најчитанији портал Севернобанатског округа
Представа „Како и зашто убити мужа“ гостоваће у Народном позоришту у недељу, 19. фебруара, од 20 сати.
Комад је рађен по делу Антонија Амурија. Како се наводи у најави, у питању је уренебесна комедија која обрађује теме из брачног живота. У овој дуо драми играју Наташа Аксентијевић и Пеђа Дамњановић.
Карте се могу купити на благајни Позоришта, у новом фоајеу, пре почетка представе, од 18 сати. Цена улазнице је 800 динара.
После Сретењског концерта, у просторијама Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележена је крсна слава друштва. У присуству бројних званица, гостију и чланова, богослужио је протонамесник Бобан Петровић.
Кумство је преузела Ева Француски Арањош, диригенткиња Хора „Корнелије Станковић“ који је део Друштва.
– Пре свега велика ми је част што сам члан „Гусала“. Веома сам почаствована кумством овако успешној институцији и срећна сам због те своје улоге – рекла је.
Крсну славу Сретење Господње члановима „Гусала“ честитала је Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.
– Свима у Друштву желим да буду вођени љубављу према музици и очувању културе и традиције нашег народа. Поносимо се „Гуслама“ које су веома важна институција за наш град и наставићемо да их подржавамо.
Вечерашњим концертом са стотину учесника, „Гусле“ су започеле 148. концертну сезону, рекао је директор, Зоран Петровић
– „Гусле“ расту иако се градска популација смањује, и стално нам се побољшава и квалитет програма – рекао је Петровић – Веома сам поносан на сву децу, они су главни мотив за све нас који овде радимо. Ова деца заслужују све најбоље и ми се трудимо да им то и пружимо.
Основано као Певачко друштво, „Гусле“ непрекидно раде од 1876. године. Свој први јавни наступ имали су 14. фебруара, дан уочи Сретења.
На Сретење – Дан државности, чланови АДЗНМ „Гусле“ суграђанима су поклонили традиционални концерт у Народном позоришту. У име локалне самоуправе присуствовале су му заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.
– Свим суграђанима честитам Дан државности који одражава јединство народа у двема битним стварима – у тежњи за неговањем најсветлије традиције, борбе за ослобођење и стварање независне отаџбине, и у неговању демократског духа. Честитам крсну славу „Гуслама“ које су, за 147 година, колико трају, показале да, с пуно љубави и преданости, чувају традицију, то важно нематеријално културно наслеђе са ових простора. Такође показују колико воле свој град и своју државу и у част овог празника, да би указали на његов значај, публици поклањају концерт. Ово је и порука младим нараштајима да треба да познају своју историју и да знају шта су наше тековине – рекла је Дијана Јакшић Киурски.
На концерту су наступиле све секције Друштва: извођачки ансамбл, оркестар, Хор „Корнелије Станковић“ и рок-бенд „Гусала“. Посебан наступ имао је гост са Западног универзитета из Темишвара, Лавиниус Николајевич.
У Савету Месне заједнице Иђош кажу да ослушкују потребе мештана и реагују на њих. Тако је, крајем 2021. године, инвестирано у изградњу паркинга у центру села, испред такозване Бугерове сале, која се изнајмљује за већа окупљања.
– Такође смо привели намени раније започета два јавна тоалета, у парку и код гробља, довели воду и завршили их. У ове радове уложено је 170 хиљада динара буџетских средстава – каже члан Савета Месне заједнице, Горан Станчул.
Из буџета града, овом месту са 1.800 становника (према претходном попису), припада око 10 милиона динара.
– Већа следећа инвестиција било је чишћење дивље депоније ван села, што нас је, у два маха, за нешто више од годину дана, коштало 520 хиљада динара – наводи Станчул. – Због несавесних мештана који тамо одлажу отпад, прошле године смо уградили камере и сада очекујемо резултате.
Једна од већих инвестиција у 2022. години предузета је на захтев мештана.
– Ипред Месне заједнице имамо сандуче у које становници села могу да убаце критике и предлоге. Тако је и направњена бетонска стаза на гробљу, што нас је коштало 630 хиљада динара.
У уређењу села учествовао је и Град, па су, прошле године, асфалтирани коловози у двема улицама – Жарка Зрењанина и Тозе Марковића, и закрпљене су ударне рупе у целом селу.
Буџетска средства се, објашњава Станчул, троше и на покровитељство чак осам удружења. У слободно време Иђошани се активирају у: Удружењу пензионера, удружењима жена „Иђош“ и „Вретено“, Удружењу коњара и љубитеља коња „Бистрица“, Удружењу виноградара и винара „Шасла“ и Културно-просветном друштву.
Свако од удружења има своју манифестацију, па је Иђош већ препознат као домаћин традиционалних, али и сасвим нових догађаја.
Поред управо завршених „Дана вина“, овде се одржавају и Сабор фрулаша Војводине и „Иђошка фијакеријада“ која је имала до сада само два издања, али и највећи број учесника прошле године у поређењу са сличним манифестацијама широм Србије. У Иђошу је, каже Станчул, наступило 77 запрега у различитим категоријама.
