najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Kulturni klub Knjižare „Helm“ organizuje predstavljanje knjige Zorana Ćirjakovića „Protiv doma spremni“. Pored autora, o knjizi će govoriti Vesna R. Pešić, vlasnica izdavačke kuće „Pešić i sinovi“.
Promocija će se održati u holu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ u subotu, 28. septembra, od 18 sati.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović rekao je u emisiji “Takovska 10″ RTS-a da Srbija kasni sa uvođenjem obavezne vojne obaveze. Suština je da se izgradi odbrambeni kapacitet Srbije, svaki dan i svaku godinu koju čekamo, gubimo generacije mladih vojnika, rekao je general Mojsilović. U jednoj klasi računamo do 20.000 vojnika-regruta, na godišnjem nivou, dva i po meseca po pet hiljada njih u jednoj klasi, odnosno ciklusu, rekao je Mojsilović uz napomenu da će prvo biti regrutovani mlađi vojnici, počev od 2006. godišta.
”Stariji će ići u centre za obuku i sa njima imamo plan da radimo malo kraće od tih 75 dana”, otkriva Mojsilović.
Redovno služenje vojnog roka suspendovano je 2011. godine, ali nije ukinuto, što proceduru reaktivacije čini jednostavnijom.
Vlada Srbije je 20. septembra usvojila Zaključak o obrazovanju Radne grupe za razmatranje aktivnosti i mera u cilju aktiviranja obaveze služenja vojnog roka, čime su otpočele sve potrebne radnje sa ciljem omogućavanja uvođenja obaveznog vojnog roka.
Načelnik Generalštaba rekao je da mora da objasni šta čini personal u vojsci – aktivni sastav čine oficiri, podoficiri, vojnici po ugovoru, uključujući i vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka, a rezervni sastav čine rezervni oficiri, rezervni podoficiri i rezervisti.
“Od kada je zamrznut vojni rok ili služenje vojnog roka, prošlo je ukupno 14 godina, 2010. godine doneta je odluka, 2011. godine faktički nismo imali vojnike na služenju vojnog roka.To je ukupno 14 godina. Uzmite u obzir da se rezervni sastav briše iz evidencije i prestaju obaveze rezervnom sastavu nakon 65. godine života. Jednostavno briše se iz evidencije, sva vrsta odgovornosti prestaje u odnosu na rezervni sastav”, ističe general Mojsilović.
Napominje da je za 14 godina, a regrutni kontingent se kreće između 20.000 do 36.000 po generaciji, de fakto u vojnu evidenciju uvedeno oko 280.000 potencijalnih vojnika, koji su uvedeni samo u vojnu evidenciju bez jednog dana vojničke obuke. Reč je o 1992, odnosno 1993. godištu.
“Polazište za obuku građana Srbije crpimo i u strategiji nacionalne bezbednosti. A ona kaže da je naše opredelenje da imamo vojnu neutralnost. Odnosno u strategiji odbrane, gde jedan od modela za dostizanje određenih nacionalnih interesa prepoznajemo kroz model totalne odbrane. Model totalne odbrane povlači sa sobom vojnu i civilnu odbranu”, rekao je Mojsilović i ocenio da Srbija kasni sa uvođenjem obavezne vojne obaveze i da je suština da se izgradi odbrambeni kapacitet Srbije.
Buduća vojska u suštini treba da dobije adekvatnu obuku do određenog nivoa i da se prevede u rezervni sastav. To je osnovna ideja, ističe Mojsilović.
Odgovarajući na pitanje šta može da se nauči za tih 75 dana, Mojsilović kaže da je definisani cilj da to bude osnovna pešadijska obuka.
“Planirali smo da se prvih 30 dana provede na obuci za određenu vrstu gađanja, da se prođe obuka za rukovanje ličnom i individualnom zaštitnom opremom, da se rade vežbe koje se odnose na izradu zaklona za zaštitu, sanitetska obuka, ukazivanje prve pomoći. Znači, sve je ono što se tiče individualnih sposobnosti vojnika”, objasnio je.
Drugi mesec predviđen je za taktičku obuku – strelac, puškomitraljezac, uključujući i dopunska pešadijska gađanja: minimum dva dnevna i jedno noćno.
Zatim, 15 dana, onih do 75 dana, bilo bi usmereno ka obuci u logorskim i terenskim uslovima.
