најчитанији портал Севернобанатског округа
Најмлађи суграђани, малишани из вртића „Полетарац“, данас су били гости Градске куће и челника Града. Уручили су поклон градоначелнику Николи Лукачу, а имали су и питања за њега и сараднике.
Током сат времена дружења деца су, осим кабинета, видела и Скупштинску салу и упознала се са знаменитим Кикинђанима, чији портрети се налазе у Градској кући.
Ученици и запослени у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Кикинди прославили су 72 године рада те установе. Школу је посетио градоначелник, Никола Лукач.
– Град ће, заједно са покрајинским и републичким институцијама, учинити све да обезбеди деци и запосленима боље услове и да створи још боље окружење за све ученике. Уз честитке за Дан школе, желим да, као и до сада, своје знање преносите деци, да ученици науче што више и да из ваше школе оду као још бољи људи – рекао је градоначелник.
Успех ђака ове школе на такмичењима доказује њихову мотивисаност, што је заслуга и наставног кадра, истакла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
– Залагањем и квалитетним радом, у Школи су доказали да су достојни имена нашег великана, Ђуре Јакшића. Запослени ученицима безрезервно дају знање, преносе им љубав према књизи и вредностима које ће их извести на прави пут – рекла је заменица градоначелника.
У вечерњим сатима, у Народном позоришту, ђаци су извели приредбу за родитеље и госте. Свечаности је присуствовала и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.
Директорица Школе, Биљана Шимон, истакла је мотивисаност ученика и наставника.
– Деца су креативна, поносна сам на њих. Наша школа је добро опремљена и уређена у протеклом периоду. Ове године обновили смо и учионице за прваке и сада они не морају да носе књиге кући, него их остављају у ормарићима – рекла је директорица.
Основну школу „Ђура Јакшић“ похађа 410 ученика којима су на располагању и продужени боравак и медијатека. Ова установа учествује и у пројектима Европске уније „Еразмус плус“, у којима се наставници стручно усавршавају, а ђаци учествују у разменама са школама у другим земљама ради стивања нових знања и вештина.
Пољопривредна газдинства која се баве продајом производа са кућног прага, њих 12, добили су данас туристичке табле захваљујући новцу који је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство доделио Граду за унапређење и развој руралне инфраструктуре. 
Додељено је око пола милиона динара и постављене су 24 табле, рекао је руководилац Одсека за пољопривреду, Далибор Оличков.
– Највише су заступљени винари и пчелари. Трудили смо се да свако село добије табле, у зависности од понуде. У разговору са власницима газдинстава којима смо поставили табле, сазнали смо да су веома задовољни. Надам се да ће Покрајински секретаријат увидети потребу, а ми ћемо поново конкурисати, јер сматрамо да је ово веома важно за представљање туристичких капацитета у граду – истакао је Оличков.
Туристичку сигнализацију добило је и домаћинство „Раца“ у Накову.
– Ово је знак да добро радимо свој посао, да је Градска управа препознала да се бавимо квалитетном производњом. Бићемо знатно видљивији посетиоцима у селу – изјавио је Алекса Раца.
Пољопривредно газдинство „Раца“ бави се узгајањем и прерадом лешника. Има плантажу на око три хектара и у асортиману има и путер, хладно цеђено уље и друге прозводе на бази меда и лешника.
Православни верници сматрају да јесен, заправо, почиње од Михољдана, који се обележава 12. октобра. Празник је посвећен Светом Михољу, односно Светом Кирјаку, хришћанском светитељу и мученику из четвртог века, исцелитељу и утешитељу невољених.
За себе је говорио да га, од како је монах, сунце никада није видело да једе нити да се љути на некога. Монаси су, поштујући његова правила, јели само једном дневно, по заласку сунца.
Према предању, Свети Кирјак је, упркос испосничком животу, био снажан и крупан, и доживео је дубоку старост. Преминуо је са 109 година.
У народу је овај дан познат и као „мишји дан“ јер се верује да ће мишеви и друге мале пољске животиње тог дана угинути, ако у своја склоништа нису допремиле храну за зиму. Такође, сматра се да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.
Период лепог времена око овог празника назива се Михољским летом. Постоји и веровање да ће, ако је време на почетку октобра лепо, зима бити хладна.
У ово доба године обављају се последњи пољопривредни радови пре зиме, па је и за Михољдан, за разлику од осталих црквених празника, препорука да се ради.
Према сачуваним подацима из 1845. године, у Аустријском царству живело је 2.624.000 Срба (Шокци и Раци). У групи „Илирских Срба“ пописани су и Хрвати, којих је било 813.000 и Словенци – њих 1.167.300. Оних који су се изјаснили као Италијани и романизовани Срби, уписано је чак 5.183.000.
У Србији, први „попис људства“ урађен је 1834. године и, до Првог светског рата, понављан је сваких пет година. Између ратова извршена су само два југословенска пописа – 1921. и 1931. године.
Због подношења југословенских захтева за накнаду ратне штете међународним форумима, после Другог светског рата, урађен је „скраћени“ попис 1948, а затим, 1953. године и први комплетан послератни попис становништва. Сходно препорукама Уједињених нација, од 1961. године успоставља се десетогодишња пописна периодика.
