Povodom slave grada, Letnjeg Svetog Nikole, u četvrtak, 22. maja, Grad organizuje koncert pevača Baneta Mojićevića.
Na gradskom trgu koncert će početi u 20 sati.
Igor Crnogorac
Banka Poštanska štedionica saopštila je da danas, 20. maja, počinju isplate iz budžeta Srbije.
Redovna novčana naknada za nezaposlene za april biće isplaćena danas. Privremena novčana naknada nezaposlenima koji žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biće isplaćena u sredu, 21. maja.
Danas, 20. maja, biće isplaćene i naknada za porodični smeštaj i boračko-invalidska zaštita, kao i dečiji dodatak, roditeljski dodatak, naknada za negu i pomoć i socijalna pomoć, za Srbiju i Kosovo i Metohiju.
Isplate će biti izvršene preko Banke Poštanska štedionica, navedeno je u saopštenju.
Crveni krst Kikinda, u partnerstvu sa Udrugom udomitelja za djecu „Osmijeh“ iz Đurđevca, učestvuje u međunarodnom „Erazmus +“ projektu razmene mladih.
– U okviru ovog programa, 18 mladih volontera, uzrasta od 16 do 23 godine, boraviće u Zadru krajem juna, gde će deset dana učestvovati u edukativnim i interaktivnim radionicama. Tema radionica biće klimatske promene i njihov uticaj na zdravlje – rekla je sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.
Program se sprovodi radi podsticanja mladih da razmišljaju o održivom razvoju, zaštiti životne sredine i očuvanju zdravlja u novim ekološkim uslovima. Pored učenja, imaće priliku i da se druže, razmenjuju iskustva i povežu kroz kreativne aktivnosti.
Razmenu će pratiti dvoje odraslih realizatora, a projekat se realizuje pod okriljem programa koji podržava Evropska unija, sa ciljem jačanja mladih i podsticanja interkulturalne saradnje.
(Foto: Crveni krst Kikinda)
Na salašu kod Banatskog Velikog Sela juče je, u popodnevnim satima, izbio požar u kojem nije bilo povređenih ni životno ugroženih. Nastala je velika materijalna šteta – izgoreo je jedan od tri objekta sa pokućstvom, a sumnja se da je uzrok sijalica kod živine.
Požar su, brzom intervencijom, u kratkom roku, lokalizovali članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz ovog mesta, kojima su se u gašenju ubrzo pridružili pripadnici kikindske Vatrogasne jedinice. O događaju je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo, potvrđeno nam je iz kikindske Policijske uprave.
(Foto: FB – „Velikoselske novine“)
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je danas da će se od 21. do 23. maja širom Evrope sprovoditi pojačana kontrola dvotočkaša i da će u akciji učestvovati 34 zemlje članice ROADPOL-a.
Kako je MUP objavio na svom instagram nalogu (mupsrbije), policija će u tom periodu posebno kontrolisati da li biciklisti voze pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, da li noću koriste propisna svetla i da li se kreću propisanim površinama.
„Ako voliš da voziš bicikl vozi pametno. Bicikl jeste sloboda, ali pravila nisu tu da te sputavaju, već da te zaštite“, objavio je MUP Srbije.
Preporučeno je i da se pogledaju info kartice, odnosno kratki saveti koji mogu da znače mnogo na putu, a koji su objavljeni na instagramu MUP-a.
Među tim savetima je naglašeno da biciklisti treba da se zaštite tako što će nositi kacigu, fluorescentne prsluke ili da se oblače u žive boje koje su uočljive drugim korisnicima, a tamo gde postoji biciklistička staza da se vozi po njoj desnom stranom.
Potrebno je i da biciklisti koriste svetla na biciklu da bi bili viđeni, preciznije prilikom kretanja noću ili u uslovima smanjene vidljivosti obavezno je upaljeno belo svetlo na prednjoj i crveno na zadnjoj strani bicikla.
„Kada se vozite putem gde postoji biciklistička staza smete koristiti kolovoz u širini od najviše jednog metra od desne ivice, kada prelazite ulicu na pešačkom prelazu siđite sa bicikla i gurajte ga pored sebe, a i nikada se ne provlačite između vozila u saobraćaju. Prvo sigurnost, pa uživanje u vožnji“, poručio je MUP.
Istaknuto je i da se tokom vožnje ne koristi mobilni telefon i slušalice, jer biciklisti neće biti dovoljno skoncentrisani i primetiti opasnost.
„Na bicikl strejt – bez alkohola i narkotika. Vožnja biciklom je zabavna, ali bezbednost je na prvom mestu“, navedeno je na instagramu mupsrbije.
