Dragi naši čitaoci, prijatelji i saradnici, na Gugl plej prodavnici dostupna vam je mobilna aplikacija Kikindski portal za android uređaje. Donosimo vam najnovije i proverene vesti iz svih oblasti gradskog života, servisne informacije, ponudu poslova, najave događaja, zanimljivosti, priče koje vrede jer su pametne, informativne, zabavne, poučne.
Pre tri meseca, Kikindski portal počeo je sa radom. Uzleteli smo na medijsko nebo Kikinde sa namerom da vam ponudimo kvalitetan medijski sadržaj koji će odgovarati najvišim profesionalnim standardima, ali i biti prilagođen novim trendovima i sve brojnijim generacijama koje vesti saznaju putem mobilnih telefona.
Ekipa mala, ali odabrana. Iskusna, ali i puna entuzijazma. Spremna da vam u svakom trenutku 24/7, na multimedijalnoj platformi, pruži najnovije vesti, upozna sa aktuelnim temama iz različitih oblasti, istraži događaje, donese zanimljivosti specifične za naš grad.
Zašto da odete na Gugl plej i preuzmete našu aplikaciju?
U svakom momentu jednim klikom saznaćete najnovije gradske vesti, ali i više od toga. Mi vam nudimo autentične priče i originalne video sadržaje iz života grada koje zavređuju vašu i našu pažnju.
Preuzimanje i korišćenje mobilne aplikacije besplatno je i jednostavno. Zauzima vrlo malo memorijskog prostora. Putem aplikacije pristupate našem internet portalu, ali i našim stranicama na društvenim mrežama instagram i fejbuk. Uskoro i podkastu.
Iako najmlađi, prvi smo medij u Kikindi koji ima mobilnu aplikaciju.
Srđan Sivčev, master istoričar, imenovan je za vršioca dužnosti direktora Istorijskog arhiva u Kikindi na današnjoj sednici gradske skupštine. Sivčev koji je u protekle dve i po godine bio šef naprednjaka u gradskoj skupštini, danas je podneo ostavku na odborničko mesto.
-Podnosim ostavku da bih izbegao sukob interesa. Želeo bih da se zahvalim svojoj odborničkoj grupi, gradonačelniku i članovima Veća, kao i odbornicima opozicije sa kojima sam imao fer odnose uprkos neslaganjima. Želim vam uspešan rad -rekao je Sivčev.
Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se Sivčevu na uspešnoj saradnji i dobro vođenoj odborničkoj grupi i iskazao uverenje da će kvalitetno obavljati novu dužnost. Sivčev je u Istorijskom arhivu zaposlen od 2016. godine, a na rukovodećem mestu zameniće dugogodišnjeg direktora Milana Srdića kojem je istekao mandat.
Da su Sivčeva stručnost i obrazovanje preporučili za novu funkciju potvrđuje i njegova radna biografija. Autor je brojnih stručnih radova, članaka i monografija iz istoriografije i arhivistike: Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1905-1941, Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1944-1991, Jevreji u Velikoj Kikindi, Nacionalne i nacionalnističke organizacije u Velikoj Kikindi 1918-1941, Prisajedinjenje Velike Kikinde 1918. godine u svetlu Velike Kikinde -perspektive i izazovi, Grafiti u Kikindi- poruka i svedočanstvo vremena. Stalni je saradnik Matice srpske i predsednik Kluba istoričara Kikinda.
Na današnjem zasedanju lokalnog parlamenta konstatovana je još jedna ostavka. Nakon što je imenovan za načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić je podneo ostavku na mesto člana Gradskog veća u kom je u protekle dve i po godine bio zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije. Gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio mu se na saradnji i izuzetnim rezultatima.
– Posvećenost, marljivost i izuzetan rad je pokazivao i sa svojim timom uspeo da realizuje uspešne projekte i trasira put mnogim drugim projektima. Nastavljamo saradnju na zajedničkim ciljevima, od putne infrastrukture do strateških projekata za severni Banat i Grad Kikindu – istakao je Lukač.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi podneli su krivičnu prijavu protiv šezdesetogodišnjeg veterinara, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću.
On se sumnjiči da je u delu svoje porodične kuće otvorio veterinarsku ambulantu sa instrumentima i opremom koja, kako je utvrđeno, nije registrovana, kao i da je tu lečio životinje, iako nije imao ovlašćenje Uprave za veterinu.