Jedan deo kontingenta bi završio u centrima za specijalističku obuku. U vojsci postoje tri osnovna centra za obuku i šest specijalističkih centara za obuku.
General je rekao da mirovanje radnog odnosa mora biti zastupljeno u ovom slučaju, dodajući da je tako nešto moguće u javnim preduzećima.
”Cenimo da nema mnogo slučajeva zaposlenih preko interneta u tim godinama, kad neko ima 19 godina. Imamo ideju da predložimo Vladi da oni koje imaju kredite a treba da budu regrutovani, dobiju moratorijume na otplatu barem za ta dva i po meseca”, rekao je general Mojsilović.
Ideja je da kad vojnik odsluži vojni rok, bude u ratnom rasporedu u garnizonu najbližem mestu odakle dolazi.
Kad je reč o prigovoru savesti, Mojsilović je rekao da je to ustavna kategorija i da se to ne može ignorisati.
”U vojsci postoje zanimanja i specijalnosti u kojima se ne zahteva i za koja ne morate da se obučavate da držite pušku. Ali i ti regruti biće na obuci. Oni koji ne bi bili obučavani za pucanje, bili bi u vojnom roku u trajanju od 155 dana. Nema razlike između verskih i nacionalnih elemenata u vojsci, pa tako možete da budete i vatrogasac u vojsci’. Moramo da imamo osposobljene građane Srbije da bismo sačuvali i odbranili otadžbinu”, zaključio je general Mojsilović.
(Izvor: RTS, foto: printscreen)
Posle tribine o borbi protiv nasilja, održanoj prošlog leta, u Centru za stručno usavršavanje (CSU) nastavljaju sa praksom organizovanja seminara na ovu, nažalost, aktuelnu i sve prisutniju temu. Večeras su, na temu “Prepoznajmo i smanjimo nasilje”, sa vaspitačima i prosvetnim radnicima razgovarale psiholog Branka Grahovac i psiholog, specijalista školske psihologije, Biljana Lajović.
– Cilj tribine je da otvorimo diskusiju o ovoj važnoj temi, da razgovaramo o propisima, psihološkoj teoriji i praksi i da, u razgovoru sa učesnicima, dođemo do rešenja i odgovora – rekla je Biljana Lajović. – Mnogo se polaže na intervenciju, na kazne, na represivne mere, praksa je pokazala da to svakako treba da postoji, ali prioritet nam je prevencija i upravo je to ono što obrazovno-vaspitne ustanove mogu da pruže i da pomognu prvo deci, a onda i porodicama. Znamo već da su nam porodice malo problematične u ispunjavanju svoje vaspitne uloge i da najveći deo problema potiče iz lošeg i nedovoljno dobrog vaspitanja.
Iskustva su različita, dodala je. Kada je porodica spremna da sarađuje sa predškolskom ustanovom i sa školom, šanse za sprečavanje nasilja su mnogo veće, ali ukoliko se porodica konfrontira, to nije dobro za decu.
– Svi vaspitni uticaji treba da dolaze iz jednog pravca i, ukoliko nisu objedinjeni i homogeni, deca vrlo lako pronađu loš put kroz različite uticaje. To je jedan od ozbiljnih izazova sa kojima se srećemo i nikako ne smemo ceo teret da stavimo na obrazovno-vaspitne ustanove jer one to ne mogu da urade; ne zato što neće ili nisu sposobne, nego zato što je to zadatak porodice. Računam na to da će deca sa kojom sada radimo, kada postanu roditelji, shvatiti šta treba da rade i tako mi, u stvari, gradimo za budućnost – istakla je Biljana Lajović.
Nasilna ponašanja danas su vidljivija zahvaljujući medijima, što je dobro, jer o tome mora da se razgovara, ocenila je Lajovićeva.
– Problem su društvene mreže jer na pogrešan način publikuju događanja koja su dala šansu nasilnicima da šire svoje nasilno ponašanje. Istraživanja ne pokazuju da nasilja ima značajno više, samo je ono surovije. Uvek iz ovog isključujem strahote koje su se desile u maju prošle godine, to je tragedija van svega. Društvene mreže su dovele do toga da se deca ponašaju negativno želeći da budu negativne zvezde i to nam ukazuje na potrebu ozbiljnijeg rada sa njima – i u školi i u stručnim službama, a ja bih pozvala i zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite koji moraju da se uključe, kao i policiju, koja treba da reaguje u skladu sa svojim ingerencijama.
