децембар 6, 2025

Igor Crnogorac

Свих 300 ученика учествовало је у програму прославе Дана школе у Основној школи „1. октобар“ у Башаиду. Ученици нижих разреда надметали су се на полигону, док су, за старије основце, организовани квиз и фудбалска утакмицу.

Директор, Мирко Влајков, подсетио је да ће ова установа следеће године обележити значајан јубилеј: “Школство у Башаиду датира још од 1777. године, од настанка села, док Основна школа постоји од 1973, тако да ћемо, наредне године, обележити значајан јубилеј, 50 година постојања“.

У име локалне самоуправе, прослави је присуствовао Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

“Локална самоуправа увек је помагала башаидској школи. Реконструисан је кров, обновљено је седам санитарних чворова, а замењене су и водоводне цеви. Такође, уграђени су нова лед расвета и видео надзор. Замењен је и котао, чиме ће се остварити велика уштеда. Град ће и убудуће улагати у ову образовну установу“, рекао је Тасовац.

Дан школе ове године је обележен дан раније. Први октобар је и Дан села – на овај датум Башаид је ослобођен у Другом светском рату.

Концерт соло песама под називом „Србија нас спаја“ одржале су, у сали Народног музеја, две новосадске уметнице – Агота Виткаи Кучера, сопран, и пијанисткиња, Јелена Симоновић Ковачевић. Организатор концерта је Културни центар Кикинда, а из локалне самоуправе присуствовале су му чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Рамона Тот.

“Већ назив концерта ме је веома заинтересовао, подсетио ме је на најлепши могући начин спајања свих народа музиком и културом. Град Кикинда ће и у наредном периоду припремити богат програм прилагођен укусима свих наших суграђана“, рекла је Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.

На репертоару двеју уметница нашле су се композиције Петра Коњовића, Јосифа Шлезингера, бугарске, македонске и грчке песме, свеукупно на чак десет језика, што је својеврсни омаж јединству различитости.

“Извеле смо дела композитора и са ових простора, публику смо успеле да упутимо у оно што већ дуже време радимо, а обезбедили смо јој и превод како би у потпуности уживала и имала увид у композиције на страном језику“, изјавила је, после концерта, Агота Виткаи Кучера, иначе професорка Академије уметности у Новом Саду.

Њена колегиница са Академије, Јелена Симоновић Ковачевић, нагласила је потребу за оваквим уметничким догађајима.

“Неопходно је да имамо више концерата, конципираних управо на овакав начин јер смо ми мултинационална средина, а срећом имамо и композиторе који су представници националних заједница. Показали смо публици на који нас то начин Србија спаја кроз музику“.

Концерт у Кикинди означио је и почетак турнеје овог програма у којем ће тек имати прилику да уживају љубитељи музичке уметности широм Србије.

 

Представници Фондације „Дајана Пауновић“ боравили су данас у Кикинди. На тему социјалне политике са њима су, у Градској кући, састанак одржали градоначелник, Никола Лукач, и његова заменица, Дијана Јакшић Киурски. У области социјалне и популационе политике, Град издваја значајна средстава из буџета за спровођење мера којима се оснажује породица, економски оснажују жене и поспешује рађање, речено је на састанку.

“Кикинда је ушла у програм ‘Три плус’, а увели смо и нову меру, издвајање средстава за вантелесну оплодњу. Можемо да се похвалимо да смо у овој години добили Повељу као једна од најбољих локалних самоуправа у спровођењу мера популационе политике. Разговарали смо и о организовању едукација за децу и родитеље, како би живот у нашем граду био што квалитетнији“, рекао је градоначелник.

Фондација „Дајана Пауновић“ има за циљ афирмацију и економско оснаживање жена, подстицање предузетништва и промоцију једнаких могућности. Приоритет су и финансијска помоћ локалним срединама и измена законске регулативе.

“Посетили смо већ тридесетак локалних самоуправа, од којих се свака суочава са специфичним проблемима. Највећи проблем са популационом политиком имамо у већим центрима, али и то је решиво, само морамо приступити проблему адекватно и тежити ка одрживим стратешким решењима“, изјавила је председница Фондације, Дајана Пауновић.

Председник Управног одбора Фондације, Марко Матић истакао је неопходност тачног одређивања циљних група.

“То треба да урадимо на терену и у томе је важна улога локалне самоуправе јер су услови специфични у свакој средини. Локалне заједнице су те које формулишу и креирају своје пројекте, а ми се залажемо за то да држава обезбеди значајнија средства у наредном периоду“.

Радни састанци организују се како би се што лакше и брже спроводила стратегија за још успешнију популациону политику, закључено је на састанку.

