Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Кикиндски историчари представили књигу о немачком становништву у нашем граду

Igor Crnogorac децембар 26, 2022

Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.

Прва колонизација немачког становништва по Војводини спроведена је двадесетих година 18. века. У већем броју Немци се појављују тек средином 18. века. Књига је покушај да се прикаже синтеза, односно историја великокикиндских Немаца, од доласка у ове крајеве, до нестанка Немачке заједнице, каже Милош Пушара који је на књизи радио четири године, од када је запослен у кикиндском музеју.

– Поред тога, велику пажњу посветио сам страдању Немаца. Мислим да је ово први покушај у новијој историји да се пише о немачкој заједници, имајући у виду тешко ратно наслеђе. Није било популарно писати о Немцима, али сада су се околности промениле и мислим да је право време да се напише нешто о немачкој заједници – каже Пушара.

За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.

– Бавио сам се занимљивостима, попут новинарских прича, на пример о потпуно заборављеној глумици Иди Бауер која је била рођена Кикинђанка и одавде је отишла као петнаестогодишња девојчица. Крајем 19. века играла је на сценама у Бечу, Хановеру, Хамбургу и Берлину. Њен рад оставио је трага у немачком позоришту, умрла је почетком педесетих година 20. века. Никада се није вратила у Кикинду – прича Вујин.

У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Gross Kikindaer Zeitung“ („Великокикиндске новине“) борио се против мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.

До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.

Вечерас представљена књига други је део трилогије, кажу аутори. На првом делу, књизи „Историја Јевреја у Великој Кикинди“, издатој 2016. године, такође је радио Вујин, тада са колегама историчарима Тијаном Рупчић, Марком Милошевим и Срђаном Сивчевим. О историји немаца у овим крајевима књига је требало да изађе наредне, 2017. године. Аутори се сада надају да последњи део трилогије, о историји мађарског становништва, неће дуго чекати да изађе на светлост дана.

Уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, књигу „Историја Немаца у Великој Кикинди“ издао је Народни музеј Кикинда.

Донета одлука о Градским признањима: Милан Прунић Дума је Заслужни грађанин Кикинде

Igor Crnogorac децембар 26, 2022

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања донела је одлуку о додели градских признања за 2022. годину.

Признање „Заслужни грађанин Кикинде“, као највеће градско признање, додељује се Милану Прунићу Думи.

Признање „Ника Мирков“, за заслуге у области спорта, додељује се Ронилачком клубу „Орка“ за изузетне резултате и исказану хуманост у спорту.

Добитници посебних признања у области образовања су Радован Дражић и Милан Драгосавац.

Признање у области образовања „др Павле Кенђелац“ биће додељено Оливери Лазић, за трајан допринос развоју образовања у Кикинди

У области здравства, ове године признање „Др Ранко Петровић“ добија др Гојко Љубоја, за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде

Признање у области привреде и предузетништва „Михаел Бон“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва у Kикинди, биће уручено породици Вукић.

За хуманитарни рад и исказано доброчинство, признање у области хуманости и добротворног рада, „Меланија Николић Гаичић“, добиће Андријана Гајин.

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања донела је и одлуку о добитницима похвала:

Уружење грађана „Еш“ – за подстицање међународне сарадње и промоцију града Кикинде,

Ресторан „Национална класа 0230“ и Пекара „Ристевски“ – за исказану хуманост током пандемије Ковид 19,

Радован Субину – за промоцију гастрономских специјалитета Кикинде и

Школа фудбала „Млади вукови“ – за промоцију спорта и здравих стилова живота.

Награда, признања и похвале биће уручене на свечаности у Градској кући у среду, 28. децембра.

Град финансијски подржао 43 лекара на специјализацији и субспецијализацији

Igor Crnogorac децембар 26, 2022

У Свечаној сали Градске куће данас је градоначелник Никола Лукач потписао уговоре о финансијској помоћи са специјализантима и субспецијализантима, запосленим у кикиндској Општој болници. Свечаности су присуствовали и в.д. директорица Болнице, др Весна Томин, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и секретар Секретаријата за социјалну заштиту, Иван Нинчић.

Рад 38 специјализаната и пет лекара који су на субспецијализацији Град је, ове године, подржао са по 60 хиљада динара. Градоначелник Лукач захвалио је лекарима за њихово досадашње ангажовање и изразио жељу да остану у нашем граду и по завршетку специјализације.