Sa početkom nove školske godine ostaju nam stari problemi, što je razlog za nastavak organizovanja stručnih skupova na ovu temu, rekao je direktor Centra za stručno usavršavanje, Dejan Karanović.
– Sećamo se stradale dece i smatramo da je veoma važno da, kroz ovaj vid edukacije, ponovo nastavnicima pružimo uputstva jer se svi bavimo posledicama, a ne uzrokom koji je najbitnija stvar da bismo prepoznali i pobedili agresivnost. Vidimo da su vaspitači, učitelji i nastavnici zainteresovani za ovu temu, veliki broj je prijavljen za učešće na tribini i to nam daje podsticaj da nastavimo jer je najvažnije da se oni koji rade s decom na ovakvim tribinama edukuju i da pronađu rešenja za probleme, da imamo bezbedne škole, što nam je svima u interesu – naglasio je Karanović.
Teme koje su obrađivane na ovoj tribini bile su u dijapazonu od definicija nasilja do načina njegovog sprečavanja. Govorilo se i počecima nasilja u društvu, eksperimentima u psihologiji, ulozi autoriteta i društva u iniciranju nasilja, o tome kako se izboriti sa nasiljem u sebi, postoji li altruizam, šta raditi kada se nasilje desi u vaspitno-obrazovnoj ustanovi i kako se zaštititi od njega, kao i o postupanju ovih ustanova u kriznim situacijama.
S. V. O.
Povodom Svetskog dana turizma, Turistička organizacija grada u petak, 27. septembra, organizuje obilazak grada u dva termina, od 17 i od 19 sati.
Zainteresovani mogu da se prijave do petka, 27, na broj telefona 0230/426-300.
Mesto okupljanja malih proizvođača, kreativaca i ljubitelja domaćih proizvoda, Novosadski noćni bazar, putuje po gradovima Srbije.
U našem gradu biće u petak, 27. septembra, na trgu, od 17 do 23 sata.
Kako se najavljuje, posetioce očekuje fantastična ponuda rukotvorina, prirodne kozmetike, ukusnih specijaliteta i osvežavajućih pića malih proizvođača.
Noćni bazar organizuje se uz pomoć Turističke organizacije Grada.
S. V. O.
Početkom školske godine i povratkom obavezama, ali i druženju i stvaranju novi kontakata, socijalizaciji u realnosti, u suprotnosti sa sveprisutnom virtuelnom stvarnošću u kojoj deca i mladi, čini se, provode sve više vremena, aktuelizuju se i pitanja koja zabrinjavaju roditelje.
Da li moguće da, zbog posvećenosti kompjuterskim igricama, posebno onima sa nasiljem, i poistovećivanja sa likovima iz njih, dete pomeša virtuelni i realni svet u toj meri da čak izgubi granicu između toga šta je to što ozleđuje, šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno? Da se konfuzija prenese u stvarnost i da takva deca pokazuju agresivnost prema vršnjacima, posebno ako su igrice pune nasilja, i da li to može da stvori probleme u razvoju i kakve?
O tome smo razgovarali sa Tatjanom Tanović, psihologom, psihoterapeutom i osnivačem Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.
Da li i kako igranje agresivnih video-igrica (pucačke misije, pljačke…) utiče na dete predškolskog i nižeg osnovnoškolskog uzrasta, na njihovo raspoloženje i komunikaciju?
Video-igre nisu samo vid zabave, postaju sve dominantniji medij. Među različitim vrstama video-igrica kao što su edukativne, sportske, avanturističke, strateške, postoje i akcijske igre čiji su sadržaji ispunjeni nasiljem.Kada se razmatra uticaj video igara sa agresivnim i nasilnim sadržajem na decu predškolskog i nižeg osnovnoškolskog uzrasta, većina istraživanja naglašava da igranje nasilnih video-igara predstavlja faktor rizika koji, simultanim delovanjem sa određenim drugim faktorima okruženja i ličnosti deteta, doprinose ispoljavanju agresivnog ponašanja.
Koji su ostali faktori rizika i koliki je i kakav uticaj porodice?
