Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam sufinansira izradu planskih dokumenata grada

Jelena Trifunović November 17, 2022

Grad Kikinda učestvovao je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na kom su odobrena bespovratna sredstva za izradu planskih dokumenata. Tri miliona dinara opredeljeno je za izradu Prostornog plana grada Kikinde i 333.000 dinara za izradu izmene i dopune Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde.

-Prostorni plan je najvažniji strateški dokument koji se radi za administrativno područje grada Kikinde i kojim se određuju smernice za dalji razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslovi za održivi i ravnomeran razvoj na teritoriji grada. Prostorni plan je donet 2013. godine i pretrpeo je dve manje izmene koje su se odnosile na radne zone u naseljima Banatska Topola i Nakovo. Izrada Prostornog plana poverena je JP Zavod za urbanizam Vojvodine sa kojim je potpisan ugovor na iznos od 11,6 miliona dinara, od kojih Pokrajinski sekretarijat za urbanizam dodeljuje tri miliona bespovratnih sredstava. Cilj izrade novog prostornog plana je preispitivanje važećeg planskog rešenja, a njegovo donošenje je predviđeno do kraja 2023. godine- navodi Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.

Plan generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde usvojen je 2016.godine i pretrpeo je jednu manju izmenu koja se odnosila na sportsko-rekreativne površine u obuhvatu Plana.

-Cilj izrade izmena i dopuna ovog dokumenta je stvaranje planskog osnova za korišćenje prostora, a odnosi se na radne površine i dodatna pravila uređenja i građenja. Želimo da proširimo u radnoj zoni kod Baninija namenu kompleksa, odnosno da preispitamo mogu li još neke delatnosti da se obavljaju, a da budu kompatibilne sa postojećim stanjem. Donošenje ovog dokumenta planirano je početkom iduće godine-navodi Jelena Bajić Ivetić.

U toku javnog uvida oba planska dokumenta, mogućnost da se izjasne o predloženim urbanističkim rešenjima imaće sva zainteresovana pravna i fizička lica.

„Dani ludaje“ i Hubertova rakija poneli oznaku „Najbolje iz Vojvodine“

Jelena Trifunović November 17, 2022

Pokrajinska vlada dodelila je znak „Najbolje iz Vojvodine” 21 brendu: za deset manifestacija, devet proizvoda, a u oblasti usluga dodeljena su dva znaka. Dobitnici su kikindski Dani ludaje, zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, i pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.

Kako se navodi u odluci objavljenoj u Službenom listu, među dobitnicima oznake su i Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, te poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi novosadska Radionica Petrović 021.

Najbolji iz Vojvodine su i „Srpska nedelja mode“ u Novom Sadu i Mekst konfekcija.

Na listi odlikovanih proizvoda su: organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, Hubertove rakije – kajsija i dunja, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.

Dobitnici su i inđijsko Keltsko selo, te palićka Mala gostiona. Oznaku “Najbolje iz Vojvodine” svi dobitnici moći će da koriste tri godine.

Oznaka, koja nije dodeljivana poslednjih nekoliko godina, ponovo je uspostavljena na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Odluku o dobitnicima doneli su „Jugoinspekt”, najstarija i najveća državna i međunarodno priznata kontrolna organizacija, i Turistička organizacija Vojvodine.

– Oznaka „Najbolje iz Vojvodine”, posle duže pauze, ponovo je dodeljena prošle godine. I ove godine je bilo veliko interesovanje za dobijanje ovog simbola kvaliteta, imali smo više od 50 prijavljenih iz cele Vojvodine – rekao je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Prošle godine, znak „Najbolje iz Vojvodine“ ponelo je 18 proizvoda, usluga i manifestacija.

Kikindski vam predstavlja: Vrlo šaljivi povratak u prošlost- i u ljubav (VIDEO)

Jelena Trifunović November 16, 2022

Kako su nam naši pouzdani izvori javili (imena i adrese poznate redakciji), u kikindskom Pozorištu nešto se sprema. Odnosno, proba. Da ne kažemo – piše. I peva. I mnogo, mnogo se smeje. Jer je došlo do zabune, a u pitanju je ljubavno pismo. Znači, stvar je ozbiljna.

