Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Почетак сарадње „Teре“ и уметничког студија из Ваљева обележиле две изложбе

Igor Crnogorac децембар 2, 2022

Слике и скулптуре, избор из колекције ваљевског Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића“ доступне су од вечерас у Галерији „Teра“. Изложба је резултат сарадње две институције, која је започета крајем новембра у Ваљеву, поставком скулптура галеријског формата са Симпозијума „Teра“.

– Обе колекције су међународне, наше институције трају неколико деценија и обе су мост између уметника на међународној сцени – рекла је Верица Немет, историчарка уметности из Центра за ликовну и примењену уметност „Teра“

Колекција из Ваљева садржи 17 радова уметника из девет земаља – сви они стварали су у студију које носи име познатог српског сликара, Радована Трнавца Миће.

– Већина уметника која борави и ствара код нас, остави једно или више својих дела за нашу колекцију – каже Мирјана Војић, директорка Студија. – Наш циљ је да је прикажемо целој Србији, чиме представљамо и Ваљево као град који препознаје културне вредности.

Свечаном отварању изложбе присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски. Она је истакла могућност проширења сарадње два града.

– Сарадња ових културних институција веома је важна не само ради размене знања и искустава, већ и због могућности умрежавања уметника и стварања нових контаката у областима уметности и културе уопште. Уз то, могуће ју је проширити и на образовање и привреду, у оквирима Србије и других земаља. Разговараћемо вечерас о учвршивању сарадње и о томе како Град може да помогне да она постане што плодоноснија.

На свечаности отварања наступили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ на одсеку тамбуре, Теодора Томић и Стефан Билић.

Ово је 18. изложба у галеријском простору „Teре“ и последња у овој години. Обе поставке – скулптура из Кикинде у Ваљеву и ваљевског избора у „Тери“ биће доступне посетиоцима до краја године.

Премијере српских композитора на концерту Наташе Митровић – виртуозно стварање музичког завештања

Igor Crnogorac децембар 2, 2022

Потпуно нова дела савремених српских композитора, под заједничким називом „Премијере“, имала је прилику вечерас да слуша кикиндска публика на концерту пијанисткиње Наташе Митровић, професорке на Факултету музичке уметности у Београду. Професорка Митровић је једини добитник Фулбрајт стипендије из Србије, што јој је омогућило усавршавање на најбољим универзитетима у Америци.

Као солиста, наступала је са више симфонијских оркестара у Србији, Немачкој и Бугарској. Добитница је бројних награда на домаћим и међународним такмичењима. Одржала је више од педесет солистичких и реситала камерне музике широм земље и света.

Препознајући значај музичког наслеђа, али и таленте младих композитора, професорка Митровић осмислила је пројекат „Премијере“ који се, како каже, рађао годину и по дана. Чине га дела: Вере Миланковић, Драгане Јовановић, Милане Стојадиновић, Огњена Поповића, Ивана Бркљачића, Игора Главашића и Мирослава Поповића.

– Наши композитори, као и сви други у свету, нагињу својим коренима. Често су присутне примесе источноевропског или чак оријенталног стила, али и сасвим модерни и неочекивани правци. Ових седам композитора имају потпуно различите уметничке изразе – од универзалног, минимализма, неоромантизма, до врло модерног таласа. „Премијере“ су, тако, симбиоза различитости. Мислим да треба да негујемо наше уметничко стваралаштво и да су зато потребни овакви пројекти. Такође, да публика на концертима не би више слушала само Шопена, Бетовена, Моцарта и Шумана, већ да је упознамо и са новом литературом, која после остаје у историји – каже професорка Митровић.

Програм је конципиран тако да је у њему заступљен велики број клавирских форми, како би се публици понудио занимљив садржај и истакле могућности инструмента, као и висок домет извођења. Управо подршка њиховом и раду осталих савремених композитора у Србији смисао је овог пројекта који ће одмах бити доступан генерацијама студената и ученика академија и музичких школа.

Значај домаћег стваралаштва у класичној музици препознали су Министарство културе и СОКОЈ, који су покровитељи пројекта. „Премијере“ се изводе у десет градова на концертној турнеји која је почела управо данас у Зрењанину, а затим и у Кикинди.