– Ови лекари су одвојени од својих породица, а сви смо сведоци колико су напорно и пожртвовано радили у време пандемије. Помажемо им због онога што су већ учинили и због свега што ће тек урадити за наше грађане. Ми ову помоћ не видимо као трошак, него као инвестицију, јер је став нас у Градској управи да је појединац на првом месту, у сваком сегменту нашег друштва – рекла је Дијана Јакшић Киурски. – Квалитет здравствене заштите можемо да унапређујемо обезбеђивањем опреме и дијагностичких апарата, али је најважније да улажемо у кадар – у знање, капацитет и способности лекара. Ово је улагање у будућност и поносни смо на то. Са финансијском подршком наставићемо и у наредним годинама.

У име болнице и колега захвалила се в. д. директорица Болницем др Весна Томин, која је истакла да је, на овај начин, Градска управа јасно ставила до знања здравственим радницима и грађанима да јој је веома стало до квалитета здравствене заштите становништва.

– Поред реконстурисане Болнице и најсавременије опреме, имаћемо и едуковани кадар који ће, на најбољи могући начин, пружити здравствену заштиту свим нашим становницима. Кикиндска болница је једна од три која је ушла у ужи избор Министарства здравља за набавку најсавременијег 64-слојног CT скенера и ми ћемо, за месец и по дана, трећи у Војводини имати овај апарат. Наши специјализанти су увек на клиникама похваљивани да су међу најбољима јер долазе са добром припремом – рекла је др Томин.

Она је објаснила да највише лекара недостаје на Интерном, а затим и на свим осталим одељењима. Болница запошљава 85 лекара, а оптимално би било да их има 19 више, што потврђује потребу да што више лекара који су на специјализацији и остане у установи која их је школовала. Један од њих је Кикинђанин Стеван Крнић, који завршава специјализацију из гинекологије и акушерства.

– Захвалан сам Градској управи на помоћи. Ово је други пут да је локална самоуправа финансијски подржала моје образовање јер сам већ био добио помоћ за одлазак у Русију на размену студената – каже др Крнић. – Дефинитивно остајем у свом граду, моји преци су одавде и не планирам да одем осим, можда, на додатно усавршавање, како бих помогао развоју акушерства и гинекологије. Знање које сам стекао у терицијарној здравственој установи желим да донесем у свој град и да што боље лечим своје суграђане.

Како законски нису обавезни да се задржавају у здравственој установи која их је школовала, неки од лекара ускоро ће и отићи. Један од њих је доктор Александар Младеновић, специјализант радиологије из Лесковца који је у Кикинди са супругом, такође лекаром, живео пет година.

– Драго ми је да сам позван на овај скуп и ово сматрам признањем за свој рад у овом граду, од примарне заштите до болнице, на разним одељењима. За мене је то и лична и морална сатисфакција. Град Кикинда се позиционира на мапи градова у којима људи желе и хоће да раде – рекао је др Младеновић.

Иначе, Општа болница је, до пре неколико година, имала довољно средстава да исплаћује специјализантима накнаде за одвојен живот, што се одвајало од износа који добија од Министарства за материјалне трошкове. Како Министарство не уплаћује новац за школовање лекара, а Болница, која такође није у законској обавези, нема довољно новца, помоћ локалне самоуправе за чак 43 специјализанта, од непроцењивог је значаја.

У Општој болници надају се да ће своје специјализанте успети и да задрже јер, како каже др Томин, раде са њима, обучавају их и – рачунају на њихов допринос што бољој здравственој заштити грађана Кикинде.

На захтев суграђана – реприза „Ја волим 90-e“, пре тога – „Disco forever“

Igor Crnogorac децембар 26, 2022

Да је музичко вече са музиком из деведесетих година био пун погодак и да су Кикинђани жељни оваквих догађаја, показало се у петак, на вечери „Ја волим 90-е“ коју су организовали фејсбук група „Кикиндски корзо“ и „Pazzia night bar“. Вече је протекло у сјајној атмосфери и дружењу, али је и хуманитарни резултат био одличан, каже један од организатора и администратор фејсбук групе „Кикиндски корзо“, која је иницирала догађај, Богдан Мандић.

– Било је око 400 људи и вече је протекло у одличном расположењу. Сви су донели слаткиш или сланиш за акцију Црвеног крста „Један пакетић – пуно љубави“. Жеља многих је да се понови ово лепо вече, да се поново дружимо и веселимо. Зато смо решили да организујемо репризу „Ја волим 90-е“ – каже Мандић.

