Opozicija je sada prešla na kopiranje politike koja donosi rezultate – na kopiranje politike Alekandra Vučića.
Kampanja je uveliko u toku, a do sada nijedan opozicioni predstavnik nije dao ni tračak nade da će pokazati kakav takav politički program.
Obično su se opredelili za nasilje, laži, a sada i za kopiranje politike koja u poslednjih 10 godina daje rezultate, a to je politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
Pravi primer kopiranja aktuelnog predsednika Srbije jeste lider Nove DSS Miloš Francuz Jovanović.
U nedostatku svega, rešio je da proba sa kopiranjem, pa kud puklo da puklo.
Tako je u jednoj emisiji kod Jugoslava Ćosića, na pitanje voditelja kakav je njegov plan za KiM, Jovanović odgovorio:
– Radili bi na povlačenju priznanja, što bi bio cilj sam po sebi – rekao je Francuz.
Upravo to je politika aktuene vlasti, koja daje rezultate, pa da proba da prevari građane da će i on to raditi.
Istina je, međutim, drugačija.
U vreme dok je Jovanović bio na vlasti (2007 – 20212.) nula zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti KiM, a čak 81 zemlja je priznala Kosovo i Metohiju.
Za razlku od tog vremena, koje opozicija hoće da vrati na političku scenu, za vreme vladavine predsednika Vučića, dakle od 2012. godine, 28 zemalja je povuklo priznanje KiM.
Danas je u centru Novog Sada, Ruska stranka otpočela sa prikupljanjem potpisa podrške ideji da Srbija postane članica Briksa. Kako iz Ruske stranke navode odziv građana je bio veći nego što su očekivali.
„Danas su se predstavnici Ruske stranke – Srbi i Rusi – braća zauvek!, okupili u Novom Sadu kako bi građanima severne srpske pokrajine predstavili politiku, ideje i vrednosti za koje se borimo i zalažemo. Mi, kao konzervativna politička stranka u prvi plan svog programa ističemo tradicionalne vrednosti i patriotizam. Današnjom akcijom u centru Novog Sada, želimo da ukažemo na pogubnost zapadnih vrednosti, kao i na tromost briselske birokratije. Iz tog razloga Ruska stranka je jedina stranka koja se zalaže da Srbija bude prva država u Evropi koja će pristupiti BRIKS-u, organizaciji koja predstavlja budućnost na globalnom nivou. Ovim putem pozivamo sve pripadnike ruske nacionalne manjine, kao i sve građane Republike Srbije da podrže Rusku stranku – Srbi i Rusi – braća zauvek! na predstojećim izborima i da potpišu peticiju Srbija u BRIKS-u“, stoji u saopštenju Ruske stranke.
Podsetimo, Briks je engleska skraćenica i ekonomski pojam koji se odnosi na rastući razvoj privrednog potencijala Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. Pored ovih država koje čine okosnicu Briks-a, preko 30 država je podnelo zahtev za pridruživanju Briks-u.
Ujedinjena opozicija snažno poduprta Šolakovim medijima i pojedinim javnim ličnostima okupljenim oko ProGlasa, krenula je u predizbornu ofanzivu. Udruženih apetita za osvajanje vlasti, ujedinilo se 12 partija, uglavnom derivata nekadašnje Demokratske stranke.
Glavni protagonisti opozicione borbe su u svojim očima elita- intelektualna, moralna i kulturna, za koju je Srbija zverinjak, a pristalice politike predsednika Vučića nasilnici, sendvičari, bezubi…
Razbacuju se velikim rečima i opštim mestima. Sve već viđeno. Demokratija, borba protiv nasilja, medijske slobode, evropske vrednosti, boljitak…U fokusu su im Šolakovi mediji i veliki gradovi. Ukratko- tamo gde je lova. Dobro, a šta bi konkretno radili ukoliko bi osvojili vlast? To smo već gledali, kroz dimnu zavesu demagogije i pustih obećanja.
Potpuno marginalizovan po pitanju ulaganja, projekata, novih investicija- takav je bio ovaj naš sever Banata tokom vladavine „žutih”.