Bili smo na probi, snimali je, pitali prisutne o čemu se radi i – napravili emisiju. Njih smo ostavili da završe predstavu. U našoj emisiji videćete i kakvu. Stvar je ozbiljna koliko i ljubav u pismu.

Prof. dr Jerkov: Mnogo toga još uvek otkrivamo o Andriću

Jelena Trifunović November 16, 2022

-Splet životne mudrosti i stvaralačke snage kod Andrića fascinira. Nakon što decenije života provedete baveći se njegovim delom, dođete do saznanja da niko nije bolje i uspešnije, u ovom delu sveta, odgovorio na izazove života od njega, kaže istoričar književnosti i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandar Jerkov. O delu velikog pisca, našeg jedinog nobelovca, Jerkov je nadahnuto govorio maturantima gimnazije „Dušan Vasiljev“, na predavanju u kikindskoj biblioteci.

-Fasciniran sam ne samo njim već Njegošem, Dositejem, Vukom, Crnjanskim, velikim pesnicima 20. veka, ali povrh svih njih Dositej i Andrić su za mene najviši nivo promišljene mudrosti- kako u književnosti pronaći mesto za život.

Savremen, aktuelan i svevremen, Andrića i dalje prati „ceo okean tajni, splet zagonetki i čuda“.

-Mnogo toga još uvek otkrivamo o Andriću, ne samo u biografiji već i u čitanju tekstova.. Malo ko zna kakva se transformacija odigrala između prvog i drugog izdanja „Puta Alije Đerzeleza“ i kako je Ivan nestalo i ostalo Ivo, kako se njegov stvaralački identitet utemeljio u srpskoj književnosti i kulturi. Malo je poznato da je Andrić svojom rukom i to u teškim vremenima napisao da je Srbin. On je rođen u katoličkoj porodici, kao Hrvat, delovao je u okviru hrvatskog kulturnog kruga. Ali izvorni identitet koji ga je utemeljio zasnovan je na Njegošu, Vuku, Bori Stankoviću…to je njegova voljna i svesna odluka doneta u teškim vremenima kada je mnogo probitačnije bilo da bude Kroat. Ne želim to da prenaglasim, ali taj fini detalj je nedovoljno poznat, uvek se misli da je bio komformista, da se prilagođavao, tražio ugao… Tačno u mnogim situacijama, ali nije samo to- ukazuje prof. dr Jerkov koji priprema knjigu „Andrić i Evropa“ .

-U njegovim delima vidite i saznanje o Evropi, koja nije pomodna i jeftina priča o uspešnoj zapadnoj Evropi, nego kako ovo ovde graditi kao evropsko mesto. To je mudrost koja nije jeftino mondijalistička, a upisala se u njegove priče, romane, zapise- istakao je Jerkov.

Đurđic- slava mnogih porodica i mesta

Jelena Trifunović November 16, 2022

Đurđic je jedna od najčešćih slava srpskih porodica. Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

Đurđic je slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica. Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.

Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.

Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.

( RTS)

Kikindske sove privukle Ruse: Ksenija i Robert vole sovembar

Jelena Trifunović November 16, 2022

Stigle su u omiljeno im zimovalište. Eno ih visoko na stablima na gradskom trgu, miruju po sunčanom novembarskom danu, kamuflirane među krošnjama. Pernate sugrađanke pitomo posmatraju turiste koji ih „love“ svojim objektivima, zadivljeni prirodnim fenomenom koji nas je planetarno proslavio. Mladi ruski par, Ksenija i Robert, otkrivaju nam da su još letos isplanirali da u novembru, zajedno sa prijateljima, posete Kikindu i vide čuvene sove.

– Od marta živimo u Beogradu. Letos sam tražila zanimljive turističke destinacije koje bismo mogli da posetimo u Srbiji. Guglala sam i pronašla da je jedno od takvih mesta Kikinda- zbog sova. Tada smo odlučili da ćemo u novembru doći ovde- priča nam Ksenija.

