Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Iz Gradske kuće pozivaju male korinđaše na Badnje veče

Igor Crnogorac January 4, 2023

Gradska kuća u Kikindi će u petak, 6. januara, otvoriti vrata za sve male korinđaše i tako obeležiti Badnje veče. U Svečanoj sali decu će dočekati gradonačelnik, Nikola Lukač sa saradnicima i darivati decu slatkišima.

Ovo je druga godina kako se u Gradskoj kući organizuje prijem za najmlađe sugrađane, predstavljanjem lepih božićnih običaja. Prošlog januara gradonačelniku je korinđalo više stotina mališana iz Kikinde i okolnih mesta.

Vrata Gradske kuće biće otvorena od 16 do 18 sati kada će, kao i prošle godine, mališani biti s radošću dočekani.

Koliko su živeli stanovnici Velikokikindskog distrikta i da li je uspevala vakcinacija dece

Igor Crnogorac January 3, 2023

Iz popisa stanovništva može se zaključiti da su stanovnici Velikokikindskog distrikta (1774-1876) bili u velikoj meri dugovečni, ukoliko bi uspeli da prežive period detinjstva. Porođaj je uvek bio rizičan, a bolesti koje su pogađale malu decu odnosile su veliki broj života.

Sredinom 19. veka senator Hariton Jovanović oštro je kažnjavao one roditelje koji nisu dovodili svoju decu na vakcinisanje. U nekoliko navrata, na teritoriji Distrikta, bilo je velikih epidemija kolere i skorbuta koje su, u manjoj meri, pokosile stanovništvo jer su, uglavnom, jako brzo lokalizovane i istrebljene.

Slučajevi bavljenja nadrilekarstvom nisu zaobišli ni Distrikt, pa je u izvorima ostalo zabeleženo nekoliko slučajeva, poput kažnjavanja Romkinje Ane Markov iz Mokrina 1781, jer se bavila nadrilekarstvom i bacala vradžbine.

(Izvor: Tijana Rupčić, “Velikokikindski privilegovani distrikt”, foto: Narodni muzej Kikinda)

Iz KC u 2023. nove prilike za stvaranje kulturnih programa: manifestacija “Kikindi s ljubavlju”

Igor Crnogorac January 3, 2023

U Kulturnom centru Kikinda, pored postojećih, veoma uspešnih manifestacija, za 2023. planiraju i sasvim nove sadržaje. Jedan od njih biće program pod nazivom „Kikindi s ljubavlju“.

– Po ugledu na Dane Beograda, mi bismo, u Kikindi, napravili manifestaciju posvećenu našem gradu. Zamisao je da to bude između dva značajna datuma iz istorije Grada – 12. novembra, datuma kada je proglašen Dištrikt i 21. novembra, Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu – kaže v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev. – Uključili bismo sve ustanove kulture u gradu, koje bi priredile programe o Kikindi – iz istorije, kulture, umetnosti, da sugrađani imaju priliku da vide, podsete se ili saznaju sve što, možda, ne znaju o svom gradu i ljudima koji su živeli u njemu.

Među brojnim programima i manifestacijama koje Kulturni centar priređuje tokom godine, posebno se ističe horski festival „Melodianum“ koji je, za samo tri godine, dostigao zavidan internacionalni ugled. Najnoviji program, „Kikindi s ljubavlju“, trebalo bi da bude inicijalna kapisla i za ostale kulturne institucije da, u svojoj oblasti, daju doprinos očuvanju istorije, tradicije, sećanju na ljude koji su, sa istim entuzijazmom stvarali i činili duh ovog grada.

Zbog uspešne prve dens-večeri, „Ja volim 90-e“ – repriza

Igor Crnogorac January 2, 2023

Fejsbuk grupa „Kikindski korzo“ i „Pazzia“ su, u saradnji sa Crvenim krstom Kikinda organizovali, krajem decembra, veče muzike 90-ih godina. Događaj je bio humanitarnog karaktera i sakupljeno je 400 slatkiša za paketiće Crvenog krsta.