Иђош је чувен и по својим кулинарским надметањима: такмичењима у кувању рибље чорбе, пасуља и паприкаша, „Иђошким ђаконијама“, „Крофнијади“. „Хајдемо на бубалице“ је велики и традиционални догађај који чува традицију и обичаје мештана.
У селу постоје чак три спортска клуба: Фудбалски клуб „Борац“, Женски рукометни клуб „Партизан“ и Савате клуб „Арена“. У Месној заједници кажу да ове године планирају да заживи подмладак фудбалског клуба.
– Такође решили смо да помогнемо да заживе и секције у Културно-просветном друштву, пре свих фолклорна – каже Станчул. – Пратимо конкурсе и потрудићемо се да набавимо ношње јер желимо да најмлађима понудимо квалитетне активности у селу.
До следеће манифестације у овом месту и прилике да покажу своје гостопримство, Иђошани сарађују са својом Месном заједницом у намери и жељи да им у њиховом селу буде удобније, лакше и лепше.
Изузетан, уметнички отклон од брига и реалности понуђен је вечерас Кикинђанима на концерту оркестра Александра Дујина у Народном позоришту. Поводом Светог Трифуна и Светог Валентина, концерт под називом „Чаролија“ организовала је Туристичка организација Града.
Александар Дујин, џез пијаниста и композитор, познат и као дугогодишњи сарадник Ђорђа Балашевића, познат је кикиндској публици са многобројних гостовања у нашем граду. Овога пута је, каже, за Кикинђане припремио најбоље од онога што је претходних година стварао са вокалним солисткињама, Невеном Рељин и Вањом Манић Матић.
– Имам довољно година да знам шта значи бити стварно заљубљен и покушаћу да пренесем публици енергију лепог и ванвременског. Надам се да ћемо и вечерас уживати – рекао је Дујин.
На репертоару су, поред Дујинових ауторских композиција, биле и одабрана филмска, шпанска и француска музика, различитих праваца и жанрова. Уз изузетне уметнике и професионалце, под светлошћу плавих звезда са сцене, вечерас је у Позоришту било места само за добре емоције.
Нерадни дани су среда, 15, и четвртак, 16. фебруар.
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА – 413258
ВОДОВОД – 422760
ТОПЛАНА – 422857
СРБИЈАГАС – 422169
ПАРКИНГ – неће се наплаћивати 15. и 16. фебруара;
ИЗНОШЕЊЕ ОТПАДА – FCC – по уобичајеном распореду.
„ЛИДЛ“ – радно време без измена, од 8 до 21 сата;
„UNIVEREXPORT“ – уобичајено радно време за све продајне објекте;
„IDEA“ – уобичајено радно време у свим продајним објектима;
„ПЕРСУ“ – сви маркети радиће по уобичајеном радном времену;
“СВЕТОФОР“ – од 8 до 21 (редовно радно време) оба дана празника;
„БИО-МЕСАРА“ – уобичајено радно време, од 8 до 20 сати;
„DM“ – 15. и 16. биће отворен од 9 до 17 сати.
„LILLY“ – у среду и у четвртак, радно време ће бити од 9 до 17 сати.
ПОШТА – оба дана дежураће само главна пошта, у Генерала Драпшина 26, од 8 до 14 сати;
DЕXPRESS – нерадни дан биће само среда, 15. фебруар. Све пошиљке, послате 14. фебруара, биће испоручене у четвртак, 16. фебруара;
БАНКЕ – не раде током празника;
СББ – неће радити 15. и 16.
МТС – у среду ће радно време бити од 8 до 16 сати, а у четвртак од 8 до 21 сата;
А1 – 15. фебруара неће радити, 16. је радно време од 8 до 16 сати
„АУТОПРЕВОЗ“ – ред вожње као недељом;
ЖЕЛЕЗНИЦА – недељни ред вожње;
Амбуланта опште праксе имаће, оба дана празника, организована дежурства у Другој здравственој станици, у Светосавској улици;
COVID амбуланта (у дворишту Друге здравствене станице, у Светосавској улици) биће доступна од 9 до 17 сати;
дежурни СТОМАТОЛОГ биће доступан у Првој здравственој станици, у Дому здравља, у Улици краља Петра првог 106;
Диспанзер за жене неће радити 15. и 16. фебруара;
Специјалистичке амбуланте у Општој болници неће радити током два дана празника.
„СТЕСА“ – апотеке на тргу и код пијаце радиће оба дана само у преподневној смени. Остале апотеке радиће уобичајено, до 20 сати, осим апотеке код Техничке школе, која увек има радно време до поноћи;
„ЦВЕЈИЋ“ – у Улици браће Татић дежурна је 24 сата;
„МИЛИ-3“ – апотека у Улици браће Татић неће радити 15. и 16. Апотека у Краља Петра Првог радиће, оба дана, од 9 до 17 сати;
„НЕОФАРМ“ – апотека у Милоша Великог – у среду и у четвртак од 7 до 14 сати; апотека у Светосавској улици – у среду од 7 до 15 и у четвртак од 7 до 18 сати.