Uzrast se navodi kao jedna od najznačajnijih individualnih karakteristika od koje zavise efekti igranja agresivnih video igrica. Zbog socijalne i emocionalne nezrelosti i nedovršenog kognitivnog razvoja, mlađe osobe su osetljivije i podložnije negativnim uticajima. Takođe, osobe sa izraženijom crtom agresivnosti ponašaće se agresivnije nakon izlaganja medijskim prikazima nasilja u odnosu na osobe sa manje izraženom crtom agresivnosti . Kao dodatni faktori rizika navode se: prethodno agresivno i nasilno ponašanje, slabije veštine rešavanja problema, visok neuroticizam, nizak nivo savesnosti i neadekvatan ili odsutan roditeljski nadzor. Porodično okruženje ima nesumnjiv uticaj na ispoljavanje agresivnog ponašanja dece i adolescenata. S jedne strane, porodica može direktno uticati na ispoljavanje agresivnog ponašanja deteta, dok se, s druge strane, taj uticaj ostvaruje u simultanom delovanju više različitih faktora, uključujući i igranje video-igrica sa nasilnim sadržajem. U skladu s tim, analiza uticaja porodičnih konflikata i izloženosti nasilju u video-igricama pokazuju da deca i adolescenti koji žive u konfliktnoj porodici, uz kontinuiranu izloženost medijskim prikazima nasilja, ispoljavaju značajno agresivnije ponašanje. Istraživači su takođe, otkrili da određene situacije povećavaju izloženost nasilnim video igrama – kao što je lociranje konzola za igre i računara u dečijim spavaćim sobama i omogućavanje starijoj braći i sestrama da dele igre sa mlađima.
Da li to može da utiče na njihovu sliku o svetu i životu?
Uticaj igranja nasilnih video-igrica očigledan je na desenzitizaciju (umanjeno reagovanje) na nasilna dešavanja. Desenzitizacija se ogleda u smanjenom kardiovaskularnom, elektrodermalnom, neuralnom i empatičkom odgovoru na nasilne scene. Dete i mlada osoba nasilno dešavanje ne prepoznaje kao hitan slučaj i ne oseća odgovornost i potrebu da reaguje u sprečavanju nastavka nasilja. On postaje posmatrač. Mala deca će češće, zbog nerazvijenih kognitivnih kapaciteta, mešati izmišljeno nasilje sa nasiljem u stvarnom svetu, a bez okvira za donošenje moralnih odluka, mogu da oponašaju radnje koje vide u nasilnim video-igrama. Učestalo igranje nasilnih video-igrica može uticati na promenu uverenja da nasilno ponašanje nije pogrešno, te se postepeno razvijaju stavovi koji odobravaju i podstiču agresivno ponašanje kod deteta. Svakodnevno izlaganje nasilnim sadržajima dovodi do povećanja praga osetljivosti i veće tolerancije na nasilje.
Kako roditelji da, sa početkom školskih obaveza, usklade detetovu “zavisnost” od igrica, ili bar da ih preorijentišu na one sa drukčijim, neagresivnim i edukativnim sadržajima?
Sve se više postignuća koja nastaju zahvaljujući vlastitom radu zamenjuju ponudom gotovih proizvoda, sve je lako dostupno i olakšano. Tako je i sa dečijom igrom. Evo primera. I u realnom i virtuelnom svetu deca se kroz igru suočavaju sa preprekama koje treba rešavati. Ako se deca u realnoj igri međusobno ne slažu, onda se i posvađaju, pa se mire. Ulažu napor da otklone neku prepreku, ne postoji klik na dugme koji će to uraditi umesto deteta. Tako se uče važnim životnim veštinama. U virtuelnom prostoru to je drugačije. Ako ga neko nervira, jednostavno ga isključi. Ako treba brže da se kreće, podesiće klikom brzinu. Mislim da je jako važno da roditelji budu svesni ove razlike i da kontinuirano omoguće svojoj deci iskustva realne igre u kojoj su uključena sva čula. To ne znači da su virtuelne igre totalno nekorisne i štetne. Njihova upotreba treba da bude minimalizovana, jer se stvaraju radi komercijalne dobiti. U tu svrhu kreatori koriste jednostavan recept; zabava mora biti u velikoj dozi i lako probavljiva, što je osnova za stvaranje zavisnosti. Još nešto smatram vrlo važnim da naglasim i da pozovem roditelje na promišljanje: nijedan uređaj, nijedna igračka na baterije koja govori i slične tehničke inovacije koje se reklamiraju pod parolom “poboljšanja detetovog razvoja” ne mogu da zamene topao, posvećen roditeljski odnos. Roditelj mora biti uključen i sveprisutan u detetovom odrastanju – nikakav gotov proizvod (telefon, tablet, meda koji priča…) ne sme da posluži roditelju da mu olakša i pojednostavi bavljenje svojim detetom tako što će svoje roditeljske uloge preusmeriti na pomenuta sredstva.
