Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Покрајински секретаријат: Пољопривредници у Војводини имају највећу подршку у Србији – блокада испред Владе политички мотивисана

Jelena Trifunović September 15, 2025

Након што су пољопривредници данас тракторима блокирали саобраћај испред зграде Покрајинске владе, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине поручује да је њихов буџет за 2025. годину већи за 219,4% у односу на 2015. Секретаријат оцењује да је протест политички мотивисан.

Саопштење преносимо у целости:

– Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине дужан је да реагује на данашње окупљање пољопривредника који су тракторима блокирали саобраћај испред зграде Покрајинске владе.

Буџет Покрајинског секретартијата за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине је данас већи за 219.4% у односу на буџет из 2015. године, када је на челу Покрајинске владе био Бојан Пајтић!

Буџет за 2025. годину износи 13.194.402.375,62 динара.

Посебно подсећамо незадовољне пољопривреднике блокадере да пољопривредник из Војводине има повлашћен положај у пољопривреди Србије, јер поред подстицаја које користи из буџета Републике Србије користи и бесповратна средства из буџета АП Војводине. Сваки пољопривредник у Војводини има право да конкурише на повраћај бесповратних средстава за пољопривредну производњу на конкурсима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, где је повраћај средстава од 60-90%.

Најзначајнији подстицај за индивидуалне пољопривредне произвиђаче је набавка механизације, а само ове године расписан је конкурс у висини од 550 милиона динара. У последње три године за набавку нове механизације за пољопривреднике у АП Војводини издвојено је преко 14 милиона евра.

Поред тога, сваки пољопривредник у Војводини има могућност да конкурише за опрему за наводњавање. У последњих пет година Покрајински секретаријат је одобрио бесповратна средства у вредности од две милијарде динара (17 милиона евра). У 2025. години износ бесповратних средствата за наводњавање износи 450 милиона динара. 459 пољопривредних газдинстава у овој години остварило је право на суфинансирање набавке опреме и система за наводњавање, а субвенционисана површина пољопривредног земљишта на којој ће се користити опрема за наводњавање је преко 4000 хектара .

За улагање у прераду примарних пољиопривредних производа у 2025. години издвојено је 111 милиона динара бесповратних средстава за индивидуалне пољопривредне произвођаче.

За меру „Подршка младима у руралним подручјима“ у 2025. години опредељена су средства у висини од 200 милиона динара бесповратних средстава за младе индивидуалне пољопривредне произвођаче.

За унапређење сточарске производње кроз набавку грла и одгајивачки програм у 2025. години опредељено је 290 милиона динара бесповратних средстава.

Посебно се у покрајинском секретаријату води рачуна о борби потив суше, те се сваке године уложи више од милијарду динара у изградњу двонаменских система за наводњавање. У последње две године извршени су радови на 66.377 хектара, што представља системску меру у борби притив суше, заједно са системским мерама у пошумњавању у које Покрајиснки секретаријат годишње улаже преко 300 милиона динара.

Пољопривредници који су блокирали саобраћај испред Бановине захтевају кредите са 1% камате. Подсећамо да у АП Војводини постоји Фонд за развој пољопривреде који нуди кредитну подршку управо са 1% камате, како за семе, репро материјал, тако и за опрему и набавку стоке и подизање вишегодишњих засада и куповину пољопривредног земљишта, и то годинама уназад. Фонд располаже са око 800 милиона динара за кредитну подршку. У 2025. години расписано је 14 крадитних линија за све секторе пољопривредне производње.

Након свега урађеног, спроведеног и испуњеног, постављамо питање, чиме сте то тачно незадовољни?
Покрајински секретаријат је увек отворен за разговор, савете и сугестије, а не и за ултиматуме.

На основу свега изнетог, може се стећи утисак да је данашња блокада зграде Покрајинске владе искључиво политички мотивисана – стоји у саопштењу.

