Prijave studenata za stipendije i kredite počele su danas i trajaće do 31. oktobra, a kako je rekao pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Aleksandar Jović po konkursu Ministarstva u proseku oko 8.000 studenata godišnje ostvari pravo na stipendiju i oko 6.000 studenata ostvari pravo na studentski kredit, dok oko 1.000 studenata ostvari pravo na prestižnu stipendiju za izuzetno nadarene studente.
“Prijava za studentske stipendije i kredite traje do 31. oktobra. Nakon visokoškolske ustanove pripremiće preliminarne liste na osnovu uputstava koje su dobile i dostaviti nadležnoj službi za studentske stipendije i kredite”, rekao je Jović za Tanjug.
Prema njegovim rečima ove kao i prethodnih govina dodeljuju se stipendije za redovne studente visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Srbija, stipendije nadarenim studentima na osnovim, master i doktorskim studijama i stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti, a to su pre svega u oblastima matematike, informatike, fizike i jezika.
“Mi smo prošle godine uvećali iznos za redovne stipendije, one sada iznose 13.000 dinara, pored toga pre par godina smo duplirali iznos za stipendije za nadarene studente koje iznose 24.000 dinara, a ove godine smo uvećali iznos za stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti i sada iznosi 19.800 mesečno”, rekao je Jović.
On je dodao da po pravilu u januaru počinje isplata, kada se isplaćuju dve rate za oktobar i novembar.
“Prijave se podnose visokoškolskim ustanovama, a na našem sajtu se preuzima konkursna dokumentacija. Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije redovnim studentima državnih visokoškolskih ustanova koji nisu u radnom odnosu, a koji u položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 9,00”, rekao je Jović.
Kada se radi o stipendijama izuzetno nadarenim studentima državnih fakulteta one se dodeljuju od treće godine studija, odnosno sa ostvarenih 120 ESP bodova. i nju mogu da dobiju studenti koji su položili sve ispite iz prethodnih godina studija, prvi put upisali studije prvog, drugog ili trećeg stepena i koji su odmah nakon srednje škole upisali visokoškolsku ustanovu, a koji tokom studiranja ostvare prosečnu ocenu najmanje 9,00.
“Pravo da se prijave na Konkurs za stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti imaju studenti državnih visokoškolskih ustanova, koji su u tekućoj školskoj godini upisani prvi put u drugu ili treću godinu studija prvog stepena na studijskim programima oblasti matematike, fizike, informatike, srpskog, engleskog i nemačkog jezika. Uslov je i da kandidati nisu gubili nijednu godinu tokom studija, da su položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 7,50”, rekao je Jović.
Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić izjavio je danas da će od 1. novembra, kada proradi sistem „Pronađi me”, namenjen uzbunjivanju javnosti o nestaloj deci, svi mobilni operateri poslati jednu SMS poruku sa linkom, koji će voditi do sajta Ministarstva unutrašnjih poslova, gde će biti detaljna objava o samom nestanku deteta.
„U ovom momentu, mobilni operateri će poslati jednu SMS poruku. Pošto je malo karaktera da bi se ceo nestanak mogao opisati i da bi se mogla poslati fotografija, tu će biti jedan link koji će voditi do sajta MUP, gde će biti objava o samom nestanku. Aerodrom Nikola Tesla će na svojim bilbordima u okviru aerodroma objaviti taj nestanak i svako će zapravo uraditi ono što je trenutno u njegovoj moći”, rekao je on za Tanjug.
On je dodao da će i Putevi Srbije na auto-putevima umesto “Vozite pažljivo”, takođe objaviti informaciju o nestanku deteta.
Kada je reč o medijima i televizijama, Jurić kaže da će oni biti u obavezi da objave jedan formatirani poster gde će biti fotografija deteta, ime i prezime i eventualno mesto gde je dete zadnji put viđeno i šta je imalo na sebi u trenutku nestanka kako bi građani pomogli u potrazi.
Dodaje da će radio emiteri na svoj način moći da objave informaciju o nestanku deteta, govoreći o opisu samog deteta.
„U rad sistema ‘Pronađi me’ su uključeni svi, kad kažem svi, mislim na sve institucije, sve građane, svi mediji će pomagati u potrazi za nestalim detetom, sam sistem je zamišljen tako da uključuje celu zajedničku potragu za jednim detetom”, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, ono što će menjati dosadašnju potragu za nestalom decom je to što će policija, osim svojih dosadašnjih procedura, uključiti i građane koji će moći da pomognu pri potrazi.
