Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Шоне из „Освајача“ за Кикиндски портал: Спремни смо да освојимо кикиндску публику

Jelena Trifunović фебруар 27, 2023

Незаборавни хитови попут „С ким чекаш дан“, „Коме сада усне љубиш до зоре“, „Где да побегнем“, „Марија“, „Пронађи ме“, „Крв и лед“ одзвањаће халом Спортског центра „Језеро“ 8. марта увече. Специфичним звуком и препознатљивим вокалом, као и непролазним баладама, „Освајачи“ су публику освојили пре више од три деценије. Пред кикиндском публиком, наступиће после дужег времена. На концерту ће свирати репертоар који је својеврстан музички времеплов кроз тродеценијско трајање овог крагујевачког бенда, каже у разговору за Кикиндски портал, клавијатуриста Небојша Јаковљевић Шоне.

-Можете очекивати целовечерњи и добар рок концерт. Свираћемо старе и нове хитове. Три деценије постојања није мало. Недавно смо имали концерт у МТС дворани, и публика и ми били смо презадовољни- јасан је Шоне из „Освајача“.

Управо су великим концертом у МТС дворани у Београду у октобру прошле године, прославили јубилеј, 30 година рада. Група је основана 1990. године. На своја прва два албума, „Крв и лед” и „Сам” представили су се глам метал звуком, а највећи успех доживеле су њихове баладе „Можда небо зна“ и „С ким чекаш дан”. Наступали су и на бројним фестивалима. У раду групе, као продуцент и музичар, учествовао је и легендарни клавијатуриста Лаза Ристовски. „Освајачи“ су имали неколико прекида у раду, али је бенд, у нешто измењеном саставу, успешно настављао тамо где су стали- са новим песмама и албумима, као и ватреним наступима.

– У Кикинди стварно дуго нисмо свирали. Узбуђени смо што ћемо ускоро бити пред публиком у вашем граду. Драго нам је што ће то бити баш за 8. март, и што ћемо тог дана поделити богато музичко искуство и наша срца са кикиндском публиком- поручује Шоне који не крије да је у свету музике подједнако тешко успети и трајати.

Концерт у кикиндској хали Спортског центра „Језеро“ организују Град и Туристичка организација поводом Дана жена. Поред бесплатног улаза на концерт, обезбеђен је и бесплатан превоз из села. У наставку текста погледајте сатницу превоза. И наравно, не пропустите „Освајаче“!

Полазак 8.марта са регистрованих стајалишта за аутобусе ,,Аутопревоза“.
1. Наково –Банатско Велико Село – Кикинда
Наково 17,45 сати
Банатско Велико Село 18 сати
2. Нови Козарци- Руско Село – Кикинда
Нови Козарци 17,45 сати
Руско Село 18 сати
3. Башаид – Банатска Топола- Кикинда
Башаид 17,30 сати
Банатска Топола 17,45 сати
4. Сајан- Иђош- Мокрин- Кикинда
Сајан 17.30 сати
Иђош 17,40 сати
Мокрин 18 сати

После концерта аутобуси ће за повратак чекати на паркингу СЦ ,, Језеро“.

333780317_213328774529778_3600988323003606523_n

Хаварија на водоводној мрежи у улици Иве Лоле Рибара

Jelena Trifunović фебруар 26, 2023

Због хаварије на делу водоводне мреже у улици Иве Лоле Рибара, без воде су корисници у тој улици, на потезу од Светосавске до улице Браће Татић.

Екипе Јавног предузећа за комуналну инфраструктуру „Кикинда“ су на терену и раде на откањању квара. На лицу места је и Чедо Гверо, в. д. директора ЈП Кикинда. Како протичу радови на санацији хаварије уверио се и градоначелник Кикинде Никола Лукач.

(ВИДЕО) Батак на шампионском трону: У млађим категоријама победили Спасоје и Жућко

Jelena Trifunović фебруар 26, 2023

На шампионском постољу 37. Светског првенства у надметању гускова у Мокрину je осмогодишњи гусан Батак власника Николе Никића Миње. Он је у финалу победио Федора власника Мирослава Челекетића.

-Имао је тешке борбе, победио два шампиона. Пре две године победио је Арпада који је заредом две године био први. Има колекцију победа. Пре две године је био други, као млад први. Може он још да се бори, али неће, иде у заслужену пензију, да ужива. Има да живи као Сулејман, да мења жене и да деци поклањамо младе гускове да се такмиче- каже Никић чији је гусан имао и победнички третман- почев од исхране, неге, шетње.