Policija je u pretresu ove veterinarske ambulante pronašla lekove i medicinska sredstva koje je koristio za lečenje životinja, od kojih je deo bio sa isteklim rokom trajanja, a deo bez prateće dokumentacije.
Da se od najavljene izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici, u blizini „Lovca”, nije odustalo, napomenuo je na današnjoj sednici gradske skupštine Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.
-Izvesni zastoj je nastao zbog Agencije za restituciju, nakon informacije da tamo možda postoji zahtev za vraćanjem dela parcele koji čini otprilike dva posto od ukupne površine. Procedura je pri kraju, problema nema, ali je čitav postupak zastao dok se procedura u potpunosti ne izvede na čistac. Pokušali smo maksimalno da ubrzamo proceduru- istakao je Tanackov.
-Neće biti iznenađenje da imamo dva ritejl parka. Ritejl park u Distričkoj imaće drugačije sadržaje. U Mikronaselju biće manji objekti, a tamo lokali veće kvadrature. Tržište diktira sve. Neki postojeći trgovinski lanci otkupljuju parcele i kuće u privatnom vlasništvu da bi širili poslovanje, a neki iz drugih gradova kako bi gradili različite trgovinske objekte. Neko ko ima novac procenjuje da ovde treba ulagati i da je Kikinda prosperitetno mesto da se ovde investira- naglasio je član GV za privredu i investicije.
Gradska skupština je na današnjoj sednici dala zeleno svetlo da se parcela u Bloku D u Mikronaselju ponudi na prodaju investitorima zainteresovanim da tu otvore ritejl park. Više potencijalnih ulagača iskazalo je interesovanje da izgradi manji tržni centar na građevinskom zemljištu u ulici Jovana Jovanovića Zmaja, gde se nalaze ostaci temelja stambene zgrade započete pre 23 godine za mlade parove i pripadnike vojske i policije. Da podrže predloženo rešenje, odbornike je pozvao gradonačelnik Nikola Lukač.
– Perspektiva koju svi stvaramo, realizujući kapitalne projekte od brze saobraćajnice do graničnog prelaza i industrijskih zona, pa do investitora koji žele da dođu ovde potvrđuje da grad nastoji da zadrži ljude i da dobijemo nova radna mesta. Nastojimo da komunalno i infrastrukturno poboljšamo situaciju u gradu i to radimo zajedno sa pokrajinom i republikom, a investitori će ovde sigurno pronaći partnera. Obezbeđujemo potencijalne lokacije i za stanogradnju. U prethodnoj godini u Kikindi je bilo preko 70.000 noćenja, turisti ovde imaju šta da vide. Kikinda krupnim koracima ide napred, gradimo bolju budućnost- poručio je prvi čovek grada.
Član Gradskog veća Saša Tanackov je ukazao da je bilo pokušaja da se prostor ponudi za nastavak izgradnje stanova ili stambeno poslovnog objekta, ali da zainteresovanih ulagača nije bilo što je potvrdio i konkurs u junu 2020. godine kada je parcela bila ponuđena po ceni od 160.000 evra.
-Razvojem industrije, raste interesovanje za sadržaje iz oblasti uslužnih delatnosti. U proteklih četiri, pet godina imamo veći broj otvorenih ugostiteljskih objekata. Prateći tendenciju rasta zarada i zaposlenosti javljaju se investitori koji žele da otvore trgovinske sadržaje. Reč je o mini tržnom centru formata ritejl park, koji bi promenio izgled tog dela grada i komunalnim uređenjem prostora koji se proteže od ugla Zmaj Jovine, ulicom Mihajla Pupina pa do OMV pumpe. Tendencija gradskih vlasti nije prodaja zemljišta radi prodaje, već da na tom prostoru dobijemo sadržaj neophodan gradu i građanima. Ovlašćeni procenitelj Ministarstva finansija je utvrdio početnu cenu od 260.000 evra što je u odnosu na vrednost od pre tri godine 100.000 evra više. Ponuđači će dostavljati zatvorene ponude, očekujemo da će biti veće od početne cene- rekao je Tanackov.
Na primedbu odbornika DSS Ladislava Tomića da bi celishodnije bilo da se na tom prostoru izgradi višespratnica za mlade bračne parove umesto tržnog centra, odgovorili su šef odborničke grupe naprednjaka Srđan Sivčev i odbornik SNS Dušan Popeskov, kao i član Gradskog veća Saša Tanackov, koji je temeljno argumentovao opredeljenje grada.
