Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, na jednoj zgradi u Lincu razapeta je velika srpska trobojka, navodi portal „Srpski ugao“. Zastava je privukla pažnju prolaznika i podsetila na brojnu srpsku zajednicu u ovom gradu, gde živi više od 20.000 naših ljudi.
Praznik srpskog jedinstva ustanovljen je 2020. godine i obeležava se 15. septembra, u znak sećanja na proboj Solunskog fronta i ideju zajedništva. U Srbiji, Republici Srpskoj i širom dijaspore, ovaj dan postao je prilika da se naglasi značaj sabornosti i očuvanja identiteta.
U Beču, ove godine je održana centralna proslava za austrijske Srbe. Okupljeni su u Hallmann Domu, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i Ambasade Srbije uz podršku Vlade Republike Srpske, Saveza Srba u Austriji i kompanije MTEL.
Tom prilikom ambasador Marko Blagojević istakao je da zastava nije samo obeležje, već i zavet predaka i odgovornost potomaka.
Ove svečanosti nisu prošle bez napada.
Kako navodi ovaj portal, političar Borko Stefanović na društvenim mrežama, pokušao je da ospori važnost obeležavanja praznika u Beču, što je izazvalo ogorčenje među našim ljudima. U Lincu je istaknuta ogromna trobojka, možda baš kao odgovor i poruka da narod brani svoj praznik i pravo da ga slavi.
U holu Istorijskog arhiva Kikinda u sredu 17. septembra, sa početkom u 18 časova biće otvorena izložba „Koreni Dana ludaje – od ideje do tradicije“ povodom četiri decenije od pokretanja manifestacije.
Izložbu su kreirali Snežana Karačonji i Nikola Radosavčev.
U Srbiji, kao i u Republici Srpskoj, danas se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata.
Kao vid posebnog poštovanja prema herojskim precima koji su potukli neprijatelje 1918. i izborili se za veličanstvenu pobedu Srba u Prvom svetskom ratu, Vlada Srbije je 11. septembra 2020. donela odluku da se nadalje dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Istovetnu odluku donela je i Vlada Republike Srpske.
Raspad frontova Centralnih sila, što je izazvano srpskim probojem Solunskog fronta, doveo je do okončanja Prvog svetskog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, odnosno kapitulacije prvo Bugarske i Turske, potom Austrougarske i Nemačke.
Pobeda u Prvom svetskom ratu, proboj Solunskog fronta, okončanje Svetskog rata i oblikovanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, jedan je najvećih uspeha u celokupnoj istoriji Srba.
Ove godine, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, odnosno godišnjica herojskog proboja Solunskog fronta, obeležava se i velikom vojnom paradom „Snaga jedinstva“ 20. septembra u Beogradu.
U Kulturnom centru Kikinda u sredu 17. septembra publika će biti u prilici da pogleda svojevrsni omaž Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski, „Poema o Lenki i Lazi”, u izvođenju Ervina Gazdaga i Zdenke Trifunjagić.
– Ovo je svojevrsna duodrama koju sam od pisama i delova spomenara Lenke Dunđerski i Laze Kostića adaptirao za scensko izvođenje, navodi Ervin Gazdag. –Mi smo se ovim komadom, koji traje oko sat i petnaest minuta, s velikim uspehom već predstavili u Zrenjaninu i Beogradu, a nakon Kikinde, imamo pozive i za gostovanja u Budimpešti i Temišvaru.
– Ceo ovaj scenski igrokaz govori o velikoj platonskoj ljubavi između Kostića i Dunđerske i moja koleginica Zdenka Trifunjagić i ja smo se trudili da osvetlimo ne samo taj odnos, nego i živopisan Kostićev, kao i Lenkin lik. Ovaj igrokaz je „garniran” i sa odlomcima iz poeme „Santa Marija dela salute”, i poznatom Lazinom pesmom „Gospođici L.G.” Ceo komad je prožet muzičkom pratnjom a sa scene će se u tri navrata čuti i snimci pesama u izvođenju Desimira Stanojevića, Dragana Stojnića i Zvonka Bogdana – navodi Gazdag.