„Sovembarsku“ turističku avanturu sami su isplanirali i organizovali.

– Ujutru smo došli i obišli neka stabla na glavnoj ulici, ali ih nismo videli. Pretpostavljam da ih je tamo manje zbog buke i saobraćaja. Potom smo otišli u restoran, i u međuvremenu na jutjubu pogledali video koji je snimljen ovde, iza pravoslavne crkve. Tu smo i došli. I evo sova. Do sada smo ih videli sigurno petnaestak- oduševljen je Robert.

Ksenija (32) i Robert (35) su iz Sankt Peterburga. Od marta žive u Beogradu. Iako oboje rade za istu međunarodnu kompaniju, njihovo poznanstvo i ljubavna priča počinju u Srbiji.

Kao dobri domaćini, iako slučajni, preporučujemo im još nekoliko atraktivnih turističkih sadržaja u našem gradu, počev od obližnjeg muzeja i mamutice Kike.

-Kikinda ima divnu arhitekturu. Miran, mali i prijatan grad gde je ugodno doći i provesti vikend- podelila je sa nama utiske Ksenija.

Sugrađanin Željko Radu u Savetu romske nacionalne manjine

Jelena Trifunović November 16, 2022

Kikinda je prvi put dobila predstavnika u Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine. Sugrađanin Željko Radu bio je na 26. mestu na listi „Srbija za Rome- Zajedno možemo sve” koja je, od 811 građana romske nacionalnosti upisanih u poseban birački spisak, osvojila 545 glasova. Na izborima za nacionalni savet, Romi su kandidovali dve izborne liste. „Srbija za Rome -Zajedno možemo sve” koju je predvodila Jelena Jovanović, prema podacima RIK-a, osvojila je 35.176 glasova što je 34 mandata. Druga lista „Za jedinstvo Roma Srbije” osvojila je 1.135 glasova odnosno jedan mandat.

Radu se zahvalio svima koji su izašli na izbore u nedelju.

-Prvi put romska zajednica pokazala je jedinstvo kao nikada do sada. Naš grad prvi put ima predstavnika u romskom nacionalnom savetu. Hvala Romima iz Kikinde na ukazanom poverenju, dokazali smo da smo se konačno mi Romi ujedinili oko ideje da svim našim sunarodnicima pružimo priliku za bolje sutra i da obostranim poverenjem, trudom i radom možemo postići naše ciljeve, da naša deca žive bolje- ističe Radu.

Željko Radu je kao đak generacije završio Ekonomsko-trgovinsku školu u Kikindi. Potom je upisao Ekonomski fakultet u Subotici i to kao prvi na listi sa maksimalnih 100 bodova. Nakon kraćeg boravka u inostranstvu, sa porodicom se vratio u rodnu Kikindu. Predsednik je Udruženja „Romski oblak mašte” koje neguje tradiciju i kulturu Roma.

-Cilj Saveta je da sačuvamo integritet Roma, kroz negovanje kulture, jezika i očuvanje tradicije. i da Rome približimo institucijama, kako kroz ekonomski napredak tako i poboljšanje uslova stanovanja. Najveći zadatak nam je da kroz obrazovanje unapredimo život Roma, jer je samo obrazovanje izlaz iz začaranog kruga siromaštva- naglašava Radu.

Pre 165 godina zazviždao prvi voz

Jelena Trifunović November 15, 2022

Tog 15. novembra 1857. godine, tačno u 15 časova, u Kikindu je stigao prvi voz. Guverner srpskog vojvodstva Johan Koronini sa svojom svitom, bio je prvi putnik u prvom vozu na trinaestoj pruzi izgrađenoj u carevini, a prvoj u jugoistočnoj Evropi. Pruga Segedin-Velika Kikinda-Temišvar bila je deo 700 km duge trase Beč-Bratislava-Pešta-Segedin-Velika Kikinda-Temišvar- Bazjaš.