-Čekalo se 23 godine da se nešto desi i nije se desilo. Taj deo je ruglo. Ritejl park doneće nova radna mesta. U Vojvodini imamo nekoliko tipova ritejl parka poput Biga u Zrenjaninu i Novom sadu, Šopija u Subotici, možemo pretpostaviti da će se nešto slično i ovde otvoriti. Tržni centar pratiće i novi mobilijar, parking mesta, uređene staze. Zašto da građani odlaze u Zrenjanin ili Suboticu da kupuju, i da troše gorivo, ako mogu da kupuju ovde- ukazao je Sivčev.
Odbornik Dušan Popeskov je napomenuo da parcela u Mikronaselju stoji već godinama u ovakvom stanju i da nijedna vlast nije imala rešenje šta sa tim.
-Sad kad smo došli do rešenja, ajde da nađemo zamerke. Dobićemo tržni centar u Mikronaselju, što je po meni odlično. Kikinda je pre deset godina izgledala skoro poput te parcele u Mikronaselju. SNS je našla rešenje za industrisjke zone, za dovođenje investitora i novih radnih mesta kako bismo zadržali ljude ovde- istakao je Popeskov.
Tanackov je objasnio da imena potencijalnih investitora grad ne može da obelodani dok se još vode pregovori.
-Čak se potpisuje i izjava o poslovnoj tajni dok se vode pregovori jer otkrivanje poslovne namere može da iskoristi konkurencija. Oglas kada bude objavljen, svako u skladu sa uslovima može da konkuriše. Mogu da kažem da potencijalni investitori koji su iskazali interesovanje posluju u branši već nekoliko godina u Srbiji, takođe,rade i u državama u okruženju i u centralnoj Evropi.
Tanackov: Stanogradnju diktira tržište
– Tržište određuje investitora, mada intenzivno radimo na tome da dovedemo investitore koji će graditi stanove. Stanogradnja u Kikindi jeste zamrla, iako tržište nekretnina traži stanove, ali činjenica je da za isto ulaganje u Zrenjaninu ili Subotici potencijalni investitori mogu da zarade 500 ili više evra po kvadratu. Ako u Kikindi možete da prodate stan za 1.100, 1.200 ili 1.300 evra, u Zrenjaninu ćete ga prodati za 1.800 evra. Matematika je jasna. Vlasnici pojedinačnih stambenih jedinica u Mikronaselju dobiće na ceni izgradnjom ritejl parka. Veoma veliki trošak je i uklanjanje stubova koji su izgrađeni, a kupac će o svom trošku ukloniti te stubove- istakao je član Gradskog veća Saša Tanackov.
Prva sportska igra kojom su se bavile i žene u Velikoj Kikindi pojavila se 1923. godine. Hazena je je bila slična rukometu, a njena preteča bila je igra još iz starog Rima odakle su je Cezarove legije prenele na sever.
Hazena je naročiti procvat doživela kod slovenskih naroda. Posle Prvog svetskog rata, to je bio omiljeni ženski sport. U Kikindi je hazena nastala među prvima u Vojvodini. Prvu hazena ekipu u našem gradu formirao je sportski klub „Kosovo“, iako je nastao dosta kasnije od starijeg kikindskog kluba „Srbija“. Janoš Oroš je bio predsednik sekcije, a Jožef Rigelmajer trener.
U početku je bilo veoma teško održati dovoljan broj sportistkinja u klubu jer su roditelji nerado dozvoljavali deci da se „razgolićuju“ u sportskim dresovima. Još veći problem je nastajao kada je trebalo povesti devojke na neku utakmicu van Kikinde. Bilo je neophodno mnogo truda i višednevno ubeđivanje da bi se dobio pristanak roditelja za putovanje.
Publika je u početku slabije prihvatala novu igru koja se isprva prikazivala kao predigra fudbalskih utakmica. Tek kasnije, kada je hazena uzela maha u celoj zemlji i u našem gradu ukazala joj se velika pažnja. Godine 1924. u hazena sekciji sportskog kluba „Kosovo“ treniralo je 18 devojaka uzrasta 16 i 17 godina. Treninzi su se obično održavali na poljanama van grada, a utakmice su se igrale na igralištu „Kosova“ ili „Srbije“. Utakmice su ubrzo prerasle u prave sportske atrakcije sa 1.000 i više gledalaca. Hazenašice „Kosova“ uvrstile su se u najbolje u Vojvodini.