Као и „премијера“, реприза ће се одржати у „Pazzia night bar“-у, који је суорганизатор програма. „Ја волим 90-е“ други део, заказан је за петак, 6. јануар. Да се понови сјајна атмосфера уз сјајан денс ритам и, можда, само мрву носталгије, поново ће се побринути DJ Momax. Почетак је у 21 сат, а цена улазнице је 200 динара.

Иницијална каписла за ове предновогодишње журке намењене свима у најбољим годинама – диско вечери које су ФБ група „Кикиндски корзо“ и Туристичка организација града организовали у летњем периоду, добиле су своје зимско издање.

„Disco forever“ назив је Велике новогодишње журке са музиком 80-их која је заказана за петак, 30. децембар, такође у „Pazzia night bar“-у.

– „Dress cod“ из 80-их није обавезан али, ако одлучите да се тако обучете, ми бирамо најбољи и награђујемо га – најављује Мандић.

DJ ће бити доказани мајстор за одличну атмосферу, Сава Грабић. Диско вече почиње у 21 сат, улазница је 200 динара.

Нема сумње да су нови вечерњи музички догађаји у граду изазвали велико интересовање оних који још увек нису завршили са младошћу и на томе им треба честитати, као и организаторима, чија се вера у „радост живота“ Кикинђана показала сасвим оправданом.

Православни верници обележавају Материце

Igor Crnogorac децембар 25, 2022

Данас су Материце, највећи хришћански празник мајки и жена. Материце се славе другу недељу пред Божић. Недеља праотаца, друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца украшена је лепим обичајима.

Тог дана деца поране и, унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка им онда дели поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

Сва три празника: Детињци, Материце и Оци, прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у празничним обредима.

Звуци Крајине за празнично расположење

Igor Crnogorac децембар 24, 2022

Чланови КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села одржали су вечерас Новогодишњи концерт у сали биоскопа у овом месту. Први пут су насатупили са гостима из КУД „Ђидо“ из Бечеја, каже председник великоселског КУД-а, Горан Шормаз.

– Вечерас на нашој сцени наступа 120 наших и 30 чланова КУД-а „Ђидо“. Припремили смо игре из Лесковца, Врања и Понишавља, као и песме из Босне. Наступиће и дечија фолклорна група – њих 40, што је највише до сада – најавио је Шормаз.

Традиционалном концерту присуствовали су градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Година за нама била је препуна изазова, али смо препознали да само заједно можемо да креирамо бољу будућност – рекао је градоначелник, Никола Лукач. – Хвала вам што чувате традицију, културу и обичаје краја у којем су нам корени. Желим вам у новој години пуно здравља, да празнике проведете у кругу најмилијих, и да се увек, као и вечерас, радујемо дечијим осмесима који су нам мотив да радимо и маштамо још више и да заједно креирамо још бољу будућност у Банатском Великом Селу, Кикинди и у нашој Србији.

Дијана Јакшић Киуски изразила је задовољство због многобројних претпразничних концерата који се организују у селима и граду.

– То је леп начин да се уз музику испрати стара и да идемо у сусрет новој години, да она буде што лепша, боља и успешнија. Свим Великоселцима честитам Нову годину и желим срећне божићне празнике и да им се испуне жеље да буду бољи, здравији и срећнији. Нека у новој години имају што више здравља и разлога за срећу – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Традиционални Новогодишњи концерт испунио је салу биоскопа, а публика је, у правом претпразничном расположењу, с радошћу испратила наступе својих уметника и њихових гостију.

Први лекар на овим просторима није био по вољи Кикинђанима и – морао је да оде

Igor Crnogorac децембар 24, 2022

У Великокикиндском дистрикту и уопште на овим просторима, први лекар био је хирург Криштоф Вебер који се није дуго задржао. Житељи су се жалили на њега јер није знао ниједан други језик осим немачког и да због тога болесници нису могли да добију правилна упутства о коришћењу лека. После њега, у Дистрикт стиже, такође хирург, Тобијас Хајн. Остало је забележено да је то било почетком 1776. године.

Међутим и са овим лекаром било је проблема – он се, у више наврата сукобљавао са краљевским комесаром Халом, мада није остало забележено шта је био повод сукоба. Крајем исте, 1776. године, доктор Хајн се жалио да има проблема са званичницима Магистрата Дистрикта јер му не дозвољавају да ради аутопсије, називајући то надрилекарством.

Уз то, није му било обезбеђено довољно хируршких инструмената, а непостојање болнице у Дистрикту додатно му је отежавало посао. Магистрат је на ову оптужбу одговорио да су аутопсије непотребне сем ако не избије епидемија неке болести, а да новца за болницу нема.