Zakatančene firme, loša privatizacija, nezaposlenost, odsustvo ulaganja u infrastrukturu … Za vlastodršce koji su bili prezauzeti sopstvenim biznis šemama i i međusobnim razmiricama, interes građana bio je važan koliko i lanjski sneg.
Tako su, sećamo se, dolazak investitora i otvaranje fabrika, rekonstrukcija puta Kikinda- Bašaid, izgradnja i opremanje industrijske zone, rešavanje problema pijaće vode – sve odreda bile nemoguće misije.
Bez posla je bio svaki četvrti radno sposoban sugrađanin/ka. Da je samo to, previše je. A nije. Ovdašnja Hitna služba nije imala vozila, buduće majke su tokom trudničkog bolovanja primale svega 65 odsto zarade (da i na to podsetimo)…Investicije i značajni infrastukturni projekti su, svi odreda, zaobilazili Kikindu.
Danas više nije tako. Maćehinski odnos prema ovog delu zemlje postao je prošlost koje se nerado sećamo. Kikindi je kako simbolički, vraćanjem statusa grada, tako i konkretno, vraćena pespektiva da može i mora bolje. Da mogu i nove fabrike i fabrika vode, i nova pijaca i granični prelaz, i nove saobraćajnice i ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, nove kulturne sadržaje…Vrednuju se dela, ne izgovori.
Da se iz kruga dvojke tzv prozapadne opozicije i salonskih desničara slabo nazire naš sever Banata, već smo se uverili. Ne moramo ponovo.
Vođa opozicije Dragan Đilas na sudskoj licitaciji 2O18. godine za svega 13,2 miliona dinara kupio je nesuđenu hladnjaču, za koju je sredinom 2009. godine, posredstvom „žute“ pokrajinske vlasti, Đilasov ortak Zoran Milešević, od Razvojne banke Vojvodine uzeo kredit od 960 hiljada evra, uz obavezu da razvije posao sa voćem i povrćem, ali od biznisa nije bilo ništa, a bankarima ni dinar nije vraćen. Zastakljena zgrada na ulazu u grad, u međuvremenu je pretvorena u – odgajivačnicu nemačkih ovčara, piše u prošlom broju „Komune” Milan Ivetić.
Aktuelni vođa opozicije Dragan Đilas pokazao se i dokazao kao neko ko lako stiže do novca, pogotovo ako lovu stiče dok, kao biznismen, uporedo obavlja visoku političku funkciju, pa preko svoje partijske vrhuške (DS) dok ona „drma“ Srbijom, ugovara unosne poslove sa državom.
Tako je, kao gradonačelnik Beograda, u isti mah i vlasnik „Multikom grupe“, za kratko vreme stekao neslućeno bogatstvo. Ume, takođe, lider Stranke slobode i pravde, sada i ključni kreator i sponzor izborne liste „Srbija protiv nasilja“, i da dobitno ulaže u stanove i druge isplative nekretnine, da devize promišljeno oroči u bankama širom kugle zemaljske… Zna, opet, ovaj tajkun s političkim pedigreom i da svesno troši na nešto što, u novčanom smislu, barem na prvi pogled – ne vraća uloženo. Tako je, naime, postupio u Kikindi.
Đilas je, naime, 2018. godine, postao gazda nesuđene hladnjače za voće i povrće u našem gradu. Šta ga je motivisalo da olako odreši kesu i preuzme nebrigom i nehatom na rubu grada uz magistralu u pravcu Bašaida u poslovno-političkom glibu davno ukotveni, dodatno zapušteni, stakleni „brod“ u kojem je još od 2010. godine trebalo da se skladište tržišni produkti ovdašnjih voćara, vinogradara i povrtara. Kao da je, ne razmišljajući, uludo bacio pare. A nije. Da li je pazarenjem budzašto (mereno debljinom njegovog buđelara) nesuđenog privrednog profitnog objekta Đilas pokušao da barem donekle sapere poslovnu i ljudsku brljotinu ovdašnjeg tajkuna, sa kojim politički odavno tesno sarađuje i jaraniše? Prisetimo se samo kako su njih dvojica „spasavali“ od finansijske propasti svoju DS, uvlačeći je, kako mnogi smatraju u –dužničko ropstvo. To je, međutim, druga tema.
