Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

U Novim Kozarcima – moleban za početak nove godine

Igor Crnogorac January 13, 2023

Na dan kada Pravoslavna crkva obeležava Obrezanje Gospodnje i sećanje na Svetog Vasilija Velikog – početak nove godine po julijanskom kalendaru, prvi put će moleban zajedno služiti svi sveštenici kikindskog namesništva.

U subotu, 14. januara, od 18 sati, u Crkvi Svetog Proroka Ilije u Novim Kozarcima moleban će održati sveštenici iz Kikinde, Iđoša, Mokrina, Banatskog Velikog Sela, Ruskog Sela, Nakova i Novih Kozaraca. Posle molebana, održaće se i akatist – molitva u čast Presvete Bogorodice Trojeručice.

Mozaik „Devojke u plavom“ na radionici u KC

Igor Crnogorac January 13, 2023

Iako je raspust za osnovce u toku, mališani su se u velikom broju odazvali još jednom pozivu na radionicu u kikindskom Kulturnom centru. Trodnevnu „Malu školu mozaika“, od četvrtka vodi Ljiljana Rivić, likovna umetnica iz Beograda.

– Deca će, za ova tri dana, imati priliku da nauče obradu i ređanje kamena, i samu izradu mozaika. Cilj je da se upoznaju sa tehnikom koja nije mnogo zastupljena u umetnosti, kao i da razvijaju motoriku, što je posebno važno u ovom uzrastu, i što mozaik omogućava – rekla je Ljiljana Rivić.

U velikoj sali Kulturnog centra danas je stvaralo tridesetak osnovaca. Kosta Grubiša ide u drugi razred Škole „Vuk Karadžić“.

– Na radionici je lepo i zanimljivo. Pripremao sam kamenčiće i stavljao ih u sliku – kaže Kosta.

Njegova vršnjakinja iz Škole „Đura Jakšić“, Petra Felbab, kaže da joj se veoma svideo današnji rad.

– Uzimala sa pincetom kamenčiće koji su već iseckani, zatim sam ih stavljala u sliku – pohvalila se Petra. – Jako mi se svideo ovaj rad.

Tanja Nožica, zamenica direktora Kulturnog centra rekla je da će mozaik biti izliven u Beogradu, a zatim vraćen u Kulturni centar koji će tako, zahvaljujući mladim umetnicima, imati svoju „Devojku u plavom“ Đure Jakšića – u mozaiku.

Paketići za potomke ratnih veterana

Igor Crnogorac January 13, 2023

Srpski ratni veterani u Kikindi podelili su danas 163 paketića deci i unucima svojih članova. Ovo je tradicionalna aktivnost Udruženja povodom obeležavanja pravoslavne Nove godine.

– Trudimo se da odamo počast našim članovima, da negujemo kulturu sećanja na poginule i u tome imamo podršku lokalne samouprave – rekao je Vladimir Radojčić, predsednik Skupštine Srpskih ratnih veterana u Kikindi.

U ime Gradske uprave dodeli paketića prisustvovao je Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

Peter Fekete, penzionisani oficir Policije, doveo je na dodelu paketića svoje unuke.

– Prezadovoljan sam, s obzirom na situaciju, drago mi je da Udruženje uspeva da obraduje decu paketićima. Prvo je moja ćerka primala paketiće, a sada unuci – Đorđe i Matija, koji je preuzeo poklone i za svog brata, jednomesečnog Lazara. Trudimo se svi da pomažemo porodice poginulih i njihove potomke, kao i članove koji se nalaze u lošoj materijalnoj situciji – kaže Fekete.

Pre dodele paketića, za dečiju publiku izvedena je predstava „Pravda za Deda Mraza“ Radionice snova iz Novog Bečeja.

Kikindska bolnica jedna od najopremljenijih – stižu novi dijagnostički aparati

Igor Crnogorac January 12, 2023

U kikindskoj Opštoj bolnici intenzivno rade na tome da za pacijente obezbede najbolju dijagnostiku i lečenje. Ovome u prilog govori podatak da je, u najsavremeniju opremu, samo prošle godine, iz pokrajinskih fondova uloženo 79 miliona dinara.