Inače, Zdenka Trifunjagić iz Aradca se, osim što je vrstan recitator, bavi i pisanjem poezije, dok je Ervin poznat na srednjobanatskoj kulturnoj mapi. Autor je monografije u njegovoj rodnoj Ečki, kao i nekoliko desetina dokumentarnih filmova, a čest je i učesnik književnih večeri.
Program u sredu u Kulturnom centru počinje u 19 časova i ulazak je besplatan.
Biti srpski pica majstor u zemlji gde je taj specijalitet nastao nije bilo nimalo lako. Ipak, za dobru pizzu daleko se čuje, tako je Mikica Živković više od decenije osvajao nepca Italijana, a danas tajnu prave italijanske kuhinje deli sa svojim sugrađanima u Smederevu, prenosi portal Srpski ugao.
Mikica je 2000. godine otišao u Italiju, kao i mnogi naši ljudi, tražeći bolji život koji je tada u Srbiji bio teško dostižan. „Počeo sam u građevini, kao većina nas kad odemo tamo, dok nisam naučio jezik i upoznao ljude“, priseća se. Ubrzo mu se pridružila supruga Marina, sa kojom je zasnovao porodicu i dobio dve ćerke i sina. Upravo tada dolazi trenutak preokreta. Marina je počela da radi u piceriji, a iskustva koja je sticala delila je sa Mikicom. Tako se rodila njihova zajednička ljubav prema gastronomiji, i ubrzo su otvorili sopstveni restoran.
„Naša picerija bila je u banjskom gradiću sa pet prirodnih izvora i stalno je bilo gostiju iz cele Italije. Imali smo 500 mesta i restoran je radio punim kapacitetom. Posao je toliko rastao da smo morali da zaposlimo još sedmoro radnika. Klijenata je bilo i leti i zimi, gotovo da nismo znali šta je odmor.“
Ipak, uspeh nije svima bio po volji. „Kad sam kupio bolji auto, komšije su odmah počele: ‘Odakle njemu pare? Sigurno ne radi pošteno.’ Nisu mogli da prihvate da jedan Srbin uspe u ugostiteljstvu“, priseća se Mikica.
A onda je pandemija sve promenila. Ograničenja i zatvaranja uništili su posao, kriminal je buknuo, a Živkovići su počeli da razmišljaju o povratku u Srbiju.
„Kap koja je prelila čašu i bila je pljačka. Šteta od 15.000 evra nikad mi nije nadoknađena. Najteže mi je bilo kad su ćerke plakale i drhtale od stresa dok su karabinjeri hladno zapisivali izjave i rekli: ‘Šta ćeš, to su ti sunarodnici uradili.’„Bes, nemoć i tuga koja su me tada obuzeli teško se mogu opisati“, priseća se Mikica, i ističe da je upravo taj događaj pokazao da je povratak u Srbiju bila ispravna odluka.
Danas Mikica i Marina već pet godina uspešno vode piceriju „Bella Ciao“ u Smederevu, a mnogi Smederevci i gosti iz inostranstva tvrde da u Podunavskom okrugu nema bolje pice.
Priča Živkovića pokazuje da upornost, posvećenost i strast mogu da prevaziđu sve prepreke. Njihov povratak u Srbiju i uspeh u svom poslu dokaz su da ovde može da se stvori dobar i pošten biznis, ali i da se ponosno neguju koreni i tradicija. Takvi primeri inspirišu sve koji žele da svoje snove ostvare u svojoj zemlji.
Bečejsko udruženje umetnika „Pero amatera“ ugostilo je u idiličnom ambijentu tamošnjeg salaša „Vujić“ pedesetak slikara i pesnika iz više gradova, a među najzapaženijima bili su Kikinđani.
Jednodnevna manifestacija je nosila naziv „Umetnički kolorit“ i održana je četvrti put. Likovna kolonija je bila revijalna i ugostila je ukupno 26 slikara, a među njima i šest Kikinđana, dok je pesnička imala takmičarski karakter i kikindskoj pesnikinji Snežani Tomin je pripalo treće mesto u kategoriji kvaliteta napisane pesme, a prvo mesto u recitovanju iste.
