После две године паузе због пандемије корона вируса, највећа и једна од најзначајнијих културних манифестација поново окупља љубитеље писане речи.65. Међународни сајам књига у Београду почео је 23. и трајаће до 30. октобра, под слоганом „Пoвратак написаних”. Међу бројним излагачима из земље и иностранства, „Партизанска књига” из Кикинде представља тридесет нових издања из претходне две године, каже књижевник и оснивач ове издавачке куће Срђан Срдић.
-Специфичан случај је то што је Румунија специјалан гост сајма, а ми имамо четири румунска аутора, од којих су сви гости сајма. Реч је о Аугустину Купши који је био и у Кикинди да промовише књигу, затим Вероника Никулеску која је својевремено учествовала на Фестивалу кратке приче, потом Раду Павел Гео и Козмин Перца. Сво четворо били су на Кикинда схорту. Имамо серију програма и представљање њихових књига и савремене румунске књижевности у оквирима програма сајма. Представљамо и финалну годину великог европског пројекта који се зове „Cutting it short“ који промовише савремену европску кратку причу и две овогодишње књиге- „Зечје остврво“ Елвире Наваро и „Русвај“ пољског писца Миколаја Гринберга. Уз сва ова издања, представљамо и два посебно значајна и нова- књигу Хајнриха Бела, немачког нобеловца која никада до сада није била преведена на српски „Сабрано ћутање доктора Муркеа“ и и нови роман Саше Савановић „Ново сада“, уједно и њен први роман за Партизанску књигу- каже Срдић.
Велики број посетилаца Сајма сведочи о томе да су жељни књиге и сусретања, читаоци и писци, културни и јавни радници, сматра Радован Влаховић, писац и директор БКЦ. Међу новим насловима на штанду овог издавача су и ауторова два „Новозенитистичка триптиха” – три романа и три књиге поезије.
– Издања БКЦ-а између два сајма објављена су у едицијама Банат, Есеји, Критике, Огледи, Историја, Колонистичка насеља, Прва књига, Поезија, Проза, Роман, Преводи, Књижевност за децу. Из протекле продукције посебно се издвајају два капитална пројекта у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански”: „Изабрана дела Богдана Чиплића” и „Изабрана зенитистичка дела” . БКЦ је између два сајма реализовао више конкурса за награде које подразумевају објављивање књиге: Награда „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис, Конкурс „Прва књига” (сваке године објављује се три до пет наслова младих аутора по конкурсу у сарадњи са Градом Кикинда) и Књига добитника Грамате Песничке републике (добитници Драгослав Михајловић, Братислав Милановић, Гојко Ђого)-каже Влаховић.
-Када је реч о конкурсу са Градом Кикинда, управо чекамо књигу поезије Светлане Савић „Шљакерај“ која треба да стигне из штампарије, а друге две ће изаћи до краја године. У Едицији Банат објављене су изабране песме за одрасле Раше Попова. У едицији Колонистичка насеља објављено је шест књига аутора и уредника Милана Мицића –истиче Влаховић и додаје да је „после највећих верских празника, Ускрса, Божића и слава, значајан овај празник писане речи“.
Цена појединачне улазнице на Сајам књига је 300 динара, групне улазнице су 200 ( подразумева групу од најмање 20 особа). Цена паркинга по сату је 150 динара. Улазак деце до осам година је бесплатан. Радним данима штандове можете да обилазите од 10 до 20 сати, док је од 28. до 30. октобра радно време до 21 час.
Студенти који буду учествовали у Trainee програму похађаће изабране курсеве на Универзитету у Грацу, док ће последња два месеца програма, или дуже, провести у једној од Steiermärkische Sparkasse банака у Југоисточној Европи. Студенти који учествују у Internship програму фокусираће се на курсеве на Универзитету у Грацу који су релевантни за завршетак њихових студија на матичним универзитетима.
-Прошле године, надлежном Секретаријату стигло је 30 захтева, а одобрена је помоћ за 27 парова. У прошлогодишњем буџету за ову намену утрошено је 2,1 милион динара. Овај вид подршке суграђанима у поступку ВТО настављен је и у овој години. До сада је Комисија одобрила средства за 19 парова, што је 1,44 милиона динара (са порезом). У овој години, планирали смо два милиона, што значи да се парови могу пријављивати и даље, до краја године, до утрошка средстава. Без обзира на то да ли су средства намењена за лекове или анализе, наш Јавни позив обухвата све што се тиче поступка вантелесне оплодње осим путних трошкова. Комисији је најбитније да парови имају зелено светло из здравствених установа, да могу кренути у процедуру вантелесне оплодње- објашњава Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Њима то много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Град покрива онај део трошкова који не покрива РФЗО. Са друге стране, важно им је и што се о овој теми отворено говори, јер се раније ћутало о томе. Увођење ове мере изазвало је велико интересовање и одобравање јавности. Посебно су парови позитивно реаговали на то што град мисли на њих. Због наше деце и политике усмерене на повећању наталитета, и наредне године настављамо са овом мером- истиче Богдан.
Фестивал музичких друштава Војводине у Руми установљен је 1964. године и највећа је манифестација аматерског музичког стваралаштва у Војводини.
Хор „Свети Јосиф Темишварски“ оформљен је при Храму Светих Козме и Дамјана, са жељом старешине храма оца Бобана Петровића и уз подршку других свештеника у храму, Мирослава Бубала и Миладина Спасојевића, за потребе литургије и других служби- крштења, опела, венчања. Љубав према музици и вера, окупили су осамнаест суграђанки, колико их је данас у овом хорском саставу под вођством Данице Мандић.
Да је наступ Кикинђанки одушевио публику, истиче и Ивана Тошић, једна од главних организатора манифестације која је окупила културно-уметничка друштва из Младеновца, Рашке, Смедеревске Паланке, Трстеника, Ариља, Крушевца, Краљева…
Делегацију кикиндског одбора СУБНОР-а чинили су Саво Орељ, председник, Милева Ћојановић, председница актива жена и чланице Љуба Лука и Нина Степанчев.
Додаје да су се домаћини својски потрудили да присутне делегације успоставе договор о будућој прекограничној сарадњи, у циљу неговања тековина антифашизма и културе сећања.