Tačan iznos minimalca, odnosno za koliko će od januara naredne godine biti povećana minimalna mesečna zarada u Srbiji, znaće se 7. septembra, potvrdio je danas Tanjugu predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.
Kako je kazao, u sredu je održan sastanak kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) na kojem su prisustvovali predstavnici ministarstva za rad i finansija, gde je dogovoren samo datum kada će biti održan sastanak SES-a , a to je 7. septembra u 10 časova.
Dodaje da bi tada trebalo da bude doneta konačna odluka o povećanju minimalca.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali objavio je na Fejsbuku da će početkom septembra biti poznat tačan iznos minimalne zarade i da će to “svakako biti najveće procentualno povećanje u istoriji”.
‘„Važno je da to povećanje bude balansirano, kako bismo održali punu zaposlenost. Zahvaljujem se poslodavcima i sindikatima na konstruktivnom dijalogu”, objavio je on.
Minimalna zarada u Srbiji ove godine povećana za 14,3 odsto i ona trenutno iznosi oko 40.000 dinara.
Ministarstvo finansija predložilo da se minimalac u narednoj godini poveća za 17,8 odsto, na 47.154 dinara, a predstavnici sindikata na 52.000, koliko košta i minimalna potrošačka korpa. Istovremeno je vlada predstavnicima poslodavaca ponudila da se neoporezovani deo zarade poveća sa 21.700 na 25.000 dinara.
Još svega dve sedmice preostalo je do najveće i najpoznatije kikindske manifestacije „Dani ludaje”. I ove godine, vesela povorka predškolaca u dobrom raspoloženju, uz muzičku pratnju, ukusnu bundevaru i ljubazne delatnike gradske Turističke organizacije obići će više gradova i na prepoznatljiv način pozvati goste u naš grad.
Karavan promocije „Dana ludaje” u ponedeljak 4. septembra biće u Subotici, 5. septembra u Somboru, 6. septembra u Zrenjaninu i Novom Sadu. Stanovnici glavnog grada na 38. manifestaciju biće pozvani 8. septembra, a susedi iz Rumunije 12. septembra kada će narandžasta povorka posetiti Temišvar.
Ovogodišnji „Dani ludaje” biće održani od 14. do 17. septembra, kada posetioce, pored takmičarskog dela -merenja najteže i najduže bundeve, očekuju tradicionalni programi poput Banatskog fruštuka, Gostinske sobe, Evropskog kutka i Karnevala predškolaca, uz žanrovski različite koncertne večeri, nezaobilaznog vašara i brojnih pratećih zabavnih, sportskih i kulturnih sadržaja .
Sve škole spremne su za sutrašnji početak nove školske godine. U klupe će sesti i 450 prvaka.
– Učenici od prvog do četvrtog razreda kreću u prepodnevnoj smeni, a stariji osnovci u popodnevnoj. Većina udžbenika za prvi razred je stigla tako da smo potpuno spremni- kaže Tihomir Farkaš, predsednik Aktiva direktora škola.
Za učenike prvih razreda, i ove godine lokalna samouprava obezbedila je besplatne udžbenike. Gradonačelnik Nikola Lukač obići će sutra više osnovnih škola, i sa saradnicima, đacima poželeti uspešnu školsku godinu.
Takođe, svim srednjoškolcima koji žive u seoskim mesnim zajednicama, i tokom predstojeće školske godine, Grad je obezbedio besplatan autobuski prevoz do škola.
Vremenska prognoza za 1. septembar
Po temperaturama, petak će biti ugodan dan, u skladu sa kalendarom. Prema prognozi, očekuje nas sunčano i toplo vreme, sa dnevnim temperaturama od jutarnjih 12 pa do prijatnih 28 stepeni.
Smernice Ministarstva
Ministarstvo prosvete uputilo je vaspitno-obrazovnim ustanovama smernice kojima bi trebalo da se rukovode početkom nove školske godine. Prema tim smernicama, prvog nastavnog dana organizovaće se razgovori sa učenicima kako bi se upoznali sa planom rada, a pokrenuće se zajednički razgovori sa svim akterima školskog života.