Питање изградње болнице почело је да се решава пола века после захтева доктора Хајна, године 1830, када је основан фонд за њену изградњу. Забележено је да су мештани Тобе, браћа барони Хенрик и Еудоxе Биллот, поклонили тадашњих 6.000 форинти за лечење сиромашних породица. Као знак захвалности за овај племенити чин, и данас, у холу Инфективног одељења, постоји мермерна плоча с њиховим именима.

По неким изворима, изградња првог дела кикиндске болнице започета је девет година по оснивању фонда. Други део болнице почео је да се гради 50 година касније, 1889. године, а као година званичног оснивања болнице у Кикинди бележи се 1891.

Здравствена заштита деце организује се 1929. године, оснивањем посебног диспанзера за децу.

(Извор: Тијана Рупчић, „Великокикиндски привилеговани дистрикт“, фото: Народни музеј Кикинда.)

У „Ланету“ још једна новогодишња премијера

Igor Crnogorac децембар 24, 2022

После прошлонедељне премијере представе „Авантуре једног ирваса“, у Дечијем позоришту „Лане“ најављују још једну нову представу.

– Решили смо да направимо још једну новогодишњу представу у којој одајемо признање звезди са врха јелке. „Новогодишњи украс“ је прича о звезди на врху јелке која је путоказ Деда Мразу да дође у дом и донесе поклоне. Кроз узбудљив и комичан текст који је написала Николина Ђукановић, две сестре, Вила и Веца, налазе се у проблему јер је нестао новогодишњи украс, који је јако важан. У помоћ прискаче комшија, патуљак Светозар. Позивамо све другаре, велике и мале, да у недељу у позориште сврате, и да са Светозаром, Вилом и Вецом украс врате – најавио је представу глумац Позоришта „Лане“, Милан Вујић.

Режија је колективни рад ансамбла, а у представи играју: Марта Катаи, Тамара Танацков, Милош Вујић и Деда Мраз. Композитор сонгова је Светлана Цеца Милић, костимограф је Милош Вујић.

Представа „Новогодишњи украс“ имаће своја прва извођења у недељу, 25. децембра, од 17 и од 19 сати. Након представе, најављују у „Ланету“, деца ће моћи да се фотографишу са Деда Мразом.

У Накову све генерације на концерту КУД „Извор“ и гостију

Igor Crnogorac децембар 23, 2022

Новогодишњи концерт чланова културно-уметничког друштва традиционалан је и у Накову. Одржан је вечерас, у сали биоскопа, на задовољство великог броја мештана.

КУД „Извор“ има две млађе фолклорне секције, ревијални ансамбл и женску певачку групу са, укупно, 80 чланова.

– Вечерас се представљамо са Уначким колом , играма из Лесковца и имамо соло тачку – игре Словака – каже председница КУД-а, Сања Роквић.

Гости концерта били су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Захваљујем члановима КУД „Извор“ на очувању традиције и културе наших народа, као и Mесној заједници на изузетној сарадњи са Градском управом. Ми заиста, са задовољством, подржавамо њихов рад.

У програму су учествовали и гости – Женска певачка група „Етна“ КУД „Царза“ из Апатина и чланови Српског аматерског КУД „Свети Сава“ из Кањиже. Препуна сала мештана Накова и њихових гостију показује да култура има јако упориште у овом месту у којем се фолклор и песме завичаја генерацијама чувају од заборава.

Новогодишњи концерт КУД-а у Новим Козарцима – млади чувају традицију

Igor Crnogorac децембар 23, 2022

Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ у Новим Козарцима одржало је вечерас за своју публику традиционални Новогодишњи концерт.

Присуствовали су му градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

– Веома је важно да задржимо културно-уметничка друштва у селима, како бисмо обезбедили што срећнију, здравију и културнију будућност новим генерацијама јер у граду постоје институције које се тиме баве – рекла је Мицковска. – Драго ми је да смо овде да подржимо њихов рад.

Чланови КУД-а и гости концерта, ђаци из Основне школе „Иво Лола Рибар“ из овог места, извели су богат програм у препуној сали Дома културе.

– На репертоару су нам игре из околине Трстеника, из Лесковца, Црноречја и Врањског поља. Наш КУД има педесетак чланова који су активни у млађој и средњој дечијој групи, групи ветерана и мушкој певачкој групи – сазнајемо од председнице КУД-а „Петар Кочић“, Драгане Карановић.

Захваљујући ентузијазму и труду талентованих фолклораца и певача, Козарчани су имали вече за памћење и понос на младе генерације које стасавају чувајући културу и традицију свог народа.