Jelena Trifunović

311054636_1157109618226295_1804718890208990073_n

Дводневна ликовна колонија у Легату Здравка Мандића у Новим Козарцима окупила је двадесетак уметника из Београда, Новог Сада, Бечеја и Кикинде. Одржава се у оквиру манифестације „Михољски сусрети села“ коју организује Министарство за бригу о селу.

Ове године, „Михољски сусрети“ села трају од 1. јула до 1. децембра и окупиће 1.300 села у 87 локалних самоуправа. Садржаји су различити- од културно-уметничких, литерарних, па до спортских и гастрономских.

„Ово је сусрет наших познатих сликара, највише их је дошло из Београда. Тема је слободна, а уметност је најлепша слобода. Најчешће сликарске технике су уље на платну и акрилне боје“, каже Брацо Азарић, сликар и руководилац Галерије „Здравко Мандић“.

Град је учествовао на конкурсу Министарства за бригу о селу и подржао ову манифестацију, указује Љубан Средић, члан Градског већа задужен за пољопривреду и месне заједнице.

„Манифестацију смо реализовали из три дела, летос у Банатском Великом Селу и Руском Селу, а сада у Новим Козарцима. Циљ је да се обогати друштвени живот на селу, да се заустави исељавање са села и да млади остају- рекао је Средић и истакао  да је Град Кикинда међу прве три локалне самоуправе по броју купљених кућа на селу, а у оквиру јавног конкурса за доделу бесповратних средстава, који реализује Министарство за бригу о селу.

 

 

IMG_20221007_145755

Центар за пружање услуга социјалне заштите организовао је хуманитарну продају собног биља. Приход  је намењен суграђанину  Југу Радисављевићу (11) ком је неопходна операција да би избегао употребу инвалидских колица.  Југ болује од церебралне парализе.

Због регресије болести, у протеклих  годину дана дошло је до потпуне немогућности хода као последица неправилно формираних стопала, скраћења тетива, померања зглобова, због чега му је неопходна хитна операција и рехабилитација. За операцију, физикалне терапије и неурорехабилитацију роботиком потребно је 70.000 евра.

Подршку хуманитарној акцији пружила је чланица Градског већа задужена за културу и образовање  Валентина Мицковски.

За помоћ Југу, пошаљите смс садржине: 343 на број 3030. Цена је 200 динара.

Данашњом хуманитарном акцијом, ова кикиндска установа социјалне заштите придружила се обележавању Светског дана церебралне парализе и Светског дана менталног здравља.

Duma 02

Суграђанин Милан Прунић Дума, познати војвођански кантаутор и интерпретатор, двочасовним концертом  „50 година музике, песме и љубави” у Народном позоришту у Кикинди прославио је пет деценија уметничког рада.

Бард војвођанске музике наступио је у пратњи Великог оркестра Радио – телевизије Војводине, а на сцени су му се придружили и Александра Падров, солисткиња Радио – телевизије Војводине и Радио Београда и сопран Данијела Јовановић, првакиња опере Српског народног позоришта.

-Драго ми је што је публика дошла у великом броју. У Кикинди сам 74 године и нема лепше него када управо у свом граду наступите и обележите пола века рада. Први концерт имао сам у Дому синдиката у Београду-  рекао је Дума и присетио се својих почетака када је,као студент, наступао  у Београду и Кикинди.

Да је велика част сарађивати са реномираним извођачем и кантаутором , истакао је Бојан Тренкић, руководилац сектора музичке продукције РТВ.

-Доказао се као солиста кроз бројне наступе у земљи и иностранству, али и као аутор бројних песама које су настале у духу наше музичке традиције.

На крају концерта, Милану Прунићу Думи уручен је велики портрет, аутора Предрага Радошевића и плакета Савеза тамбурашких друштава Војводине.

Међу бројном публиком која је уживала у, за ову посебну прилику, одабраном репертоару, били су и градоначелник Никола Лукач,  заменица градоначелника  Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Милан Прунић је понос нашег града. Његова блистава каријера обележена је очувањем традиционалне војвођанске музике и староградских песама. Сигурно је да ће бити упамћен као један од највећих чувара истинског војвођанског мелоса. Честитала бих му овај јубилеј и пожелела добро здравље, да још дуго наступа и има много овако дивних сусрета са својом публиком- рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Организатор концерта који је припреман четири месеца био је кикиндски Културни центар.

