јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

Реконструкција болнице 1 (Medium)

Реконструкција Опште болнице, започета реновирањем зграде у којој су смештене психијатрија, трансфузиологија, физијатрија и патологија, настављена је после три месеца застоја. Радове је данас обишао помоћник градоначелника за развојне и  инвестиционе пројекте Светислав Вукмирица.

– Цене су неконтролисано повећане, проблем је била и набавка материјала, посебно из увоза, због економске кризе изазване ратом у Украјини и поремећаја на тржишту. Поред тога, Канцеларија за јавна улагања трансформисана је у министарство, што је утицало на организацију посла – објаснио је Вукмирица.

Радови су започети крајем септембра 2021. године, међутим, због свега наведеног, извесно је да ће завршетак прве фазе радова, који подразумевају и реконструкцију две зграде у којима су Дечије одељење, палијативна нега, и Инфективно одељење, бити пробијени.

– Важно је да реконструкција буде урађена квалитетно. Обнављају се све инсталације – електричне, машинске, водоводне, развод медицинских гасова и побољшава се енергетска ефикасност – каже Вукмирица. – Министарство за јавна улагања обезбедиће и нову медицинску опрему за одељења која се сада уређују. Кикинда ће добити модерну и добро опремљену болницу.

За радове у првој фази Министарство је определило 330 милиона динара, а додатни трошкови увећаће овај износ за 40 милиона.

Обимни радови нису утицали на лечење и негу пацијената, рекла је в.д. директорица Опште болнице, др Весна Томин.

– Трудимо се да пацијенти не трпе. Проблем нам прави и ковид инфекција због које је заузет један део болнице. Међутим, пацијенти ни на који начин нису угрожени – каже др Томин. – У обновљеном простору пацијенти ће бити у светлим и топлим просторијама, а када буде завршена реконструкција читаве Болнице, биће уграђен и спољни лифт на згради у којој су четири одељења. Тада ће се и Одељење трансфузиологије изместити у нову зграду, у којој ће се налазити и банка крви. Уместо тог одељења, у старој згради биће јединица за продужено лечење што је, нажалост, веома потребно јер нам је становништво све старије.

У другој, много обимнијој фази, биће реконструисано 14 хиљада квадрата у новој згради Болнице, и изградиће се анекс са шест хиљада квадратних метара јер ће свака соба имати купатило, што ће умањити смештајне капацитете у постојећем објекту. Тада ће бити реновирана и управна зграда Болнице.

Пројектно-техничка документација чију израду финансира Град је завршена. Радови на реконструкцији у другој фази ће, према садашњим проценама, коштати око три милијарде динара и такође ће их платити Министарство за јавна улагања. Извођач радова је „Concord West“ из Београда.

 

crkva

Православни верници 18. јануара обележавају зимски Крстовдан, дан строгог поста. Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења, и за многе Србе је крсна слава.

У православним црквама на Крстовдан се служи литургија светог Јована Златоустог, уз освећење воде. Крстовданска вода дели се верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља, јер се сматра да помаже при исцељењу душе и тела.

Према народним обичајима, на Крстовдан треба да се опере сав веш и очисти кућа. Први пут после Божића наложен је строги пост.

Према веровању, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У дванаест дана, почињући од Божића, закључно с Крстовданом, огледа се време у дванаест месеци наступајуће године.

совембарска бајка
У великој сали Културног центра биће представљена књига „Совембарска бајка“, аутора Наташе Јовановић, Ружице Голубовић – Совке и Јелке Кнежевић.
Промоција је заказана за среду, 18. јануар, у 11 сати. Издавач „Совембарске бајке“ је Културни центар, под покровитељством Града Кикинде.
Topola 2

Становницима Банатске Тополе, најмање сеоске месне заједнице на подручју Кикинде, прошла година донела је лепе промене. Град је, сопственим средствима, откупио Дом културе чија је зграда, протеклих 17 година, била у приватном власништву. За око 800 становника овог места, то значи и да ће оживети друштвени живот, као и да ће се створити услови за активности најмлађих мештана.

– Зграда Дома културе није била у функцији, пропадала је годинама. За активности удружења имали смо само једну малу просторију у Добровољном ватрогасном друштву – каже председник Савета Месне заједнице, Недељко Цимеша. – Управо се ради пројекат за реконструкцију зграде Дома, надамо се да ће се са радовима започети ове године. Комплетно уређење коштаће око 5,5 милиона динара и сигурно је да неће све моћи ове године да се уради. Волели бисмо да се прво обнови сала са сценом, како би поново могло да почне да ради наше Културно-уметничко друштво.

