најчитанији портал Севернобанатског округа
Културни клуб Књижаре „Хелм“ организује представљање књиге Зорана Ћирјаковића „Против дома спремни“. Поред аутора, о књизи ће говорити Весна Р. Пешић, власница издавачке куће „Пешић и синови“.
Промоција ће се одржати у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ у суботу, 28. септембра, од 18 сати.
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији “Таковска 10″ РТС-а да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.
”Старији ће ићи у центре за обуку и са њима имамо план да радимо мало краће од тих 75 дана”, открива Мојсиловић.
Редовно служење војног рока суспендовано је 2011. године, али није укинуто, што процедуру реактивације чини једноставнијом.
Влада Србије је 20. септембра усвојила Закључак о образовању Радне групе за разматрање активности и мера у циљу активирања обавезе служења војног рока, чиме су отпочеле све потребне радње са циљем омогућавања увођења обавезног војног рока.
Начелник Генералштаба рекао је да мора да објасни шта чини персонал у војсци – активни састав чине официри, подофицири, војници по уговору, укључујући и војнике на добровољном служењу војног рока, а резервни састав чине резервни официри, резервни подофицири и резервисти.
“Од када је замрзнут војни рок или служење војног рока, прошло је укупно 14 година, 2010. године донета је одлука, 2011. године фактички нисмо имали војнике на служењу војног рока.То је укупно 14 година. Узмите у обзир да се резервни састав брише из евиденције и престају обавезе резервном саставу након 65. године живота. Једноставно брише се из евиденције, сва врста одговорности престаје у односу на резервни састав”, истиче генерал Мојсиловић.
Напомиње да је за 14 година, а регрутни контингент се креће између 20.000 до 36.000 по генерацији, де факто у војну евиденцију уведено око 280.000 потенцијалних војника, који су уведени само у војну евиденцију без једног дана војничке обуке. Реч је о 1992, односно 1993. годишту.
“Полазиште за обуку грађана Србије црпимо и у стратегији националне безбедности. А она каже да је наше определење да имамо војну неутралност. Односно у стратегији одбране, где један од модела за достизање одређених националних интереса препознајемо кроз модел тоталне одбране. Модел тоталне одбране повлачи са собом војну и цивилну одбрану”, рекао је Мојсиловић и оценио да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе и да је суштина да се изгради одбрамбени капацитет Србије.
Будућа војска у суштини треба да добије адекватну обуку до одређеног нивоа и да се преведе у резервни састав. То је основна идеја, истиче Мојсиловић.
Одговарајући на питање шта може да се научи за тих 75 дана, Мојсиловић каже да је дефинисани циљ да то буде основна пешадијска обука.
“Планирали смо да се првих 30 дана проведе на обуци за одређену врсту гађања, да се прође обука за руковање личном и индивидуалном заштитном опремом, да се раде вежбе које се односе на израду заклона за заштиту, санитетска обука, указивање прве помоћи. Значи, све је оно што се тиче индивидуалних способности војника”, објаснио је.
Други месец предвиђен је за тактичку обуку – стрелац, пушкомитраљезац, укључујући и допунска пешадијска гађања: минимум два дневна и једно ноћно.
Затим, 15 дана, оних до 75 дана, било би усмерено ка обуци у логорским и теренским условима.
Један део контингента би завршио у центрима за специјалистичку обуку. У војсци постоје три основна центра за обуку и шест специјалистичких центара за обуку.
Генерал је рекао да мировање радног односа мора бити заступљено у овом случају, додајући да је тако нешто могуће у јавним предузећима.
”Ценимо да нема много случајева запослених преко интернета у тим годинама, кад неко има 19 година. Имамо идеју да предложимо Влади да они које имају кредите а треба да буду регрутовани, добију мораторијуме на отплату барем за та два и по месеца”, рекао је генерал Мојсиловић.
Идеја је да кад војник одслужи војни рок, буде у ратном распореду у гарнизону најближем месту одакле долази.
Кад је реч о приговору савести, Мојсиловић је рекао да је то уставна категорија и да се то не може игнорисати.
”У војсци постоје занимања и специјалности у којима се не захтева и за која не морате да се обучавате да држите пушку. Али и ти регрути биће на обуци. Они који не би били обучавани за пуцање, били би у војном року у трајању од 155 дана. Нема разлике између верских и националних елемената у војсци, па тако можете да будете и ватрогасац у војсци’. Морамо да имамо оспособљене грађане Србије да бисмо сачували и одбранили отаџбину”, закључио је генерал Мојсиловић.