Извор: нс уживо.рс

(ВИДЕО) У Кикинди обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Jelena Trifunović September 15, 2025

Поводом обележавања државног празника, Дана српског јединства, слободе и националне заставе, са торња Градске куће завијорила се велика застава Србије и, тачно у подне, интонирана је химна наше државе. Обележавању је присуствовао градоначелник Младен Богдан са сарадницима.

– У Кикинди и ове године достојанствено обележавамо јединство, слободу и заставу која повезује српски народ, овај празник који нас подсећа на све што нам је најпотребније, а то су саборност, заједништво и окупљање око правих вредности које су се прожимале кроз читаву нашу историју и градиле све што данас имамо- истакао је градоначелник Богдан. -У духу овог времена када смо сведоци да се традиционалне вредности спутавају, наша обавеза је да чувамо оно што имамо и да се боримо за породицу, децу, Српску православну цркву, образовање, право и слободу мисли и да се трудимо да побољшамо услове свим суграђанима.

-Такође, да се боримо за напредак Кикинде, боље услове живота и рада за све суграђане и развој економије, за разлику од оног чега смо сведоци протеклих месеци- блокирања и пропагирања неких вредности које нису у духу нашег народа, и које имају за циљ да се вратимо на оно што смо проживљавали од 2000. до 2012. године. Борићемо се да се та времена не врате и да Кикинда иде напред и развија се у смеру који желе наши суграђани- рекао је градоначелник.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Дан српског јединства, слободе и националне заставе установљен је у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата .

Празник се обележава широм Србије и Републике Српске, као симбол јединства, слободе и националног идентитета.

169475-srpska-trobijka-u-lincu-750x375-f

Српска тробојка на згради у Линцу (ФОТО)

Jelena Trifunović September 15, 2025

Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, на једној згради у Линцу разапета је велика српска тробојка, наводи портал „Српски угао“. Застава је привукла пажњу пролазника и подсетила на бројну српску заједницу у овом граду, где живи више од 20.000 наших људи.

Празник српског јединства установљен је 2020. године и обележава се 15. септембра, у знак сећања на пробој Солунског фронта и идеју заједништва. У Србији, Републици Српској и широм дијаспоре, овај дан постао је прилика да се нагласи значај саборности и очувања идентитета.

У Бечу, ове године је одржана централна прослава за аустријске Србе. Окупљени су у Халлманн Дому, под покровитељством Владе Србије и Амбасаде Србије уз подршку Владе Републике Српске, Савеза Срба у Аустрији и компаније МТЕЛ.

Том приликом амбасадор Марко Благојевић истакао је да застава није само обележје, већ и завет предака и одговорност потомака.
Ове свечаности нису прошле без напада.

Како наводи овај портал, политичар Борко Стефановић на друштвеним мрежама, покушао је да оспори важност обележавања празника у Бечу, што је изазвало огорчење међу нашим људима. У Линцу је истакнута огромна тробојка, можда баш као одговор и порука да народ брани свој празник и право да га слави.

547091737-1182271773928203-5945173653355982960-n-(1)

Поводом јубилеја “Дана лудаје” изложба у Историјском архиву

Jelena Trifunović September 15, 2025

У холу Историјског архива Кикинда у среду 17. септембра, са почетком у 18 часова биће отворена изложба “Корени Дана лудаје – од идеје до традиције” поводом четири деценије од покретања манифестације.

Изложбу су креирали Снежана Карачоњи и Никола Радосавчев.

zastava-srbije-serbian-flag-srpska-zastava

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Jelena Trifunović September 15, 2025

У Србији, као и у Републици Српској, данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата.

Као вид посебног поштовања према херојским прецима који су потукли непријатеље 1918. и изборили се за величанствену победу Срба у Првом светском рату, Влада Србије је 11. септембра 2020. донела одлуку да се надаље дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Истоветну одлуку донела је и Влада Републике Српске.

Распад фронтова Централних сила, што је изазвано српским пробојем Солунског фронта, довео је до окончања Првог светског рата, најразорнијег који је свет до тада видео, односно капитулације прво Бугарске и Турске, потом Аустроугарске и Немачке.