У сали Народног музеја, наступ ове изузетне пијанисткиње организовала је Основна музичка школа „Слободан Малбашки“. Наредних дана дела српских композитора први пут ће бити изведена и у Чачку, Смедереву, Ваљеву, Шапцу, Крагујевцу, Зајечару и Неготину, а турнеја ће бити завршена београдским концертом.

Корисници „Наше куће“ добили воћњак са 70 садница

Igor Crnogorac децембар 2, 2022

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите Кикинда, „Наше куће“, данас су добили 70 воћних садница, донацију „АКТ Фондације’’ из Новог Сада. Они су, уз представнике Фондације и Града учествовали у акцији „Посади воћку“ и засадили воћњак у башти Центра.

„Акт фондација“ је хуманитарна организација која пружа помоћ у елементарним средствима свима који су у потреби. У Кикинду су данас донели саднице крушке, шљиве, дуње, трешње и вишње.

– Воћњак ће, надамо се, подићи квалитет рада у Центру. Такође, очекујемо да ће, поклањањем воћа, корисници моћи и да помогну другима – изјавила је Илинка Пећанац, представница Фондације и додала да је од те хуманитарне организације до сада помоћ добило више од 20 људи широм света.

Корисници „Наше куће“ већ успешно узгајају зачинско биље и поврће у свом пластенику, што је одлична радна терапија и допринос кухињским залихама.

– Ми смо познати по томе што негујемо биље, а сада ћемо моћи од воћа да правимо и џемове, слатка и сокове. Уз то, физички ћемо се активирати у узгајању воћњака – рекла је Цецилија Шајбер, директорица Центра.

Град подржава акције заштите животне средине, озелењавања и све активности којима се унапређује рад Центра за пружање услуга социјалне заштите, рекао је председник Скупштне Града, Младен Богдан.

– Овај догађај је леп увод у обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом, 3. децембра. Честитамо свима који се труде и боре за њихов бољи положај у друштву. Град Кикинда ће увек пружити подршку свима који се залажу да особе са инвалидитетом имају бољи положај у друштву, да се смање баријере и дискриминација, како би свака особа са инвалидитетом водила што квалитетнији живот – истакао је Богдан.

У „Нашој кући“ дневни боравак користи 28 одраслих са развојним сметњама који су данас с радошћу дочекали свој нови воћњак.

Милош Латиновић у кикиндској библиотеци – највише ме радује писање драма

Igor Crnogorac децембар 1, 2022

Књижевни портрет Милоша Латиновића представљен је публици вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. У програму су учествовали Младен Весковић, књижевни критичар и Милош Латиновић.

Милош Латиновић, Кикинђанин, награђивани је аутор прича, романа, есеја, драмских текстова. Сусрет с публиком на књижевној вечери догађа се у години када обележава 30 година од када је изашла његова прва књига. Наредних дана изаћи ће нова збирка прича о путовањима, „Оранж цепелин“.

– У мом стваралаштву романескни круг је, стицајем околности, постао доминантан. Радује ме што ћемо вечерас причати о мом драмском опусу који сам, у једном периоду занемарио. Сада поново доста пишем драмске текстове и то ме изузетно весели јер је у питању потпуно друкчији приступ, и кроз материјал и кроз саму изведбу, у односу на роман. Када паралелно пишете роман и драмски текст, то је као да радите на два колосека, али ипак осећате задовољство јер су ти возови који пролазе занимљиви и лепи – рекао је Латиновић.

Иако се, као писац, Латиновић остварује већ три деценије, у међувремену је радио је као новинар, био је и на челу кикиндске библиотеке и позоришта. Већ годинама је директор Битеф театра у Београду. О статусу родног града поделио је запажања из те, друкчије визуре.

– Жао ми је што Кикинда нема већу видљивост у медијима, уопште у јавној сфери, јер то апсолутно заслужује. Град има фантастичан туристички потенцијал као место у које треба доћи и остати у њему јер има шта да се види. На томе мислим да треба више радити. Један од већих проблема је то што су до Кикинде, од Београда, потребна два и по сата вожње и сада као и 1981. године када сам почео да студирам, и мислим да то одбија људе да дођу. Ми имамо добар потенцијал: туризам, спорт, добру храну. Ово је миран град, то се у свету данас класификује као град који се препоручује. Жао ми је што Кикинду не посећује више људи.