Za običnog smrtnika 13,2 miliona dinara je basnoslovna suma. Za Đilasa je taj iznos – sitnica, crkavica. Toliko je, Đilas na javnoj sudskoj licitaciji platio za zgradu hladnjače. A evo zašto je došlo do prodaje kikindskog „Skadra na Bojani“.
Printskrin
Zoran Milešević je 6. juna 2009. godine od tek osnovane Razvojne banke Vojvodine, nastale dokapitalizacijom dotadašnje Metals banke, koja je, zna se, bila pod direktnom upravom vojvođanskog ogranka tada vladajuće Demokratske stranke, uzeo strogo namenski kredit od 89 miliona dinara (po tadašnjem kursu oko 960 hiljada evra). Obavezao se, između ostalog, da zaposli određeni broj ljudi i za nekoliko meseci započne proizvodnju. Njegov paraf na bankarskom ugovoru, ispostavilo se, bio je, za nevolju – mrtvo slovo na papiru. Milešević je totalno zanemario sve preuzete obaveze. Poneo se kao da je RBV – Alajbegova slama. Tako, inače, bude kada se krediti daju na osnovu političkog, preciznije „burazerskog“, prijateljstva, a ne ekomomske logike i interesnog rezona.
Pošto nije ispoštovao ugovor, niti izmirio obaveze prema RBV, njegov dug sa kamatama i troškovima sudskog postupka narastao je na fantastičnih 172,391.585,22 dinara (pojednostavljeno na 172,4 miliona dinara). Zbog toga je Razvojna banka Vojvodine, da koliko-toliko namiri ogromnu štetu, od Mileševića oduzela hladnjaču i ponudila je na prodaju. U tu svrhu angažovan je javni izvršitelj iz Zrenjanina Dragan Nikolić. Tek u drugom pokušaju zdanje hladnjače je, za 13,2 miliona dinara, odnosno za 112 hiljada evra, kao jedini ponuđač, kupila Đilasova firma „Multikom grupa“.
Zahvaljujući D.Đ. i Z.M, Kikinda, umesto hladnjače za voće i povrće, sada ima još jednu, basnoslovno plaćenu – odgajivačnicu pasa. Poučan biznis, da se smrzneš.
NOVA NAMENA
Izjalovila su se nadanja Kikinđana da će prebogati Đilas preuzetu poslovnu akviziciju privesti projektovanoj poslovnoj nameni. Bode oči zakantačen plac nesuđene hladnjače. Svega i svačega je tu: građevinski materijal, gvožđurija, putarske, transportne i radne mašine… A unutra, u svojevrsnom „stakleniku“ – čopor Mileševićevih pasa, čiji lavež, kada se otvore vrata, odzvanja atarom budeći jezu. Nesuđena hladnjača za voće i povrće postade, eto – pored one u „Narviku“, druga Mileševićeva – pasja kuća.
ZGRNUO BOGATSTVO
Reagujući na javne prozivke da se nepošteno, do neslućenih granica obogatio, Đilas je na društvenim mrežama kuražno potvrdio da na računu ima 619 miliona evra. Mašala. Pa, ne trepnuvši, pojasni: „To su prihodi firme u proteklih 10 godina, na koje plaćam porez. Ja se ponosim time“.
A kako je stekao toliko bogatstvo najbolje je objasnila nekadašnja predsednica Saveta za borbu potiv korupcije Verica Barać. Đilas je u vreme vladavine DS mogao da funkcioniše kao gradonačelnik Beograda, u isto vreme i kao vlasnik firme koja se bavi medijima i koja je, u poslovnom smislu, vezana za budžet. Tako je lako mogao da zgrće milione. Nije to bio odraz njegove pameti niti poslovne kreativnosti, već – bezobrazluk i cinizam, rekla je svojevremeno Verica Barać.
