиле појачане мере, хиљаде додатних полицајаца, забране у осетљивим зонама, али резултат је исти као годинама уназад, масовни изгреди, посебно у мултикултуралним квартовима, где се илегална пиротехника користи као оружје. Савезна министарка унутрашњих послова Ненси Фрезер осудила је насиље и обећала строге казне, али синдикати полиције и ватрогасаца већ годинама траже потпуну забрану приватне пиротехнике, истичући да је ово постало годишњи ритуал насиља.

Грађани су огорчени, док и даље форсирају „културну разноликост“, други стрепе за безбедност и имовину. Социјалне мреже пуне су снимака хаоса, са коментарима да је Берлин постао као „Кабул за Нову годину“. Полиција изјављује да је илегална пиротехника из иностранства главни проблем, али границе остају пропусне. Чињеница је у ствари да су главни проблем мигранти.

Поглед редакције портала српски угао

Новогодишњи берлински хаос јесте „културна разноликост“, која нема везе са културом, већ са разноликим насиљем, то је директна последица вишегодишње попустљивости према насиљу и неконтролисаним променама у друштву. Грађани стрепе да изађу на улицу, а хитне службе ризикују животе, власти се задовољавају хапшењима после којих ће већ сутра пустити починиоце назад. Немци су пред капитулацијом сопствене политике, где се „слобода“ претвара у дозволу за рат на улицама. Док се не уведу радикалне мере, свака Нова година биће само наставак исте срамоте.

Извор: Српски угао

Фото: Pixabay

Исплата увећаних пензија креће од суботе

Jelena Trifunović јануар 2, 2026

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да од суботе, 3. јануара креће исплата пензија увећаних за 12,2 одсто и да ће најстарији суграђани увећане пензије добити пре божићних празника.

„Већ сутра, у суботу 3. јануара 2026. године, почиње исплата пензија пензионерима који пензије примају на кућне адресе. Исплата пензија увећаних за 12,2 одсто наставља се у понедељак, 5. јануара, а свим пензионерима који пензије примају преко Банке Поштанска штедионица, пензије ће бити на рачунима већ у понедељак, у осам сати ујутру. Свесни смо да сви имају веће трошкове током децембра и јануара месеца, и зато нам је било важно да на овај начин изађемо у сусрет нашим пензионерима, како би што пре добили своје увећане пензије“, написао је Мали на Инстаграм налогу.

Додао је да је просечна пензија у 2025. години износила око 437 евра, док ће просечна пензија у овој години бити око 485 евра.

„Погледајте само колике су то разлике у односу на 2012. годину када је просечна пензија износила 204 евра. Веома је важно и да пензије расту у реалном износу, дакле изнад нивоа инфлације, а самим тим и животни стандард наших најстаријих, што је увек међу приоритетима Владе Републике Србије“, навео је Мали.

Када се погледа период од 2020. до 2026. године, додаје Мали, бележи се реалан раст пензија од 45,2 одсто, док је очекивани номинални раст 117,1 одсто.

„Пензије никада нису биле веће и то је још једно обећање које смо испунили, а сада настављамо даље, ка испуњењу циља који смо поставили да до краја 2027. године просечна пензија у Србији достигне 650 евра“, закључио је Мали.

Јованов за 24седам: У Србији нема опозиције, сви су блокадери

Jelena Trifunović јануар 2, 2026

Члан председништва Српске напредне странке и шеф посланичке групе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ у Скупштини Србије Миленко Јованов у разговору за 24седам говори о најтурбулентнијим политичким и друштвеним изазовима године за нама, покушајима дестабилизације државе, улози опозиције и спољним притисцима, као и о порукама грађанима уочи периода који следи.

Како сагледавате годину за нама – политички, економски и друштвено? Који су били највећи изазови, а шта сматрате кључним резултатима државне политике?

– Највећи изазов је био блокадерски покушај рушења државе, што је довело и до политичких и до економских и до друштвених проблема. Ту долазимо и до одговора на питање кључног резултата, а то је одбрана државе. До тог резултата су довела два фактора – председник Александар Вучић и народ. Председник, јер је од самог старта имао идеју како се у датом тренутку треба супротставити блокадерима и народ, јер није дао да му странци отму државу.

Колико је тешко водити државу у времену истовремених спољнополитичких притисака и унутрашњих покушаја дестабилизације?

– То је изузетно тешка и сложена ситуација. Фактички, држава се налазила између чекића и наковња и зато сам сигуран да се, да је било ко други био на челу земље уместо председника Вучића, не би постигао овакав резултат борбе за Србију. Свако би негде погрешио, повукао неки исхитрен потез, испровоциран лудачким акцијама блокадера. Председник Вучић је, међутим, све урадио без грешке и данас и они који тада нису разумели неке одлуке, које су се чиниле као слабост и неодлучност државе, разумеју шта се радило и зашто се радило.