Iz MUP-a poručuju i da mlađi od 12 godina ne smeju upravljati biciklom na javnim putevima kao i da dete koje je napunilo devet godina može upravljati biciklom u pešačkoj zoni usporenog saobraćaja, u zoni gde je ograničenje 30 na sat, kao i u zoni škole i nekategorisanog puta.
Dodaje se i da vozač stariji od 18 godina može prevoziti dete do osam godina starosti na posebno ugrađenom sedištu.
(Izvor: „Politika“)
Danas obeležavamo Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja dan koji nas podseća na patnje onih koje nismo čuli, ali i na patnje onih koje moramo da čujemo, istakla je ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Tatjana Macura.
„Sećanje na žene koje su izgubile život u nasilju nije samo čin poštovanja prema njima, već i jasna poruka svima nama: nasilje nad ženama je problem koji mora da podigne na noge čitavo društvo. Naša država ima dobar sistem zaštite žrtva od nasilja, ali da bi sistem mogao da reaguje, nasilje mora biti prijavljeno. O njemu se mora govoriti hrabro i jasno svaki dan, a ne samo onda kada se globalno ili nacionalno bavimo temom nasilja“, kaže Macura.
Ona dodaje da je, pre svega kao vid motivacije žrtava i potencijalnih žrtava, važno podsetiti da je od 2016. godine, od kada je usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, broj smrtnih ishoda smanjen za 45 odsto, što jasno pokazuje da sistem funkcioniše onda kada se aktivira.
U proteklih 14 godina više od 430 žena izgubilo je život u porodičnom nasilju, dok je od početka ove godine ubijeno njih osam, što nas opominje da svi, kao društvo, institucije i pojedinci, moramo preuzeti odgovornost, preispitati propuste i aktivno raditi na stvaranju sigurnog okruženja za sve žene, rekla je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja.
Janković je istakla da je femicid ozbiljan društveni problem i ukazala na duboku vezu između rodno zasnovanog nasilja i patrijarhalnih modela prema kojima žena vlasništvo muškarca. i da je bez kontinuiranog rada na razgradnji rodnih stereotipa teško promeniti stanje na bolje.
U ovom danu sećanja, poverenica je izrazila i duboko saučešće porodicama žrtava, uz apel da se povećaju napori za izgradnju ravnopravnog društva, u kome će svaki vid nasilja nad ženama biti apsolutno društveno neprihvatljiv.
(Izvor: RTV)
Gerontološki centar, sa dva objekta – takozvanim Starim i Novim domom – ne izgleda kao institucija, već kao velika, šarolika porodica. Ovde se svako zna po imenu, svako ima svoju naviku i ritual, iako možda više nema svoju kuću. Ovo je priča o njima.
Izazovi velike porodice
Trenutno u Novom domu boravi 160 korisnika, a u Starom oko 100, različitih stepena podrške, a ima ih četiri. Najtraženiji je smeštaj za osobe kojima je neophodna potpuna nega.
– Imamo stalne liste čekanja. U ovom trenutku 14 osoba sa potpunom dokumentacijom očekuje prijem, ali taj broj varira. Uvek ima više zainteresovanih nego mesta – kaže v. d. direktor ustanove, Dragan Stjepanović. – Stacionari su uvek puni, jer se često dogodi da nam iz bolnica upućuju osobe koje nema ko da preuzme, a u tom smislu sarađujemo i sa Centrom za socijalni rad. Stacionar u Starom domu je najstariji objekat te vrste, datira iz 1900. godine i tu su potpuno zavisni korisnici, njih stotinu. Velika je potražnja za Novim domom jer ima 40 savremenih, dvokrevetnih garsonjera. U stacionaru Starog doma je 12 soba, a u paviljonima su trokrevetne sobe. Tu nam objekti nisu na zavidnom nivou, zato ove godine rekonstruišemo krov, zidove, podove i sanitarne čvorove sredstvima koje treba da dobijemo po konkursu resornog Pokrajinskog sekretarijata. I u Novom domu imamo stacionar, sa 60 korisnika. Za smeštaj ljudi kojima je potrebna potpuna nega je i najveće interesovanje – navodi Stjepanović.
Posvećeno osoblje broji medicinske tehničare, lekare, ali najveći teret nose negovateljice koje su i najbrojnije. Kako kaže direktor, uskoro će biti uvedeno i profesionalno stalno obezbeđenje u oba doma radi višeg nivoa sigurnosti.
