Поводом славе града, Летњег Светог Николе, у четвртак, 22. маја, Град организује концерт певача Банета Мојићевића.
На градском тргу концерт ће почети у 20 сати.
Igor Crnogorac
Банка Поштанска штедионица саопштила је да данас, 20. маја, почињу исплате из буџета Србије.
Редовна новчана накнада за незапослене за април биће исплаћена данас. Привремена новчана накнада незапосленима који живе на и изван територије АП Косово и Метохија биће исплаћена у среду, 21. маја.
Данас, 20. маја, биће исплаћене и накнада за породични смештај и борачко-инвалидска заштита, као и дечији додатак, родитељски додатак, накнада за негу и помоћ и социјална помоћ, за Србију и Косово и Метохију.
Исплате ће бити извршене преко Банке Поштанска штедионица, наведено је у саопштењу.
Црвени крст Кикинда, у партнерству са Удругом удомитеља за дјецу „Осмијех“ из Ђурђевца, учествује у међународном „Еразмус +“ пројекту размене младих.
– У оквиру овог програма, 18 младих волонтера, узраста од 16 до 23 године, боравиће у Задру крајем јуна, где ће десет дана учествовати у едукативним и интерактивним радионицама. Тема радионица биће климатске промене и њихов утицај на здравље – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
Програм се спроводи ради подстицања младих да размишљају о одрживом развоју, заштити животне средине и очувању здравља у новим еколошким условима. Поред учења, имаће прилику и да се друже, размењују искуства и повежу кроз креативне активности.
Размену ће пратити двоје одраслих реализатора, а пројекат се реализује под окриљем програма који подржава Европска унија, са циљем јачања младих и подстицања интеркултуралне сарадње.
(Фото: Црвени крст Кикинда)
На салашу код Банатског Великог Села јуче je, у поподневним сатима, избио пожар у којем није било повређених ни животно угрожених. Настала је велика материјална штета – изгорео је један од три објекта са покућством, а сумња се да је узрок сијалица код живине.
Пожар су, брзом интервенцијом, у кратком року, локализовали чланови Добровољног ватрогасног друштва из овог места, којима су се у гашењу убрзо придружили припадници кикиндске Ватрогасне јединице. О догађају је обавештено Основно јавно тужилаштво, потврђено нам је из кикиндске Полицијске управе.
(Фото: ФБ – „Великоселске новине“)
Министарство унутрашњих послова (МУП) Србије саопштило је данас да ће се од 21. до 23. маја широм Европе спроводити појачана контрола двоточкаша и да ће у акцији учествовати 34 земље чланице ROADPOL-а.
Како је МУП објавио на свом инстаграм налогу (mupsrbije), полиција ће у том периоду посебно контролисати да ли бициклисти возе под дејством алкохола или психоактивних супстанци, да ли ноћу користе прописна светла и да ли се крећу прописаним површинама.
„Ако волиш да возиш бицикл вози паметно. Бицикл јесте слобода, али правила нису ту да те спутавају, већ да те заштите“, објавио је МУП Србије.
Препоручено је и да се погледају инфо картице, односно кратки савети који могу да значе много на путу, а који су објављени на инстаграму МУП-а.
Међу тим саветима је наглашено да бициклисти треба да се заштите тако што ће носити кацигу, флуоресцентне прслуке или да се облаче у живе боје које су уочљиве другим корисницима, а тамо где постоји бициклистичка стаза да се вози по њој десном страном.
Потребно је и да бициклисти користе светла на бициклу да би били виђени, прецизније приликом кретања ноћу или у условима смањене видљивости обавезно је упаљено бело светло на предњој и црвено на задњој страни бицикла.
„Када се возите путем где постоји бициклистичка стаза смете користити коловоз у ширини од највише једног метра од десне ивице, када прелазите улицу на пешачком прелазу сиђите са бицикла и гурајте га поред себе, а и никада се не провлачите између возила у саобраћају. Прво сигурност, па уживање у вожњи“, поручио је МУП.
Истакнуто је и да се током вожње не користи мобилни телефон и слушалице, јер бициклисти неће бити довољно сконцентрисани и приметити опасност.