– Ove godine opremaćemo ORL odeljenje i akcenat će biti na ultrazvučnim aparatima za radiologiju, kadriologiju i pedijatriju; većina odeljenja će imati nove ultrazvučne aparate. Dobili smo opremu za urologe, drugi smo zdravstveni centar u Vojvodini, pored Kliničkog centra, koji ima laser za urološku dijagnostiku i terapiju – kaže v. d. direktorica Opšte bolnice u Kikindi, dr Vesna Tomin.

Bolnica u Kikindi takođe je jedna od tri u državi za koje je Ministarstvo zdravlja kupilo 64-slojni skener. Upravo se uređuje prostorija za ovaj savremeni aparat i on će vrlo brzo biti u funkciji.

Istovremeno, manjak lekara još uvek je smetnja koja muči i pacijente i zaposlene. Ovog momenta na specijalizaciji koju finansira Bolnica nauštrb materijalnih troškova, nalazi se 35 lekara iz svih grana medicine. Takođe, na subspecijalizaciji je četvoro specijalista: iz perinatologije – dr Branislava Davidović, iz laparoskopske hirurgije za ginekologiju – dr Marko Đukić, dr Tijana Marčeta je budući endokrinolog, i dr Marija Vukobrat je subspecijalizant za terapiju bola.

Dobra vest je da se, u narednih mesec dana, posle specijalističkih ispita, vraćaju tri lekara: ginekolog dr Stevan Krnić i internisti, dr Miloš Đurin i dr Branka Pilipović Tomašev.

– Zaposlili smo i novog, mladog radiologa iz Sirije koji je, sa visokom ocenom, završio Medicinski fakultet u Novom Sadu i ima završenu specijalizaciju, kao i novog hirurga, dr Borisa Banovića iz Vrbasa – kaže dr Tomin. – Po kadrovskom planu trebalo bi da imamo 119 lekara, mi ih trenutno u Bolnici imamo 89. Međutim, mi znamo da radimo i u nemogućim uslovima jer sve nas spaja isti cilj – dobrobit pacijenta. Sada imamo ljudska ograničenja, ali svi pacijenti budu pregledani. Važno nam je da naši sugrađani znaju da smo uvek tu za njih i zbog njih, da im pomognemo i da u datom trenutku uradimo sve što je najbolje za njih.

Dok se situacija sa kadrovima, koja je boljka velikog broja bolnica, ne stabilizuje, sve što je potrebno jeste strpljenje pacijenata, kaže dr Tomin. Duže se čeka na pregled, ali ne sme da se dogodi da neko ostane nepregledan.

Kada su u pitanju nove mere Ministarstva zdravlja, saznajemo da su svi specijalisti dali svoje termine za zakazivanje pregleda bilo kog dana u mesecu. Takođe, u svim specijalističkim ambulantama već praktikuju da se sledeći pregled, ukoliko je potreban, zakazuje odmah, bez potrebe za ponovnim odlaskom kod izabranog lekara.

Počelo prijavljivanje za plivanje za Časni krst

Igor Crnogorac January 12, 2023

Tradicionalno plivanje za Časni krst biće i ove godine organizovano na jezeru u Novim Kozarcima i na Starom jezeru u Kikindi na Bogojavljenje. Na ovaj dan pravoslavni vernici se sećaju događaja kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prvi put ova duhovno-sportska manifestacija kod nas je organizovana u Novim Kozarcima, gde će se, na Bogojavljenje, 19. januara, plivati već deseti put. Organizator je Srpska pravoslavna crkvena opština u ovom mestu.

– Za Crkvu plivanje za Časni krst ima poseban značaj. Verovanje je da će onog ko prvi dopliva do Časnog krsta sreća pratiti tokom čitave godine, da će biti Božji blagoslov na njemu. I sam Gospod Hristos se, na praznik Bogojavljenje krstio i svako ko uđe u tu hladnu vodu, prima na sebe ponovno krštenje time što izobražava Hristovo krštenje u Jordanu – kaže jerej Nikola Momirov, starešina Hrama Svetog Proroka Ilije u Novim Kozarcima.