„U prethodnih godinu dana se radna grupa često sastajala. Imali smo mnogo dilema, mnogo izazova. Ono gde smo imali najveći izazov su bili kriterijumi vezano za postupak potrage, to je ono na čemu smo najviše radili, međutim taj tehnički momenat, vezano za brzo obaveštavanje, takođe jeste izazovan”, rekao je Jurić i istakao da će se sistem “Pronađi me” nadograđivati u narednom periodu, u tehničkom smislu, kao i smislu uključivanje nekih drugih činilaca samog sistema.
Na fijakerijadi u Novom Bečeju održanoj 1. oktobra članovi Kikindskog konjičkog udruženja ostvarili su izuzetan uspeh.
Ivan Rakić je osvojio četvrto mesto u dvopregu, u izuzetnoj konkurenciji. Prva tri mesta u kategoriji jahanja, uzele su devojke iz kluba: Mina Albulov, Jelena Rodić i Petra Milica Fazekaš.
Nakon gostovanja u Priboju na Danima Danila Lazovića i predstave „Smrt čoveka na Balkanu”, kikindsko Narodno pozorište je s uspehom izvelo predstavu „Nastojnik” u Srpskom pozorištu u Budimpešti. Sezonu repertoarskog igranja u Kikindi otvoriće vinkovačko pozorište „Joza Ivakić” s predstavom „Tri i pol sestre” u režiji Peđe Gvozdića, a po tekstu glumice Petre Cicvarić, koja ujedno u ovoj predstavi, uz još tri ženska lika, tumači i jednu od uloga. Kikinđani imaju intenzivnu i dobru saradnju s vinkovačkim pozorištem, koja se najviše ogleda u razmeni predstava. Tako će biti i ovog 4. oktobra.
Bio je to povod da razgovaramo s autorkom komedije „Tri i pol sestre” Petrom Cicvarić. Inače, ova glumica je širu popularnost stekla pre više od decenije igrajući u TV novelama „Najbolje godine” i „Ruža vjetrova”.
Najpre ste završili Matematičku gimnaziju u Osijeku, pa krećete sa studijama na Filozofskom fakultetu, a potom se ipak odlučujete za umetnost. Kako je došlo do preokreta i odluke da upišete glumu?
– Iskreno govoreći, Filozofski fakultet upisala sam jer nisam imala dovoljno hrabrosti otići na prijemni za glumu. Provela sam tu prvu godinu studija u Zagrebu više odlazeći u kazališta nego na predavanja. Nakon jedne predstave, vraćala sam se u svoj maleni studentski stan, te sam u tramvaju susrela prijateljicu iz osnovne škole, s kojom sam dugi niz godina išla na dramsku sekciju u Osijeku (u Dječjem kazalištu Branka Mihaljevića). Ona mi je rekla da se otvorila Akademija u Osijeku, da ima odsjek za glumu i lutkarstvo, te kako se ona i još njih par s dramske zajedno pripremaju za prijemni. Odmah sam znala da je to to, da moram zaboraviti na svoj strah i probati. Par mjeseci poslije otišla sam u Osijek na prijemni i upisala glumu i lutkarstvo.
Foto: Peđa Gvozdić
Igrali ste u TV serijama „Najbolje godine” i „Ruža vjetrova”. Posle su Vas nekako zaobilazili kastinzi. Znači li to da je u Hrvatskoj, kao i u Srbiji velika „proizvodnja” diplomiranih glumaca i teško se dolazi do prostora?
– Mislim da je sigurno velika „proizvodnja“ glumaca. Puno veća nego što je bila prije. Ima, sva sreća, različitih poslova unutar tog našeg glumačkog poziva. Naravno da gluma podrazumijeva kazalište, serije i filmove, ali ima tu još toga – sinkronizacije, animacije, voditeljstva, vođenje dramskih sekcija… i koliko znam i vidim, glumci se jako dobro snalaze. Sve više glumaca režira, piše, producira i smatram kako smo sposobni sve to činiti, naravno da nekome ide bolje jedno, nekome drugo, nismo svi jednaki. Isto tako, ima onih koji uz svoje glumačke poslove rade i druge poslove (kao npr. vožnja taksija, vožnja za Glovo ili Bolt…) samo kako bi se malo više popunili džepovi, jer život u gradovima je sve skuplji. Vjerujem da „prostor“ mi glumci moramo stvarati sami. Ne smatram da je uspjeh samo biti na televiziji ili u najnovijem filmu, puno toga još leži u onome što zovemo uspjehom i naravno, za svakoga je on drugačiji. Shvatila sam da telefon ne može uvijek zvoniti sam od sebe, pa sam odlučila sama sebi stvoriti priliku. Moj odabir stvaranja prostora jest da pišem, stvaram nove drame, tražim mogućnosti gdje se one mogu igrati. Imala sam sreću da je ondašnji ravnatelj Gradskog kazališta „Zorin dom“ u Karlovcu, gdje sam i zaposlena, bio vrlo otvoren za moje ideje. Vjerovao mi je kad sam mu prvi put rekla da imam dramski tekst za dječju predstavu. Postavili smo ga kao predstavu koja je bila jako uspješna, pa mi je to otvorilo mnoga vrata.