Jutros je na sednici Vlade usvojen zaključak o isplati 20.000 dinara pomoći svim radnicima Pošte Srbije, izuzev rukovodstva. To je dogovoreno u sporazumu koji su sindikati poštanskih radnika potpisali sa premijerkom Anom Brnabić prošle nedelje, saznaje Politika.
Kako nezvanično saznaje list, ova pomoć biće isplaćena svima onima koji su se vratili na posao i do danas preuzeli svoje radne obaveze. Isplata dvadeset hiljada dinara, prema sporazumu, biće isplaćena do subote 25. novembra.
Najnoviji podaci pokazuju da se ogromna većina radnika Pošte Srbije vratila na posao na čitavoj teritoriji zemlje, te tako i velika većina radnika do subote može očekivati pomoć od 20.000 dinara.
Podsećamo, prethodne nedelje su rukovodioci obustave rada pretili radnicima i rukovodiocima pošta da će „pasti krv“ ukoliko filijale pošte budu proradile, dok su neki drugi vređali kolege, novinare i predsednicu Vlade na najgnusnije načine. Neki od njih su isti dan pozivali da se podrži lista Srbija protiv nasilja na predstojećim izborima. Mnogi radnici pošte nakon toga su shvatili da su bili izmanipulisani i već istog dana su se vratili na posao.
U intervjuu za dnevni list Alo, član Predsedništva SNS Vladimir Đukanović, upitan je i o koalicionom partneru SPS.
– Inače, zamolio bih SPS da se ne bavi prevarom po lokalnim sredinama gde vode kampanju kako je glas za Ivicu Dačića isto kao da se glasa za Aleksandra Vučića. Nije isto i ne može da bude isto! To je bezobrazluk i prevara. Glas za Aleksandra Vučića je isključivo ako se glasa za našu listu na republičkom nivou ili za naše liste na lokalnim izborima– istakao je Đukanović.
Đilasove i Šolakove liste
– Ovi izbori zaista jesu sudbonosni jer sve do 2027. godine nećemo imati izbore i sada se odlučuje da li će se zemlja vratiti u period katančenja fabrika, uništenja privrede, rasprodaje nacionalnih interesa, radnika koji zakivaju šake u letvice i seku prste jer im fabrika ne radi, u nezaposlenost od 28 odsto, u zemlju bez perspektive iz koje ljudi masovno odlaze. Ukoliko to ljudi žele, slobodno neka glasaju za Šolakove i Đilasove liste. Pod tim podrazumevam ovu zvaničnu koju su osnovali, ali i listu DSS, DVERI i Zavetnika, koje su takođe njihove liste. Ukoliko želimo da Srbija nastavi sa ekonomskim progresom, sa dovođenjem novih investicija, otvaranjem novih fabrika, radnih mesta, uvećanjem plata i penzija, s jačanjem naše vojske, policije, modernizovanjem zdravstva, jasan je izbor – opredelićemo se za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Zato molim sve da u što većem broju izađu na glasanje. Zaista je važno- poručio je Đukanović intervjuu za Alo!
Nakon brojnih promocija širom Srbije, sugrađanin Veselin Mandarin (21) svoju poeziju predstavio je i u Nemačkoj. Posle Paderborna, gde su upriličene četiri promocije, u avgustu je književne večeri održao u Elsenu, Šlosu i Dortmundu. Njegov prvenac „Večnost je kriva” objavljen je u martu ove godine.
– Tokom jednog od mojih putovanja u Nemačkoj, upoznao sam kolege poreklom iz Srbije, koji se uspešno bave poezijom u Nemačkoj. Uz njihovu podršku, moj rad je predstavljen tamošnjoj publici. Postao sam i član Udruženja pesnika Paderborna koje me je nagradilo pohvalom. Nekoliko primeraka moje zbirke pesama sada se nalazi i u Gradskoj biblioteci u Paderbornu, u delu stranih književnika. Publika u Nemačkoj me je divno prihvatila, svakodnevno su stizale pohvale i čestitke , još uvek sam pod utiscima. U planu su ponovna gostovanja, stekao sam dosta čitalaca i prijatelja. Presrećan sam što sam imao mogućnost da svoj rad, našu Srbiju, Kikindu ali i svoje rodni Iđoš, predstavim u Nemačkoj- ističe Veselin.