U Novim Kozarcima prošle godine do Časnog krsta, na udaljenosti od 33 metra od obale, prvi je doplivao Mane Ćosić, rodom iz ovog mesta.

U Kikindi će, na Starom jezeru, ova manifestacija biti održana deveti put. Prethodno takmičenje obeležio je i jedan lep gest kada je pobednik, Nikola Filipović, Časni krst prepustio jedinoj devojci među plivačima, Snežani Milovanov iz Kikinde.

– Kada imamo i plivačicu, njoj ustupimo Časni krst – kaže Stojan Bogosavljev, predsednik Ronilačkog kluba „Orka“, koji je organizator takmičenja. – Obično imamo 20-ak učesnika, a najveći broj imali smo prošle godine, kada su učestvovala 32 plivača. Nema ograničenja u uzrastu, plivala su i deca od 14,15 godina, i tada je neophodna saglasnost roditelja, ali i stariji sugrađani. Važno je da su zdravi.

Takmičenje u Kikindi takođe se organizuje uz blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde.

Plivanje za Časni krst u Novim Kozarcima počeće u 11 sati. Prijavljivanje je do 18. januara, jereju Nikoli Momirovu, na broj 0644463731. Lekarski pregled za takmičare biće organizovan na dan takmičenja, u 9 sati, na stadionu „Ilija Pantelić“.

U Kikindi, na Starom Jezeru, zaplivaće se tačno u podne. Sve koji nisu aktivni sportisti, pregledaće lekar. Za takmičenje u Kikindi prijavljivanje je do 17. januara, Stojanu Bogosavljevu, na broj 063384792.

Prosečna plata u Kikindi u 2022. imala najveći porast u poslednjih nekoliko godina

Igor Crnogorac January 12, 2023

Zarade na području grada su u porastu, pokazuju najnoviji podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga sa sedištem u Kikindi. U oktobru je prosečna neto plata bila 66.657 dinara.

– U Kikindi je prosečna zarada u stalnom porastu, poslednjih godina uvek za sedam do osam odsto. Prošle, 2022, prvi put se beleži povećanje od devet odsto i to u periodu od samo deset meseci – kaže Tibor Horvat, predsednik RPK u Kikindi.

Iko su prosečna primanja imala veći porast (9,4, odnosno 9,8 odsto) u industrijskim grdovima – Subotici i Zrenjaninu, pa su i plate u ovim mestima za dve do tri hiljade dinara veće nego u Kikindi, prvi put dogodilo se i da, u ovoj kategoriji, imamo veća primanja od obližnje opštine sa jakom industrijom.

– Zanimljivo je da je Senta, koja je uvek bila ispred Kikinde, sada imala manju neto prosečnu zaradu – 63.857 dinara – kaže Horvat. – Zahvaljujući tome što su poslodavci podizali plate, prosek u Kikindi od 66.657 dinara u oktobru, bio je veći i od zarada u Somboru. Od početka godine do 1. novembra, do kada imamo zvanične podatke, primanja su kod nas porasla za oko pet hiljada dinara.

Prosečna zarada u Kikindi u 2020. godini bila je 54.819, naredne godine – 59.035, da bi, za prvih deset meseci prošle godine bio zabeležen iznos od 64.372 dinara. U dvogodišnjem saldu to daje povećanje plata od oko 9,5 hiljada dinara.

S obzirom na to da se svi podaci odnose na nominalne zarade, kako bi se sagledao realan nivo povećanja, svakako treba uzeti u obzir inflaciju, a pre svega rast cena hrane i energenata. Iako su plate statistički sve veće, realan rast je dosta niži od nominalnog.

U toku je prijavljivanje na konkurse namenjene udruženjima građana

Igor Crnogorac January 10, 2023

Za udruženja građana na teritoriji Kikinde Grad je raspisao dva konkursa za dobijanje sredstava iz budžeta za 2023. godinu.