Zbog velikog interesovanja, dens žurka ponovo je zakazana za petak, 6. januar, na istom mestu, u Klubu „Pazzia“. Muziku će ponovo birati DJ Momex. Početak je u 21 sat, cena ulaznice biće 200 dinara.

Do marta 17 hiljada novih stabala u gradu i selima – i jorgovani na Strelištu

Igor Crnogorac January 2, 2023

Sadnja novih šuma i popunjavanje drvoreda u gradu redovna je aktivnost Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. U toku je jesenja i zimska sadnja koja traje do marta, i u toku koje će biti zasađeno 17 hiljada novih stabala, kaže za Kikindski portal sekretarka Sekretarijata Miroslava Narančić.

– Sadi se na površinama u ataru, na šumskim osnovama, gde je moguće zasnivanje novih zasada. Popunjavamo i vetrozaštitne pojaseve, kao i drvorede u gradskim ulicama. Tokom cele godine razmatramo predloge koji stižu iz mesnih zajednica i udruženja koja žele da urede svoju sredinu i, svuda gde je to moguće, izlazimo u susret – kaže Narančićeva.

Sadi se na područjima Sajana, Banatskog Velikog Sela, Ruskog Sela i Mokrina, a u gradu se popunjavaju drvoredi u ulicama: Jovana Jovanovića Zmaja, Srbobranska, Miloša Ostojina i u Masarikovoj. U Ulici jorgovana na Strelištu zasadićemo jorgovane – rekla nam je Narančićeva. – Trudimo se da nova sadnja bude ravnomerno zastupljena. Građanima su se svidele crvenolisne forme koje smo, pre desetak godina, doneli na naše ulice – crvene šljive, katalpe, kelreuterije.

Sadnja i održavanje poveravaju se, ugovorima, rasadnicima, a zemljištem na šumskoj osnovi upravlja JP „Kikinda“. Lovačko udruženje Kikinda dobilo je na održavanje pet kilometara vetrozaštitnog pojasa na svom lovnom području. Lovci su tražili ovaj posao jer tako mogu i da podižu staništa za divljač.

Iako je sadnja povećana u poslednjih sedam godina, ovaj posao zahteva mnogo truda i vreme.

– Neophodno je pet godina intenzivne nege i brige o novim sadnicama, i u tom periodu čak nekoliko puta radimo zamenu i obnovu sadnih vrsta – zbog oštećenja koja učine neodgovorni poljoprivrednici, ali i divljač.

Pri kraju je i prvi krug pojekta Grada „Školske šume“. Deseta školska šuma biće zasađena na jesen ove godine u Bašaidu, a zatim se sadnja nastavlja, dodavanjem po rasporedu, u svim selima i u gradu.

Udomite novogodišnje jelke i ostvarite popust na sadnice

Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj poručuju sugrađanima da će, ukoliko nemaju gde da zasade jelku sa busenom, posle praznika moći da je odnesu u Rasadnik „Dorijat“ i da dobiju popust na kupovinu sadnice.

– Kada jelka provede više od mesec dana u zatvorenom prostoru, ona doživi šok na spoljnoj temperaturi. Zato stručni ljudi treba da se pobrinu o njihovom stanju i da ih zdrave zasade. Građani su pitali da li mogu da ih zasade sami, na primer na Starom jezeru. Naš odgovor je da je to naš posao i sa Rasadnikom „Dorijat“ imamo dogovor o takvoj sadnji – kaže Miroslava Narančić.

Detaljnije informacije o ovom postupku Sekretarijat će saopštiti u toku januara.