– Posećivao sam i druge centre i naš bih izdvojio pre svega zbog profesionalnog osoblja koje se maksimalno trudi da bude na raspolaganju korisnicima. I ja ih obilazim, kad god stignem, pitam ih da li je sve u redu, da li su zadovoljni. Vidim da su oni stvarno prezadovoljni i kažu da ne pamte da ih je neki direktor ovoliko posećivao. I meni je drago da popričamo, da čujem da li postoji problem i šta još možemo da poboljšamo, jer oni su nam prioritet.
Saradnja i život van zidova
U oba doma podstiče se boravak na otvorenom, u dvorištu ili na terasama.
– Korisnici dosta vremena provode u okolini doma, gde imamo lepe letnjikovce, klupe, ukrasno drveće. U Starom domu je prelepo dvorište, uređenije je i korisnici se nude da pomognu oko njegovog održavanja, da se i sami angažuju. Mi smo ustanova otvorenog tipa, oni mogu da izađu i da odu u nabavku – navodi Stjepanović i dodaje da Centar aktivno sarađuje sa brojnim institucijama: sa Predškolskom ustanovom, Kulturnim centrom, Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite – „Našom kućom“, Udruženjem penzionera, kao i sa privatnim domom „Misericordia“. Organizuju se druženja, posete, različite aktivnosti. Odlična je, kaže, i saradnja sa porodicama štićenika.
Slušajući život – glasovi stanara
Stanu Periz (91) iz Novih Kozaraca srećemo u hodniku. Tiha, ali prisutna u svemu oko sebe, deli utisak sa osmehom.
– Ovo mi je deseta godina u domu. Bolje mi je nego što mi je bilo u životu. Imam troje dece, četvoro unučadi i četvoro praunučadi. Sada mi je mirno i lepo. Pratim šta se dešava, družim se. Meni je ovo kuća.
Jelena Marić (76) iz Kikinde je nova u domu, tu je od januara.
– Čekala sam osam meseci i, na moj veliku radost, tu sam. Najdraže mi je osoblje – ljubazni su, nasmejani, pažljivi. Sve mi odgovara, svojevoljno sam došla, dok sam još sposobna da se adaptiram. Imam dva sina, ne želim da im budem teret. Ovde su svi zlatni, mladi, nasmejani, nikad me u životu nije toliko mazio i pazio, niti mi ukazivao toliku pažnju, to je bilo pravo čudo za mene. Jedino ne valja što ima 90 odsto žena. Drugarice su mi Evica koja je bila učiteljica, Dana i Jovanka – priča Jelena.
U trpezariji zatičemo Dragu Stari (81). Sa baka Nadom, kako zove svoju drugaricu, deli sobu i ljubav prema cveću.
– Imamo mali ritual – kafu među cvećem. Drugovi su mi i Ferenc i Bogdan. Moja ćerka živi u Nemačkoj, kod kuće ne mogu sama. Ovde su i lekari i sestre, i danju i noću – kaže Draga. – Tu sam već tri i po godine. Ovde je toplo. Ljudi su važni.
Ferenc Vaš (87), nastavnik u penziji iz Ruskog Sela, sedi uz kompjuter. Vešt je sa tehnologijom, ima Fejsbuk, čita vesti, piše.
– Bio sam nastavnik matematike i fizike. Penzionisao sam se posle 44 godine rada u školi. Izgubio sam suprugu 2022. godine i došao ovde. Ćerka mi je bolesna. Bolje je nego da sam sam – priznaje Ferenc. – Imam miran kutak, mogu da čitam, gledam vesti, proučavam psihologiju, filozofiju. Najvažnije je što sam zbrinut ako mi nešto zatreba.
U Starom domu, u dvorištu dočekuje nas Olga Plavkić (79) u svojoj kreativnoj radionici. Sa posebnom pažnjom ređa komadiće papira u mozaik.
– Radim portrete, Teslin najviše. Bili smo u Zrenjaninu, u Molu, izlagala sam, osvajali smo nagrade. Radim s ljubavlju. Nemam roditelje bila sam u dečijem domu. Muž mi je preminuo, ćerka radi. Da sam kod kuće, bila bih sama. Imam drugaricu Obrenku – već šest godina smo cimerke. Ona je mnogo dobra, pomažemo jedna drugoj. Ja sam vedra osoba, ovde me poštuju.
Tišina, briga i život u punom krugu
Dok prolazimo kroz uredno dvorište, gde štićenici u hladu razgovaraju, zalivaju cveće i dele kafu, postaje jasno da je ovo mnogo više od ustanove socijalne zaštite. Ovde život ne prestaje – on se nastavlja, polako i dostojanstveno.