Na Konkursu za finansiranje udruženja građana koja su od posebnog značaja za grad mogu da učestvuju udruženja koja zadovoljavaju neki od kriterijuma: da su osnovana, odnosno da neguju tradiciju dugu 50 ili više godina, čuvaju identitet, jezik, običaje i kulturu nacionalnih manjina; bave se volonterskim i dobrovoljnim delatnostima kojim doprinose gradu i građanima Kikinde (elementarne nepogode, požari, vanredne situacije); organizuju bar jednu jedinstvenu kulturno-umetničku manifestaciju koja doprinosi ugledu našeg grada, privlači goste iz zemlje i inostranstva, a ima tradiciju dužu od 20 godina; sprovode vaspitno-obrazovne, informativne, propagandne i preventivne aktivnosti od posebnog značaja za grad, pružaju pravnu pomoć i zastupaju interese građana Kikinde.

Oblasti realizacije po ovom konkursu su: kultura, umetnost i muzičko stvaralaštvo, i preventivno delovanje, zaštita građana, oblast socijalne zaštite i zaštite osoba sa invaliditetom,

Konkurs je otvoren do 14. januara.

Overena i odštampana prijava obavezne konkursne dokumentacije dostavlja se u zatvorenoj koverti, sa naznakom “Za konkurs – ne otvarati”, na pisarnici Gradske uprave.

Za dodatne informacije dostupan je Sekretarijat za društvene delatnosti, u kancelariji 19 u Gradskoj kući, radnim danima od 8 do 15 sati ili na broj telefona 410-237.

Konkursom za sufinansiranje i finansiranje programa/projekata iz oblasti udruženja građana za 2023. godinu planirano je izdvajanje iz budžeta u ukupnom iznosu od 12 miliona dinara. Po projektu, udruženje može da dobije najmanje 40 hiljada, a najviše pola miliona dinara.

Sredstva će se odobravati za: podršku socio-humanitarnim organizacijama i udruženjima u oblastima socijalne zaštite, humanitarnim programima, oblastima zdravstvene zaštite i programskim aktivnostima namenjenim unapređenju položaja osoba sa invaliditetom; organizovanje sportskih događaja i manifestacija radi promocije sporta i zdravih stilova života; programe za omladinu koji se odnose na volonterizam, prevenciju nasilja i afirmaciju aktivizma; kulturne događaje i manifestacije, kao i podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva; kao podsticaj programima iz oblasti obrazovanja i promocije nauke; za aktivnosti radi unapređenja zaštite životne sredine, očuvanja prirodnih vrednosti i promocije održivog razvoja; programske aktivnosti kojima se unapređuje društveno-ekonomski razvoj; i za poboljšanje uslova rada udruženja građana.

Programske aktivnosti i projekti po ovom konkursu moraju se realizovati do 31. decembra 2023. godine. Prijavljivanje je moguće poštom, na adresu: Grad Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23300 Kikinda, sa naznakom „Konkurs za sufinansiranje i finansiranje programa/projekata iz oblasti udruženja građana za 2023. godinu“ ili lično – zatvorenu kovertu sa istom naznakom treba predati u Uslužnom centru Gradske uprave Kikinde, na šalteru broj 2.

Konkurs je otvoren do 20. januara. Dodatne informacije mogu se dobiti u Gradskoj kući, u Sekretarijatu za javne službe, udruženja građana i verske zajednice, u kancelariji broj 19, svakog radnog dana, od 8 do 15 sati ili na broj telefona 410-237.

Sva konkursna dokumentacija dostupna je na sajtu zvanične prezentacije grada Kikinde: www.kikinda.org.rs

Nedozvoljena sadnja ispred kuća ugrožava bezbednost

Igor Crnogorac January 10, 2023

Iako se pošumljavanje u gradu i selima odvija po planu, popunjavaju se i obnavljaju vetrozaštitni pojasevi i održavaju drvoredi, drveće je često i uzrok problema – na ulicama, ispred kuća, u blizini raskrsnica.

Građani Kikinde u toku godine Gradskoj upravi podnesu više od 600 zahteva za orezivanje ili vađenje stabala na javnoj zelenoj površini jer se ne poštuju odredbe planske sadnje ili je ugrožena bezbednost ljudi.