Основним школама “Вук Караџић“ и “Јован Поповић“ у Кикинди, и “1. октобар“ у Башаиду, и Предшколској установи “Драгољуб Удицки“, Ротаријанци су поклонили информатичку опрему. Уговори о донацији, са директорима установа, потписани су у Градској кући. Секретарка кикиндског Ротари клуба, др Татјана Пецарски, изразила је задовољство што су чланови Клуба успели да одрже континуитет даривања ђака и предшколаца.

“Дрaго ми је што смо и ове године успели да донирамо опрему која ће допринети томе да наша деца закораче у свет модерних технологија. Вртићима смо донирали табле за цртање, ормариће, лап- топ, камере, и све што ће им користити у раду. Прошле године смо школама донирали дронове, а сада и мБотове установама које их нису добиле. Надам се да ћемо и убудуће доприносити нашој заједници кроз неке друге пројекте“, рекла је др Пецарски.

Свака од три школе добила је по пет мБот робота помоћу којих млађи узраст учи програмирање. На поклонима је, у име Града, захвалила Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

“Дугујемо велику захвалност кикиндском Ротари клубу јер својим акцијама редовно следи своју мисију. Ово тумачимо као велику помоћ нашем образовном систему и квалитету наставе. Видимо да је донација потпуно прилагођена данашњим трендовима који ће, у сваком случају, деци помоћи да унапреде своју информатичку и дигиталну писменост. Живимо у свету развоја информационих технологија, будућност се ослања на дигитализазију пословних просеца и на новац који долази из сфере информационих технологија. Наша земља такође се налази на путу дигиталне трансформације. Мислим да је простор за напредак неограничен, пре свега за младе људе, који су се опробали у свету рачунарства“, истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Како би помогли у дигитализацији наставног процеса, чланови Ротари клубова у Србији потписали су меморандум са Министарством просвете пре пет година, када је у школама недостајало око пет хиљада рачунара.

“Тада смо донирали 600 рачунара и на тај начин смо анимирали и друге компаније да помогну. Затим смо, заједно са Фондацијом Б92, поклонили роботе, а прошле године смо донирали дронове за учење програмских језика“, рекао је Владимир Матић, паст гувернер Ротари Дистрикта Србије и Црне Горе и чартер председник Ротари клуба Београд – Чукарица.

Чланови Ротари клубова најавили су да ће, у наредне две године, обезбедити роботе, дронове и сву неопходну опрему за све школе у Кикинд

img-1-1664368123266

У кикиндском Народном позоришту сезона ће почети у уторак, 4. октобра. Представе ће се играти сваког уторка и петка, а први термин резервисан је за „Пиџаму за шесторо“. Овај водвиљ поново ће бити на репертоару 25. октобра.

„Двојица запослених, који се баш међусобно и не воле, раде у министарству (у подруму), на пословима бушења картица и убијају се од досаде (пошто је тај посао одавно угашен, али им то нико није рекао). Тако у досади, они играју игру „ко ће смислити најглупљу реченицу”, а касније, насумично, зову неког телефоном и саопште му реченицу. Управо та њихова игра једног дана ће изазвати општу пометњу, која ће довести до антитерористичке интервенције, полицијског испитивања, губитка државног кредита и смене власти. Њих двојица, наравно, ништа не знају, а комични и невероватни догађаји нижу се један за другим“, наводи се у најави представе „Сироти мали хрчки“, чије играње је заказано за петак, 7. октобар.

„Смрт човека на Балкану“ у опису има и драму и комедију. После истоименог филма, писац Мирослав Момчиловић овај текст је први пут на позоришне даске поставио управо у Кикинди. Премијера је одиграна 2017. године. На великој сцени Позоришта, на репертоару је у уторак, 11. октобра.

За петак, 14, најављено је и прво гостовање ове сезоне. Са представом „Сузе су ОК“, долазе: Тања Бошковић, Раде Марјановић, Милан Цаци Михаиловић и Петар Михаиловић. Мелодрама Мирјане Бобић Мојсиловић у режији Милана Караџића одиграна је више од 200 пута, у продукцији Народног позоришта у Београду и Звездара театра. Јунакиња комада је Марија, која је сањала да буде оперска певачица, али је каријеру завршила у хору Радио Београда. Ово је прича о њеним сновима и разочарањима, о љубави и патњи.

Уметници из Новог Сада, првак опере Српског народног позоришта, тенор Александар Саша Петровић и сопран, Сенка Недељковић, гостоваће са музичким перформансом, избором најлепших хитова и поп класика, у уторак, 18. октобра.

У представи „Ковачи“ коју је, по тексту Милоша Николића, режирала Тијана Васић, три ковача, сваки од њих, затекao се, током Другог светског рата, у ковачници свог непознатог колеге. Две деценије касније они откривају исходе тајних ратних веза у које су уплетени и: логораш Србин, једна Немица, немачки војник, руска омладинка, руски ослободилац и једна Банаћанка. Ова представа кикиндског Позоришта, чија је премијера била пре две године, на репертоару ће бити у петак, 21. октобра, на великој сцени.