Tokom prve nastavne nedelje organizovaće se tematska nastava, sa radionicama i drugim aktivnostima usmerenim ka negovanju empatije, vrednostima međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti. Druge nastavne nedelje predviđeno je da nastavnici sprovode inicijalno procenjivanje u okviru pojedinačnih predmeta i u skladu sa njima dalje planiraju obrazovno-vaspitni rad.
Smernicama je predviđeno da se tokom septembra sprovedu procene adaptacije za učenike petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole na novu sredinu, kao i mere podrške nastavnicima i učenicima.
Predviđena je nova slobodna aktivnost za učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola – Vrline i vrednosti kao životni kompas, dok će se u srednjim školama posebna pažnja usmeriti na izborne programe kojima će se podržati razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti.
Letnja sezona na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“ u Kikindi i Banatskom Velikom Selu bila je više nego odlična, kaže za Kikindski portal Dejan Pudar, direktor ove ustanove.
– Izuzetno smo ponosni na činjenicu da, od kako se prati i registruje broj posetilaca, kao i priliv sredstava na račun, ovo je najbolja letnja sezona u SC „Jezero“, po svim parametrima. Pored toga što su odobreni popusti na ulaznice, skoro za sve posetioce, gde je svako mogao da kupi ulaznicu sa određenim popustom, nadmašili smo prethodnu letnju sezonu za preko četiri miliona dinara, a sezona još traje- ukazuje Pudar.
U Banatskom Velikom Selu, kapije otvorenih bazena biće zatvorene 31. avgusta, dok će u Kikindi ezona trajati sve dok to vremenski uslovi budu dozvoljavali, a najkasnije do 17. septembra.
– U Kikindi su oboreni svi rekordi u smislu broja posetilaca koji u jednom danu posete otvorene bazene, gde je zabeležen rekord od 2.213 ulazaka tokom jednog dana, dok u Banatskom Velikom Selu, broj dnevnih ulazaka u najvrelijim danima nije prelazio 870 posetilaca. Spasilačka služba nije imala intervencija, što je najvažnije, dok su naši medicinski radnici imali svega nekoliko manjih intervencija u smislu saniranja manjih oderotina. Higijena na bazenima je odlična, a voda je i danas, pred sam kraj sezone, vrhunskog kvaliteta. Učinićemo sve kako bi i sledeća letnja sezona, na otvorenim bazenima bila još bolja, a da sugrađanima i svim gostima našeg grada, bude oaza tokom vrelih letnjih dana- istakao je direktor „Jezera”.
U Srbiji je do danas registrovano 57 slučajeva obolelih od groznice Zapadnog Nila, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” na svom sajtu.
Obolele osobe su sa teritorije Južnobačkog, Zapadnobačkog, Sremskog, Južnobanatskog, Srednjobanatskog, Severnobačkog, Kolubarskog, Severnobanatskog, Nišavskog okruga i Beograda, a jedna obolela osoba je doputovala iz Nemačke.
Veća učestalost obolevanja je zabeležena kod muškaraca, a prosečna starost obolelih je 64,5 godine. Većina do sada registrovanih slučajeva ima neki od oblika neuroinvazivne forme bolesti (meningitis ili encefalitis) i nalaze se na bolničkom lečenju. Kod 72 odsto obolelih uočen je neki od komorbiditeta, najčešće dijabetes i hipertenzija.
U prepunoj bašti Doma JNA, uz učešće poznatih imena estrade, tog avgusta 1969. godine za misicu je izabrana osamnaestogodišnja radnica „Trikotaže”
„Lepotica plaže” bio bi primereniji naziv izbora za mis u nekom primorskom mestu ili barem gradu na obali reke, ali davne 1969. godine, u „Komuni” nisu bili tog stava. Atraktivan događaj koji je organizovao list u saradnji sa Domom JNA, izazvao je veliku pažnju Kikinđana, a finalna priredba upriličena je na spektakularan način uz gostovanje poznatih estradnih imena. Ulaznice za ovaj događaj brzo su se prodale, a kako je zabeležila „Komuna”, bašta Doma JNA bila je prepuna. Pored deset finalistkinja koje su se pred publikom pojavile u haljinama i kostimima, u programu su učestvovala tadašnja zvučna imena: Boba Stefanović, pevač zabavne muzike, Ana Milosavljević (popularna interpretatorka grčkih i meksičkih pesama), Jasna Kočijašević (pobednica Festivala narodnih pesama Ilidža 69), Bora Drljača, pevač narodnih pesama i kvartet Danila Blagojevića.