Победа у Првом светском рату, пробој Солунског фронта, окончање Светског рата и обликовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, један је највећих успеха у целокупној историји Срба.

Ове године, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, односно годишњица херојског пробоја Солунског фронта, обележава се и великом војном парадом “Снага јединства” 20. септембра у Београду.

У Културном центру у среду: Поема о Ленки и Лази

Jelena Trifunović September 15, 2025

У Културном центру Кикинда у среду 17. септембра публика ће бити у прилици да погледа својеврсни омаж Лази Костићу и Ленки Дунђерски, „Поема о Ленки и Лази”, у извођењу Ервина Газдага и Зденке Трифуњагић.

– Ово је својеврсна дуодрама коју сам од писама и делова споменара Ленке Дунђерски и Лазе Костића адаптирао за сценско извођење, наводи Ервин Газдаг. –Ми смо се овим комадом, који траје око сат и петнаест минута, с великим успехом већ представили у Зрењанину и Београду, а након Кикинде, имамо позиве и за гостовања у Будимпешти и Темишвару.

– Цео овај сценски игроказ говори о великој платонској љубави између Костића и Дунђерске и моја колегиница Зденка Трифуњагић и ја смо се трудили да осветлимо не само тај однос, него и живописан Костићев, као и Ленкин лик. Овај игроказ је „гарниран” и са одломцима из поеме „Санта Марија дела салуте”, и познатом Лазином песмом „Госпођици Л.Г.” Цео комад је прожет музичком пратњом а са сцене ће се у три наврата чути и снимци песама у извођењу Десимира Станојевића, Драгана Стојнића и Звонка Богдана – наводи Газдаг.

Иначе, Зденка Трифуњагић из Арадца се, осим што је врстан рецитатор, бави и писањем поезије, док је Ервин познат на средњобанатској културној мапи. Аутор је монографије у његовој родној Ечки, као и неколико десетина документарних филмова, а чест је и учесник књижевних вечери.

Програм у среду у Културном центру почиње у 19 часова и улазак је бесплатан.

Н. С.

Корени зову: Микица из Италије доноси најбољу пицу у Смедерево

Jelena Trifunović September 14, 2025

Бити српски пица мајстор у земљи где је тај специјалитет настао није било нимало лако. Ипак, за добру пиззу далеко се чује, тако је Микица Живковић више од деценије освајао непца Италијана, а данас тајну праве италијанске кухиње дели са својим суграђанима у Смедереву, преноси портал Српски угао.

Микица је 2000. године отишао у Италију, као и многи наши људи, тражећи бољи живот који је тада у Србији био тешко достижан. „Почео сам у грађевини, као већина нас кад одемо тамо, док нисам научио језик и упознао људе“, присећа се. Убрзо му се придружила супруга Марина, са којом је засновао породицу и добио две ћерке и сина. Управо тада долази тренутак преокрета. Марина је почела да ради у пицерији, а искуства која је стицала делила је са Микицом. Тако се родила њихова заједничка љубав према гастрономији, и убрзо су отворили сопствени ресторан.

„Наша пицерија била је у бањском градићу са пет природних извора и стално је било гостију из целе Италије. Имали смо 500 места и ресторан је радио пуним капацитетом. Посао је толико растао да смо морали да запослимо још седморо радника. Клијената је било и лети и зими, готово да нисмо знали шта је одмор.“

Ипак, успех није свима био по вољи. „Кад сам купио бољи ауто, комшије су одмах почеле: ‘Одакле њему паре? Сигурно не ради поштено.’ Нису могли да прихвате да један Србин успе у угоститељству“, присећа се Микица.

А онда је пандемија све променила. Ограничења и затварања уништили су посао, криминал је букнуо, а Живковићи су почели да размишљају о повратку у Србију.