Mladi poeta priprema drugu zbirku poezije, a piše i roman. Želi da pruži podršku mladima u borbi protiv nasilja, ali i da doprinese podizanju svesti o značaju kulture i obrazovanja. U toku je i rad na pozorišnoj predstavi u Kulturno prosvetnom društvu „Milivoj Omorac” u Iđošu. Veselin nastupa na brojnim književnim večerima u Beogradu, a u planu je, otkriva, i angažman u medijima. Aktivan je i na društvenim mrežama jer želi da svoju poeziju približi što većem broju čitalaca.
– Reakcija ljudi je predivna, srećan sam što razumeju ono što radim, i poruku koju šaljem kroz svoju poeziju. Dobio veliki broj priznanja i pohvala, među njima je i priznanje Udruženja srpskih knjizevnika u Sloveniji, koje je za mene posebno drago. Nakon velikog broja gostovanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, moje društvene mreže rastu iz dana u dan i broje veliki broj pratilaca i ljubitelja umetnosti i pisane reči – kaže Veselin.
Mladi poeta od ove jeseni je student kikindske Visoke škole za obrazovanje vaspitača. Prethodno je studije farmacije upisao po želji roditelja, ali svoju budućnost nije video u toj branši. Pored poezije i rada sa decom, njegova velika ljubav je i gluma.
KRIŠOM PISAO PESME
Veselin piše pesme od svoje dvanaeste godine. Da osećanja, misli, želje i strepnje pretvara u stihove, sve do ove godine, nisu znali ni roditelji, sestre, rodbina, drugovi, devojka… Sputavala ga je, priznaje, spoznaja da neće naići na podršku okoline. I tako su se pesme nizale, sveske punile, a Veselin je strljivo čekao pravi trenutak kada će obelodaniti svoje pesme.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da radnike u javnim preduzećima naredne godine čeka dodatno povećanje plata i minimalne zarade.
Podsetio je da 1. decembra koristinci socijalne pomoći dobijaju 10.000 dinara od države. Od januara će biti veći minimalac i takođe sledi povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto.
„Od maja ili juna možemo da idemo na dodatno povaćanje plata i minimalne zarade“, izjavio je Vučić gostujući na TV Pink.
„Stopa rasta ide bolje nego što smo to očekivali u trećem i četvrtom kvartalu. Sigurnost i stabilnost naših javnih finansija je od presudnog značaja. Za nas je budućnost Srbije ključno pitanje i pitanje života“, istakao je predsednik Srbije.
Pokrajinska izborna komisija je na današnjoj sednici proglasila izbornu listu „Aleksandar Vučić-Vojvodina ne sme da stane”, pod rednim brojem 1.
Na listi se nalaze tri kandidata iz Kikinde. Predsednica kikindskih naprednjaka i poslanica u Skupštini Vojvodine u proteklom sazivu Stanislava Hrnjak nalazi se na visokom, trećem mestu liste.
Za Hrnjakovu je novi mandat u pokrajinskoj skupštini zagarantovan, a neće iznenaditi ni ukoliko joj bude poverena neka druga važna funkcija u budućoj pokrajinskoj vlasti.
Foto: Pokrajinska izborna komisija
Prva na listi „Aleksandar Vučić-Vojvodina ne sme da stane” je Dušanka Golubović, diplomirani pravnik iz Sombora, a na drugom mestu je Damir Zobenica, diplomirani sociolog iz Novog Sada, dosadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine. Četvrti je Dmitar Stanišić, diplomirani pravnik iz Sremske Mitrovice, a peta Aleksandra Maletić, diplomirani psiholog iz Novog Sada.
Iz Kikinde je na izbornoj listi „Aleksandar Vučić-Vojvodina ne sme da stane” i Miodrag Bulajić, master ekonomista i takođe pokrajinski poslanik u proteklom sazivu (na 51. mestu) i Nataša Brkanlić, prehrambeni tehničar (107.mesto).
Na listi se nalazi 120 kandidata za predstojeće pokrajinske izbori koji će biti održani 17. decembra.
