Данашњи Мартовски базар, у организацији Туристичке организације и Града, одржава се на тргу, по сунчаном дану и у живописној атмосфери. Као и увек, понуда је разноврсна и богата. Посетиоци могу пронаћи занатске производе попут вина, меда, колача и традиционалних лицидерских срца.
Они који траже поклон за Дан жена на правом су месту – на тезгама се могу пронаћи прелепо цвеће, украсни предмети и ручно израђен накит. А за оне који већ размишљају о предстојећем Ускрсу, ту су ускршњи зечићи и декоративни предмети.
Посебну пажњу привлачи штанд Соње Коман, чија радња „Мама и хеклица“ доноси праву бајковиту атмосферу. Соња хекла играчке за децу и украсне привеске, а овај занат се, у њеној породици, преноси из генерације у генерацију.
– Одмалена сам се бавила ручним радом, научила сам од маме и баке, то је традиција у нашој породици. Када ми се родила трећа унука, ћерка ми је предложила да правим играчке. Овај посао ми причињава велико задовољство, уживам у њему као да се и сама играм. Користим конац од чистог памука, пластичне очи које су сигурно причвршћене или их извезем, а пуњење је од силикона, што играчке чини потпуно безбедним за децу – објашњава Соња Коман.
На њеном штанду цене крећу од 150 динара. У понуди су совице, зеке, меде, слонићи, жабице, коњићи, а највреднија је хеклана лутка са гардеробом. За Дан жена, Соња је припремила и посебне ручно хеклане лале и руже, и привеске са срцем.
Мартовски базар је више од трговине – он је место сусрета, традиције и инспирације. Уз богату понуду, топлу атмосферу и креативност излагача, посетиоци могу пронаћи идеалан поклон или једноставно уживати у разгледању, разговору и сусретима. Базар ће трајати до 16 сати.
– Наш циљ је да што више људи обучимо за пружање прве помоћи. Полазници ће научити како да препознају важне повреде, како да их збрину, како да реагују у различитим медицинским стањима, као и редослед хитних поступака. Све учимо кроз практичну обуку. На следећем часу ћемо радити реанимацију и употребу тренажног дефибрилатора. Верујемо да свака особа, без обзира на узраст, може пружити прву помоћ до доласка Хитне помоћи и тиме спасити живот – истиче Бела Шаму, стручни сарадник у Црвеном крсту.
Јелена, ученица петог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин“, има јасан разлог зашто је одлучила да похађа ову обуку.
Црвени крст планира да прошири активности и на предшколце, којима ће, кроз игру, представити технике превијања, као и на млађе основце. Сви заинтересовани могу да се прикључе обуци четвртком – од 10 сати за ученике виших разреда основне школе и од 20 сати за средњошколце.
Полазници ће, поред стицања основних знања и вештина за помоћ у хитним здравственим ситуацијама, имати прилику да учествују и на Општинском такмичењу у пружању прве помоћи.
– Исидора је рођена у Мошорину и читав свој живот посветила је овом поднебљу и културном наслеђу. У оквиру пројекта „Исидора“ настао је и филм, снимљен 2016. године на изложби посвећеној њеном животу у Кући Краља Петра у Београду. Био је то први пут после њене смрти да су њени предмети изнесени из легата. У филму водим публику кроз изложбу, говорећи о предметима који су је окруживали и тако реконструишем њен живот. Покушавам да сажмем 82 године њеног стваралаштва и да, поред њеног књижевног значаја, прикажем и Исидору као жену, као човека, као биће које је у себи носило читав космос. Иако је сматрана иконом српске књижевности, често наглашавам – није било познатије, а мање читане књижевнице од ње. Један од разлога за то је неадекватно представљање њене личности. Исидора је била префињена, осећајна, а ипак недовољно схваћена. Колико год се трудили, никада нећемо у потпуности сагледати њен допринос нашем идентитету, језику и култури – рекла је Барна.
На почетку вечери, публици је приказан филм са изложбе, пружајући јој јединствену прилику да „завире“ у Исидорину собу, да замисле њен радни амбијент, виде њену малу ћириличну писаћу машину, бакарну посуду у којој је спаљивала писма и рукописе којима није била задовољна и мали део њене библиотеке од 4.500 наслова који се чувају у Универзитетској библиотеци. Публика је сазнала и да је Исидора имала свој систем веровања и десет молитви које је сама написала, да је волела класичну музику и да су четвртком врата њене куће у Таковској 3 била отворена за интелектуалну елиту Београда.
Њена дела често су била оспоравана. Јован Скерлић је 1913. године оштро критиковао њену прву књигу „Сапутници“, а годину дана касније и „Писма из Норвешке“, која данас важе за најлепше путописно дело српске књижевности. Њен роман „Ђакон Богородичине цркве“ исмејао је Мирослав Крлежа. Колико су је болеле овакве критике, говоре њене речи на самрти упућене песнику Миодрагу Павловићу: „Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре.“
О моделу управљања којим је „Тоyота” постала светски шампион и како га успешно применити у нашем пословном окружењу говорио је проф. др Иван Бекер.
Проф. др Мијодраг Милошевић говорио је о новим технологијама под називом „Индустрија 4.0”.
Идеја је да се у оквиру коморског система сарађује и да се предавања приближе привредницима, објаснио је Ненад Петковић, виши самостални стручни сарадник у Удружењу индустрије Привредне коморе Војводине.
– Велика нам је част што смо део овог програма. „Недеља жена“ је сјајан програм, и за нас је посебно значајно што можемо својом музиком и поезијом да одамо почаст женама. Највећа инспирација у мојим песмама је управо жена, и то је тема која доминира на нашим наступима. Поред мене, ту су и моји сарадници – Ервин Газдаг, који је стуб и капитен наше екипе, као и Роберт Пирнер, један од најбољих гитариста на овим просторима. За разлику од песама које настају по стиховима писаца, ми имамо обрнути процес – поезију стварамо од мојих текстова – рекао је Илић и додао да је овај музички састав тренутно на својој „Поетик тури“.
Публика у свечаној сали Музеја уживала је у сваком тренутку ове музичко-поетске вечери.