Gradonačelnik posetio prvu bebu rođenu u Kikindi u novoj godini

Igor Crnogorac January 1, 2023

Prvu bebu rođenu u 2023. godini, Vukašina Kondića, danas su posetili gradonačelnik Nikola Lukač i predstavnici Crvenog krsta. Mali Vukašin dobio je poklon-ček na 50 hiljada dinara i darove, pakete Crvenog krsta.

Mama prvog novog sugrađanina u ovoj godini je tridesetogodišnja Ivana Kondić iz Kikinde i Vukašin joj je drugo dete.

– Zahvaljujem se na poklonima, zaista nam znači. Termin je bio 27. decembra, ali eto, Vukašin je sačekao novu godinu. Imam i ćerkicu Elenu, koja ima sedam godina i ona je želela baš brata, da ne bi morala da deli igračke – rekla je srećna mama Ivana.

Gradonačelnik, Nikola Lukač, čestitao je mami Ivani i poželeo joj brz oporavak, a malom Vukašinu dug i srećan život.

– U životu svake porodice nema ničeg lepšeg od toga da novu godinu započnu sa novom bebom, koja je i nas sve obradovala. Grad će učiniti sve da pomogne roditeljima, ne samo u prvim mesecima. Mislim da jasno pokazujemo opredeljenje da vodimo računa o deci i o roditeljima i da je u našem gradu za njih sigurna budućnost. Naš zajednički cilj je bolji i lepši život za sve – rekao je Lukač.

Vukašin je rođen jutros u 9 sati i 5 minuta, porođaj je protekao bez problema, rekao je ginekolog-akušer, dr Stanislav Blažić.

– Mama i beba su dobro, beba je dobila ocenu 10 po Apgarovoj skali. Trenutno imamo četiri tek rođene bebe na odeljenju. U protekloj, 2022. godini, bila su 492 porođaja, što je 40 beba više nego 2021. godine – kaže dr Blažić.

Na poklonima i podršci zahvalila se i direktorica Opšte bolnice u Kikindi, dr Vesna Tomin.

– Gradonačelnik i Gradska uprava vode računa o našoj bolnici, što samo pokazuje da se zdravstvo u našoj sredini izuzetno vrednuje i da svaku vrstu podrške imamo da građanima pružimo najbolju zdravstvenu zaštitu, u skladu sa našim kapacitetima i mogućnostima – rekla je dr Tomin. – Kada se rodi jedna beba, to je dobitak za ceo kosmos, a posebno za jednu ovako malu zajednicu kakva je naša. Presrećni smo, prvo što naš Vukašin ima 3.800 grama i 54 centimetra dužine. Ako se po jutru dan poznaje, ova će nam godina sigurno biti odlična.

Kikindski Crveni krst obezbedio je paket za Vukašina, ali i za ostale bebe na odeljenju.

– Ovo je najlepša i najradosnija akcija Crvenog krsta. Poklonili smo sve što je potrebno za prve bebine dane, i sada, prvi put, i člansku kartu Vukašinu, i to je najleši način da pokažemo svim građanima da je Crveni krst tu za njih i u najlepšim i u najtežim trenicima – rekla je predsednica Crvenog krsta Kikinda, Marijana Mirkov.

Malom Vukašinu i mami Ivani stigla je i najdraža poseta, tata Vojislav i sestra Elena koji su došli da ga vide prvi put. Mnogo radosti doneo je Vukašin svojoj porodici, ali i sugrađanima. Događaj nastanka novog života svakako je povod za optimizam i veru u još bolju i lepšu novu godinu.

Apel iz MUP-a: Odgovorno u saobraćaju i bez upotrebe pirotehnike

Igor Crnogorac December 31, 2022

Iz Uprave saobraćajne policije apeluju na građane da, tokom novogodišnjih i božićnih praznika, odgovornim ponašanjem u saobraćaju i poštovanjem propisa daju doprinos očuvanju bezbednosti na putevima.