Koji bi bili saveti roditeljima za ispravno postupanje, u detetovu korist?
Što se tiče konkretnih postupaka kojih bi roditelji trebalo da se pridržavaju navela bih sledeće:
– igranje video-igara sa svojom decom kako bi podelili iskustvo i razgovarali o sadržaju igre
– postavljanje jasnih pravila o sadržaju igre i vremenu igranja, kako u kući tako i van nje
– praćenje onlajn interakcija i upozoravanje deteta o potencijalnim opasnostima od internet kontakata dok igraju igrice na mreži
– omogućavanje igranja video-igara samo na javnim mestima u kući, ne i u dečijoj spavaćoj sobi
– imajte na umu da ste uzor svojoj deci, uključujući i to koje video-igrice igrate i koliko dugo ih igrate
– primena ograničenja ukupnog vremena uključenog ekrana
– obezbeđivanje da se video igrice igraju samo nakon što su domaći i kućni poslovi završeni
– podsticanje učešća deteta u drugim, posebno fizičkim aktivnostima.
U kom momentu roditelji treba da reaguju, šta je crvena lampica koja ukazuje da je detetu potrebna pomoć psihologa?
Neki od signala zbog kojih bi roditelji i dete trebalo da se obrate stručnjaku su: zanemarivanje skoro svih aspekata života osim igranja igrica, izolacija od drugih kako bi se što više vremena provodilo igrajući, osećanja nemira ili razdražljivosti kada se ne može igrati, zaokupljenost mislima vezanim za igrice, laganje o vremenu provedenom u igri, poremećen san, povećana agresivnost. Ovi simptomi su, takođe, važeći i za odrasle. Uvek predlažem da se roditelji edukuju, informišu o pravilnom dečijem razvoju i da primenjuju stimulacije koje odgovaraju uzrastu i karakteristikama deteta, i da izbegavaju štetne uticaje na razvoj kako se crvena lampica ne bi upalila. Stručne osobe – psiholozi, pedijatri, psihijatri, mogu biti veoma korisni kao savetnici i edukatori, radeći zajedno sa roditeljima na pravilnom razvoju deteta i prevenciji različitih poteškoća.
S. V. O.
U Centru za stručno usavršavanje u Kikindi će se u sredu, 25. septembra, od 18 sati, održati akreditovani program stručnog usavršavanja, tribina pod nazivom “Prepoznajmo i smanjimo nasilje”.
Autorke i realizatorke tribine su psihološkinje Biljana Lajović i Branka Grahovac. Cilj tribine je da se učesnici upoznaju sa uzrocima, načinima ispoljavanja i mogućnostima smanjenja nasilja u nama i oko nas, posebno u vaspitno-obrazovnim ustanovama, navodi se u pozivu iz Centra za stručno usavršavanje.
Ulica Generala Drapšina zatvorena je za saobraćaj na raskrsnici sa trgom i ulicom Miloša Velikog zbog radova koje preduzima „Yettel“.
Prilaz iz smera Pošte je otvoren, ali je nemoguće proći do ulice Braće Tatić. Kako nezvanično saznajemo, radovi će biti završeni do kraja dana.
Manifestacija koja je prepoznatljiva za naš grad, „Dani ludaje“, ove godine je 39. put održana uz sada već dobro poznate segmente poput Kinderbala, Gostinjske sobe, Banatskog fruštuka, Evropskog kutka, Sajma preduzetnika, kao i četvorodnevnih koncerata. Ove godine, iako zbog suše nisu oboreni rekordi u težini i dužini ludaje, rekord u posećenosti je ipak oboren, saopšteno je iz Gradske uprave.
Strategijom gradske vlasti za razvoj naše najznačajnije manifestacije, koja je počela da se realizuje 2014. godine, plan je bio da se manifestacija okrene ne samo domaćim, već i turistima iz regiona. Prvi put je te godine održana promocija u susednoj Rumuniji, u Temišvaru. Tadašnja predviđanja da će manifestaciju preplaviti gosti iz Rumunije su se ostvarila. Komšije su stigle preko, za tu priliku promotivno otvorenog graničnog prelaza Nakovo – Lunga. Tokom ta četiri dana granicu je prešlo oko 2.600 putnika, a mesec dana kasnije usledilo je i trajno otvaranje graničnog prelaza.