„Кап која је прелила чашу и била је пљачка. Штета од 15.000 евра никад ми није надокнађена. Најтеже ми је било кад су ћерке плакале и дрхтале од стреса док су карабињери хладно записивали изјаве и рекли: ‘Шта ћеш, то су ти сународници урадили.’„Бес, немоћ и туга која су ме тада обузели тешко се могу описати“, присећа се Микица, и истиче да је управо тај догађај показао да је повратак у Србију била исправна одлука.

Данас Микица и Марина већ пет година успешно воде пицерију „Bella Ciao“ у Смедереву, а многи Смедеревци и гости из иностранства тврде да у Подунавском округу нема боље пице.

Прича Живковића показује да упорност, посвећеност и страст могу да превазиђу све препреке. Њихов повратак у Србију и успех у свом послу доказ су да овде може да се створи добар и поштен бизнис, али и да се поносно негују корени и традиција. Такви примери инспиришу све који желе да своје снове остваре у својој земљи.

Извор: Српски угао

„Уметнички колорит”: Кикинђани запажени у Бечеју

Jelena Trifunović September 14, 2025

Бечејско удружење уметника „Перо аматера“ угостило је у идиличном амбијенту тамошњег салаша „Вујић“ педесетак сликара и песника из више градова, а међу најзапаженијима били су Кикинђани.

Једнодневна манифестација је носила назив „Уметнички колорит“ и одржана је четврти пут. Ликовна колонија је била ревијална и угостила је укупно 26 сликара, а међу њима и шест Кикинђана, док је песничка имала такмичарски карактер и кикиндској песникињи Снежани Томин је припало треће место у категорији квалитета написане песме, а прво место у рецитовању исте.

За време док су се песници надметали у рецитовању, сликари су на лицу места стварали своја дела која су остала као поклон организатору. Осим домаћих представника, међу гостима били су и сликари из Београда, Новог Сада, и других градова, а оцена председника бечејског удружења уметника и организатора овог сусрета Драгана Савића је да су кикиндски мајстори кичице оставили најјачи утисак, пре свега разновсношћу ликовних мотива.

Иако колонија није била такмичарског карактера, Савић је изразио наду да ће и догодине Кикинђани поново окупити овако јаку екипу. Боје нашег града у ликовном делу бечејског програма репрезентовали су Брацо Азарић, Тања Ножица, Љиљана Богосављев, Светлана Петров Рацков, Милан Драгољевић и Драгана (Лука) Карановић.

МЕЂУСОБНО ОЦЕЊИВАЊЕ

Првопласирана у конкуренцији саме песме била је Јасна Арбанас из Сремске Митровице а друго место је припало Предрагу Радаковићу из Житишта. Кад је на ред дошла интерпретација, ту је једнодушна оцена присутних песника била да Снежана Томин нема рецитаторску конкуренцију, те је убедљиво победила, док је поменута Јасна Арбанас била друга, а Горан Урошевић из Зрењанина трећи. Интересантно је да су учесници програма међусобно једни друге оцењивали.

Н.С.

Марија Лаништанин повлачи се са рукометних терена на врхунцу каријере

Jelena Trifunović September 14, 2025

Вишегодишња рукометна репрезентативка из Банатског Великог Села, у стилу великих шампиона, повлачи се са рукометних терена на врхунцу каријере, у својој тридесетој години

Уз Анђелу Јањушевић, на позицији десног бека, била је годинама страх и трепет за противничке голмане. Леворука, пробојна, технички дотерана, изразито прецизног шута, представљала је оличење врхунске рукометашице. Осетили су то многи противнички голмани док су немоћно вадили лопту из мреже након Маријиних прецизних шутева. Доживела је ова успешна спортисткиња и атмосферу многих великих такмичења, како Европског, тако и Светског рукометног првенства носећи дрес са државним грбом. Уз сестру Јелену била је понос родног Великог Села, али и целог северног Баната.