„На бицикл стрејт – без алкохола и наркотика. Вожња бициклом је забавна, али безбедност је на првом месту“, наведено је на инстаграму mupsrbije.
Из МУП-а поручују и да млађи од 12 година не смеју управљати бициклом на јавним путевима као и да дете које је напунило девет година може управљати бициклом у пешачкој зони успореног саобраћаја, у зони где је ограничење 30 на сат, као и у зони школе и некатегорисаног пута.
Додаје се и да возач старији од 18 година може превозити дете до осам година старости на посебно уграђеном седишту.
(Извор: „Политика“)
Данас обележавамо Национални дан сећања на жене жртве насиља дан који нас подсећа на патње оних које нисмо чули, али и на патње оних које морамо да чујемо, истакла је министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура.
„Сећање на жене које су изгубиле живот у насиљу није само чин поштовања према њима, већ и јасна порука свима нама: насиље над женама је проблем који мора да подигне на ноге читаво друштво. Наша држава има добар систем заштите жртва од насиља, али да би систем могао да реагује, насиље мора бити пријављено. О њему се мора говорити храбро и јасно сваки дан, а не само онда када се глобално или национално бавимо темом насиља“, каже Мацура.
Она додаје да је, пре свега као вид мотивације жртава и потенцијалних жртава, важно подсетити да је од 2016. године, од када је усвојен Закон о спречавању насиља у породици, број смртних исхода смањен за 45 одсто, што јасно показује да систем функционише онда када се активира.
У протеклих 14 година више од 430 жена изгубило је живот у породичном насиљу, док је од почетка ове године убијено њих осам, што нас опомиње да сви, као друштво, институције и појединци, морамо преузети одговорност, преиспитати пропусте и активно радити на стварању сигурног окружења за све жене, рекла је данас повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поводом обележавања Националног дана сећања на жене жртве насиља.
Јанковић је истакла да је фемицид озбиљан друштвени проблем и указала на дубоку везу између родно заснованог насиља и патријархалних модела према којима жена власништво мушкарца. и да је без континуираног рада на разградњи родних стереотипа тешко променити стање на боље.
У овом дану сећања, повереница је изразила и дубоко саучешће породицама жртава, уз апел да се повећају напори за изградњу равноправног друштва, у коме ће сваки вид насиља над женама бити апсолутно друштвено неприхватљив.
(Извор: РТВ)
Геронтолошки центар, са два објекта – такозваним Старим и Новим домом – не изгледа као институција, већ као велика, шаролика породица. Овде се свако зна по имену, свако има своју навику и ритуал, иако можда више нема своју кућу. Ово је прича о њима.
Изазови велике породице
Тренутно у Новом дому борави 160 корисника, а у Старом око 100, различитих степена подршке, а има их четири. Најтраженији је смештај за особе којима је неопходна потпуна нега.
– Имамо сталне листе чекања. У овом тренутку 14 особа са потпуном документацијом очекује пријем, али тај број варира. Увек има више заинтересованих него места – каже в. д. директор установе, Драган Стјепановић. – Стационари су увек пуни, јер се често догоди да нам из болница упућују особе које нема ко да преузме, а у том смислу сарађујемо и са Центром за социјални рад. Стационар у Старом дому је најстарији објекат те врсте, датира из 1900. године и ту су потпуно зависни корисници, њих стотину. Велика је потражња за Новим домом јер има 40 савремених, двокреветних гарсоњера. У стационару Старог дома је 12 соба, а у павиљонима су трокреветне собе. Ту нам објекти нису на завидном нивоу, зато ове године реконструишемо кров, зидове, подове и санитарне чворове средствима које треба да добијемо по конкурсу ресорног Покрајинског секретаријата. И у Новом дому имамо стационар, са 60 корисника. За смештај људи којима је потребна потпуна нега је и највеће интересовање – наводи Стјепановић.
Посвећено особље броји медицинске техничаре, лекаре, али највећи терет носе неговатељице које су и најбројније. Како каже директор, ускоро ће бити уведено и професионално стално обезбеђење у оба дома ради вишег нивоа сигурности.