Najzanimljiviju utakmicu 1926. godine odigrale su hazenašice Kosova u Zrenjaninu. Posle veoma oštre i ogorčene borbe, domaći Obilić je dobio ovu utakmicu rezultatom 6:4. Zrenjaninski sportski izveštač, povodom ove utakmice, piše: „Još nikad nisam video utakmicu koja bi se mogla označiti sa manje fer nego što je bila ova. Uzburkane strasti kikindskih sportistkinja nisu se stišale ni onda kada su Obilićeve igračice izudarane i sa bezbrojnim modricama na licu, leđima, rukama, ostavljale teren, burno pozdravljene od sportske publike koja je iskreno pljeskala toj ženskoj četi punoj požrtvovanja«.
Kvalitet hazene krajem 1928. godine počeo je primetno da opada. Nerazumevanje odgovarajućih ljudi u samom društvu i sve manje interesovanje devojaka za ovu sportsku igru dovelo je do prekida u radu sekcije, kako u sportskom društvu Kosovo, tako i u gradu uopšte.
Na parceli u ulici Jovana Jovanovića Zmaja na kojoj je još 2000. godine započeta izgradnja zgrade za mlade parove, pripadnike vojske i policije, ali nikada nije odmakla, više investitora zainteresovano je za izgradnju tržnog centra. Kako Kikinda još nema moderan šoping centar sa poznatim brendovima na jednom mestu, nema sumnje da će ovaj poslovni potez biti pun pogodak, a šoping destinacija posećena . Parcelu će Grad ponuditi na prodaju, a prethodno će se rešenje kojim su definisani kupoprodajni uslovi naći pred odbornicima na sutrašnjoj sednici, potvrdio je za Kikindski portal član Gradskog veća Saša Tanackov.
-Grad ima više zainteresovanih potencijalnih investitora za tu lokaciju, ali ne za stanogradnju, već za poslovni objekat za različite maloprodajne objekte tipa ritejl parka odnosno tržnog centra otvorenog tipa. Stoga je zaključeno da bi bilo korisno da oglasimo prodaju tog zemljišta u cilju dobijanja onih sadržaja koje grad u ovom momentu nema. Time ćemo u Mikronaselju, možda i najmnogoljudnijem delu grada, komunalno i infrastrukturno rešiti taj deo dodatnih sadržaja maloprodajnih objekata i drugih objekata iz uslužnih delatnosti, ali i komunalnog uređenja dodatnih parking mesta kojih nedostaje u Mikronaselju- navodi Tanackov.
Građevinsko zemljište je ukupne površine 11.383 m2. Biće ponuđeno na prodaju prikupljanjem pisanih ponuda, po početnoj ceni od 260.000 evra, koju je utvrdio licencirani procenitelj.
Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je 15 meseci od dana solemnizacije Ugovora kod javnog beležnika. Troškove uklanjanja postojećih temelja snosiće kupac.
28. sednica Skupštine Grada Kikinde zakazana je za sredu 1. februar sa dnevnim redom koji sadrži 18 tačaka. Pred odbornicima će se naći rešenje o prestanku funkcije članu Gradskog veća Miroslavu Dučiću koji je krajem decembra imenovan za načelnika Severnobanatskog upravnog okruga. U Gradskom veću, Dučić je zadužen za oblast komunalne infrastrukture i za vanredne situacije, a posle imenovanja na novu funkciju, podneo je ostavku.
Skupština će se izjašnjavati o izmenama odluke o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, izmeni odluke o odvođenju atmosferskih voda, kao i rešenju o obrazovanju radne grupe za izradu lokalnog antikorupcijskog plana Grada Kikinde za period od 2023. do 2026. godine.
Na dnevnom redu predstojećeg zasedanja biće i rešenje o otuđenju katastarske parcele u Ulici Jovana Jovanovića Zmaja iz javne svojine grada.
Pored izmena u nadzornim i upravnim odborima Kulturnog centra, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Centra za stručno usavršavanje, pred odbornicima će se naći i rešenje o imenovanju vršioca dužnosti direktora Istorijskog arhiva. Nakon što Milanu Srdiću, istekom mandata prestaje funkcija direktora ove ustanove, predlog je da za v.d. direktora bude imenovan Srđan Sivčev, master istoričar.