U Gerontološkom centru žive ljudi sa imenima i pričama. Njihov život nije stavljen na pauzu, već je samo promenio formu. Ovo je mesto u kojem dobijaju ono što često nije bilo zagarantovano ni u mladosti – sigurnost, pažnju, brigu i pripadnost.
U domu nije kraj. U domu je novo poglavlje. Ovde život teče u laganom ritmu.
S. Vulović Ostojić
Udruženje za razvoj profesionalnih veština „PROVENS“ iz Novog Sada i Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača će u subotu, 24. maja, s početkom u 10 sati, održati Međunarodnu konferenciju u Visokoj školi u Kikindi. Akreditovani skup na temu „Konstruktivistički pristup u razvoju kulturnih vrednosti i aktivnosti dece predškolskog uzrasta“ organizuje se za zaposlene u predškolskom obrazovanju i vaspitanju i u kulturnim institucijama.
Konferencija će okupiti bibliotekare, kustose muzeja i galerija, vaspitače, profesore i studente vaspitačkih škola, kao i predstavnike udruženja građana i stručnih udruženja, aktivnih u oblasti kulture.
U Galeriji Nova Narodnog muzeja otvorena je izložba „24 sata u Kikindi osamdesetih godina XX veka“. Postavka obrađuje period od 1980. do 1989. godine kroz 24 fiktivna događaja u toku jednog dana, raspoređenih po satnici na digitalnim satovima. Likovi su izmišljeni, ali svaka priča oslanja se na stvarne događaje, predmete, zgrade, društvene prilike i uspomene. Postavku je osmislio i realizovao kustoski tim Narodnog muzeja.
– Izložba počinje u 00:45, rođenjem jedne Monike, čime počinje i priča o novoj bolnici – navodi direktorka Narodnog muzeja Lidija Milašinović. – Po tom principu funkcioniše cela izložba – u tri sata te noći jedna porodica je, u svom „opelu kockici“ krenula na more i mi se, na taj način, bavimo Livnicom i fabrikom IDA, fabričkim odmaralištima. Slede i neke ne tako lepe teme kao što su nestašice i šverc, imamo jedan deo koji se bavi ekonomijom, ali i sećanje na polufinale Kupa Maršala Tita, kada je Kikinda izgubila od „Dinama“ u Zagrebu. „Događaji“ se završavaju posle 11 sati uveče u diskoteci „Akvarel“ iz koje imamo i snimak. Mislim da je ovo dobar način da se proputuje kroz Kikindu osamdesetih za 24 sata. Sigurna sam da će građani pažljivo čitati ovu izložbu, zato što osamdesete imaju i dobre i loše strane i zato što su devedesete „zamaskirale“ njihovu pravu sliku. Za mnoge od nas one nisu bile tako davno, jako ih se dobro sećamo, ali, dok smo se bavili ovom temom, ispostavilo se da naša sećanja ne odgovaraju sasvim stvarnoj situaciji. Mi ne možemo i ne želimo da menjamo sećanja, i ne treba, ali smatramo da ona zaslužuju realan okvir, neki širi kontekst. Čini mi se da se dugo vrtimo u nekom začaranom krugu i da zato ova izložba može da bude neobična i provokativna.
Srž postavke čine priče, fotografije, dokumenta, predmeti iz zbirki muzeja i privatnih arhiva. Posetioci mogu videti originalne predmete, radio-aparate, komade nameštaja iz tipičnih dnevnih soba i kuhinja, kasetofone.
Prikazan je i arhivski materijal o podizanju nove bolnice čija je izgradnja sa i opremanjem, umesto planiranih 40 miliona, koštala 207 miliona dinara, a čak 70 odsto novca obezbeđeno je iz mesnog samodoprinosa. Tu je i priča o puštanju u rad otvorenih bazena kod Hale „Jezero“ na kojima je bilo i po 2.400 kupača dnevno, zabavnih sadržaja i noćnog kupanja. Zaposleni su tada dobijali besplatne legitimacije za ulazak.
Posebna pažnja posvećena je industriji – Fabrika IDA Livnice željeza i tempera „Kikinda“ otvorena je 1980. godine i zaposlila hiljadu radnika. Najveće interesovanje kupaca bilo je za „kadet de“ od 1.200 kubika sa dvoje vrata. Dve godine kasnije IDA je tržištu ponudila 4.650 „Opelovih“ vozila.