Za vreme dok su se pesnici nadmetali u recitovanju, slikari su na licu mesta stvarali svoja dela koja su ostala kao poklon organizatoru. Osim domaćih predstavnika, među gostima bili su i slikari iz Beograda, Novog Sada, i drugih gradova, a ocena predsednika bečejskog udruženja umetnika i organizatora ovog susreta Dragana Savića je da su kikindski majstori kičice ostavili najjači utisak, pre svega raznovsnošću likovnih motiva.
Iako kolonija nije bila takmičarskog karaktera, Savić je izrazio nadu da će i dogodine Kikinđani ponovo okupiti ovako jaku ekipu. Boje našeg grada u likovnom delu bečejskog programa reprezentovali su Braco Azarić, Tanja Nožica, Ljiljana Bogosavljev, Svetlana Petrov Rackov, Milan Dragoljević i Dragana (Luka) Karanović.
MEĐUSOBNO OCENJIVANJE
Prvoplasirana u konkurenciji same pesme bila je Jasna Arbanas iz Sremske Mitrovice a drugo mesto je pripalo Predragu Radakoviću iz Žitišta. Kad je na red došla interpretacija, tu je jednodušna ocena prisutnih pesnika bila da Snežana Tomin nema recitatorsku konkurenciju, te je ubedljivo pobedila, dok je pomenuta Jasna Arbanas bila druga, a Goran Urošević iz Zrenjanina treći. Interesantno je da su učesnici programa međusobno jedni druge ocenjivali.
Višegodišnja rukometna reprezentativka iz Banatskog Velikog Sela, u stilu velikih šampiona, povlači se sa rukometnih terena na vrhuncu karijere, u svojoj tridesetoj godini
Uz Anđelu Janjušević, na poziciji desnog beka, bila je godinama strah i trepet za protivničke golmane. Levoruka, probojna, tehnički doterana, izrazito preciznog šuta, predstavljala je oličenje vrhunske rukometašice. Osetili su to mnogi protivnički golmani dok su nemoćno vadili loptu iz mreže nakon Marijinih preciznih šuteva. Doživela je ova uspešna sportistkinja i atmosferu mnogih velikih takmičenja, kako Evropskog, tako i Svetskog rukometnog prvenstva noseći dres sa državnim grbom. Uz sestru Jelenu bila je ponos rodnog Velikog Sela, ali i celog severnog Banata.
Skrinšot
Karijera joj je imala meteorski uspon. Njen talenat je najpre došao do izražaja igranjem u školskim selekcijama. Potom ju je zapazio proslavljeni kikindski rukometni strateg Dragan Markov i pozvao u ŽORK Kikinda, a nakon toga Marijino umeće na parketu zapada za oko i skautima nekih od najvećih evropskih klubova: Šiofok, Gomelj, Bekeščaba, Vašaš…
Briljantne igre bile su ulaznica i za poziv u državni tim. Uz sestru Jelenu, takođe rukometnu reprezentativku, donela je mnogo radosti svojim Velikoselcima. Ipak, nakon više od decenije profesionalnog bavljenja sportom, odlučila je da se „penzioniše“.
– Jednostavno, moje telo i glava su osetili da mi treba odmor. Dvadeset godina sam u ovom sportu, od toga deset godina profesionalno. Provela sam osam godina u Mađarskoj, gde sam se osećala izuzetno igrajući u jednoj od najjačih liga na svetu. Pogotovo u periodu kad sam tek otišla tamo. To je bilo ujedno i veliko uživanje, ali i izazov. Stekla sam rukometno ime i u toj zemlji i stvarno mi je bilo prelepo, ali i dosta naporno. Jer, bila sam godinama odvojena od porodice i osetila sam nedavno da bi trebalo da se povučem, da se vratim kući i pre svega da malo odmorim od tolikih napora – kaže Marija, dodajući da, s obzirom da je ujedno i supruga, razmišlja i o proširenju porodice.