Буџет ове Месне заједнице је, прошле године, био 3,2 милиона динара, каже Цимеша, а приоритети су одабрани и по учинку.

– Наши фудбалери су учинили су нас поноснима, постигли су велики успех, деле прво место са „Јединством“ из Новог Бечеја у Међуопштинској лиги, па смо, око стадиона ФК „Напредак“ обновили жичану ограду, поставили пластична седишта на трибинама и изградили шупу. Затим смо, у центру села, испред  Дома културе, урадили кишну канализацију и све то коштало нас је 2,5 милиона динара – објашњава Цимеша.

У овој години план је да се, осим санације Дома, од новца из буџета уреди центар села. Биће изграђен паркинг, постављена два аутобуска стајалишта, укупно ће бити избетонирано 500 квадратних метара.

Бројна удружења пронаћи ће своје место у обновљеном Дому културе; сталне активности одржавају ловци, пензионери, Удружење жена и „Банатска жута пчела“, као и Риболовачко удружење „Мрена“ које, сваког августа, организује значајну манифестацију „Тополски котлић“. Регистрована је и „Сцена“ – у њој је радила драмска секција која ће, такође, бити обновљена, што ће и најмлађима донети квалитетне садржаје.

 

 

 

 

covid virus

У Кикинди је укупно дато 30 бустер доза најновије „Модернине“ бивалентне вакцине против корона вируса, подаци су Завода за јавно здравље.

– Ова вакцина даје се искључиво као бустер доза, значи да могу да је приме сви који су најмање једном вакцинисани против covid-а, вакцином било ког произвођача – рекла је за Кикиндски портал епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у ЗЗЈЗ. – Вакцина садржи више сојева вируса, од првог, вуханског, до омикрона који је тренутно у циркулацији. Препоручује се старијима од 50 година и хроничним болесницима.

Нова „Модернина“ вакцина доступна је на пункту у Другој здравственој станици, у Светосавској улици, и тренутно је на располагању 30 доза.

Стефан 1

Група младих академских уметника решила је да таленат, знање и искуство понуди својим суграђанима. Уметничка школа „Гусана у Магли“ имаће, за почетак, драмску и ликовну секцију, каже оснивач, глумац Стефан Остојић.

– Отворили смо упис за прву генерацију полазника. У драмској секцији полазници ће учити све драмске технике – глуму, драматургију и режију, ослободиће се страха од јавног наступа; у ликовној секцији учиће се цртање, сликање и вајање. Фокус је на заједничком стваралаштву, заједно ћемо смишљати и стварати, а затим и презентовати постигнуто. На крају циклуса спајају се драмска и ликовна радионица у стварању једног уметничког, хуманитарног догађаја. Веома се радујемо што ћемо почети да радимо у нашем граду – каже Остојић.

Остојић ће бити ментор у драмској секцији. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду на одсеку глуме, освојио је бројне награде и радио као ментор на неколико интернационалних кампова. Тренутно игра своје пројекте са којима путује и гради европску каријеру.

Ментори у ликовној секцији биће Соња Белош, мастер ликовни уметник – вајар и Никола Гајић, мастер ликовни уметник – сликар. Обоје су основне студије завршили на Академији ликовних уметности у Требињу, а затим и мастер на ФЛУ у Београду, односно АЛУ у Требињу.

Позив је отворен, како кажу у Школи, за све од 7 до 107 година, и полазници ће бити подељени у узрасне групе. У наредном периоду планиране су и секције-радионице соло певања и плеса.

Уметничка школа се отвара у првој половини фебруара, а пријаве се примају до 28. јануара на мејл skola@gusaniumagli.rs или на Инстаграму, на @gusaniumagli. У пријави, поред имена и презимена, треба написати и годину рођења и за коју радионицу се пријављујете. Све информације могу се добити на истом мејлу, Инстаграм профилу или на Фејсбук страници „Гусани у магли“.

„Гусани у магли“ су, иначе, постојали као хуманитарни театар који је Остојић, као гимназијалац, основао пре више од десет година. Тада су, играњем представа у дворишту Народне библиотеке, чланови Театра сакупили новац за опрему за Дечије одељење кикиндске болнице.

nb jovan popovic

Књижевна награда „Ђура Ђуканов“ за 2022. годину биће уручена Оливери Митић, списатељици из Београда, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 19. јануара, у 18 сати.

Оливера Митић награђена је за рукопис збирке прича „Самодисциплина“. Жири је радио у саставу Јованa Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.

Награда која носи име писца Ђуре Ђуканова установљена је 2005. године, додељује се за необјављену збирку приповедака аутора млађег од 35 година. Лауреату припада штампање књиге, а награда му се уручује на дан рођења овог изузетног банатског књижевника.

vakcina protiv kovida

Из Завода за јавно здравље у Кикинди позивају родитеље да поведу своју децу на вакцинацију другом дозом „гардасила“, вакцине против хуманих папилома вируса (HPV).