– Po prijavama građana, godišnje se oreže više od 600 i obori oko 350 stabala. Obratimo se ljudima i oni izvade stabla koja tu ne smeju da budu. Razumeju i da nešto mora da bude uklonjeno zbog bezbednosti – kaže Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave Kikinda.

Na javnoj površini, u ulicama, nije dopušteno da građani sade ono što im se sviđa, što se često dešava, napominje Narančićeva.

– Događalo se da, na samoj raskrsnici, zasade, na primer, četinare, što nije dozvoljeno – kaže. – Po zahtevima Javnog preduzeća „Kikinda“, koje se bavi komunalnom delatnošću, Sekretarijat donosi rešenja o uklanjanju svih zasada koji utiču na to da raskrsnice ne budu dovoljno pregledne i ugrožavaju bezbednost u saobraćaju. Nekada nam sami građani izađu u susret, a često to činimo mi, u saradnji sa ovim javnim preduzećem.

Kontrola preglednosti gradskih saobraćajnica u nadležnosti je upravljača puteva – JP „Kikinda“ i Saobraćajne policije. Zahvaljujući dobroj saradnji Gradske uprave, Policije, komunalne službe i građana, ovakvi nesporazumi u pokušaju ulepšavanja prostora ispred kuća, lako se rešavaju, kaže Miroslava Narančić i podseća da građani uvek mogu da se obrate Sekretarijatu ukoliko uoče problem u bezbednosti zbog nelegalne sadnje ili neorezanog rastinja.

U Kikindi na licitaciji 2.786 hektara

Igor Crnogorac January 9, 2023

Javni oglas za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u Kikindi raspisan je 30. decembra. Prema planu uređenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Grad planira da, u višegodišnji zakup izda 2.786 hektara.

U prvom krugu na licitaciji je poljoprivredno zemljište u katastarskim opštinama Novi Kozarci, Sajan, Bašaid, Banatsko Veliko Selo, Rusko Selo, Banatska Topola, Iđoš, Kikinda i Mokrin. Za obradivo zemljište – njive, voćnjake i vinograde, početne cene po hektaru su od 19 hiljada do 60 hiljada dinara, od koliko će se licitirati za njive prve klase. Od šest hiljada do 16 hiljada dinara po hektaru su početne cene za neobradive površine – livade, pašnjake i močvare.

– Početna cena zakupa utvrđuje se na bazi prosečne postignute cene na poslednjem javnom nadmetanju. U prvom krugu ona može da bude umanjena za 20 odsto, a u drugom krugu za 60 odsto. Na prošloj licitaciji poljoprivrednici su postigli visoke cene, pa je naša komisija odlučila da ih umanji. Početna cena za prvu klasu njive prošle godine bila je 362 evra, a sada je, umanjena za 20 odsto, 511 evra po hektaru – kaže Ljuban Sredić, u Gradskom veću zadužen za poljoprivredu i Mesne zajednice.

Cene zakupa, već godinama unazad, imaju uzlazni trend, kaže Sredić. Na ovoj licitaciji najviše ima njiva treće i četvrte klase. Najmanje zanimljive parcele, trstike i pašnjaci, uglavnom se nalaze na teritorijama Iđoša, Mokrina i Sajana.

– Najviše cene postižu se na parcelama na kojima je najkvalitetnije zemljište: u Nakovu, Banatskom Velikom Selu, Banatskoj Topoli, Novi Kozarcima i Ruskom Selu, i obično ovo zemljište bude izlicitirano već u prvom krugu – objašnjava Sredić.

Od ukupne ponude za licitiranje, 152 hektara se vraća u postupak jer su raskinuti ugovori zbog neplaćanja zakupa i, u jednom slučaju, zbog izdavanja u podzakup.

Uvid u dokumentaciju moguć je u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj koji se nalazi na uglu Semlačke i Ulice kralja Petra Prvog, od 8 do 12 sati, do 13. januara, kada ističe rok za elektronsko prijavljivanje za licitaciju. Javno nadmetanje takođe se, već treću godinu, sprovodi elektronskim putem, sistemom zatvorenih ponuda.

Nadmetanje i objavljivanje rezultata održaće se 19. januara u 12 sati. Svi podaci dostupni su preko sajta Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na teritoriji Kikinde trenutno je u dugogodišnjem zakupu 7, 7 hiljada hektara sa 738 važećih ugovora.