(Извор: РТС, фото: printscreen)
После трибине о борби против насиља, одржаној прошлог лета, у Центру за стручно усавршавање (ЦСУ) настављају са праксом организовања семинара на ову, нажалост, актуелну и све присутнију тему. Вечерас су, на тему “Препознајмо и смањимо насиље”, са васпитачима и просветним радницима разговарале психолог Бранка Граховац и психолог, специјалиста школске психологије, Биљана Лајовић.
– Циљ трибине је да отворимо дискусију о овој важној теми, да разговарамо о прописима, психолошкој теорији и пракси и да, у разговору са учесницима, дођемо до решења и одговора – рекла је Биљана Лајовић. – Много се полаже на интервенцију, на казне, на репресивне мере, пракса је показала да то свакако треба да постоји, али приоритет нам је превенција и управо је то оно што образовно-васпитне установе могу да пруже и да помогну прво деци, а онда и породицама. Знамо већ да су нам породице мало проблематичне у испуњавању своје васпитне улоге и да највећи део проблема потиче из лошег и недовољно доброг васпитања.
Искуства су различита, додала је. Када је породица спремна да сарађује са предшколском установом и са школом, шансе за спречавање насиља су много веће, али уколико се породица конфронтира, то није добро за децу.
– Сви васпитни утицаји треба да долазе из једног правца и, уколико нису обједињени и хомогени, деца врло лако пронађу лош пут кроз различите утицаје. То је један од озбиљних изазова са којима се срећемо и никако не смемо цео терет да ставимо на образовно-васпитне установе јер оне то не могу да ураде; не зато што неће или нису способне, него зато што је то задатак породице. Рачунам на то да ће деца са којом сада радимо, када постану родитељи, схватити шта треба да раде и тако ми, у ствари, градимо за будућност – истакла је Биљана Лајовић.
Насилна понашања данас су видљивија захваљујући медијима, што је добро, јер о томе мора да се разговара, оценила је Лајовићева.
– Проблем су друштвене мреже јер на погрешан начин публикују догађања која су дала шансу насилницима да шире своје насилно понашање. Истраживања не показују да насиља има значајно више, само је оно суровије. Увек из овог искључујем страхоте које су се десиле у мају прошле године, то је трагедија ван свега. Друштвене мреже су довеле до тога да се деца понашају негативно желећи да буду негативне звезде и то нам указује на потребу озбиљнијег рада са њима – и у школи и у стручним службама, а ја бих позвала и здравствени систем и систем социјалне заштите који морају да се укључе, као и полицију, која треба да реагује у складу са својим ингеренцијама.
Са почетком нове школске године остају нам стари проблеми, што је разлог за наставак организовања стручних скупова на ову тему, рекао је директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.
– Сећамо се страдале деце и сматрамо да је веома важно да, кроз овај вид едукације, поново наставницима пружимо упутства јер се сви бавимо последицама, а не узроком који је најбитнија ствар да бисмо препознали и победили агресивност. Видимо да су васпитачи, учитељи и наставници заинтересовани за ову тему, велики број је пријављен за учешће на трибини и то нам даје подстицај да наставимо јер је најважније да се они који раде с децом на оваквим трибинама едукују и да пронађу решења за проблеме, да имамо безбедне школе, што нам је свима у интересу – нагласио је Карановић.
Теме које су обрађиване на овој трибини биле су у дијапазону од дефиниција насиља до начина његовог спречавања. Говорило се и почецима насиља у друштву, експериментима у психологији, улози ауторитета и друштва у иницирању насиља, о томе како се изборити са насиљем у себи, постоји ли алтруизам, шта радити када се насиље деси у васпитно-образовној установи и како се заштитити од њега, као и о поступању ових установа у кризним ситуацијама.
С. В. О.
Поводом Светског дана туризма, Туристичка организација града у петак, 27. септембра, организује обилазак града у два термина, од 17 и од 19 сати.
Заинтересовани могу да се пријаве до петка, 27, на број телефона 0230/426-300.
Место окупљања малих произвођача, креативаца и љубитеља домаћих производа, Новосадски ноћни базар, путује по градовима Србије.
У нашем граду биће у петак, 27. септембра, на тргу, од 17 до 23 сата.