Voditeljka programa bila je čuvena spikerka Radio televizije Beograd i jedno od najpopularnijih lica sa malih ekrana, Dušanka Kalanj. Da su se organizatori pobrinuli da program bude sadržajan i šarolik, svedoči i pisanje „Komune” koja kao gosta priredbe beleži i izvesnog Svetozara Sabljaka koji je nastupao pod umetničkim imenom Fatma. Predstavljen je kao iluzionista, jedan od najboljih amatera mađioničara. fakira i jogi-vežbača u Evropi.
Misica sa prvom i drugom pratiljom
Prvobitan plan organizatora bio je da na čelu žirija bude Miroslav Antić, ali je žiriranje poznatog pesnika, novinara i režisera, iz nekog razloga, ipak izostalo. Sedmočlani žiri kojim je predsedavao urednik novosadskog „Dnevnika” Miroslav Marićević, složno je najviše glasova dao osamnaestogodišnjoj radnici „Trikotaže”, Snežani Miškov, koja je ponosno ponela titulu „Lepotica plaže 1969”. Njene pratinje bile su Rozalija Abraham (19), građevinski tehničar i Radinka Dapkov (19), službenica. Najlepšim sugrađanka sledovale su vredne nagrade. Snežani put u Pariz, Rozaliji u Istanbul, a Radinki u Veneciju.
Odmah po završetku priredbe, najlepša devojka kikindskih plaža, izjavila je za „Komunu” da je iznenađena i presrećna , te da nije očekivala da će pobediti. Reporteru je otkrila da su drugarice insistirale da se prijavi za takmičenje. Snežana nije krila oduševljenje zbog nagradnog putovanja u „grad svetlosti”, ali je izrazila i zabrinutost.
– Neobično mi je drago, ali se plašim da neću dobiti slobodne dane i odobrenje od radne organizacije, jer sam već iskoristila svoj godišnji odmor- izjavila je Snežana, a prenela „Komuna”, uz redakcijske čestitke mladoj dami i nadu da će joj kolektiv ipak odobriti slobodne dane za nagradno putovanje.
„Komuna” je zabeležila i to da je, uprkos bogatom programu, deo sugrađana bio razočaran. Naime, izostao je dolazak omiljenog glumca i komičara Miodraga Petrovića Čkalje sa ekipom humorista. Kako su objasnili čitaocima, pregovori su vođeni sa beogradskom „Estradom”, ali se Čkalja nalazio na gostovanju na Jadranu, gde je ugovorom bio vezan do 1. septembra. Organizatori su bili zainteresovani i da dovedu jednu od najvećih jugoslovenskih diva toga doba, Oliveru Vučo. Međutim, popularna glumica i pevačica bila je zauzeta snimanjem filma u Švedskoj i gostovanjem u Parizu.
Na finalnoj priredbi, nastupili su još i Vlastimir Čekić Lale, novinar Radio Novog Sada, satiričar i humorista i manekenka Natalija Popović.
LEPA I SILVANA U DOMU JNA
Dom JNA bio je popularno mesto gde su gostovali brojni izvođači. Iste godine(1969), na radost ljubitelja narodnog melosa, ovde su nastupili Lepa Lukić, Silvana Armenulić, Ismet Krcić, Gvozden Radičević. Bilo je to, zaista, veče dobre pesme, muzike i aplauza- pisala je „Komuna” na čijeg je reportera, očigledno, najveći utisak ostavio Silvanin nastup, te je popularnu pevačicu opisao kao šarmantnu i koketnu.