– Посећивао сам и друге центре и наш бих издвојио пре свега због професионалног особља које се максимално труди да буде на располагању корисницима. И ја их обилазим, кад год стигнем, питам их да ли је све у реду, да ли су задовољни. Видим да су они стварно презадовољни и кажу да не памте да их је неки директор оволико посећивао. И мени је драго да попричамо, да чујем да ли постоји проблем и шта још можемо да побољшамо, јер они су нам приоритет.
Сарадња и живот ван зидова
У оба дома подстиче се боравак на отвореном, у дворишту или на терасама.
– Корисници доста времена проводе у околини дома, где имамо лепе летњиковце, клупе, украсно дрвеће. У Старом дому је прелепо двориште, уређеније је и корисници се нуде да помогну око његовог одржавања, да се и сами ангажују. Ми смо установа отвореног типа, они могу да изађу и да оду у набавку – наводи Стјепановић и додаје да Центар активно сарађује са бројним институцијама: са Предшколском установом, Културним центром, Центром за пружање услуга социјалне заштите – „Нашом кућом“, Удружењем пензионера, као и са приватним домом „Misericordia“. Организују се дружења, посете, различите активности. Одлична је, каже, и сарадња са породицама штићеника.
Слушајући живот – гласови станара
Стану Периз (91) из Нових Козараца срећемо у ходнику. Тиха, али присутна у свему око себе, дели утисак са осмехом.
– Ово ми је десета година у дому. Боље ми је него што ми је било у животу. Имам троје деце, четворо унучади и четворо праунучади. Сада ми је мирно и лепо. Пратим шта се дешава, дружим се. Мени је ово кућа.
Јелена Марић (76) из Кикинде је нова у дому, ту је од јануара.
– Чекала сам осам месеци и, на мој велику радост, ту сам. Најдраже ми је особље – љубазни су, насмејани, пажљиви. Све ми одговара, својевољно сам дошла, док сам још способна да се адаптирам. Имам два сина, не желим да им будем терет. Овде су сви златни, млади, насмејани, никад ме у животу није толико мазио и пазио, нити ми указивао толику пажњу, то је било право чудо за мене. Једино не ваља што има 90 одсто жена. Другарице су ми Евица која је била учитељица, Дана и Јованка – прича Јелена.
У трпезарији затичемо Драгу Стари (81). Са бака Надом, како зове своју другарицу, дели собу и љубав према цвећу.
– Имамо мали ритуал – кафу међу цвећем. Другови су ми и Ференц и Богдан. Моја ћерка живи у Немачкој, код куће не могу сама. Овде су и лекари и сестре, и дању и ноћу – каже Драга. – Ту сам већ три и по године. Овде је топло. Људи су важни.
Ференц Ваш (87), наставник у пензији из Руског Села, седи уз компјутер. Вешт је са технологијом, има Фејсбук, чита вести, пише.
– Био сам наставник математике и физике. Пензионисао сам се после 44 године рада у школи. Изгубио сам супругу 2022. године и дошао овде. Ћерка ми је болесна. Боље је него да сам сам – признаје Ференц. – Имам миран кутак, могу да читам, гледам вести, проучавам психологију, филозофију. Најважније је што сам збринут ако ми нешто затреба.
У Старом дому, у дворишту дочекује нас Олга Плавкић (79) у својој креативној радионици. Са посебном пажњом ређа комадиће папира у мозаик.
– Радим портрете, Теслин највише. Били смо у Зрењанину, у Молу, излагала сам, освајали смо награде. Радим с љубављу. Немам родитеље била сам у дечијем дому. Муж ми је преминуо, ћерка ради. Да сам код куће, била бих сама. Имам другарицу Обренку – већ шест година смо цимерке. Она је много добра, помажемо једна другој. Ја сам ведра особа, овде ме поштују.
Тишина, брига и живот у пуном кругу
Док пролазимо кроз уредно двориште, где штићеници у хладу разговарају, заливају цвеће и деле кафу, постаје јасно да је ово много више од установе социјалне заштите. Овде живот не престаје – он се наставља, полако и достојанствено.