Како се најављује, посетиоце очекује фантастична понуда рукотворина, природне козметике, укусних специјалитета и освежавајућих пића малих произвођача.
Ноћни базар организује се уз помоћ Туристичке организације Града.
С. В. О.
Почетком школске године и повратком обавезама, али и дружењу и стварању нови контаката, социјализацији у реалности, у супротности са свеприсутном виртуелном стварношћу у којој деца и млади, чини се, проводе све више времена, актуелизују се и питања која забрињавају родитеље.
Да ли могуће да, због посвећености компјутерским игрицама, посебно онима са насиљем, и поистовећивања са ликовима из њих, дете помеша виртуелни и реални свет у тој мери да чак изгуби границу између тога шта је то што озлеђује, шта је дозвољено, а шта забрањено? Да се конфузија пренесе у стварност и да таква деца показују агресивност према вршњацима, посебно ако су игрице пуне насиља, и да ли то може да створи проблеме у развоју и какве?
О томе смо разговарали са Татјаном Тановић, психологом, психотерапеутом и оснивачем Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.
Да ли и како играње агресивних видео-игрица (пуцачке мисије, пљачке…) утиче на дете предшколског и нижег основношколског узраста, на њихово расположење и комуникацију?
Видео-игре нису само вид забаве, постају све доминантнији медиј. Међу различитим врстама видео-игрица као што су едукативне, спортске, авантуристичке, стратешке, постоје и акцијске игре чији су садржаји испуњени насиљем.Када се разматра утицај видео игара са агресивним и насилним садржајем на децу предшколског и нижег основношколског узраста, већина истраживања наглашава да играње насилних видео-игара представља фактор ризика који, симултаним деловањем са одређеним другим факторима окружења и личности детета, доприносе испољавању агресивног понашања.
Који су остали фактори ризика и колики је и какав утицај породице?
Узраст се наводи као једна од најзначајнијих индивидуалних карактеристика од које зависе ефекти играња агресивних видео игрица. Због социјалне и емоционалне незрелости и недовршеног когнитивног развоја, млађе особе су осетљивије и подложније негативним утицајима. Такође, особе са израженијом цртом агресивности понашаће се агресивније након излагања медијским приказима насиља у односу на особе са мање израженом цртом агресивности . Као додатни фактори ризика наводе се: претходно агресивно и насилно понашање, слабије вештине решавања проблема, висок неуротицизам, низак ниво савесности и неадекватан или одсутан родитељски надзор. Породично окружење има несумњив утицај на испољавање агресивног понашања деце и адолесцената. С једне стране, породица може директно утицати на испољавање агресивног понашања детета, док се, с друге стране, тај утицај остварује у симултаном деловању више различитих фактора, укључујући и играње видео-игрица са насилним садржајем. У складу с тим, анализа утицаја породичних конфликата и изложености насиљу у видео-игрицама показују да деца и адолесценти који живе у конфликтној породици, уз континуирану изложеност медијским приказима насиља, испољавају значајно агресивније понашање. Истраживачи су такође, открили да одређене ситуације повећавају изложеност насилним видео играма – као што је лоцирање конзола за игре и рачунара у дечијим спаваћим собама и омогућавање старијој браћи и сестрама да деле игре са млађима.
Да ли то може да утиче на њихову слику о свету и животу?
Утицај играња насилних видео-игрица очигледан је на десензитизацију (умањено реаговање) на насилна дешавања. Десензитизација се огледа у смањеном кардиоваскуларном, електродермалном, неуралном и емпатичком одговору на насилне сцене. Дете и млада особа насилно дешавање не препознаје као хитан случај и не осећа одговорност и потребу да реагује у спречавању наставка насиља. Он постаје посматрач. Мала деца ће чешће, због неразвијених когнитивних капацитета, мешати измишљено насиље са насиљем у стварном свету, а без оквира за доношење моралних одлука, могу да опонашају радње које виде у насилним видео-играма. Учестало играње насилних видео-игрица може утицати на промену уверења да насилно понашање није погрешно, те се постепено развијају ставови који одобравају и подстичу агресивно понашање код детета. Свакодневно излагање насилним садржајима доводи до повећања прага осетљивости и веће толеранције на насиље.
Како родитељи да, са почетком школских обавеза, ускладе дететову “зависност” од игрица, или бар да их преоријентишу на оне са друкчијим, неагресивним и едукативним садржајима?