Ministarstvo privrede raspisalo je danas javni poziv u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo u 2023. godini, kojim je opredeljeno 600 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, koji po ovlašćenju predsednice Vlade preuzima ovlašćenja ministra privrede do izbora novog ministra, naveo je da je cilj programa pružanje podrške osnivanju i daljem razvoju ženskog preduzetništva.
Sistemskom podrškom ženskom preduzetništvu podstičemo jačanje sektora malih i srednjih preduzeća, koji je kičma razvoja naše privrede i čiji je napredak prioritet svake ekonomije, naglasio je potpredsednik Vlade.
On je rekao da je iznos sredstava za sprovođenje ovog programa čak šest puta veći u odnosu na prethodnu godinu, dodavši da podrška preduzetnicama predstavlja kombinaciju 40 odsto bespovratnih sredstava i 60 odsto povoljnog kredita Fonda za razvoj, kao i po 50 odsto bespovratnih sredstava i povoljnog kredita ovog fonda za privredne subjekte koji posluju u manje razvijenim opštinama razvrstanim u treću ili četvrtu grupu razvijenosti.
Sredstva su namenjena za nabavku opreme, transportnih sredstava potrebnih za obavljanje delatnosti, tekuće održavanje i adaptaciju poslovnog i/ili proizvodnog prostora, a 25 odsto sredstava može biti upotrebljeno za operativne troškove.
Maksimalni iznos kreditnih i bespovratnih sredstava za koje preduzetnice mogu da konkurišu jeste šest miliona dinara, odnosno 12 miliona dinara za preduzetnice registrovane pre 2021. godine koje zapošljavaju najmanje pet zaposlenih na dan 31. decembra 2022, a koje dodatno mogu konkurisati i za kupovinu poslovnog ili proizvodnog prostora.
Programe podrške ženskom preduzetništvu Ministarstvo privrede i Fond za razvoj uspešno sprovode od 2021. godine.
Žene preduzetnice, koje konkurišu za sredstva, mogu da se obrate akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama kako bi im se pružila besplatna savetodavna i tehnička pomoć u vezi sa javnim pozivom, a početnicama je na raspolaganju i besplatna obuka za započinjanje poslovanja (https://preduzetnistvo.gov.rs/mapa/).
Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a sve informacije i potrebnu dokumentaciju zainteresovani mogu da pronađu na portalu preduzetništva www.preduzetnistvo.gov.rs, kao i na sajtu Ministarstva privrede www.privreda.gov.rs i Fonda za razvoj: www.fondzarazvoj.gov.rs.
U centru Banatskog Velikog Sela postavljen je bankomat koji je od pre nekoliko dana u funkciji. Mira Pećanac, predsednica Saveta MZ Banatsko Veliko Selo ukazuje da je bankomat od velikog značaja za sve meštane sela.
– Bankomat je značajan za sve nas, stanovnike Banatskog Velikog Sela, a posebno za stariju populaciju, penzionere, jer će im olakšati svakodnevni život i smanjiti troškove odlaska u grad radi podizanja novca. Zahvalni smo upravi Banke Poštanska štedionica, upravi Univereksporta i pokrajinskoj poslanici Stanislavi Hrnjak jer su imali sluha za potrebe građana- kaže Pećanac.
Drugi dan Festivala na otvorenom na Starom jezeru premašio je očekivanja i potvrdio da vrhunski muzički sadržaji, iako već odavno nisu mejnstrim niti u centru medijske pažnje, već nadvladani daleko prisutnijim kičem i šundom, itekako privlače ogroman broj posetilaca svih generacija.
Da čuju i vide „Rok operu”, ekskluzivan muzički događaj koji je udružio snage orkestra i hora Srpskog narodnog pozorišta i novosadskog Big benda uz izvrsne soliste, publika je stigla ne samo iz Kikinde i okoline, već i brojnih drugih gradova, pa i susedne Rumunije. Prema procenama, na Starom jezeru okupilo se oko 10.000 posetilaca koji su uživali u vanvremenskim, antologijskim rok hitovima u posebnoj simfonijskoj izvedbi. Bilo je to 55. izvođenje „Rok opere”.