-Мора да буде квалитетна птица, треба неге, шетње, посебна исхрана од септембра. Нас двојица имамо пешака километражу до Београда. Сад обоје идемо у пензију-задовољно закључује Никић (50).

Пехар му је уручио градоначелник Никола Лукач.

-Честитам пре свега Николи Никићу Мињи чији је гусан победио. Уз подршку Месне заједнице, Града и организацију Удружења „Бело пере“ ово је већ 37. Светско првенство у надметању гусана. Изузетно је значајно за Мокрин, о њему се надалеко чуло. Овде је важно и победити, бити најбољи и то је престиж који ће Миња и гусак имати у наредних годину дана. Овде се чува традиција и обичаји, а као што видите упркос веома хладном времену окупио се и велики број људи. Сигурно је да ово треба чувати и подићи на виши ниво, а за то узгајивачи и „Бело пере“ могу очекивати подршку Града – рекао је Лукач.

У категорији младих, шампионско место изборио је гусан Спасоје Милана Дражића.

-Финална борба је била брза и лака. Нега гусана је јако добра, као и исхрана зато је тако лако и победио. Од малих ногу се бавим гушчарством, то је традиција, али је доћи до првог места тешко. Једном сам био први, исто у овој категорији пре 10,11 година, једном други- наводи Дражић.

Гусак Жућко четрнаестогодишњег Лазара Адамова најуспешнији је био међу двогодишњим гусанима.
–Шетао сам га, купао. Од малена се бавим гушчарством. Мој гусак је потомак чувеног Ацике, најстаријег гусана у Мокрину-срећан је млади Мокринчанин.

Надметања гусана почела су средином децембра, а учествовало их је 116 у све три категорије.

Улице у Кикинди имали су Цар Лазар, Стаљин, бригадир Ристић…

Jelena Trifunović фебруар 26, 2023

Веровали или не, и друг Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин имао је своју улицу у Кикинди. Наравно, име великог вође совјетске политике није могла понети било која улица. По вољеном и хваљеном, а потом омраженом лидеру Комунистичке партије Совјетског Савеза звала се садашња Светосавска улица. Али на кратко. После чувеног Титовог историјског „не“ Совјетима, овдашњи властодржци су брже-боље улицу преименовали у 7. јула. Иначе, до 1918. године, једна од главних улица у граду звала се управо тако – Главна. Потом је преименована у Јелисаветину, да би у периоду између два рата носила име вође првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића- Карађорђева.

Бројне називе променила је и улица Браће Татића. Звала се Старопоштанска, па Рузвелтова, потом улица Николе Пашића, па Едварда Кардеља.

Своју улицу у Кикинди имао је и чувени бригадир Ристић. Некадашња Ратарска улица, била је названа по чувеном команданту „Гвозденог пука“. Реч је о данашњој улици Цара Душана.

По средњевековном српском владару, кнезу Лазару Хребељановићу, познатијем у народу као Цар Лазар између два светска рата звала се данашња улица Иве Лоле Рибара. До 1918. носила је назив Гробљанска.
Такође у периоду од 1919. до почетка другог светског рата, своју улицу имао је и легендарни српски витез из средњег века, један од најистакнутијих епских јунака Милош Обилић. Улица је касније понела име по Генералу Нађу, учеснику Шпанског грађанског рата и народном хероју, али га је убрзо „сменио“ познати писац Стеван Сремац, по ком се она и данас зове.

Улицу у Кикинди имао је и последњи велики владар српског средњег века, деспот Ђурађ Бранковић. После ослобођења у Другом светском рату, српског деспота „сменио“ је народни херој Тоза Марковић.

По првом и последњем војводи Српског војводства и првом Србину који је од Наполеона добио Орден легије части Стевану Шупљикцу названа је 1919. године, дотадашња Жомбољска улица. Данас је то улица Браће Средојев.

Наставиће се

Сутра финале 37. Светског првенства у надметању гусана

Jelena Trifunović фебруар 25, 2023

Батак и Федор спремни су за финале. И Никола Никић и Мирослав Челекетић уверени су да ће баш њихов мезимац стати на трон и поносно понети славу победника. Оба гусана поседују победничке гене и код својих власника уживају, како смо се и уверили на лицу места, делукс третман. Батак има посебан режим исхране и херкуловски замах крила. Да у његовим пернатим грудима куца храбро срце показао је још као једногодишњак освојивши титулу првака у категорији младих.