Латиновић је аутор двадесетак књига. Његове драме „Панонски карусел“ и „Црњански или Пајадор“ постављене су на сцену Народног позоришта у Кикинди. Друштво књижевника Војводине изабрало је његов роман „Џелат у рају” за књигу године. За поетско-прозну збирку „Звезде и острва”, добио је Награду Стеван Пешић, а за роман „Сто дана кише”, Виталову награду. Награде Лаза Костић Новосадског сајма и Кочићево перо додељене су му за роман „Етапе ноћи”.

Из градског буџета пољопривредницима ове године додељено 15 милиона

Igor Crnogorac децембар 1, 2022

Из буџета града у овој години је за програме подршке пољопривреди и руралном развоју издвојено 15 милиона динара. За 18 мера стигло је 605 захтева пољопривредних газдинстава, од којих су одбијена само 22 – због непотпуне документације или јер су средства за одређену меру већ била утрошена, каже руководилац Одсека за пољопривреду Градске управе, Далибор Оличков.

– Најинтересантније су биле мере набавке опреме за систем „кап по кап“ и за бушење бунара, затим мере подршке младима у руралним подручјима, субвенционисање трошкова осигурања усева и набавке опреме за пчеларство. За те четири мере било је издвојено око 8,5 милиона динара, што је више од половине буџета за ове програме. Потрудићемо се да, и наредних година, финансирамо мере које су највише тражене – објашњава Оличков

Највише захтева, укупно 194, поднето је из газдинстава која се баве ратарством и то за меру осигурања усева.

– Много захтева имали смо и за нову меру у оквиру сточарства, која је ове године први пут уведена и односи се на субвенционисање трошкова матичења – каже Оличков. – У те сврхе утрошено је милион динара.

С обзиром на то да је буџет остварен у потпуности, у Одсеку за пољопривреду су сигурни да ће за следећу годину моћи да траже и више новца, као и да ће задржати мере за које је била највећа заинтересованост. Кажу да су у сталном контакту са пољопривредницима како би сагледали њихове потребе за унапређење производње и како би што боље расподелили буџетска средства.

У овој области, Град Кикинда ће ускоро остварити још једну значајну сарадњу. На иницијативу запослених на Пољопривредном факултету у Новом Саду, ова установа и локална самоуправа ускоро ће потписати споразум о сарадњи којим ће бити омогућена размена информација, знања и искустава, каже Оличков.

Студентима ће бити омогућена практична настава на газдинствима и на огледним пољима Пољопривредне стручне службе. Такође, постојање споразума омогућиће Факултету и Граду да, са пројектима у области пољопривреде, заједно аплицирају за приступ ИПА фондовима.

Светски дан борбе против HIV-а и AIDS-а – „Изједначимо!“

Igor Crnogorac децембар 1, 2022

Светски дан борбе против HIV-а и AIDS-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за HIV и AIDS (UNAIDS) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије AIDS-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.

Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Пандемија узрокована HIV-ом је, до краја 2021. године, премa проценама UNAIDS-a, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових HIV инфекција за 50 одсто.

Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.

У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са HIV-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи HIV, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.

На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења HIV-a.

Ризик од инфицирања HIV-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од AIDS-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним HIV позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.

Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.

На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.

У активности поводом Дана борбе против HIV/AIDS-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.

– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о HIV-у и AIDS-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити HIV статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.

Светлост која разоткрива у новој књизи поезије Јелене Милошев

Igor Crnogorac новембар 30, 2022

Књига „Светлост бачена у очи“ Јелене Милошев представљена је вечерас у Културном центру у Кикинди. Ово је њена трећа књига поезије, после збирки „Ћутање пре полета“, награђене признањем „Стражилово“ (додељује је Бранково коло), и „Невидљиви ватромет“, која јој је отворила врата Српског књижевног друштва.

Нова збирка поетички се „наслања“ на претходне две, што доказује да је Јелена песникиња која има чврсту поетику, рекла је књижевна критичарка Андреа Беата Бицок.

– Бавећи се феноменима данашњице која одређује нас као људе, али и окружење у ком постојимо, ова поезија има, условно речено, једну ноту тежине, али нас песникиња кроз њу проводи с лакоћом и то пажљиво ритмички обликујући песме. Читањем ове збирке ми, заправо, откривамо неки део себе и нас саме у окружењу које описује, и самим тим ова светлост бачена у очи допире и до нас, освештавајући нас, али нам и, из другог угла, приказује свет у којем постојимо – истакла је критичарка.