Од почетка препоручене вакцинације, средином прошле године, у Кикинди је прву дозу примило 75 девојчица и дечака, узраста од 9 до 14 година. Само њих четворо дошло је по другу дозу која се даје после шест месеци.

За младе од 15 до 19 година, „гардасил“ је подељен у три дозе и са подручја града и околних села вакцинацију је започело њих 78.

Инфекција хуманим папилома вирусима једна je од најчешћих полно преносивих инфекција. Већина, односно 80 одсто сексуално активних особа, бива инфицирана у неком тренутку током живота. Овај вирус може да изазове гениталне брадавице, карцином грлића материце и аногениталне регије, карцином корена језика, крајника и задњег зида ждрела.

Бесплатну вакцинацију против HPV вируса омогућио је Републички фонд за здравствено осигурање и она се, у Кикинди, спроводи у Саветовалишту у Дечијем диспанзеру. Из Завода за јавно здравље позивају родитеље да доведу своју децу на вакцинацију јер је она ефикасна само уколико се обави до 19 године.

dr Pecarski 1

У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММR вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.

Пошто су троје невакцинисане деце и једна одрасла особа непознатог вакциналног статуса у Смедереву оболели од малих богиња (морбила), у овом граду проглашена је епидемија. Истовремено, из „Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут“ пооштрили су надзор и наложили ревизију вакциналних картона у читавој држави.

– У Кикинди још увек нема сумњи на мале богиње и ми нисмо имали проблема са вакцинацијом. Након што смо, 12. јануара, дан пошто је вирус потврђен у Смедереву, добили допис из „Батут“-а, послали смо обавештење свим здравственим установама о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Подсетили смо их на начин на који се ради хитно обавештавање дежурног епидемиолога уколико постоји сумња на мале богиње. Наложена је и хитна ревизија вакциналне картотеке, евиденција невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, и спровођење њихове вакцинације. Наредног дана накнадно је вакцинисано још двоје деце у Кањижи – каже докторка Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода.

Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.

Опасност од ширења епидемије из Смедерева повећава и чињеница да је проценат вакцинисаних у Србији само 74,8 одсто. Неславни рекорд држи Нови Сад, у којем је вакцинисано тек свако четврто дете или 26 одсто. Интернет и антивакцинални лоби нанели су огромну штету тврдећи да ММR вакцина изазива аутизам, што стручњаци одучно и упорно негирају. Све је почело 1998. године, када је познати научни часопис „Ленсет (импакт фактор 44)“ објавио студију Ендруја Вејкфилда која повезује ММR вакцине са појавом аутизма. Рад је врло брзо повучен због неадекватног узорка, у часопису је објављено извињење читаоцима, али штета је већ била учињена.

ММR вакцина пружа заштиту од малих богиња, заушки и рубеола, болести које су биле сузбијене управо захваљујући вакцинацији. Прва доза даје се детету са навршених 12 месеци, а друга пред полазак у школу, најкасније месец дана пре уласка у колектив, како би се створио довољан број антитела. Дете не би требало да уђе у колектив, а да није заштићено ММR вакцином, каже докторка Пецарски.

Особе које нису вакцинисане или су примиле само једну дозу, треба да се вакцинишу до навршених 18 година, а могуће је то учинити и касније. Контакти оболелих који немају стечени имунитет потребно је да се вакцинишу ММR вакцином што пре, а најкасније 72 сата од контакта.

Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.

Мале богиње преносе се капљичним путем и ундиректно, преко предмета који су контаминирани, а оболеле особе заразне су два до четири дана пре и четири дана након избијања оспе. Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Црвена оспа јавља се прво на лицу, а потом се шири на врат, труп и екстремитете.

Ова болест, у 30 одсто случајева, може да доведе до компликација, чак и до озбиљне упале мозга и смртног исхода. Тешке клиничке слике чешће су код деце млађе од пет година и код старијих од 20 година.

Када до епидемије дође, болест се веома брзо шири у популацији без имунитета, што се догодило пред пандемију, када је било и 15 смртних случајева, речено је у Удружењу за јавно здравље Србије. Лекари упозоравају да, одбијањем вакцинације, родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која, због здравственог стања, нису у могућности да приме вакцину.

Andrijana 8

Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.

– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.

После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.

– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.

Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.

Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.

Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.

– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.

Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.

– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.

Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.

– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође  анонимно одвајају новац, кад год могу.

Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је  међусобно даривање жена или oсмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.

– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.

Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих  породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.

 

Don`t copy text!