– Mogla sam još da igram, ali sam u ovom trenutku odlučila da se povučem i mislim da sam donela dobru odluku. Trenutno ni ne razmišljam mnogo o rukometu i baš mi je trebao odmor. Inače, uvek sam u životu radila ono što me ispunjava, tako da napominjem da sam veoma uživala dok sam igrala rukomet, ali isto tako se danas i van parketa osećam odlično i uživam u ovom odmoru.
Podsetimo, uz sve nabrojane obaveze i napore koje je imala u jednoj od najjačih liga na svetu, Marija je pre nešto više od godinu dana imala vrlo neugodnu povredu i morala je da operiše prednje ukrštene ligamente. Oporavak je bio uspešan. Vratila se na parket, igrala za svoj matični klub i dalje na vrhunskom nivou, ali je u neku ruku došlo do zasićenja. O svom daljem angažmanu dodaje:
– Još nisam konkretno odlučila čime ću se baviti. Mislim da ću ostati u sportu. Neću još da „trčim pred rudu“, ali nadam se da ću se pronaći u poslu koji mi prija, jer ne želim da nešto radim na silu. Ne žurim nigde i hoću da donesem pravu odluku, a to će svakako biti ona delatnost koja mene ispunjava i gde se osećam dobro. Za sada se vraćam kući gde ću biti sa porodicom.
JELENA
Možda jedini koji se istinski raduju Marijinom povlačenju s rukometnih terena su protivnički golmani, jer je ova levoruka bombarderka umela do vrha da napuni mrežu rivala. Isto tako efikasna i borbena je i njena rođena sestra Jelena, koja danas brani boje prestoničkog prvaka države.
– Moja sestra Jelena je već drugu sezonu u Crvenoj zvezdi. Pripremaju se za ovu sezonu, a prošle godine su osvojili sve što se moglo osvojiti na ovdašnjim takmičenjima. Igraće i Evropu, uspešno se vratila posle porođaja i u Zvezdi se oseća odlično- dodaje Marija.
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je građane na takozvane „spoofing“ pozive kojima prevaranti koriste tehnologiju da bi se predstavili kao prijatelji, članovi porodice ili državne institucije.
MUP je na Fejsbuku naveo da Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala beleži sve češće slučajeve prevare u kojima prevaranti prikazuju tuđi broj telefona, imitiraju glas člana porodice, prijatelja ili institucije.
„Ukoliko dobijete neočekivan poziv sa zahtevom za novac, šifre ili osetljive informacije – odmah posumnjajte“, savetovano je građanima.
Preporučili su građanima da u takvim slučajevima prekinu poziv i da pozovu osobu na broj koji već imju sačuvan.
„Ne donosite odluke pod pritiskom“, piše u objavi.
MUP savetuje građanima i da, ukoliko posumnjaju na prevaru, odmah kontaktiraju policiju.
„Čuvajte svoju bezbednost. Glas koji čujete možda nije onaj kome verujete“, navodi se u objavi.
Građani protiv blokada okupiće se na platou ispred Gradske kuće u Kikindi danas u 18 sati. Kako je najavljeno, subotnji skupovi održaće se u 140 mesta širom Srbije.
„Građani jasno poručuju, nećemo Srbiju nasilja, mržnje i ekstremista! Hoćemo normalan život, dostojanstvo i sigurnost. Život koji pripada svakom čoveku koji želi da se slobodno kreće, da mirno živi i svoju porodicu izvede na pravi put. Srbija je zemlja svih nas, a ne šačice onih koji bi da vladaju kroz haos, strah i podele. Zato pozivamo sve građane da ostanu jedinstveni, istrajni i hrabri, da ne nasedaju na provokacije i da zajedno pokažemo da većinska Srbija bira mir, red i budućnost“, ističu građani protiv blokada pozivajući na mirna i dostojanstvena okupljanja.
U subotu, 13. septembra, u nedelju, 14. septembra i u ponedeljak, 15. septembra 2025. godine, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.
U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video- snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, saopštila je Policijska uprava Kikinda.