– Drago mi je da i u Kikindi predstavimo sve ono što smo radili u proteklih pet godina. Čestitam vam na novom festivalu, to je hrabar projekat Kulturnog centar i našeg, sada već, prijatelja Marka Markovljeva. Čast nam je što je veliki ansambl došao kod vas, vidimo da je koncert odlično primljen. Večeras smo izveli 22 velika, svetska hita rok grupa u simfonijskim obradama. Nastupilo je četvoro solista: Bojana Stamenov, Danka Adamov, Zoran Šandorov i Matja Zanata, kao i fantastični instrumentalni solisti novosadskog Big benda, uz orkestar i hor Opere SNP – rekao je Fedor Vrtačnik, dirigent i aranžer.
Publika je uživala u izvođenju nezaboravnih numera grupa Kvin, Dip Parpl, Led Cepelin, Jurop, Dors, Pink Flojd… Brojnost publike u kojoj je bilo svih generacija- od porodica sa malom decom preko tinejdžera pa do srednje generacije, ali i onih u trećoj dobi, pokazala je da se, suprotno uvreženom mišljenju, kvalitet i danas vrednuje i ceni. Posebnu draž drugoj festivalskoj večeri doprineo je ambijent Starog jezera, prostor koji od koncerta Zdravka Čolića pre 15 godina, nije privukao ovoliko posetilaca.
Nakon izuzetno posećenih i od publike oduševljeno dočekanih, jučerašnjeg koncerta klasične muzike na trgu, kod Spomenika žrtvama fašizma, i večerašnjeg muzičkog spektakla na Starom jezeru, koji je pratio i Noćni bazar, mnogo razloga za zadovoljstvo ima i „glavni krivac” za vrlo ambicioznu organizaciju prvog festivala „Kikinda open er” Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra.
– Ovo što ste večeras mogli da vidite je potpuno novo za naš grad, što mi je izuzetno drago, da smo uspeli da pokrenemo nov festival, događaj o kom će sugrađani i svi koji su večeras došli u Kikindu pričati još dugo. Koncert je spektakl u svakom smislu, svi muzičari na sceni su vrhunski profesionalci. Neverovatna priča za naš grad. Verujem da ćemo se još mnogo puta okupiti na Starom jezeru i da će ovaj prostor postati poznat po tome što se ovde dešava „Kikinda open er” festival – kazao je Markovljev i dodao da je bio na čelu tima koji je predano radio na organizaciji dnodnevnog muzičkog hepeninga.
Čestitke na uspešno održanom „Kikinda open er” festivalu uputio je i gradonačelnik Nikola Lukač.
– Moram da čestitam saradniku i prijatelju Marku Markovljevu koji ima viziju. Juče predivan koncert Gudačke reprezentacije Srbije, danas „Rok opera” potvrđuju da je Kikinda grad dobrih, ljudi sa idejama i vizijom. Veličanstven nastup divnih umetnika podario nam je večeri za pamćenje. Siguran sam da će Kikinda sa ovim festivalom biti stavljena na mapu kulture ne samo Srbije, već celog regiona, kao i da će „Kikinda open er” postati tradicionalan i da ćemo svim Kikinđanima i gostima priređivati spektakl- napomenuo je Lukač.
Drugi festival očekuje nas iduće godine, krajem avgusta, a organizatori imaju težak zadatak- da budu na istom nivou ili čak prevaziđu ovaj premijerni.
Nemamo more, jezero, reku…Ali da su bazeni Sportskog centra „Jezero” odlična lokacija za sve generacije, posebno tokom tropskih dana kada se živa u termometru bliži četrdesetom podeljku, svedoči prepun parking koji ćete prvo uočiti prilikom dolaska.
Naravno, za očekivati je da spas od vrućina veliki broj sugrađana potraži na bazenima u Kikindi i Banatskom Velikom Selu. Tako je i ovog, poslednjeg avgustovskog vikenda, nakon kog nam, prema prognozama meteorologa, sledi osveženje uz kišu.