Изазивач је борбени Федор. У потпуности оправдава име добијемо по ММА борцу. Окуражен бодрењем својих миљеница, од којих је, ипак, једна посебно срцу драга, самоуверено је низао победе стигавши до финала.

Тријумф ће, сазнајемо, и једном и другом, променити живот. Једном следи опраштање од „ринга“ и мирни пензионерски дани у пространом сеоском дворишту, а другом- селидба. Како ће то утицати на исход финала у недељу? На трону може бити само један.

Кикинда на 44. Међународном сајму туризма у Београду

Jelena Trifunović фебруар 25, 2023

Да од 14. до 17. септембра буду гости Кикинде и највеће и најдуговечније овдашње туристичке манифестације „Дани лудаје“, Туристичка организација Града Кикинде позива и бројне посетиоце 44. Међународног сајма туризма у Београду. Кикинда се, у оквиру туристичке понуде Војводине, данас представља у павиљону Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.

-Као добитници сертификата „Најбоље из Војводине“, добили смо сјајну прилику да промовишемо „Дане лудаје“ на Сајму туризма у Београду- каже за Кикиндски портал Татјана Вуковић из Туристичке организације Града Кикинде. -Веома је посећен сајам, мноштво је гостију, како страних, тако и домаћих, и посебно је задовољство што можемо да представимо нашу манифестацију у правом светлу. Понели смо и разне аутентичне производе од лудаје из Кикинде, од наших локалних произвођача. Из Удружења жена из Иђоша донели смо ликер и пекмез од лудаје, ту је и пиво од лудаје Бир кингса, као и производи ПГ Крстоношић, Нуто Наково и други. Драго ми је да на овај начин скрећемо пажњу и одавде из Хале 1 београдског Сајма позивамо госте да нам дођу у Кикинду.

Сајам туризма у Београду траје од 23. до 26. фебруара, под слоганом „Кад је одмор, није тешко“. Војводина се у оквиру павиљона од преко 200 квадратних метара и „Винске улице“ представља разноврсним тематским садржајима у оквиру кампање под слоганом „Од класике до магије“, која одсликава њене туристичке, винске и гастрономске особености, као и мултукултуралност и мултиетничност.

Прича о породици кроз портрете: „Будишини” у кикиндском Музеју

Jelena Trifunović фебруар 25, 2023

Мноштво емоција и сећања пробудилo је отварање изложбе „Будишини“, о једној од најпознатијих кикиндских породицa- код њихових потомака, али и бројних суграђана који су данас били у Народном музеју. Прича о овој фамилији, некада веома имућној и утицајној, а након Другог светског рата стављеној на стуб срама, испричана је кроз портрете, родослов, фотографије и друге породичне успомене. Четири портрета, потомци породице Будишин прошле године су даровали кикиндском Музеју, а изложена су и два групна портрета, аутора мокринског уметника Јована Диме, из збирке Галерије Матице српске.

-Моја мајка Олга рођена Будишин решила је да слике поклонимо Музеју како би рођаци и потомци могли да дођу и да их виде- започиње причу Емил Јовић, електроинжењер из Новог Сада. Свежа су сећања када је као дете по два, три месеца проводио у Кикинди, код деде по ком је и добио име. У том стану на градском тргу су се и налазили породични портрети.

– Деда је становао на тргу у стану који су купили од удовице Јована Пачуа. Када сам прелазио из Бачке у Банат као да сам долазио кући. Овај групни портрет памтим још из детињства, стајао је изнад кревета. Сећам се да је једном рођака коментарисала да се плаши слике јер су „сви тако озбиљни и страшни”, а ја сам одговорио: „не треба да се плашиш, то су наши дедови, они нас чувају”. Није било лако да поклонимо ове слике, али мислим да је то била најрационалнија одлука, Музеј ће их најбоље чувати- емотиван је Емил Јовић.

На групном портрету је Гавра Будишин (1827-1895), први значајнији представник породице, велепоседник, жупанијски и варошки представник, члан црквеног одбора са четири сина: Шандором (Александром), Лазом, Ђуром и Митом.