Најновија представа Позоришта у Кикинди, ауторско дело Николе Завишића под називом „Па се видимо у сну“, први пут ове сезоне биће одиграна 28. октобра.

Све представе почињу у 20 сати. Улазнице могу да се купе сваког радног дана од 9 до 13 сати, у канцеларијама Позоришта, или на дан извођења, на благајни у фоајеу, од 18 сати. Резервације и информације доступне су на броју 422 638.

У Кикинди је данас представљена могућност да се, производњом електричне енергије помоћу соларних панела за сопствене потребе, оствари и продаја добијеног вишка. У Градској кући обуку је организовао зрењанински Регионални центар за друштвено-економски развој „Банат“.

Пројекат под називом „Промоција коришћења соларне енергије кроз приступ купац-произвођач“ финансира Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ). Обуци је присуствовао и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

“Енергетска зависност веома је нестабилан фактор у привреди, економији и друштву уопште. Зато је прелазак са класичних видова коришћења енергије ка зеленој енергији циљ према коме ће наше друштво морати да се креће. у наредном периоду. У нашој средини већ се, у значајној мери, спроводе овакви пројекти – у Сајану постоји соларни парк, а у току је пројектовање ветропарка у Башаиду. Имамо и привредна друштва у којима већ раде мини соларни паркови за њихове потребе, а неке установе, попут Опште болнице и Спортског центра ‘Језеро’, такође користе соларну енергију“, рекао је Танацков.

Коришћење и продаја соларне енергије, осим локалним самоуправама, представља се и образовним институцијама, невладиним организацијама и грађанима. Предавач, проф. др Филип Кулић са Факултета техничких наука у Новом Саду, истакао је да изворе електричне енергије треба развијати равномерно.

“Важно је да не дођемо у стиуацију да се стихијски развију неки извори, као што је сад јако популарно улагати у соларне панеле. У том случају, може да се деси да имамо сувише енергије коју не можемо да апсорбујемо у систем. Из тог разлога мора да се ради плански, да се одреде тачне количине које могу да буду прихваћене“, објаснио је професор Кулић.

Вредност пројекта представљања обновљивих извора енергије je 1,5 милион евра. Споразум о његовом спровођењу, са немачком организацијом потписала је министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић. Она је напоменула да њено министарство, у том смислу, свим грађанима који желе да постану купци-произвођачи, омогућава да добију субвенције од 50 одсто за постављање соларних панела

Грађани који одлуче да постану купци-произвођачи, престају да зависе од тржишта електричне енергије, остварују уштеду и приход, и доприносе заштити животне средине, изјавио је Тил Бајмајер, вођа овог пројекта Немачке организације за међународну сарадњу.

Како би се омогућио развој производње соларне енергије кроз приступ купац-произвођач и у нашој земљи, осим за енергетске менаџере, биће организоване обуке и за инсталатере соларних фиотонапонских система и ученике средњих школа и студенте.

Концепт производње електричне енергије уз уступање – продају произведеног вишка, све је присутнији у свету. Број такозваних прозјумера (eng. prosumer – потрошач и произвођач ел. ен.), само у Немачкој је, од фебруара 2019. до јануара 2020. године, порастао за готово сто хиљада.

Црвени крст Кикинда организоваће у суботу, 1. октобра, 33. „Трку за срећније детињство“, своју традиционалну и најмасовнију активност којом подстиче хуманост, здрав стил живота и волонтерски рад.

Програми Трке сваке године окупе огроман број деце, младих и родитеља. Овога пута очекује се такмичење у чак 25 категорија. Биће одржана и трка на ролерима, а некадашња трка мајки с бебама, већ неколико година постоји као ревијални део, тачније шетња, док се награда додељује извлачењем учесничког броја.

Стартни бројеви, по цени од 50 динара, већ су у продаји у школама и вртићима, а моћи ће да се купе и код волонтера у суботу. Организатори и овога пута очекују више хиљада учесника. Приход од Трке намењен је вртићима и школама.

Покровитељ манифестације је Град Кикинда. Донатори су „Гриндекс“, „Колачић среће“, „Јафа Банини“ и многи други. Овогодишњи слоган је „Детињство је трка, здравље је сврха“. Отварање Трке је у 9.30, на почетку Светосавске улице.

Хор „Свети Јосиф Темишварски“ приредио је, у недељу, концерт у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди. Традиционално, свечаност се одржава поводом славе и годишњице, уз гостовање црквених хорова из Војводине. Хором који ради при Храму, од оснивања диригује Даница Мандић, професорка музичке културе и солфеђа.