Пoписи спроведени после Другог светског рата показују да је Република Србија највише становника имала 1981. године – око 9,4 милиона. Најмање људи, само 6,5 милиона, пописано је 1948. Према последњим подацима, из 2011. године, у Србији је живело само 700 хиљада људи више него те послератне године.
Прве читаонице у Великокикиндском дистрикту установљене су средином 19. века. У Великој Кикинди је, 1845. године, основана Српска читаоница.
Читаонице су оснивале националне заједнице, а финансиране су донацијама. Забележено је да су биле омиљено место окупљања великог броја грађана који су, осим литературе, у њима читали и штампу.
Занимљиво је да су у читаонице долазили и неписмени, како би чули новости.
ИЗВОР: Миливој Рајков, „Култура у Кикинди до 1941. године“
После новембарског, пензионере у Србији очекује још једно повећање примања у јануару. Укупно повећање биће између 20,2 и 20,8 одсто. Просечна пензија биће око 323 евра, рачунајући и бивше пољопривреднике.
Пензионери ће прве, за девет одсто увећане принадлежности, добити почетком децембра, рекао је у данашњем обраћању председник Републике, Александар Вучић.
Исплата септембарских пензија бившим запосленима, преко текућих рачуна, на кућне адресе и на шалтерима пошта, почеће у уторак, 11. октобра.
Протеривањем Турака из Јужне Угарске и поновним настањивањем Кикинде после 1751. године, отвара се и прва апотека. Отворио ју је Франц Франк, око 1790. године.
Име ове апотеке није познато, као ни место, где се налазила, али се зна да је 1807. године названа „Код Спаситеља“ (на немачком: „Zum Erlöser“).
Апотеке тога времена називане су по свецима, који су били и њихови заштитници и у просторијама су биле обавезно постављене њихове слике.
(„Прилози из прошлости великокикиндских апотека“ – Марта Иштван. Захваљујемо Историјском архиву Кикиндa.)
Одборници Градског парламента данас су усвојили одлуку о ребалансу градског буџета, са пројекцијама на 2023. и 2024. годину. Буџет је увећан за око пет одсто и предвиђено је да износи три милијарде 407 милиона 314 хиљада динара. Први ребаланс урађен је у мају и тада су планирана средства за реконструкцију водоводне мреже. Овога пута коригован је због нових инвестиција, повећања материјалних трошкова и помоћи социјално угроженом становништву.
– И даље ћемо се борити да ублажимо последице глобалне кризе, максимално ћемо помоћи сваком појединцу у граду. Пружићемо помоћ сваком селу и ни од једне инвестиције се неће одустати. Трудићемо се унапредимо квалитет живота у свим сегментима нашег друштва, да урадимо што више од планираних инвестиција, како у овој, тако и наредној години. Сигурно ћемо одговорно водити рачуна о интересима свих грађана, тако да ћемо квалитетно, на основу досадашњег искуства, креирати и наредни буџет. Желимо да инвестирамо у пројекте и да пронађемо решења за изворе финансирања – рекао је градоначелник, Никола Лукач.
Очекује се да ће већина инвестиција бити остварена у последњем овогодишњем кварталу, што се посебно односи на велике пројекте, речено је на седници.
– У питању је реконструкција водоводне мреже која ће, надам се, покренути и реконструкцију Градског трга – објаснила је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски. – Такође, требало би да започне изградња водовода до нове фабрике воде јер се чекало на многе процедуре и јавне набавке.
За обнављање трга завршена је прва фаза, његово пројектовање. Уз нову градску пијацу, то су и највеће градске инвестиције, које захтевају различите изворе финансирања, објаснио је Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника за развојне и инвестиционе пројекте.
Због повећања цена, додатна средства неопходна су и за несметано функционисање установа, спортских клубова, удружења грађана, културно–уметничких друштава у граду и селима, закључено је на 24. седници Градског парламента.
Поводом Дана ослобођења у Другом светском рату и 77 година од колонизације, у Накову је, у среду, 5. октобра, одржана свечана седница Савета месне заједнице. Присуствовали су јој градоначелник Кикинде, Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, секретар Секретаријата за инспекцијске послове, Петар Жигић, и чланови Градског већа, Валентина Мицковски и Драган Пецарски.
– Обележавањем овог датума празнују се антифашистичке тековине, што треба да се преноси млађим генерацијама. Савет Месне заједнице труди се да мештанима обезбеди бољу инфраструктуру, саслуша проблеме, одреди приоритете за наредни период и, са Градом, улаже у најважније пројекте. Заједно чинимо све да обезбедимо бољи живот у Накову – рекао је Лукач.
У Накову су у току радови на Месној заједници, први пут после тридесет година.
– За комлпетну реконтрукцију Мене заједнице средства смо добили од Града. Асфалтирана је и једна улица у селу, улагано је и у дечје игралиште, а надамо се да ћемо, у склопу тог комплекса, успети да завршимо и спортске терене – рекла је је Оливера Латиновић, председница Савета Месне заједнице Наково.
Представници Града, Месне заједнице и СУБНОР-а положили су, у току преподнева, венце на споменике народним херојима Миладину Зорићу Гарачи и Марку Орешковићу у центру села.