Све се више постигнућа која настају захваљујући властитом раду замењују понудом готових производа, све је лако доступно и олакшано. Тако је и са дечијом игром. Ево примера. И у реалном и виртуелном свету деца се кроз игру суочавају са препрекама које треба решавати. Ако се деца у реалној игри међусобно не слажу, онда се и посвађају, па се мире. Улажу напор да отклоне неку препреку, не постоји клик на дугме који ће то урадити уместо детета. Тако се уче важним животним вештинама. У виртуелном простору то је другачије. Ако га неко нервира, једноставно га искључи. Ако треба брже да се креће, подесиће кликом брзину. Мислим да је јако важно да родитељи буду свесни ове разлике и да континуирано омогуће својој деци искуства реалне игре у којој су укључена сва чула. То не значи да су виртуелне игре тотално некорисне и штетне. Њихова употреба треба да буде минимализована, јер се стварају ради комерцијалне добити. У ту сврху креатори користе једноставан рецепт; забава мора бити у великој дози и лако пробављива, што је основа за стварање зависности. Још нешто сматрам врло важним да нагласим и да позовем родитеље на промишљање: ниједан уређај, ниједна играчка на батерије која говори и сличне техничке иновације које се рекламирају под паролом “побољшања дететовог развоја” не могу да замене топао, посвећен родитељски однос. Родитељ мора бити укључен и свеприсутан у дететовом одрастању – никакав готов производ (телефон, таблет, меда који прича…) не сме да послужи родитељу да му олакша и поједностави бављење својим дететом тако што ће своје родитељске улоге преусмерити на поменута средства.
Који би били савети родитељима за исправно поступање, у дететову корист?
Што се тиче конкретних поступака којих би родитељи требало да се придржавају навела бих следеће:
– играње видео-игара са својом децом како би поделили искуство и разговарали о садржају игре
– постављање јасних правила о садржају игре и времену играња, како у кући тако и ван ње
– праћење онлајн интеракција и упозоравање детета о потенцијалним опасностима од интернет контаката док играју игрице на мрежи
– омогућавање играња видео-игара само на јавним местима у кући, не и у дечијој спаваћој соби
– имајте на уму да сте узор својој деци, укључујући и то које видео-игрице играте и колико дуго их играте
– примена ограничења укупног времена укљученог екрана
– обезбеђивање да се видео игрице играју само након што су домаћи и кућни послови завршени
– подстицање учешћа детета у другим, посебно физичким активностима.
У ком моменту родитељи треба да реагују, шта је црвена лампица која указује да је детету потребна помоћ психолога?
Неки од сигнала због којих би родитељи и дете требало да се обрате стручњаку су: занемаривање скоро свих аспеката живота осим играња игрица, изолација од других како би се што више времена проводило играјући, осећања немира или раздражљивости када се не може играти, заокупљеност мислима везаним за игрице, лагање о времену проведеном у игри, поремећен сан, повећана агресивност. Ови симптоми су, такође, важећи и за одрасле. Увек предлажем да се родитељи едукују, информишу о правилном дечијем развоју и да примењују стимулације које одговарају узрасту и карактеристикама детета, и да избегавају штетне утицаје на развој како се црвена лампица не би упалила. Стручне особе – психолози, педијатри, психијатри, могу бити веома корисни као саветници и едукатори, радећи заједно са родитељима на правилном развоју детета и превенцији различитих потешкоћа.
С. В. О.
У Центру за стручно усавршавање у Кикинди ће се у среду, 25. септембра, од 18 сати, одржати акредитовани програм стручног усавршавања, трибина под називом “Препознајмо и смањимо насиље”.
Ауторке и реализаторке трибине су психолошкиње Биљана Лајовић и Бранка Граховац. Циљ трибине је да се учесници упознају са узроцима, начинима испољавања и могућностима смањења насиља у нама и око нас, посебно у васпитно-образовним установама, наводи се у позиву из Центра за стручно усавршавање.
Улица Генерала Драпшина затворена је за саобраћај на раскрсници са тргом и улицом Милоша Великог због радова које предузима „Yettel“.
Прилаз из смера Поште је отворен, али је немогуће проћи до улице Браће Татић. Како незванично сазнајемо, радови ће бити завршени до краја дана.