U trgovinskim i ugostiteljskim objektima po prometu se znatno osetilo prisustvo komšija iz Rumunije. Posećenost se povećavala iz godine u godinu. Kikindu je 2019, u toku manifestacije, posetilo rekordnih 65.000 gostiju.
Ove godine je taj broj premašio 70.000 posetilaca, a od tog broja preko 19.000 je došlo iz susedne Rumunije. Ovo je još jedan dokaz da su promocije vrlo bitan segment kada je strategija u pitanju, ali i sama atraktivnost i dobra uigranost svih uključenih u organizaciju.
Manifestacija koja savršeno balansira ponudu za sve i svakoga, još jednom potvrđuje zašto nosi titulu „Najbolje iz Vojvodine“, a grad epitet najveće gostinske sobe u Evropi, navodi se u saopštenju iz Gradske uprave.
Regionalni centar za talente „Dušan Vasiljev“, mesto na kojem se razvijaju talenti, postižu uspesi i započinju ozbiljne akademske karijere, objavio je upis polaznika za ovu školsku godinu koji će se održati u subotu, 28. septembra, od 10 sati, u Gimnaziji. Pozvani su i novi i polaznici koji su već radili u Centru.
– Centar je već u devetoj godini samostalnog rada. Maturanti, polaznici Centra, ostvarili su, i ove godine, spektakularne rezultate na prijemnim ispitima na fakultetima. Pokazalo se da su bili bolji od učenika iz elitnih beogradskih i novosadskih škola – rekao je na današnjoj konferenciji za novinare rukovodilac Centra, profesor Srđan Srdić. – Naši polaznici su deca koja su prioritetno zainteresovana za bavljenje naukom, ona koja imaju više ambicija i želela bi da idu na takmičenja talenata gde ih, kao učenike treće i četvrte godine srednje škole, svaki uspeh oslobađa prijemnog ispita iz te oblasti na fakultetima. Nadam se da ćemo animirati i škole iz okoline, iako mi ne možemo da obezbedimo putne troškove, ali mislim da, u odnosu na ono što deca dobijaju ovde, to nije veliko ulaganje.
Profesor Srdić je podsetio da se deca upisuju bez testiranja i da su učešće u radu Centra, odlazak na takmičenja i studijska putovanja potpuno besplatni, kao i da u đacima omogućeni odlični uslovi za rad. Dodao je da se, sudeći po interesovanju učenika, ove godine očekuje najveći broju polaznika do sada.
Od ove školske godine, u Centru je u ponudi i nova oblast za napredno učenje – informatika, za koju će mentor biti Strahinja Mršić profesor u Tehničkoj školi,
– Ovo je nova prilika za mene – rekao je profesor Mršić. – Iako u Tehničkoj školi radim samo sa dobrim đacima, ovde očekujemo decu koja žele više da rade i imaće izbor, jer ćemo im ponuditi sve vrste programiranja.
Grupa za informatiku radiće samo sa srednjoškolcima, dok će ostale oblasti, kao i do sada, biti dostupne đacima sedmog i osmog razreda osnovnih škola i srednjoškolcima. Izuzetak je i grupa za francuski jezik koja prima decu već od predškolskog uzrasta.
Zainteresovanim đacima na raspolaganju su i dalje psihologija koju vodi profesor Sanja Mrakić, geografija i ekologija i zaštita životne sredine, za koje su mentori profesori Budimir Đukičin i Jasna Tomašev, biologija sa profesorom Jelenom Mihajlović, engleski jezik sa mentorom profesorom Verom Karadžin, fizika i matematika koje vodi profesor Marija Popović, srpski jezik sa profesorom Gordanom Novaković, grupu za istoriju vode profesori Dragana Francuski za srednjoškolce i Vera Roš za osnovce, dok je profesor Srdić mentor u grupi za književnost.
Prošle školske godine Regionalni centar za talente imao je oko 150 polaznika željnih znanja i napredovanja u izabranoj oblasti. Profesor Srdić kaže da su se približili maksimalnom broju oblasti u kojima se radi i da je Centar, po svim statistikama, među četiri najveća u Srbiji.
Posle upisa u subotu, biće formirane grupe i rad će početi već u ponedeljak, 30. septembra, rečeno je na konferenciji.
S. V. O.