Bila je to uspešna decenija i za Industrijsko poljoprivredno preduzeće (IPP) „Banat“, Složenu organizaciju udruženog rada koja je svoje Organizacije udruženog rada (OUR-e) imala u gradu i u svakom selu u opštini, što je i ilustrovano televizijskom emisijom.
Izložba govori i o popularnim imenima toga doba – Maja, Milica, Aleksandar, Zoran, i o tome da je, u toj deceniji, u Kikindi, broj rođenih bio dva puta veći od broja umrlih.
U arhitektonskom smislu, osamdesete su donele prepoznatljiv izgled trga, u želji da se grad „uljudi“, i izgradnju hotela „Narvik“ čiji su arhitektura i enterijer „gostima dočaravati banatski ambijent i ukazivati na to da je Kikinda grad pšenice, keramike i metala“.
Godine 1982. otvorena je Robna kuća „Butik“ sa pet odeljenja, pored već postojeće Robne kuće „Beograd“ koja je postojala od 1970. godine. Šinobus na relaciji Kikinda-Žombolj saobraćao je dva puta dnevno. Najavljen je i šesti simpozijum „Tera“, a tu je i izveštaj sa „Dana ludaje“ – najteži plod imao je 99 kilograma.
Mladi su večeri provodili u diskotekama: „Delfin“, „Maja“, „Akvarel“, „Kameleon“, diskoteci u Domu omladine, „Paunu“ i „Lunu“. Najpopularniji kafići bili su „Desetka“, „Tref“ i „Roki“, ispred kojih su, tokom leta, bile ogromne gužve.
U Domu omladine, otvorenom 1985. godine, u sali u kojoj je bila diskoteka za oko 500 posetilaca, povodom praznika – Dana mladosti i Dana republike, organizovane su Gitarijade pod nazivom „Ki rok liga“. Bilo je to zlatno doba kikindskog rokenrola.
A tu su i sportske priče na plakatima – marta 1980. godine Nogometni klub „Istra“ iz Pule i OFK „Kikinda“, sastali su se na utakmici Druge savezne lige na „Gradskom stadionu u Narodnom vrtu“. Ulazak za ložu koštao je 50 dinara.
Mnoštvo eksponata iz ove decenije, i konkretnih priča sa već zaboravljenim podacima zadržaće svakog posetioca dugo u Galeriji Nova jer će, oni koji je pamte, ali i oni koji ih nisu proživeli, moći da se prisete ili saznaju mnogo toga. Ovi prvi će se sećati sa nostalgijom i setom, drugima će biti zanimljivo i, verujemo, pomalo čudno. A sve će ih u rikverc povesti na ulazu parkirana savršena „kadet kockica“ bele boje sa crvenim sedištima.
Postavka će biti otvorena do 11. avgusta.
S. V. O.
Tople dane u aprilu i početkom maja, zamenilo je zahlađenje sa padavinama, što je donelo i pojačan obim posla za ekipe Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja u Kikindi. Kako za naš portal kaže dr Vasilije Prunić, specijalista urgentne medicine, hronični pacijenti najčešće osete posledice ovih naglih promena.
– U poslednje dve nedelje, otkako su učestale nagle promene vremena, imamo povećan broj intervencija. Stanje ipak nije alarmantno, ali se oseća porast aktivnosti. Na sreću, nismo imali ozbiljnih stanja – objašnjava dr Prunić i navodi da je, u protekla 24 sata Hitna služba imala oko 15 kućnih poseta i desetak pregleda u ambulanti. Među pacijentima su bili uglavnom hronični bolesnici – osobe sa povišenim krvnim pritiskom, astmatičari i oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća.
– Ljudi nam se često prvo jave telefonom, opišu tegobe, i mi uspemo da im pomognemo savetom. U mnogim slučajevima to bude dovoljno. Savetujemo im kako da koriguju terapiju, a ukoliko ne dođe do poboljšanja, dođu kod nas ili mi izađemo na teren i pružimo potrebnu pomoć. Ako je stanje ozbiljnije, stabilizujemo ih i upućujemo u bolnicu na dalje lečenje.
On ističe da se novi talas zdravstvenih problema može očekivati ukoliko ponovo uslede velike temperaturne oscilacije, posebno nagli prelazak na letnje temperature.
– Savetujem hroničnim bolesnicima da redovno uzimaju terapiju, izbegavaju izlazak iz kuće u ranim jutarnjim satima ako je hladno i da se obavezno jave ukoliko osete tegobe. Mogu doći do nas ili ćemo mi doći kod njih i pružiti im potrebnu pomoć – poručuje dr Prunić.
S. V. O.