Poseban apel upućen je vozačima da ne voze pod dejstvom alkohola jer time dovode u opasnost i sebe i druge. Iz Saobraćajne policije podsećaju da je, 31. decembra 2021. godine i 1. januara 2022. u saobraćajnim nezgodama poginulo šest osoba, a teže povređeno 26 ljudi.

Iz MUP-a, takođe, apeluju na sve građane da ne koriste pirotehnička sredstva jer njihova nepravilna upotreba može imati kobne posledice.

Pored uznemiravanja građana i narušavanja javnog reda i mira, nestručno rukovanje pirotehnikom može izazvati i požare, navode u MUP-u.

Takođe, dodaju da građani svako narušavanje javnog reda i mira mogu prijaviti nadležnoj policijskoj stanici ili na broj 192.

Minimalna cena rada od 1. januara veća za 14,3 odsto

Igor Crnogorac December 31, 2022

Minimalna zarada 1. januara iznosiće 40.020 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto u odnosu na 2022. godinu. Minimalac će biti obračunavan sa 230 dinara po satu, odnosno mesečno ukupno 40.020 dinara, što je više u odnosu na postojeću minimalnu zaradu od 35.000 dinara.

Povećanje od 14,3 odsto je, kako su istakli iz Ministarstva finansija, najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada.

Država je nastavila i sa smanjenjem opterećenja na zarade koje je počelo 2017. godine. Neoporezivi deo zarade od 1. januara biće uvećan sa 19.300 dinara na 21.712.

Ukupno rasterećenje zarada je, u poslednjih pet godina, sa 64 odsto, sa novim rasterećenjem, smanjeno na 60 odsto, prenosi Tanjug.

Od 1. januara veće plate u javnom sektoru, penzije i plate vojnih lica

Igor Crnogorac December 31, 2022

Od sutra, 1. januara, u Srbiji će plate u javnom sektoru biti uvećane za 12,5 odsto, a penzije za 12,1 odsto. Za vojna lica plate će biti veće za 25 odsto.

Od 2023. godine usklađivanje penzija obračunavaće se na osnovu tri formule: po zaradama, po cenama i kombinacijom usklađivanja po cenama i po zaradama.

Ukoliko je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu manje od 10 odsto, penzije će se usklađivati u procentu promene prosečnih zarada, što će se desiti ovog puta, u januaru 2023. godine.

Usklađivanje će biti u kombinaciji procenata zarada i inflacije, odnosno po sadašnjoj „švajcarskoj formuli”, ukoliko je to učešće u razmaku od 10 do 10,5 odsto, a ukoliko bude 10,5 odsto ili veće, onda će se penzije usklađivati prema cenama, objasnio je direktor Sektora za ostvarivanje prava u PIO fondu, Vladimir Stanković za RTS.

On je dodao da će novo usklađivanje po jednom od modela uslediti u januaru 2024. godine.

Porodiljsko bolovanje biće produženo za tri meseca

Igor Crnogorac December 31, 2022

Ministarka za brigu o porodici i demografiju, Darija Kisić Tepavčević izrazila je očekivanje da će, sredinom sledeće godine biti, usvojen zakon prema kojem se porodiljsko odsustvo za prvo dete produžava sa 12 na 15 meseci, a za drugo sa 15 na 18 meseci.

Dodala je da je to mera populacione politike koju je podržao i najavio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kao i da to pokazuje koliko je Srbija ekonomski jaka i stabilna jer, za sprovođenje te mere, država iz budžeta treba da izdvoji dodatnih 8,4 milijardi dinara.

– Mi smo počeli sa konkretnim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom i, nakon svih procedura u Skupštini, očekujem da će primena početi u prvoj polovini naredne godine – rekla je ministarka Kisić za RTS.

Kisić je podsetila da je prethodnih godina produženo odsustvo za rađanje trećeg i četvrtog deteta na 24 meseca i da je država, na taj način, izašla u susret majkama koje su prethodnih decenija tražile način da produže odsustvo, kako bi što više vremena provele sa svojom decom.