(VIDEO) Odata počast žrtvama krvavog januara u Kikindi

Igor Crnogorac January 9, 2023

Komemorativnim skupom, polaganjem venaca i, po prvi put parastosom, kod spomen-ploče u dvorištu Kurije, obeležena je 81 godina od pogibije 39 rodoljuba koje su, 3. i 9. januara 1942. godine streljali pripadnici nemačke fašističke vojske.

Bila je to odmazda zbog ubistva trojice pripadnika nemačke poljske policije na putu Kikinda-Bašaid, avgusta 1941. Devetorica rodoljuba iz Dragutinova i Beodre streljana su 3. januara – šestorica su bili partizani, trojica su optužena da su im pomagali.

Šest dana kasnije, na istom mestu, pobijeno je još 30 antifašista – 21 Kikinđanin i devetoro Mokrinčana. Među njima su bili: student prava, poljoprivrednik, domaćica, baštovan, krojački pomoćnik. Optužnice su bile: članstvo u SKOJ-u i KPJ, kurirska služba za partizane, skrivanje ilegalaca, prenošenje oružja.

Današnjem obeležavanju 81 godine od Krvavog januara prisustvovali su i vence su položili: gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan i načelnik Gradske uprave Dragiša Mihajlović, delegacija Ministarstva odbrane predvođena potpukovnikom Dušanom Jovanićem, predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine i potpredsednik SUBNOR-a Srbije, Jovo Barošević, predstavnici SUBNOR-a Kikinda i Srpskih ratnih veterana Kikinda i potomci streljanih: Zorke Čvorak, Milorada Tatića, Milice i Milana Markova.

– Ovi ljudi ubijeni su na svirep način. To je težak dan u našoj istoriji i nikada nećemo zaboraviti građane koji su na ovakav način pobijeni. Mi baštinimo i obeležavamo ovakve događaje i uvek ćemo to činiti – rekao je Jovo Barošević.

Kikinda danas obeležava sećanje na jedan od najtragičnijih, najkrvavijih, najbolnijih datuma u istoriji našeg grada, rekao je predsednik gradskog parlamenta Mladen Bogdan.

– Streljani su zato što su bili Srbi, rodoljubi i patriote, zato što su rekli „ne” fašističkom okupatoru. Njihovu borbu ne smemo nikada da zaboravimo i uvek moramo da im odajemo počast zbog primera koji su dali kako bi Kikinda danas postojala i bila slobodna. Ne smemo da zaboravimo da je naš narod stradao tokom čitavog 20. veka, i u Prvom svetskom ratu i tokom Drugog svetskog rata, i to stradanje, nažalost, nije zaobišlo ni Kikindu. Podsetiću i da je na građane pucano, samo zato što su Srbi, i u Kraljevu i Kragujevcu, i u zločinačkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Ne postoji mesto na kojem nije bilo srpskog stratišta tokom 20. veka. Isto se događalo i tokom 90-ih godina na teritoriji bivše Jugoslavije; kao što vidimo i sada, na Badnje veče, na Kosovu i Metohiji pucano je na dečake Miloša i Stefana Stojanovića kada su išli po Badnjak. Ništa od toga ne smemo da zaboravimo – rekao je Bogdan.

Bogdan je čestitao Dan Republike građanima Republike Srpske i istakao da su oni „svojom borbom, trudom, zalaganjem i svojim životima, omogućili da Srbi preko Drine danas imaju svoje parče zemlje“.

U programu obeležavanja godišnjice svirepog zločina u Kikindi učestovali su članovi Odbora za kulturne aktivnosti SUBNOR-a, Vladimir Radić i Đuro Bucalo, i pripadnici Odreda izviđača „Proka S. Plavi“ iz Kikinde.

Tog Krvavog januara u Banatu je, zbog trojice ubijenih nemačkih poljočuvara, streljano 150 rodoljuba. Odavanje pošte stradalima i čuvanje sećanja na njihovu žrtvu obaveza je i čast koju i danas preuzimaju generacije slobodnih potomaka.