У Геронтолошком центру живе људи са именима и причама. Њихов живот није стављен на паузу, већ је само променио форму. Ово је место у којем добијају оно што често није било загарантовано ни у младости – сигурност, пажњу, бригу и припадност.
У дому није крај. У дому је ново поглавље. Овде живот тече у лаганом ритму.
С. Вуловић Остојић
Удружење за развој професионалних вештина „ПРОВЕНС“ из Новог Сада и Висока школа струковних студија за образовање васпитача ће у суботу, 24. маја, с почетком у 10 сати, одржати Међународну конференцију у Високој школи у Кикинди. Акредитовани скуп на тему „Конструктивистички приступ у развоју културних вредности и активности деце предшколског узраста“ организује се за запослене у предшколском образовању и васпитању и у културним институцијама.
Конференција ће окупити библиотекаре, кустосе музеја и галерија, васпитаче, професоре и студенте васпитачких школа, као и представнике удружења грађана и стручних удружења, активних у области културе.
У Галерији Нова Народног музеја отворена је изложба „24 сата у Кикинди осамдесетих година XX века“. Поставка обрађује период од 1980. до 1989. године кроз 24 фиктивна догађаја у току једног дана, распоређених по сатници на дигиталним сатовима. Ликови су измишљени, али свака прича ослања се на стварне догађаје, предмете, зграде, друштвене прилике и успомене. Поставку је осмислио и реализовао кустоски тим Народног музеја.
– Изложба почиње у 00:45, рођењем једне Монике, чиме почиње и прича о новој болници – наводи директорка Народног музеја Лидија Милашиновић. – По том принципу функционише цела изложба – у три сата те ноћи једна породица је, у свом „опелу коцкици“ кренула на море и ми се, на тај начин, бавимо Ливницом и фабриком ИДА, фабричким одмаралиштима. Следе и неке не тако лепе теме као што су несташице и шверц, имамо један део који се бави економијом, али и сећање на полуфинале Купа Маршала Тита, када је Кикинда изгубила од „Динама“ у Загребу. „Догађаји“ се завршавају после 11 сати увече у дискотеци „Акварел“ из које имамо и снимак. Мислим да је ово добар начин да се пропутује кроз Кикинду осамдесетих за 24 сата. Сигурна сам да ће грађани пажљиво читати ову изложбу, зато што осамдесете имају и добре и лоше стране и зато што су деведесете „замаскирале“ њихову праву слику. За многе од нас оне нису биле тако давно, јако их се добро сећамо, али, док смо се бавили овом темом, испоставило се да наша сећања не одговарају сасвим стварној ситуацији. Ми не можемо и не желимо да мењамо сећања, и не треба, али сматрамо да она заслужују реалан оквир, неки шири контекст. Чини ми се да се дуго вртимо у неком зачараном кругу и да зато ова изложба може да буде необична и провокативна.
Срж поставке чине приче, фотографије, документа, предмети из збирки музеја и приватних архива. Посетиоци могу видети оригиналне предмете, радио-апарате, комаде намештаја из типичних дневних соба и кухиња, касетофоне.
Приказан је и архивски материјал о подизању нове болнице чија је изградња са и опремањем, уместо планираних 40 милиона, коштала 207 милиона динара, а чак 70 одсто новца обезбеђено је из месног самодоприноса. Ту је и прича о пуштању у рад отворених базена код Хале „Језеро“ на којима је било и по 2.400 купача дневно, забавних садржаја и ноћног купања. Запослени су тада добијали бесплатне легитимације за улазак.
Посебна пажња посвећена је индустрији – Фабрика ИДА Ливнице жељеза и темпера „Кикинда“ отворена је 1980. године и запослила хиљаду радника. Највеће интересовање купаца било је за „кадет де“ од 1.200 кубика са двоје врата. Две године касније ИДА је тржишту понудила 4.650 „Опелових“ возила.