Sivčev je od februara 2016. zaposlen u Istorijskom arhivu. Autor je brojnih stručnih radova, članaka i monografija iz istoriografije i arhivistike: Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1905-1941, Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi 1944-1991, Jevreji u Velikoj Kikindi, Nacionalne i nacionalnističke organizacije u Velikoj Kikindi 1918-1941, Prisajedinjenje Velike Kikinde 1918. godine u svetlu Velike Kikinde -perspektive i izazovi, Grafiti u Kikindi- poruka i svedočanstvo vremena. Stalni je saradnik Matice srpske i predsednik Kluba istoričara Kikinda.
U Srbiji se 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima pod sloganom „Svaka cigareta smeta”. Najčešće korišćeni duvanski proizvodi u Srbiji su cigarete koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan.
Mere kontrole duvana koje su primenjene u svetu u različitom obimu dovele su do smanjenja učestalosti korišćenja cigareta među odraslima i adolescentima. Međutim, u prethodnoj deceniji, u svetu i u Srbiji je u porastu upotreba duvanskih i nikotinskih proizvoda koji ranije nisu bili na tržištu ili je njihovo korišćenje bilo ograničeno na neke zemlje ili pojedine ciljne grupe, kao što je to u slučaju nargila.
-Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu. Kod ovih proizvoda duvan se zagreva na nižoj temperaturi u poređenju sa pušenjem cigareta, čime se stvara aerosol koji sadrži različite supstance. Radi se o proizvodima koji sadrže nikotin i koji kod mladih koji nikada nisu koristili druge duvanske proizvode može dovesti do stvaranja zavisnosti i prelaska na druge duvanske proizvode. Zbog činjenice da su ovi proizvodi novi na tržištu, nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima njihovog korišćenja- navode u Institutu za javno zdravlje „Batut”.
Pored raka pluća, upotreba duvana povezana je sa obolevanjem od najmanje 20 drugih malignih oboljenja kao što su: rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je i faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti potpornog aparata zuba tj. tkiva i kostiju koji okružuju zube i mnoge druge bolesti. Pored toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti.
Za podršku odvikavanju kol centar
Uokviru obeležavanja ovog datuma u Kalendaru zdravlja pušači se podstiču da ostave pušenje. S tim ciljem Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je u junu 2022. godine pokrenuo besplatnu telefonsku liniju. Odgovori na pitanja pušača koji razmišljaju da prestanu da puše ili su to već odlučili, kao i onih koji su već prestali i pokušavaju da održe nepušači status, mogu se dobiti svakog radnog dana od 11 do 14 časova pozivom na broj 080 020 0002.
Za uverenje o državljanstvu, koje je do sada bilo jedan od najtraženijih dokumenata koji su se izdavali na šalterima lokalnih samouprava, od danas se može podneti zahtev na portalu eUprava i preuzeti u elektronskoj formi u eSandučetu ili poručiti na kućnu adresu.
Građanima je od sada na raspolaganju sedam novih elektronskih usluga MUP-a, koje omogućavaju onlajn davanje izjava ili saglasnosti: Izjava/saglasnost za izdavanje lične karte maloletnom detetu, državljaninu Republike Srbije, Izjava/saglasnost za izdavanje pasoša maloletnom detetu, državljaninu Republike Srbije, Izjava/saglasnost za prijem u državljanstvo Republike Srbije maloletnog deteta i Izjava/saglasnost za prijavu prebivališta maloletnog deteta, državljanina Republike Srbije.
Nove elektronske usluge su i Punomoćje za preuzimanje pasoša, Saglasnost vlasnika nepokretnosti za prijavu prebivališta punoletne osobe, državljanina Republike Srbije na adresu nekretnine čiji je vlasnik/suvlasnik, kao i Opoziv izjave/punomoćja/saglasnosti.
Da bi korisnik koristio usluge eDržavljanstvo ili eSaglasnost potrebno je da bude prijavljen na portal eUprava mobilnom aplikacijom ConsentID ili kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.
Zahvaljujući potpunoj promeni načina plaćanja administrativnih taksi MUP-a, objavljen je portal plati.euprava.gov.rs kao centralno mesto gde građani dobijaju jedinstvenu, objedinjenu uplatnicu koju mogu platiti karticom, mBankingom ili fizički u banci ili pošti.
Nove elektronske usluge su i Punomoćje za preuzimanje pasoša, Saglasnost vlasnika nepokretnosti za prijavu prebivališta punoletne osobe, državljanina Republike Srbije na adresu nekretnine čiji je vlasnik/suvlasnik, kao i Opoziv izjave/punomoćja/saglasnosti.