-Господин Дума је заиста легенда овог града. Можда он то на неки начин и не осећа, али ја верујем да грађани Кикинде воле његов рад, сву музику и љубав према граду коју пружа кроз своје песме-  истакао је Марко Марковљев, в.д.  директор Културног центра.

bvs park (7)-w1024

Радна акција у центру Банатског Великог Села окупила је представнике Месне заједнице, чланове удружења грађана и бројне друге мештане. Уређење парка иницирали су ватрогасци НИС-а. Посађене су нове саднице храстова, офарбан је амфитеатар, замењене су оштећене канте за отпатке и уређене бетонске жардињере.

– Све што се дешава у селу, обично се одвија у парку где се налази и Завичајна кућа и амфитеатар, у ком се одвијају културни програми током лета. Радује ме што је одзив био заиста велики, подршку су нам пружила сва наша удружења, а спремили смо и ручак за све учеснике радне акције у ком су нам помогли наши ловци- рекла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице Банатско Велико Село.

Радну акцију похвалио је Младен Богдан, председник Скупштине града.

-Лепо је што се велики број људи одазвао, што значи да мештани и те како воде рачуна о својој Месној заједници, о здравој животној средини, али и дају добар пример садашњим и будућим генерацијама како се треба односити према својој околини- указао  је Богдан.

Заједно са НИС-овим ватрогасцима, летос је одржана акција чишћења околине бушотине термалног извора у центру села.

 

 

 

CDA_9511-w1024

Кикинда је свечано и достојанствено обележила Дан ослобођења града у Другом светском рату. Након полагања венаца на Споменик жртвама фашизма од 1941. до 1945. године и пригодног програма, у градској кући је уприличен пријем за представнике Војске Србије, СУБНОР-а и других борачких организација.

-Шести октобар је изузетно значајан датум у историји Кикинде. Прошло је 78 година од како су се наши преци изборили за слободу у којој ми данас живимо. Младе нараштаје треба упознати са историјским чињеницама и злом које се тада надвило над светом. Кикинда је увек следила тековине антифашистичке борбе. Нови изазови сигуран сам да нас неће поколебати у истрајности да ценимо антифашизам, наше претке и да чувамо слободу, мир и стабилност- поручио је градоначелник Никола Лукач.

Лето 1944. године било је пресудно за даљи ток историје, уакзао је председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

-Тада је договором Тита и Стаљина у Москви дат сигнал већ ојачаним партизанским одредима у Банату да се креће у акцију коначног ослобођења земље. Прво је ослобођено Руско Село, а Црвена армија је снажним ударом разбила остатке немачких јединица и ушла у Кикинду- рекао је Орељ.

Значај историјског датума подвукао је и Јово Барошевчић, потпредседник СУБНОР-а Србије и потпредседник покрајинског одбора СУБНОР-а:

-Шести октобар је дан слободе. Никада нећемо заборавити оне који су своје животе дали за слободу. Србија је опредељена ка антифашизму и родољубљу.

Споменик жртвама фашизма на Тргу српских добровољаца дело је Александра Зарина. Подигнут је 1961.године, а рестауриран 2017. године. Поред градских челника, припадника Војске и полиције, као и чланова борачких удружења, венце су положили и представници амбасаде Руске Федерације.

 

 

 

 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди, брзом и ефикасном акцијом, ухапсили су Р. П. (1984) и Н. П. (1985) из Руског Села, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело разбојништво.

Њих двоје се сумњиче да су јуче на улици у Руском Селу, напали двадесетосмогодишњег мушкарца, увукли га у њихову кућу, а потом га лакше повредили ножем и металном шипком и отели му 100 евра и 5.000 динара.

Полиција је код њих пронашла сав украдени новац и вратила га власнику. Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

CDA-8844-w1024

Полагањем венаца на споменик подигнут у знак сећања на Дан ослобођења у Другом светском рату и доделом признања заслужним мештанима, у Башаиду је обележен Дан села.

Повење су добили: Саша Петровић, за донације којима је помогао одржавање бројних манифестација, Жељко Пејин, председник Добровољног ватрогасног друштва за предан рад, Игор Ковачев, столар и тесар, за бесплатне занатске услуге, Звонко Ракић, за подршку ватрогасцима и Удружење жена Башаид као активан учесник свих манифестација и важних догађаја у селу.

Да је Дан ослобођења у Другом светском рату један од најзначајнијих датума који окупља мештане Башаида, нагласио је градоначелник Никола Лукач.

-Башаици се боре за своје село и боље услове за живот, а Град ће их и даље подржавати у томе. Поклонили смо се сенима оних који су нам омогућили да живимо у слободи и то кроз обележавање оваквих датума морамо преносити на млађе генерације- истакао је Лукач.

У Савету Месне заједнице Башаид указују да се наставља реализација започетих пројеката и да су дефинисани приоритети за наредни период.