Манифестација која је препознатљива за наш град, „Дани лудаје“, ове године је 39. пут одржана уз сада већ добро познате сегменте попут Киндербала, Гостињске собе, Банатског фруштука, Европског кутка, Сајма предузетника, као и четвородневних концерата. Ове године, иако због суше нису оборени рекорди у тежини и дужини лудаје, рекорд у посећености је ипак оборен, саопштено је из Градске управе.
Стратегијом градске власти за развој наше најзначајније манифестације, која је почела да се реализује 2014. године, план је био да се манифестација окрене не само домаћим, већ и туристима из региона. Први пут је те године одржана промоција у суседној Румунији, у Темишвару. Тадашња предвиђања да ће манифестацију преплавити гости из Румуније су се остварила. Комшије су стигле преко, за ту прилику промотивно отвореног граничног прелаза Наково – Лунга. Током та четири дана границу је прешло око 2.600 путника, а месец дана касније уследило је и трајно отварање граничног прелаза.
У трговинским и угоститељским објектима по промету се знатно осетило присуство комшија из Румуније. Посећеност се повећавала из године у годину. Кикинду је 2019, у току манифестације, посетило рекордних 65.000 гостију.
Ове године је тај број премашио 70.000 посетилаца, а од тог броја преко 19.000 је дошло из суседне Румуније. Ово је још један доказ да су промоције врло битан сегмент када је стратегија у питању, али и сама атрактивност и добра уиграност свих укључених у организацију.
Манифестација која савршено балансира понуду за све и свакога, још једном потврђује зашто носи титулу „Најбоље из Војводине“, а град епитет највеће гостинске собе у Европи, наводи се у саопштењу из Градске управе.
Регионални центар за таленте „Душан Васиљев“, место на којем се развијају таленти, постижу успеси и започињу озбиљне академске каријере, објавио је упис полазника за ову школску годину који ће се одржати у суботу, 28. септембра, од 10 сати, у Гимназији. Позвани су и нови и полазници који су већ радили у Центру.
– Центар је већ у деветој години самосталног рада. Матуранти, полазници Центра, остварили су, и ове године, спектакуларне резултате на пријемним испитима на факултетима. Показало се да су били бољи од ученика из елитних београдских и новосадских школа – рекао је на данашњој конференцији за новинаре руководилац Центра, професор Срђан Срдић. – Наши полазници су деца која су приоритетно заинтересована за бављење науком, она која имају више амбиција и желела би да иду на такмичења талената где их, као ученике треће и четврте године средње школе, сваки успех ослобађа пријемног испита из те области на факултетима. Надам се да ћемо анимирати и школе из околине, иако ми не можемо да обезбедимо путне трошкове, али мислим да, у односу на оно што деца добијају овде, то није велико улагање.
Професор Срдић је подсетио да се деца уписују без тестирања и да су учешће у раду Центра, одлазак на такмичења и студијска путовања потпуно бесплатни, као и да у ђацима омогућени одлични услови за рад. Додао је да се, судећи по интересовању ученика, ове године очекује највећи броју полазника до сада.
Од ове школске године, у Центру је у понуди и нова област за напредно учење – информатика, за коју ће ментор бити Страхиња Мршић професор у Техничкој школи,
– Ово је нова прилика за мене – рекао је професор Мршић. – Иако у Техничкој школи радим само са добрим ђацима, овде очекујемо децу која желе више да раде и имаће избор, јер ћемо им понудити све врсте програмирања.
Група за информатику радиће само са средњошколцима, док ће остале области, као и до сада, бити доступне ђацима седмог и осмог разреда основних школа и средњошколцима. Изузетак је и група за француски језик која прима децу већ од предшколског узраста.
Заинтересованим ђацима на располагању су и даље психологија коју води професор Сања Мракић, географија и екологија и заштита животне средине, за које су ментори професори Будимир Ђукичин и Јасна Томашев, биологија са професором Јеленом Михајловић, енглески језик са ментором професором Вером Караџин, физика и математика које води професор Марија Поповић, српски језик са професором Горданом Новаковић, групу за историју воде професори Драгана Француски за средњошколце и Вера Рош за основце, док је професор Срдић ментор у групи за књижевност.
Прошле школске године Регионални центар за таленте имао је око 150 полазника жељних знања и напредовања у изабраној области. Професор Срдић каже да су се приближили максималном броју области у којима се ради и да је Центар, по свим статистикама, међу четири највећа у Србији.
После уписа у суботу, биће формиране групе и рад ће почети већ у понедељак, 30. септембра, речено је на конференцији.
С. В. О.