“Редовно учествујемо на литургијама, бдењима, венчањима и крштењима, а није нам страна ни концертна делатност. По обичају, сада већ седам година, наш хор своју славу Светог Јосифа Темишварског обележава концертом, и увек имамо и госте“, рекла је  Мандићева.

Свечаности су присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Младен Богдан, председник Градског парламента.

“Као представници локалне самоуправе својим присуством желели смо да покажемо колико је важна сарадња Града Кикинде и кикиндског намесништва Српске православне цркве. То је основа на којој почивамо и црква је једна од најважнијих институција нашег друштва, као чувар традиције и јединства српског народа. Градска власт жели да им пружи подршку и да у будућности унапреди ову сарадњу“, истакао је Богдан.

На дан Светог Јосифа Темишварског, у среду, 28. септембра, слава ће бити обележена светом молитвом и литургијом. У православљу, Свети Јосиф сматран је светитељем и чудотворцем још за живота на земљи. Као митрополит, Свети Јосиф је развио широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Код турских власти, чији је језик знао, заузимао се за своју паству и за хришћански народ.

 

„Деса еко кеса“, нова, луткарска представа Дечијег позоришта “Лане“, премијерно је изведена у недељу. Комад је рађен по тексту Сање Петков и Александра Малетина, глумаца Дечијег позоришта.

“Суштина је да малишанима остављамо свет, али да смо ми одрасли ту да их усмеримо и мотивишемо, како би више повели рачуна о заштити животне средине. Деци треба пренети директну поруку, што смо ми овом представом и учинили, тако да очекујемо и одличну повратну информацију“, рекла је Сања Петков.

Дечија публика, али и родитељи, с пажњом су пратили ову едукативну представу која је, у потпуности, ауторско дело ансамбла „Ланета“. Глумци-аниматори су: Зорана Зарић, Милан Вујић, Александар Круљ и Александар Малетин. Лутке су израдили Милан Вујић и Предраг Поповић, сонгове је написала сарадница Позоришта, Светлана Милић, а сценографију потписује Филип Бајло. Велику помоћ и подршку у припреми представе омогућио је Град Кикинда.

“Град наставља да улаже у подизање еколошке свести суграђана. Поред обележавања еколошки значајних датума, подизања школских шума, промовисања вожње бицикала и њихове набавке, решили смо да, и на овај начин, подижемо еколошку свест најмађих“, објаснио је Стеван Иличић, члан Градског већа задужен за екологију.

После премијере, свако дете добило је на поклон биоразградиви ранац. Дечије позориште већ има једну еколошку представу на репертоару – „Здравка прљавка“, којег успешно играју већ 14 година. Нови комад, „Деса еко кеса“, глумци „Ланета“ играће у својим редовним терминима недељом, као и на гостовањима, свуда где их њихова верна публика већ чека.

Градско ватрогасно такмичење – годишња смотрa добровољних ватрогасних друштава, одржана је у недељу у Новим Козарцима. Више од 200 такмичара, у неколико узрасних категорија, надметало се у дисциплинама вештина и припремљености: коришћењу ватрогасног апарата, употреби пумпи за гашење пожара, на полигону. За пружену помоћ у досадашњем раду ватрогасних друштава, плакета је уручена начелнику Севернобанатског управног округа, Миливоју Лињачком.

“Ситуација је, до 2012. године била веома лоша, возила су била у квару, ватрогасни домови девастирани, људи су напуштали друштва, посебно на селима, где је бити добровољни ватрогасац одувек била велика част. Од тада се доста променило, радили смо много са њима, издвојили велика средства и вратили тим људима веру у оно што раде на добровољној основи“, рекао је Лињачки.

Град Кикинда посебну пажњу посвећује раду с младима у добровољним ватрогасним друштвима, изјавио је Мирослав Дучић, члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације.

„Нажалост, почело је осипање деце у овој области. Жеља нам је да што више младих анимирамо да се укључе у овај облик сарадње са Градом јер на тај начин и ми имамо већу сигурност и заштиту, не само људи, већ и имовине. Ми издвајамо одређена средства за несметан рад свих друштава на територији Града, али ћемо, у наредном периоду, пронаћи и нове моделе финансирања, истакао је Дучић.

На подручју Града данас функционише девет добровољних ватрогасних друштава. Синиша Шавија, председник Ватрогасног савеза Војводине, подсетио је да је, због новог закона, одређени број чланова већ завршио обуке и прегледе и да је у плану да се, до краја 2024. године, сва друштва у Војводини пререгиструју, како би имала ватрогасну јединицу треће категорије.

Град Кикинда располаже са, за сада, задовољавајућим бројем чланова у добровољним ватрогасним друштвима, а нагласак ће бити на обуци младих, закључено је на смотри на стадиону „Илија Пантелић“ у Новим Козарцима.

Don`t copy text!