Železnička stanica u Kikindi građena je od 1854. do 1857. godine, po projektu Franca Doletska. Prugu su projektovali Matijas Seto i Jozef Koler. Glavni projekat uradilo je francusko preduzeće „Ernest Ganini“. Građena je po standardima za pruge prvog ranga. Njena izgradnja dovodi do naglog razvoja Kikinde- procvata industrije, poljoprivrede, zanatstva.

Prugom će kasnije saobraćati mnogi čuveni vozovi: „Orijent ekspres“, „Ostend ekspres“, „Keleti ekspres“, „Balkan ekspres“…

Tek 27 godina nakon puštanja u saobraćaj železničke trase Segedin- Velika Kikinda- Temišvar, izgrađena je pruga Beograd-Niš.

(Foto: Narodni muzej Kikinda)

(VIDEO) Vrlo šaljivi povratak u prošlost- i u ljubav

Jelena Trifunović November 15, 2022

Kako su nam naši pouzdani izvori javili (imena i adrese poznate redakciji), u kikindskom Pozorištu nešto se sprema. Odnosno, proba. Da ne kažemo – piše. I peva. I mnogo, mnogo se smeje. Jer je došlo do zabune, a u pitanju je ljubavno pismo. Znači, stvar je ozbiljna.

Bili smo na probi, snimali je, pitali prisutne o čemu se radi i – napravili emisiju. Njih smo ostavili da završe predstavu. U našoj emisiji videćete i kakvu. Stvar je ozbiljna koliko i ljubav u pismu.

O „Ljubavnom pismu“ – na Kikindskom portalu! Vrlo uskoro! Već sutra!

Ramona Tot izabrana za članicu Saveta mađarske nacionalne manjine

Jelena Trifunović November 15, 2022

Nakon redovnih izbora za članove saveta nacionalnih manjina održanih u nedelju 13. novembra, Republička izborna komisija utvrdila je preliminarne rezultate. Članica novog sastava Saveta mađarske nacionalne manjine biće Ramona Tot, treća na izbornoj listi „Mađarska sloga“. U Kikindi na posebnom biračkom spisku upisano je 3.650 građana mađarske nacionalnosti, a na glasanje je izašlo 36 odsto. Ramona Tot zahvalila se svima koji su podržali listu „Mađarska sloga“.

-Zadovoljni smo ishodom izbornog dana, ali uvek može i bolje. Međutim, imamo u vidu da su glasači mađarske nacionalnosti, posebno oni koji imaju dvojno državljanstvo, učestvovali na trećim izborima ove godine. Deo mojih obaveza, pre svega, biće održavanje mađarskog obrazovanja, upotrebe jezika i kulture u našem regionu. Sa ponosom ću predstavljati banatska naselja, jer znam, kao rukovodilac jedne kulturne ustanove, da nam nije nimalo lako da opstanemo zbog emigracije i asimilacije. Jedan od mojih glavnih ciljeva je da se obrazovne, crkvene i kulturne institucije ujedine i ojačaju, očuvaju identitet mađarskih građana Vojvodine- kaže Ramona Tot koja je u Gradskom veću zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici. Po obrazovanju je profesorka mađarskog jezika i književnosti i rukovodi radom KUD-a „Eđšeg“.

Kako ocenjuje, dosadašnji rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine bio je veoma uspešan, sa konkretnim rezultatima.

– Zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, u vrtiću „Naša radost” 2017. godine otvoren je celodnevni boravak na mađarskom jeziku, a osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi i „Mora Karalj“ u Sajanu postale su škole od posebnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni stipendije za studente, kao ni mogućnost da, ukoliko nastave studije u Novom Sadu, uz minimalan iznos koriste internat „Evropa“. Mnogo dugujemo radu Mađarskog nacionalnog saveta, svi moramo da vodimo računa o tome, ali sam sigurna da će i novi sastav efikasno raditi u naredne četiri godine- ističe Tot.

Predstavnici Saveta biraju se na mandat od četiri godine, a najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, mađarska, na te izbore izašla je sa jednom listom – „Mađarska sloga”. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine broji 35 članova.