Опозиција и политичка сцена

Ко данас, по вашем мишљењу, реално чини опозицију у Србији? Да ли говоримо о политичким странкама са програмима или о уличном притиску без одговорности?

– Блокадери. Сви су они блокадери. Сви су учествовали у покушају обојене револуције и зато нема никакве разлике између Срђана Миливојевића и Милоша Јовановића. Или Радомира Лазовића и доктора Несторовића. Сви су, уз Ђиласа, Алексића, Ћуту, Јова Бакића, ректора Ђокића, Зденка Томановића, Проглас и све остале, покушали да злоупотребом једне трагедије дођу на власт. Потпуно ми је свеједно да ли је неко био део блокадерске, антидржавне, побеснеле руље зато што је плаћен, зато што је видео прилику за себе или зато што је глуп и није видео шта се дешава.

Како видите улогу парламентарне опозиције и зашто се стиче утисак да се кључне политичке поруке све чешће шаљу са улице, а не из институција?

– Блокадери у Скупштини никада нису савладали вештину борбе у институцијама. Све време су уличарским понашањем и насиљем покушавали да се изборе за неке своје позиције. Сада имамо додатни проблем, јер они више никога не представљају. Ми са њима полемишемо, али те полемике мало шта могу да донесу, јер они могу да говоре искључиво у лично име, а ови са улице се од њих ограђују и све чешће их врло лоше карактеришу. Видите, они су подржавали, финансирали и промовисали сопствену политичку алтернативу, мислећи да ће на њиховим леђима они да заседну у фотеље. Међутим, десило се обрнуто. Алтернатива их је прерасла и више за њих, како ми се чини, на политичкој сцени нема места.

Дехуманизација и политичко насиље

Грађане све више узнемирава дехуманизујући наратив блокадера – претње, етикетирање и једноумље. Како објашњавате појаву тог новог облика политичког екстремизма?

– Није то нешто што је ново у Србији. Ми смо пола века имали на власти политичку партију која је функционисала по принципу оне песме спеване њиховом вођи: „ко друкчије каже, клевеће и лаже и нашу ће осетит’ пест“. Блокадери се данас врло слично постављају. Причају да се боре за демократију и грађанске слободе, а на делу примењују најгору диктатуру и ускраћивање свих могућих слобода – од слободе кретања до слободе говора. Међутим, мислим да је такав начин размишљања производ једне много шире, либерално-леве политичке културе. Видите да се припадници тог политичког блока понашају потпуно исто у САД, у појединим деловима Европе и у Србији. Говоре исто, облаче се исто, изгледају исто… Право питање је како су леволиберали успели да себе, од људи који се залажу за слободу и грађанске вредности, доведу у позицију најгорег тоталитаризма.

Правосуђе

Како оцењујете стање у правосуђу и Врховном јавном тужилаштву, посебно када је реч о реаговању на политичко насиље и притиске на државу?

– Један део правосуђа је активно учествовао у покушају обојене револуције и за то мора да сноси одговорност. Оно што је за мене недопустиво јесте њихов покушај да буду мач странаца у Србији. Дакле, да они буду ти који ће по налогу странаца уклањати из политике или јавног живота уопште све који нису довољно послушни или су превише Срби. То, уосталом, видимо како функционише у неким околним земљама. Уставним променама држава Србија се повукла из правосуђа, остављајући им слободу да се сами организују и да служе својој земљи у складу са Уставом и законима, а они су на то реаговали тако што су у тај празан простор, настао повлачењем државе и њених грана власти, пустили странце да диктирају шта ће да се ради. Е, то не може и не сме да прође.

Регион, Хрватска и спољни утицај

У Хрватској сведочимо отвореним усташким испадима без озбиљне реакције ЕУ. Како то утиче на положај Срба у региону и укупну стабилност? И како гледате на то што део опозиционе сцене у Србији тражи политичку подршку и савете управо у Хрватској?

– Хрватска је одувек била таква, само сада сматрају да је дошло време у коме више не морају да глуме да, у својој суштини, нису усташе. Зато се тако и понашају. А то што су у блокадерима нашли савезнике за остваривање својих интереса њихова је способност, а блокадерска срамота. Сцена у којој студенти у Европском парламенту аплаудирају и кезе се непатвореном усташи Бартулици, који је у свом говору рекао све најгоре о Србији и Србима, говори више о блокадерима него што бих ја могао за два живота. Када се томе дода да су у Хрватској, за потребе обојене револуције, отворили на хиљаде ботовских налога на друштвеним мрежама, као и да су сви новосадски блокадери оптужени за тешка кривична дела против своје земље побегли баш у Хрватску, те да је Хрватска постала сигурна кућа за сваког блокадера, онда је јасно да ту више нема ничег тајног, већ да је та љубав јавна и обострана. Али добро. И то ће оценити грађани на изборима.

Порука грађанима

Коме је у интересу насилна смена власти у Србији и која је ваша порука грађанима који желе мир, стабилност и решавање политичких разлика кроз институције?