Поред Бицокове, о књизи су говорили и књижевница Весна Ђукановић и Радован Влаховић, директор и оснивач Банатског културног центра из Новог Милошева, у чијем издању се збирка и појавила.

– „Светлост бачена у очи“ симболизује нова искуства и нова сазнања о животу. У својим песмама бавим се филозофијом живота, у дескриптивним песмама описујем свој родни крај, стално се враћам мотивима природе, водим се и егзистенцијалним темама, питањима садашњости и стварности, има и филозофских песама. Моја поезија је пуна слика и те слике сугестивно делују на читаоце – објаснила је ауторка.

Јелена Милошев запослена је у основној школи у Падеју као професор српског језика и књижевности. Поред поезије, свој уметнички пут проналази и у писању прозе и у сликарству.

Репертоар НП за децембар: Премијера комедије „Љубавно писмо“ и гостовање „Лале“

Igor Crnogorac новембар 30, 2022

Прва премијера у овој сезони Народног позоришта обрадоваће љубитеље комедије, али и носталгичаре. Представа „Љубавно писмо“ временски је „смештена“ у осамдесете године прошлог века и, осим хумором, обилује атрибутима тог времена.

По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, режирао ју је Драган Остојић, а играју: Гордана Рошчић, Ружица Недин, Михаило Лаптошевић, Бранислав Кнежевић, Анђела Киковић, Јована Берић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус.

Премијерно извођење на великој сцени Позоришта заказано је за петак, 9. децембар. До тог датума, због генералних проба комада, неће бити редовног играња представа.“Љубавно писмо“, за оне који пропусте премијеру, на репертоару ће бити и 13. и 20. децембра.

Још један позоришни ексклузивитет публику очекује 23. децембра. Са монодрамом „Лала„, гостоваће Стефан Остојић, Кикинђанин који је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Представу „Лала“ режирала је Ли Делонг, позната америчко/француска редитељка и глумица која је сарађивала са Питером Бруком, Луком Бесоном, Жаном Реноом, Миом Фароу, и добитница је многобројних америчких и европских награда. Монодрама „Лала“ је омаж родном крају и инспирисана је традицијом и историјом Кикинде. Ово је прва представа кловновског театра у Србији.

Представа на малој сцени, „Па се видимо у сну“, на репертоару ће бити 16. децембра. После 23. децембра, због играња новогодишњих представа, до краја године неће бити репертоарског извођења у вечерњим терминима.

Представе у Народном позоришту почињу у 20 сати, а дани за позориште су уторак и петак.

Расписан конкурс за годишње награде и признања Града – предлози се примају до 20. децембра

Igor Crnogorac новембар 30, 2022

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања расписала је Јавни позив за подношење предлога за доделу Награде града Кикинде и градских признања за 2022. годину.

Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде.

Градска признања додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем, седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада, постигнута у години у којој се признање додељује.

Предлоге за доделу награда и признања града Кикинде могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.

Предлог се доставља у писаној форми и треба да садржи податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.

Предлоге треба доставити до 20. децембра 2022. године, на адресу:

Град Кикинда

Градска управа

Канцеларија бр. 80

Трг српских добровољаца 12

23300 Кикинда,

са назнаком: за награду Града Кикинде.

Представљање поезије Снежане Томин: Све су песме љубавне

Igor Crnogorac новембар 29, 2022

Кикинђанка Снежана Томин представила је вечерас, у Културном центру, своју четврту књигу поезије. Код Снежане све је, овога пута, у знаку броја педесет – назив збирке је „Мојих педесет“, као аналогија на године живота, књига је изашла на њен рођендан и дар је млађих чланова породице, у едицији је тачно педесет песама.

– Песме су, углавном, љубавне. Пишем од основне школе, а љубав према поезији је наслеђе од оца. У песмама су осећања у којима сви могу да се пронађу, љубав према деци, партнеру – каже Снежана.

Збирка „Мојих педесет“ настајала је четири године и издање је куће „Галексијанус“. Уз ауторкине пријатеље и публику, представљању су присуствовали и чланови Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ у којем је Снежана од оснивања. У музичком делу вечери наступили су Адријана Бркин и Жељко Барбат.