Foto: Joanna Paciorek
Sami ste napisali i komad „Tri i pol sestre” u kome i igrate i koji uspešno gostuje po regiji. Znači li to da Vam je ljubav prema pisanju ostala još iz detinjstva ili je u pitanju težnja da zaigrate u nekom komadu koji će biti pisan baš po vašem ukusu?
– I jedno i drugo. Ne bih se okušala u tome da u meni ne postoji ljubav i iskonska težnja za pisanjem. A kad to već tinja u meni, onda sam rekla samoj sebi da ću napisati tekst koji će dati glumicama priliku da pokažu svoje talente. Smatram kako smo još uvijek u deficitu s dobrim, kvalitetnim ženskim ulogama. Većina ih je u funkciji muškaraca, a znam mnoge dobre glumice koje zaslužuju priliku pokazati što mogu i razvijati se kroz slojevite uloge. Ovaj tekst je baš to – prilika za glumice.
Vaša predstava se bavi tajnama. Kažete da ih svaka familija ima. Je li po Vama suočenje ne samo s tajnama, nego i sa samim sobom važan deo sazrevanja?
– Mislim da tajne ima svaka familija, da. Ne moraju to biti strašne stvari, naravno ima svega. Ali „tajne“ mogu biti i osjećaji krivnje, neadekvatnosti, gubitka sebe… bilo što. Tajne mogu biti misli koje potiskujemo duboko u sebi. Mislim da je sve to normalno. Kao majka, shvaćam da je teško sve podijeliti, ili da se određene stvari mogu otkriti u kasnijim fazama života. Sjećam se svog prvog razgovora o ljubavi s mojim roditeljima. Imala sam 14 godina i nisam shvaćala njihovo poimanje ljubavi, odnosa, braka. Sada već mogu pričati s njima o obiteljskom životu, o podjelama unutar zajednice, žrtvama, i oni sa mnom mogu podijeliti neke stvari koje nisu mogli kad sam bila mlađa, koje ja tada jednostavno nisam mogla shvatiti. Suočavanje s tajnama, potisnutim istinama, osjećajima, događajima, sigurno može donijeti napredak i sazrijevanje. Ako smo na to spremni. Suočavanje sa samim sobom smatram ključnim aspektom za razvoj. Bez toga, mislim, samo stojimo na mjestu.
Uz Vas „Tri i pol sestre” čine još tri glumice. Da li je teže raditi kad nije mešovita muško-ženska podela uloga?
– Hm… Ne znam. Iskreno, volim kada je muško-ženska podjela jer tako osjećam balans među energijama. Možda sam samo navikla na to, ne znam, posljednjih osam godina stalno sam radila u muško-ženskim podjelama. Ovo je prva predstava, nakon više od osam godina, u kojem imam samo ženske partnerice. Ali ovdje je bio muški redatelj koji je ipak unosio svoju energiju. Svoj potpis. I to mi se sviđalo u cijelom procesu.
Da li ste do sada posećivali Kikindu i po čemu Vam je grad prepoznatljiv?
– Bila sam u Kikindi prije više od 10 godina. No tada sam živjela puno bržim i nemirnijim životom i nakon predstave smo odmah putovali nazad. Sada ću si dati malo više vremena. Prošetati ulicama, pročitati nešto o povijesti grada, pogledati koje su zanimljivosti…
Zbog najavljenih radova na elektrodistributivnoj mreži stanovnici Vincaida biće bez struje i vode u sredu, 4. oktobra od 9 do 12 časova i u nedelju 8. oktobra od 8 do 13 časova.
Na Salašu 137 u Čeneju, na Festivalu vojvođanskih festivala Rogalj, Turistička organizacija Grada Kikinde dobila je Zlatnu plaketu za uspešnu organizaciju manifestacije „Dani ludaje”.
Na Roglju se tradicionalno okupljaju organizatori brojnih vojvođanskih festivala i gastro manifestacija uz bogat kulturno-umetnički program i sadržaj.
Sve više gradova u Srbiji prelazi sa tradicionalne ulične rasvete na LED osvetljenje. U Kikindi je ovaj projekat sproveden u pravi čas, jer je usledilo značajno poskupljenje struje za ovu kategoriju korisnika.
Na teritoriji Grada Kikinde implementacija 7.394 LED svetiljki i reflektora završena je u julu prošle godine. Značajno manja potrošnja električne energije rezultirala je, već u prvoj godini, velikom uštedom u gradskom budžetu.