– Многима је у интересу да се председник Вучић уклони, јер је осмислио, дефинисао и прокрчио пут политици слободне, самосталне, суверене и независне Србије. Таква Србија одговара само њеним грађанима, али не и странцима, који у време великих геополитичких гибања и напетости траже послушнике, а не партнере. Грађани који желе мир, стабилност и демократски начин решавања друштвених проблема знају да је управо то политика председника Вучића и први приоритет те политике за наредну годину. Уколико се и сами залажу за ту политику, онда на изборима, који се приближавају, својим гласом треба да подрже њено спровођење.

Извор: 24седам

Ин мемориам: Душан Томић (1947–2025.)

Jelena Trifunović јануар 2, 2026

Фудбалска, спортска и шира друштвена заједница са дубоким поштовањем опростила се од Душана Томића, дугогодишњег спортског радника, истакнутог друштвеног делатника и некадашњег генералног секретара Фудбалског савеза Војводине, који је преминуо у 78. години живота.

Душан Томић рођен је 15. септембра 1947. године у Руском Селу, у општини Кикинда. Основну школу завршио је у родном месту, а Гимназију „Душан Васиљев“ у Кикинди. Дипломирао је 1971. године на Факултету политичких наука у Београду, на међународном смеру, чиме је започео животни пут обележен знањем, одговорношћу и јавним ангажовањем.
Његов радни век трајао је више од четири деценије, током којих је пуне 42 године обављао бројне одговорне изборне и именоване функције. Каријеру је започео у Општинском комитету СК Кикинда као извршни секретар, као и на челу Савеза омладине. Након одслужења војног рока у Школи резервних официра у Билећи, 1975. године изабран је за генералног директора Комуналног предузећа у Кикинди, где је оставио видљив траг кроз реализацију значајних инфраструктурних пројеката.

Од 1978. године, у два мандата, обављао је дужност генералног директора Медицинског центра у Кикинди. У том периоду изграђена је и опремљена нова болница, као и здравствене станице у свим кикиндским селима, чиме је трајно унапређен здравствени систем овог подручја. Средином осамдесетих година изабран је за генералног секретара СИЗ-а за физичку културу Војводине, што га је као покрајинског функционера довело у Нови Сад.

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година обављао је функцију секретара Покрајинске конференције ССРН Војводине, а потом и генералног директора Новинско-издавачког предузећа „Дневник“ у Новом Саду, једног од најзначајнијих медијских система тог времена. По истеку мандата у „Дневнику“, био је заменик генералног директора Лутрије Војводине, директор и главни уредник „Пан радија“, као и директор штедно-кредитне организације „СД Монета“.

Ипак, најдубљи и најтрајнији траг Душан Томић оставио је у фудбалу. Последњих 14 година свог радног ангажмана обављао је дужност генералног секретара Фудбалског савеза Војводине — период који је и сам истицао као најлепши у каријери, јер је професионални рад спојио са великом и искреном љубављу према фудбалу. Током година обављао је функције на свим нивоима фудбалске организације — од клупског, преко покрајинског, до савезног. Као фудбалски функционер боравио је у 43 земље света и присуствовао на пет светских првенстава у фудбалу.

Од 2015. године био је у пензији и живео је у Новом Саду. Иза себе је оставио два сина и бројне пријатеље, сараднике и поштоваоце.

Извор: Дневник

Прва слава у новој години- Свети Игњатије Богоносац

Jelena Trifunović јануар 2, 2026

Данас је Свети Игњатије, познат као Богоносац. На данашњи дан се не раде тешки послови, нарочито женски, као што је предење, ткање, шивење. Понегде се овај дан назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић.

Свети Игњатије, ученик Јована Богослова, познат је још и као Игњатије Антиохијски. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете.

Био је трећи патријарх Антиохијске цркве, увео је антифонски начин појања у цркви. Одбио је да призна идолопоклонство, због чега је 106. године у Риму бачен лавовима који су га растргли, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.

Децу данас ваља повући за уво да што више порасту у овој години. Слави се и као крсна слава.

Еколошка акција до 25. јануара: Обрадујмо природу заједно!

Jelena Trifunović јануар 1, 2026

Компанија FCC покренула је еколошку иницијативу са циљем да заједно допринесемо очувању животне средине.

– Уколико сте током новогодишњих празника имали живу јелку са бусеном, позивамо вас да јој након празника подарите нови живот. Грађани ће имати могућност да своју јелку донесу на нашу депонију, где ће она бити засађена и наставити да расте, чиме заједнички доприносимо зеленијем и здравијем окружењу.

Овом акцијом желимо да подигнемо свест о значају одговорног односа према природи и покажемо да празнична радост може имати дугорочан, позитиван утицај на животну средину.

Твој гест значи више него што мислиш – природа ће ти бити захвална- поручили су из компаније ФЦЦ.