Каријера јој је имала метеорски успон. Њен таленат је најпре дошао до изражаја играњем у школским селекцијама. Потом ју је запазио прослављени кикиндски рукометни стратег Драган Марков и позвао у ЖОРК Кикинда, а након тога Маријино умеће на паркету запада за око и скаутима неких од највећих европских клубова: Шиофок, Гомељ, Бекешчаба, Вашаш…

Бриљантне игре биле су улазница и за позив у државни тим. Уз сестру Јелену, такође рукометну репрезентативку, донела је много радости својим Великоселцима. Ипак, након више од деценије професионалног бављења спортом, одлучила је да се “пензионише”.

– Једноставно, моје тело и глава су осетили да ми треба одмор. Двадесет година сам у овом спорту, од тога десет година професионално. Провела сам осам година у Мађарској, где сам се осећала изузетно играјући у једној од најјачих лига на свету. Поготово у периоду кад сам тек отишла тамо. То је било уједно и велико уживање, али и изазов. Стекла сам рукометно име и у тој земљи и стварно ми је било прелепо, али и доста напорно. Јер, била сам годинама одвојена од породице и осетила сам недавно да би требало да се повучем, да се вратим кући и пре свега да мало одморим од толиких напора – каже Марија, додајући да, с обзиром да је уједно и супруга, размишља и о проширењу породице.

– Могла сам још да играм, али сам у овом тренутку одлучила да се повучем и мислим да сам донела добру одлуку. Тренутно ни не размишљам много о рукомету и баш ми је требао одмор. Иначе, увек сам у животу радила оно што ме испуњава, тако да напомињем да сам веома уживала док сам играла рукомет, али исто тако се данас и ван паркета осећам одлично и уживам у овом одмору.

Подсетимо, уз све набројане обавезе и напоре које је имала у једној од најјачих лига на свету, Марија је пре нешто више од годину дана имала врло неугодну повреду и морала је да оперише предње укрштене лигаменте. Опоравак је био успешан. Вратила се на паркет, играла за свој матични клуб и даље на врхунском нивоу, али је у неку руку дошло до засићења. О свом даљем ангажману додаје:

– Још нисам конкретно одлучила чиме ћу се бавити. Мислим да ћу остати у спорту. Нећу још да „трчим пред руду“, али надам се да ћу се пронаћи у послу који ми прија, јер не желим да нешто радим на силу. Не журим нигде и хоћу да донесем праву одлуку, а то ће свакако бити она делатност која мене испуњава и где се осећам добро. За сада се враћам кући где ћу бити са породицом.

ЈЕЛЕНА

Можда једини који се истински радују Маријином повлачењу с рукометних терена су противнички голмани, јер је ова леворука бомбардерка умела до врха да напуни мрежу ривала. Исто тако ефикасна и борбена је и њена рођена сестра Јелена, која данас брани боје престоничког првака државе.

– Моја сестра Јелена је већ другу сезону у Црвеној звезди. Припремају се за ову сезону, а прошле године су освојили све што се могло освојити на овдашњим такмичењима. Играће и Европу, успешно се вратила после порођаја и у Звезди се осећа одлично- додаје Марија.

Н. Савић

МУП Србије упозорио грађане на лажне телефонске позиве

Jelena Trifunović September 13, 2025

Министарство унутрашњих послова упозорило је грађане на такозване “spoofing” позиве којима преваранти користе технологију да би се представили као пријатељи, чланови породице или државне институције.

МУП је на Фејсбуку навео да Служба за борбу против високотехнолошког криминала бележи све чешће случајеве преваре у којима преваранти приказују туђи број телефона, имитирају глас члана породице, пријатеља или институције.

“Уколико добијете неочекиван позив са захтевом за новац, шифре или осетљиве информације – одмах посумњајте”, саветовано је грађанима.

Препоручили су грађанима да у таквим случајевима прекину позив и да позову особу на број који већ имју сачуван.

“Не доносите одлуке под притиском”, пише у објави.

МУП саветује грађанима и да, уколико посумњају на превару, одмах контактирају полицију.

“Чувајте своју безбедност. Глас који чујете можда није онај коме верујете”, наводи се у објави.