Била је то успешна деценија и за Индустријско пољопривредно предузеће (ИПП) „Банат“, Сложену организацију удруженог рада која је своје Организације удруженог рада (ОУР-е) имала у граду и у сваком селу у општини, што је и илустровано телевизијском емисијом.
Изложба говори и о популарним именима тога доба – Маја, Милица, Александар, Зоран, и о томе да је, у тој деценији, у Кикинди, број рођених био два пута већи од броја умрлих.
У архитектонском смислу, осамдесете су донеле препознатљив изглед трга, у жељи да се град „уљуди“, и изградњу хотела „Нарвик“ чији су архитектура и ентеријер „гостима дочаравати банатски амбијент и указивати на то да је Кикинда град пшенице, керамике и метала“.
Године 1982. отворена је Робна кућа „Бутик“ са пет одељења, поред већ постојеће Робне куће „Београд“ која је постојала од 1970. године. Шинобус на релацији Кикинда-Жомбољ саобраћао је два пута дневно. Најављен је и шести симпозијум „Тера“, а ту је и извештај са „Дана лудаје“ – најтежи плод имао је 99 килограма.
Млади су вечери проводили у дискотекама: „Делфин“, „Маја“, „Акварел“, „Камелеон“, дискотеци у Дому омладине, „Пауну“ и „Луну“. Најпопуларнији кафићи били су „Десетка“, „Треф“ и „Роки“, испред којих су, током лета, биле огромне гужве.
У Дому омладине, отвореном 1985. године, у сали у којој је била дискотека за око 500 посетилаца, поводом празника – Дана младости и Дана републике, организоване су Гитаријаде под називом „Ки рок лига“. Било је то златно доба кикиндског рокенрола.
А ту су и спортске приче на плакатима – марта 1980. године Ногометни клуб „Истра“ из Пуле и ОФК „Кикинда“, састали су се на утакмици Друге савезне лиге на „Градском стадиону у Народном врту“. Улазак за ложу коштао је 50 динара.
Мноштво експоната из ове деценије, и конкретних прича са већ заборављеним подацима задржаће сваког посетиоца дуго у Галерији Нова јер ће, они који је памте, али и они који их нису проживели, моћи да се присете или сазнају много тога. Ови први ће се сећати са носталгијом и сетом, другима ће бити занимљиво и, верујемо, помало чудно. А све ће их у рикверц повести на улазу паркирана савршена „кадет коцкица“ беле боје са црвеним седиштима.
Поставка ће бити отворена до 11. августа.
С. В. О.
Топле дане у априлу и почетком маја, заменило је захлађење са падавинама, што је донело и појачан обим посла за екипе Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља у Кикинди. Како за наш портал каже др Василије Прунић, специјалиста ургентне медицине, хронични пацијенти најчешће осете последице ових наглих промена.
– У последње две недеље, откако су учестале нагле промене времена, имамо повећан број интервенција. Стање ипак није алармантно, али се осећа пораст активности. На срећу, нисмо имали озбиљних стања – објашњава др Прунић и наводи да је, у протекла 24 сата Хитна служба имала око 15 кућних посета и десетак прегледа у амбуланти. Међу пацијентима су били углавном хронични болесници – особе са повишеним крвним притиском, астматичари и оболели од хроничне опструктивне болести плућа.
– Људи нам се често прво јаве телефоном, опишу тегобе, и ми успемо да им помогнемо саветом. У многим случајевима то буде довољно. Саветујемо им како да коригују терапију, а уколико не дође до побољшања, дођу код нас или ми изађемо на терен и пружимо потребну помоћ. Ако је стање озбиљније, стабилизујемо их и упућујемо у болницу на даље лечење.
Он истиче да се нови талас здравствених проблема може очекивати уколико поново уследе велике температурне осцилације, посебно нагли прелазак на летње температуре.
– Саветујем хроничним болесницима да редовно узимају терапију, избегавају излазак из куће у раним јутарњим сатима ако је хладно и да се обавезно јаве уколико осете тегобе. Могу доћи до нас или ћемо ми доћи код њих и пружити им потребну помоћ – поручује др Прунић.
С. В. О.