Кадa бисмо пожелели да осликамо нешто лепо, вероватно би најпре требало да за слику изаберемо пригодан рам. Кад је у питању модна креаторка Биљана Булајић, тај рам би могао да изгледа овако: Волела је да буде креативна од малена. Одрасла је у Накову. Данас је једини модни креатор у Кикинди.
Након постављања рама, следи портретисање, а Биљану би тешко било осликати а да не употребимо лепе и живахне боје. А ако се она пита, најпре би то била роза. Али кренимо од њеног, за овдашње прилике, егзотичног занимања. Није да нема људи у нашем крају са звањем које има наша саговорница, али углавном не истрају у овом послу. Биљани Булајић то успева. И то више од деценије. Њен бутик „BB Rose fashion” на кикиндском Тргу добро знају, не само наши суграђани, него и многи гости из других градова.
Није било лако доћи до тога да се буде препознат и о(п)стане у послу. Али Биљана је била упорна и маштовита од малих ногу.
– Још кад сам имала пет, шест година волела сам да цртам или да сама израђујем неке предмете и да их украшавам. Ту моју креативност и жељу да стварам, прва је препознала моја васпитачица Мира Окука, која ме је, кад сам била у вртићу, пријавила на неки конкурс за дечији цртеж, на којем сам имала доста успеха. То ме је охрабрило да наставим даље да цртам или на неки други начин да се креативно изражавам. Све до данашњих дана.
Биљана је након успеха у раном узрасту, даљим изучавањем наставила да се усавршава и испољава своје креативне потенцијале, све док није стекла и звање.
МОДНИ ПОЧЕЦИ
– Ја сам дипломирани инжењер за дизајн текстила и одеће. Није данас то врло ретко занимање. За Кикинду јесте, али шире гледано, нас модних креатора има много, поготово у Београду и Новом Саду- наводи наша саговорница.
Њена одлука да крене у самосталну мануфактурну производњу била је скоро изнуђена. Сећајући се економског момента који се дешавао суморних деведесетих, говори нам о својим пословним почецима:
– Мислила сам, у време када сам стекла диплому, да ћу добити посао у струци за коју сам се школовала. И док сам студирала била сам везана за ово чиме се данас бавим, јер сам уз студирање и радила, претежно у бутицима. Међутим, у време деведесетих, текстилна индустрија се распадала и ништа ми друго није преостало, него да почнем да радим сама. У почетку сам радила разне послове, али сам се после десетак година охрабрила да кренем самостално да креирам. Било је у старту све доста скромно и нисам била толико присутна у јавности, али била сам упорна. Зато сам, истрајношћу, ево од 2013. године, откад кад сам званично почела, па до данашњих дана, успела да постанем препозната и ја и мој модни атеље „BB Rose Fashion”- наводи Биљана, уједно објашњавајући и зашто је фамозно „rose” садржано не само у називу фирме, него доминира и ентеријером њене радње, али и на њеним креацијама.
УНИКАТИ И МАЛЕ СЕРИЈЕ
– Јако волим розе боју. Она је несвесно доминантна код мене и не умем да објасним зашто баш та боја, али је истина да је код мене доста заступљена. Иначе, осим ове приче о боји важно ми да додам да ја радим искључиво мању производњу. У овој мануфактурној радњи на кикиндском Тргу нам је и креирање и шивење и продаја. И то углавном уникатних модела или малих серија, по поруџбини. Нисам никад ни желела да имам велику производњу, јер би у том случају престало уживање у овоме што радим. Не кажем да ни овако понекад нема нервирања, али ипак је много више тренутака који су уживање- наглашава наша саговорница.
Интересантно је да, иако радњи сличних Биљаниној има доста по белом свету, наручиоци модела ове лепе Наковчанке су са разних страна.
– Купци мојих креација су претежно наши људи који долазе из иностранства, али и Београђани. Одећа коју креирам је специфична. Овакве моделе воле да носе одређене категорије жена, дакле није то толико комерцијално, а Кикинда је мала да би имала толико конзумената за ту врсту мог стваралаштва, тако да су ми, као што рекох, клијенти углавном са стране. Људи на Западу не воле серијску производњу модних ланаца, него су индивидуалне креације код њих на цени. Моји модели су са ручно осликаним мотивима и детаљима. Ту опет имам доста заступљену розе боју. Користим изузетно квалитетне материјале и о томе јако водим рачуна. Пре него што пустим у промет неки одевни предмет, још једном се уверавам да ли је с материјалом све у реду, јер поверење клијената ми је јако важно- прича ова Кикинђанка додајући да би се њене креације могле укратко описати као кежуал са дозом авангардности.
ВЕСЕЛИ ДЕЗЕНИ
– Мислим да сам постигла оптималну меру у спајању особених материјала и ручног осликавања и због необичних детаља које додајем, али је одећа коју креирам модерна и елегантна за све дневне прилике, али и за свечане. Колекције ми се базирају на веселим дезенима и модели су једноставни, само што су изазовних боја, али форме су једноставне. Трудим се да они детаљи које нашивам не буду превише шарени.
Више од деценије опстајања модног атељеа „BB Rose fashion”, и Биљанин потпис као гаранција квалитета, довели су је у позицију да своје стваралаштво представи и широј јавности. Прву ауторску самосталну ревију под називом „Вез је у моди” 2011. имала је у кикиндском Народном музеју. Затим 2013. у Народном музеју у Зрењанину. Та зрењанинска изложба је, као и кикиндска, била праћена и модном ревијом Биљаниних модела. Потом је уследило представљање у Новом, Саду у Културном центру, па поново још једном у Зрењанину, и прошле године и ревијом „Ла миа сториа” у кикиндској „Тери”. Уз све то додајмо и да су недавно у нашем граду на полуфиналном избору за мис Србије кандидаткиње у једном дефилеу носиле Биљанине моделе.
ЗАДОВОЉНИ КУПЦИ
– Као што сам напоменула, највише купаца мојих креација, осим из иностранства, су из Београда. Мислим да сам их освојила квалитетом, али немам београдске цене, него мало примереније џеповима грађана у унутрашњости наше земље – додаје уз осмех ова креаторка. – За мој посао, испоставило се да су веома значајне друштвене мреже, јер тамо редовно објављујем своје креације и људи ми наруче нешто од онога што виде. Али долазе ми понекад и наши Кикинђанке и купују у мојој радњи нешто од оног што сам осмислила и сашила. Тај детаљ је можда и најбоља потврда мог рада, јер кад видим неку нашу суграђанку на улици да носи неки од одевних предмета који сам креирала, још једном се уверим да све ово што радим има смисла.
Н. Савић