Вртићи неће радити током два дана празника.
Основци и средњошколци су на мини распусту. Први радни дан им је 20. фебруар.
Донацију Фондације „Хумана срца” из Београда данас је добила шесточлана породица Ђошановић из Кикинде. У њихову кућу поклоне су донели Николета Ђујић из Фондације, градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан.
– Деца су пожелела да добију јакнице, рачунар и школски прибор, који нам је и највећи проблем. Ни супруга ни ја нисмо запослени, али се трудимо да наше четворо деце има све што им треба, све што ја нисам имао – каже отац породице, педесетогодишњи Саша Ђошановић.
Саша каже да прихвата све послове како би обезбедио породицу. Најчешће ради као молер, али се не либи ни најтежих физичких послова.
– Када касно увече дођем с посла и видим децу, сав умор прође – признаје Саша. – Девет година супруга Хелена и ја нисмо могли да имамо децу, били смо и подстанари. Сада смо успели да стекнемо и кућу, која још увек није завршена, али преуређујемо је сви заједно.
Фондација „Хумана срца“ реаговала је на Сашин апел за помоћ деци. Контактирали су локалну самоуправу, уз чију подршку је и остварена ова хуманитарна акција.
– Драго ми је што смо децу обрадовали поклонима уз велику помоћ Фондације „Хумана срца“ у којој препознају захтеве грађана и нас из локалне самоуправе. Деца су будућност и нашег града и државе Србије. Ова породица је пример како се треба борити. Увек ћемо бити ту да им помогнемо – рекао је Лукач.
Четрнаестогодишњи Милош, једанаестогодишњи Момчило, ђак првак Михајло и Милица, која има само пет година, највише су се обрадовали новим патикама, јакнама, ранчевима и лап-топу.
– Драго нам је што грађани Кикинде препознају нашу Фондацију као некога коме се могу обратити за помоћ. Обезбедили смо Ђошановићима и новчану помоћ, како би пребродили овај, за њих тежак период. Надам се да ће се у Кикинди наћи неко ко би желео да запосли Сашу и тако им помогне. Захваљујем се локалној самопуправи за подршку у нашим акцијама – рекла је Николина Ђујић, председница Управног одбора Фондације „Хумана срца“.
Ђошановићи су трећа породица у Кикинди којој су помогли у протеклих неколико месеци. Породици Малешевић обновили су кров, а Зарићима комплетно реновирали и опремили кућу.
У Србији се, у 14 сати и 16 минута, осетило подрхтавање тла. Измерена јачина је 4,9 степени по Рихтеру, а епицентар је био 21 километар од места Таргу Жију у југозападној Румунији. На вишим спратовима у Кикинди осетило се љуљање и подрхтавање.
Земљотрес су осетили и становници дела Бугарске.
Православни верници данас обележавају сећање на једног од Христових великомученика, Светог Трифуна, који је пострадао за хришћанску веру. Прославља се као „Дан љубави и вина”.
Свети мученик Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији, у врло сиромашној породици. Био је веома побожан од малена, као дете је чувао гуске.
Верује се да је од Бога добио дар чудотворства. Исцељивао је болесне и истеривао демоне из људи. За време римског цара Гордија, прославио се излечивши његову ћерку. Награду коју је добио, поделио је сиромашнима. После овог чина, многи су примили хришћанство.
У време цара Декија и прогона хришћана, Трифун није хтео да се одрекне своје вере и одрубили су му главу, 250. године. Сахрањен је у свом родном месту.
На овај празник обичај је да се у винограду ореже бар један чокот лозе и да се полије вином, како би грожђе добро родило. Свети Трифун је, такође чувар и заштитник свог биља.
Ако на Светог Трифуна пада киша, верује се да ће добро родити шљива и да ће бити родна година. Уколико је дан ведар, година ће бити сушна и неродна.
Једно од веровања је да се, са овим даном, буде природа и љубав, и да почиње пролеће.
За вернике католичке вероисповести 14. фебруар је дан сећања на епископа и мученика, Светог Валентина. Валентин је живео у трећем веку. Погубљен је, одсецањем главе, 269. године, у време римског цара Клаудија Другог.
Бискуп Валентин противио се наредби Клаудија да се мушкарци не жене док трају ратови, како би били бољи војници. Зато је организовао тајна венчања. Бачен је у тамницу и убијен 14. фебруара.
Цар Јулије Први је, у четвртом веку, над његовим гробом подигао базилику, и од тада је Валентин почео да се слави међу хришћанима.
Са Даном заљубљених Свети Валентин почео је да се повезује у 15. веку. На дан Светог Валентина обичај је да се шаљу љубавна писма, али да се не потпишу.
Православна црква такође обележава сећање на Светог Валентина, али 13. августа по новом календару. У православљу се овај светитељ не прославља као заштитник заљубљених.