Кикинђани углавном нису волели Будишине, али су према њима имали дозу страхопоштовања. Некада су били љубоморни на њихово богатство, а између два светска рата прозивали су их због њиховог политичког деловања и корупције. Непосредно после Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени су као издајници и сарадници окупатора.

-Емоције су ме савладале, вежу ме за Кикинду и породицу Будишин коју нажалост знам само по несрећи- прича Радмила Николајевић Богосављев чија је мајка Софија ћерка Милоша и Даринке Будишин. После завршене гимназије у Кикинди, завршила је студије права у Београду где и данас живи. -Мој деда Милош и његов рођени брат Стева Будишин су стрељани као велепоседници и нажалост, непријатељи државе. Ми имамо њихову рехабилитацију. Њихов грех је био само то што су били велепоседници и што су живели од те своје земље. Жао ми је што ово није раније уприличено, било је много потомака живо. Мој брат од тетке, адвокат Душко Будишин умро је пре пет година. Моја породица Будишин прошла је најгоре могуће ствари- каже Радмила Николајевић Богосављев којој је Гавра Будишин чукундеда.

По мајчиној лози из породице Будишин је и Иван Ножинић, иначе уредник информативног програма Радио Новог Сада.

-Милош Будишин је мој предак, стрељан је од стране комунистичке власти. Данчика Будишин, мој деда убијен је после Сремског фронта код Подравске Слатине, по наређењу Косте Нађа, као и неколико официра краљеве војске. После рата нам је комплетна имовина одузета и мој део фамилије, због непријатности које је доживљавао у Кикинди, преселио се у Сремске Карловце и Нови Сад. Одузете су хиљаде и хиљаде јутара земље, некретнине међу којима су и куће у улици Генерала Драпшина – каже Ножинић.

Будишини су Лужички Срби

-Будишини су из места Будишин, на граници Немачке и Чешке. Дошли су као трговци крупном стоком у Банат. Ту су се доселили и задржали православље, а пореклом су Лужички Срби- наводи Иван Ножинић показујући грб поменутог места.

Зла судбина

Гавру Будишина и његове синове јавно су прозивали да „нису били добри Срби” јер су на изборима неколико пута подржали „владиног” кандидата за посланика у угарском сабору. Међутим, Гаврини унуци су непосредно пред Први светски рат постали активни чланови радикалне странке. После Великог рата, представљали су варошку економску и политичку елиту.

-Поменућу двојицу који су најзначајнији због свог политичког деловања. Током двадесетих година двадесетог века, најзначајнијији и најмоћнији човек у Великој Кикинди био је Јоца Будишин (1879-1943), посланик у парламенту Краљевине СХС из редова Народне радикалне странке, питао се малтене за све у граду. Други, Стева Будишин је од 1931 до 1935. био посланик у парламенту Краљевине Југославије, па сенатор Дунавске бановине. Стева Будишин је био први који је страдао, одмах након што су партизани ослободили Кикинду. Тада почиње зла судбина породице Будишин. Поред Стеве, стрељани су и његов брат Милош и брат од стрица Ђура. Будишини су се повукли, велики део њихове имовине је национализован. Већина их касније одлази у Нови Сад и Београд, тако да, колико је нама познато, мада постоје опречна мишљења, потомака у Кикинди више нема-наводи историчар Владислав Вујин, кустос музеја.

Родослов Будишина

Кикиндском музеју је поклоњен и родослов породице Будишин који је урадио Иван Будишин,а допунио кустос музеја Владислав Вујин на основу расположивих података са надгробних споменика и умрлица.
Први Будишин из Велике Кикинде био је Јаков (1771-1845).

О предузетништву уче из прве руке: Алекса Раца гост Економско-трговинске школе

Jelena Trifunović фебруар 25, 2023

Kaко би ученицима приближили реални свет пословања, указали на то да су формална знања која стичу у школи применљива у пракси и мотивисали их да се, можда, и сами отисну у предузетничке воде, Економско-трговинска школа организује посету успешних предузетника из наше средине.

Овога пута, гост је био Алекса Раца, власник предузетничке радње Нуто из Накова. Алекса је похађао Економско-трговинску школу и са истом озбиљношћу и одговорношћу је наставио школовање на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на смеру агроекономија.

Предузетничка радња Нуто, од 2020. године бави се производњом природних производа од лешника и кикирикија који су на тржишту препознати као изузетно квалитетни.