– Zamenom starih svetiljki javnog osvetljenja novim LED osvetljenjem, na godišnjem nivou je ostvarena ušteda od oko 30 miliona dinara odnosno 259.858 evra. Godišnja potrošnja iznosila je 4.658.620 kWh, da bi nakon završenog projekta potrošnja celokupnog sistema iznosila 1.251.959 kWh. Takođe, značajno je pomenuti i još jedan benefit zamene starih natrijum, halogenih i živinih svetiljki, a to je emisija ugljen-dioksida koja je smanjena za 73 odsto odnosno 3.747 tona za godinu dana – precizira Nikola Jugin, energetski menadžer Grada Kikinde.
Uvođenje nove javne rasvete, energetski efikasne, projekat je javno-privatnog partnerstva, a ugovor je zaključen na period od 15 godina. Zamenu javne rasvete kao i održavanje sistema javnog osvetljenja realizovala je firma Smart Enerdži Investment.
Za otklanjanje eventualnih kvarova, građani se obraćaju Gradskoj upravi, koja potom prosleđuje podatke nadležnima za njihovo rešavanje. Najveći broj neispravnih svetiljki u istom trenutku iznosio je 44 komada.
Svetosavska ulica
– Privatni partner brzo reaguje na prijavljene kvarove od strane Grada i u saradnji sa Gradom i EPS-om ih blagovremeno otklanja – navodi Jugin.
Komunalna inspekcija podatke o kvarovima, prosleđuje dalje, u zavisnosti od vrste kvara- da li je neispravna svetiljka, napajanje ili više svetiljki u nizu. Pojedini kvarovi poput onih na podzemnom kablu iziskuju više vremena da se poprave, pa građanima preostaje da budu strpljivi.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da sutrašnji 1. oktobar, Međunarodni dan starih, donosi dve lepe vesti za penzionere u Srbiji – penzije će biti veće za 5,5 odsto, a počinje i primena Penzionerskih kartica, koje će najstarijima doneti brojne pogodnosti pri plaćanju roba i usluga.
Mali je, nakon potpisivanja sporazuma između Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Banke Poštanska štedionica, koja se uključila u ovu akciju, rekao da se do sada za karticu prijavilo 920.000 penzionera, a da se u projekat uključilo više od 650 firmi i institucija.
„Osim velikog broja maloprodajnih lanaca uključio se veliki broj zdravstvenih ustanova, NIS, Putevi Srbije sa umanjenjem putarina za najstarije”, rekao je Mali.
Direktor Fonda PIO Relja Ognjenović je istakao da se nastavlja sa širenjem tima Penzionerske kartice i dodao da je ona jedan od načina kojim država pokazuje da joj je briga o penzionerima prioritet.
Predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica je rekao da preko tekućih računa kod ove banke penziju prima 664.000 penzionera i naveo da penzionerima koji imaju Penzionersku karticu i otvore tekući račun kod ove banke u prvih šest meseci neće biti naplaćivana naknada za vođenje računa.
Navodeći koje će još pogodnosti omogućavati Penzionerska kartica, rekao je da će oni koji karticu imaju moći i da raspolažu penzijom do sedam dana pre zvaničnog dana uplate.
“Biće im niže i naknade za vođenje tekućih računa”, istakao je on.
Na KIKINDSKOM PORTALU danas od 18 sati pogledajte ekskluzivni intervju sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem. U šetnji gradom, sa urednicom Jelenom Crnogorac, prvi čovek grada govorio je o najaktuelnijim temama:
Rezime dosadašnjeg mandata na najodgovornijoj funkciji u gradu i ocena postignutih rezultata.
Da li je izgradnja fabrike vode kapitalan projekat koji će ispuniti očekivanja Kikinđana?
Kojom trasom će ići brza saobraćajnica Sombor- Kikinda i šta će u praksi značiti ipsilon krak?
Kakve su posledice letošnje blokade računa grada? Da li je promenjen vlasnik Hotela „Narvik” i ima li gradska vlast bilo kakvu nadležnost da rešava pitanje rugla u centru grada?
Da li na terenu, u kontaktima sa sugrađanima, češće čuje pohvale ili kritike?
Pokrajinska vlada je na današnjoj sednici donela rešenje da se za Gimnaziju „Dušan Vasiljev” u Kikindi izdvoji 12,5 miliona dinara za obnovu fasade na objektu te ustanove koji ima svojstvo kulturnog dobra. Takođe, u kikindskoj Osnovnoj školi „Sveti Sava” sa 11,2 miliona dinara biće finansirana sanacija toaleta.
Predsednik Igor Mirović i članovi Pokrajinske vlade pred početak današnje sednice minutom ćutanja odali su poštu nastradalim Srbima u Banjskoj na Kosovu i Metohiji.