-Урађена је реконструкција унутрашњег дела Месне заједнице, имамо нову салу за венчања, реконструисан је Дом пензионера, а почела је и прва фаза изградње капеле. У наредном периоду у плану је реновирање Дома здравља, асфалтирање Улице Јована Поповића у Бикачу, главне улице у Башаиду и друга фаза изградње капеле- навела је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице.

Поред градских челника, представника борачких организација и других удружења, свечаном догађају присуствовала је и прва секретарка амбасаде Руске Федерације Наталија Клишченкова.

skola-(3)-w1024

Свечани пријем нове генерације студената уприличен је данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача. Основне студије на овој високошколској установи уписало је 60 студената, од којих 45 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста, а 15 на смеру за традиционалне игре. Међу бруцошима је и Данка Томић из Градишке.

-Уписала сам овај факултет због љубави према традицији, култури и фолклору. Дугогодишња сам чланица културно-уметничког друштва из Градишке. Желим да проширим своје знање и пренесем га деци и омладини- каже ова студенткиња прве године.

Настава ће почети у понедељак 3. октобра.
-Конкурс за мастер струковне студије је завршен, у току је гласање за ранг листу, а упис следи 13. и 14. октобра. Уколико остане још места, расписаћемо и трећи уписни рок- наводи др Ангела Месарош Живков, директорица ВШССОВ.

Свечаности у амфитеатру школе присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

-Сваки успех долази уз марљив рад, труд, дисциплину и много одрицања. Град Кикинда има обавезу према студентима, да им обезбеди квалитетно образовање. Ова установа има квалитетан кадар који ће студентима обезбедити сва потребна знања и вештине- истакла је Мицковски.

У свечаној сали Народног музеја Кикинда у четвртак ће бити уприличен концерт соло песама за глас и клавир “Србија нас спаја”.  Наступиће сопран Агота Виткаи Кучера у клавирској пратњи Јелене Симоновић Ковачевић.

Агота Виткаи Кучера редовна је професорка на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Поред педагошког рада бави се концертним и оперским певањем, активно излаже на конгресима и конференцијама, води стручне семинаре, бави се гласовним образовањем елитних вокалних професионалаца. Ауторка је бројних стручних и научних радова и књига и добитница неколико признања и награда.

Концерт у Музеју биће одржан у четвртак 29. септембра са почетком у 19 сати. Улазак је бесплатан.

 

startup-g9479804fa-1280

У Србији у суботу почиње попис становништва, домаћинстава и станова и трајаће до краја октобра. Oд 8 часова пописивачи излазе на терен и интервјуе спроводе од врата до врата.
Свако има законску обавезу да одговори на постављена питања тачно. Грађани ће одговорати на 69 питања, а попис оквирно траје 30 минута. Ако нисте код куће, пописивач обилази поново, а уколико сте и тада одсутни, ставља обавештење у поштанско сандуче на којем оставља своје податке и контакт пописног инфо-центра са којим затим ступате у контакт, а касније са пописивачем уговарате његов долазак.

Директор Завода за статистику Миладин Ковачевић каже за РТС да се попис спроводи једном у десет година, али да овај попис касни једну годину због пандемије, будући да је био планиран за април прошле године. Додаје да су сва питања била постављена и на попису 2011. године, па и на ранијим.

“Највећа иновација у овом попису је електронско пописивање. Пописивачи иду са рачунарима и у лаптопима је апликација коју је израдио сам Завод, то је производ домаће памети, и то ће много да убрза поступак, јер се прескачу операције које следе након пописа, а то је унос података”, наглашава Ковачевић.

Објашњава да се то сада све одиграва онлајн, јер пописивач сваког дана након обављеног посла шаље све податке у централну базу. Сви пописивачи имаће легитимацију Републичког завода за статистику и овлашћење. Постоје и питања на која не морамо да одговоримо на попису, а то су етничка питања – национална припадност, вероисповест и матерњи језик.

Казне од 20.000 до 50.000 динара

Уколико одбијемо да учествујемо у попису, следи казна.

“Према закону о попису увек се уводи та санкција и она је крајњи инструмент – нешто што никако није циљ саме операције. Пописи су једна тековина и историјска и културна, а пре свега државна и они се спроводе у свим државама које имају статистичке установе”, објашњава Ковачевић.

Када је реч о висини казне, она је од 20.000 до 50.000 динара.

“Нешто се односи и на пописиваче уколико изађу изван својих уобичајених овлашћења, а део и на грађане који одбију да учествују у попису”, закључио је Ковачевић.

error: Content is protected !!