– Предавање је одржано у петак у препуној медијатеци Економско-трговинске школе. Гост је причао свом животном путу, интересовањима, мотивима који су га навели да се бави овом делатношћу, како се посао развијао, да ли је имао помоћ и од кога, о изазовима посла, о предузећу, производима, проблемима који се јављају у пословању, пробоју на тржиште, конкуренцији и борби са њом. Говорио је о лепим странама, као и проблемима који се јављају у предузетничком послу, маркетиншким активностима, плановима за будућност. Ученици су пратили излагање са великим интересовањем, а постављајући бројна питања, сазнали су више о вођењу самосталног посла- каже Јасна Грбић, професорица у Економско-трговинској школи.

Оваква занимљива и интерактивна предавања са гостима- успешним предузетницима, ова средња школа организује већ петнаестак година, у оквиру предмета Предузетништво.

Одабрани учесници 42. Интернационалног симпозијума у скулптури „Тера“

Jelena Trifunović фебруар 24, 2023

Уметнички савет Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ одабрао је шесторо уметника који ће учествовати на овогодишњем Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“. Током јула, у Кикинди ће стварати реномирани уметници из Шпаније, Албаније, Хрватске и Србије.

Ледиа Костандини, академска уметница из Тиране, дипломирала је 2006. на одсеку монументално сликарство на Академији уметности у Тирани. Радила је као професор на ПОЛИС Универзитету за дизајн и архитектуру у Тирани.

Вајар Никола Ненадић из Ријеке у ликовном изразу препознат је по изради скулптура од кованог метала, камена и дрвета за које је и више пута награђиван на разним ликовним манифестацијама широм Европе. Дипломирао на Академији у Венецији. Запослен је као виши асистент на вајарској катедри Академије примењених уметности у Ријеци.

Скулптуре у теракоти ствараће и Шпанац Јорге Беда Морцило Јулиани. Похађао је Школу примењених уметности и уметничких заната у Мадриду, а дипломирао вајарство на Школи примењених уметности и уметничких заната у Сарагоси.

Учесник престижног уметничког симпозијума биће и Саша Панчић, добитник бројних награда. Препознат је као аутор који у раду користи искуства и тековине авангарде и високог модернизма као јасна полазишта за сопствени уметнички експеримент. Дипломирао је сликарство, а магистрирао цртеж на Факултету ликовних уметности у Београду.

Професор емеритус Универзитета уметности у Београду Чедомир Васић је на уметничкој сцени од 1969. године. Као стипендиста Фулбрајтовог програма на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу студирао је видео у класи проф. Мицуруа Катаоке и компјутерску уметност код проф. Џона Витнија. Мултимедијални уметник изузетно богате и живописне каријере за свој рад је добио значајна признања.

На 42. вајарском сазиву учествоваће и Мирољуб Стаменковић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Поред вајарства, примењеног вајарства, медаљерства, бави се конзервацијом и заштитом културних добара. Као конзерватор и дугогодишњи сарадник Народног музеја из Београда рестаурирао је и конзервирао многа дела која припадају највишем рангу културне баштине Србије.

Терин Уметнички савет чине: мр Слободан Којић, магистар вајарства, оснивач и директор Центра за ликовну и примењену уместност „Тера“, Верица Немет, кустоскиња-историчарка уметности, Сава Степанов, самостални ликовни критичар из Новог Сада, др Сања Којић Младенов, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине Нови Сад и Игор Смиљанић, академски вајар, докторанд ликовних уметности и виши стручни сарадник на вајарском одсеку новосадске Академије уметности.

У 2023. години још 500 кућа на селу за младе

Jelena Trifunović фебруар 24, 2023

Уредбом коју је усвојила Влада Србије, за куповину сеоских кућа са окућницом у 2023. години намењено је 500 милиона динара, a конкурс ће наредних дана расписати Министарство за бригу о селу.

„ Циљ овог програма је смањење миграторних кретања становништва која доводе до депопулације у руралним подручјима, мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село решавањем стамбеног питања“, саопштила је Влада Србије.

Министарство за бригу о селу је подсетило да је до сада из овог програма купљена 1.631 кућа са окућницом у селима Србије. Најповољнија сеоска кућа коштала је 388.000 динара, а најскупље су се кретале до максималног дозвољеног износа од 1,2 милиона динара, па се за опредељени износ од 500 милиона очекује куповина још око 500 кућа у селима на територији читаве Републике Србије.