најчитанији портал Севернобанатског округа
На захтев публике, у Народном позоришту поново ће гостовати дуо-драма “Зашто и како убити мужа”.
Представа је рађена по мотивима књиге Антонија Амурија на тему брачних односа и одликује је жива интеракција с публиком.
Играју Наташа Аксентијевић и Пеђа Дамњановић. Друго гостовање овог комада заказано је за суботу, 18. март, за 20 сати.
Песмама о љубави вечерас је започета традиционална Недеља жена коју организује Културни центар. Концерт под називом „Најлепше љубавне песме“ у Народном позоришту одржала је Александра Падров, солисткиња Радио телевизије Војводине.
– Лајтмотив концерта је „Почнимо љубав испочетка“ јер сматрам да је љубав, као и музика, покретач свега. Била ми је жеља да поново дођем у Кикинду. Поводом празника, Дана жена, дамама поручујем да буду лепе, безбрижне и да се не секирају, да буду распеване и здраве – рекла је гошћа.
Са Александром Падров, иначе професорком соло певања, наступили су музичари Великог оркестра Радио телевизије Србије, Зоран Ковачевић, Душан Радоичић и Петар Митровић.
Пажљиво одабране песме чиниле су својеврсну музичку ретроспективу најлепших љубавних нота написаних на нашим просторима. На репертоару су биле мелодије за све генерације, од шлагера до балада новије продукције.
У наставку програма поводом Дана жена, у Културном центру ће у уторак бити отворена изложба слика под називом „Играрије“, Миње Чворић. У четвртак ће своју књигу „У загрљају принца таме“ представити Симонида Милојковић. Представа „Рођене“ Аматерског друштва „Бранислав Нушић“ из Шида на програму је у петак, 10. марта. Сви догађаји почињу у 19 сати и улазак је бесплатан.
Последњи овогодишњи програм, промоција књиге „На путу ка стотој“ Добриле Ивановски Чабрић, биће одржана у Удружењу пензионера у суботу, 11. марта, од 18 сати.
Културни центар Кикинда ће, уз подршку Града, организовати нову аудицију за учешће на највећем музичком такмичењу за децу и младе, „Ритам Европе“.
Захваљујући новом уговору који су, крајем прошле године, представници Града потписали са организаторима такмичења, млади од 14 до 21. године из Кикинде и ове године добиће прилику да усаврше своје музичке таленте и представе их публици у финалу на Првој српској телевизији.
Аудиција за овогодишње представнике биће одржана у Културном центру 18. марта, од 11 сати. Пријављивање је на Инстаграму: @rhythm_of_europe или на Whatsapp-у: +381606555013, Лазару Веселиновићу.
Овај телевизијски формат за младе емитује се у четири земље у региону. Учесници певају на страним језицима, представљајући 22 земље Европе, Аустралију и Израел.
Кикинда ће ове године своје такмичаре имати трећи пут. Прошле године Град су представиле Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Мима Менда, освојивши максималан број гласова стручног жирија. Први представници, годину дана раније, били су Андреј Салкаи, Милана Рајков, Ена Шошић и Миња Крстић – они су заузели високо шесто место.
Предлог нацрта Закона о забрани пушења у затвореном простору ускоро ће се наћи пред надлежнима. Њиме је предвиђена потпуна забрана пушења у свим затвореним просторима, а пре свега то се односи на ресторане и кафиће.
Министарка здравља, проф. др Даница Грујичић, апеловала је да се Закону пружи безрезервна подршка. Предложила је да се у угоститељским објектима поставе детектори за дим чијим активирањем ће се наплаћивати казна од милион динара.
Наша земља, иначе, од 2010. године има Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Овим законом забрањено је пушење у затвореном радном и јавном простору и у јавном превозу, али су угоститељски објекти тада изузети.
И данас, 12 година после, најава могућег новог ограничавања пушења, изазива буру у јавном простору и, очекивано, потпуно опречна мишљења.
Ми смо проверили шта о могућој забрани пушења и у кафићима и ресторанима мисле Кикинђани.
Банатски културни центар из Новог Милошева изложиће своја издања на Сајму књига у Новом Саду који се одржава од 7. до 13. марта. Посетиоцима ће бити понуђено око 50 наслова објављених између два сајма.
Из БКЦ најављују да ће свој штанд имати у хали „Мастер“, као и да ће неколико нових наслова представити 7. и 12. марта на централној бини и на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Између два сајма издања су објављена у едицијама: Изабрана зенитистичка дела, Роман, Поезија, Проза, Есеји, Критике, Огледи, Историја/Колонистичка насеља, Прва књига, Преводи, Књижевност за децу…
Из продукције посебно издвајају капитални пројекат у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански” и уз подршку Покрајинске владе. У питању су „Изабрана зенитистичка дела” у осам томова.
На сајму ће бити представљена и дела награђена на конкурсима Центра: „Вунена времена“ Гојка Ђоге, „Фосфоресценције” Александра Арсенијевића, „Безбојни пламен“ Миливоја Попова, „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“ Дуње Бркин Трифуновић и „Шљакерај“ Светлане Савић.
Два „Новозенитистичка триптиха” оснивача БКЦ, Радована Влаховића, такође ће се наћи на штанду овог издавача: три романа – „Ноћни разговори са сестром”, „Дневник виртуелног заводника“ и „Господин Сневало“, и три књиге поезије – „Шта тражи Бекет у мом кревету?“, „Соба што ноћу светли“ и „Ја ћу се вратити“.
Вредна признања понела су два нова наслова. Награда Друштва књижевника Војводине за Књигу године припала је роману Радована Влаховића „Ноћни разговори са сестром”, док је „Печатом вароши сремскокарловачке” награђен Перица Марков за књигу песама „Огњиште”.
Банатски културни центар добио је прошле године престижно Покрајинско признање „Ференц Фехер” за изузетан допринос развоју културе. Оснивач, Радован Влаховић, награђен је Златном медаљом Председника републике за допринос књижевности.
Издавачка делатност Центра садржи више од 600 наслова у области књижевности, уметности, науке и публицистике, аутора из више од 20 држава, написаних на 15 језика.
Први вечерњи програм у Театру „Гусани у магли“ одржан је синоћ, у кућној атмосфери новог позоришта, јединственој у граду. Хуманитарнo вече приредио је оснивач „Гусана“, Стефан Остојић. Публици је, други пут у Кикинди, представио свој политички некоректан музички стенд-ап под називом „О лепим стварима“, са којим је већ наступао у Србији и Хрватској.
У потпуно необичној атмосфери и несвакидашњем наступу, Остојић је публику разгалио својим песмама: „Драги (будући) сине“, „Мађарице“, „Пензионерска“, Мокрин блуз“, „Бивша из Вуковара“ и многим другим, уз неформално ћаскање са присутнима.
Вечерњи програми од синоћ су редовна активност овог уметничког седишта. Према репертоару за март, наредне суботе на програму је Јавни час полазника драмске радионице Театра, следи „Опуштено вече са узнемиреном домаћицом“, а затим и филмска пројекција. Хуманитарни програми одржаваће се сваке суботе, од 20 сати, најављују из Театра.
Извођачи наступају без хонорара и улазнице се не наплаћују. Публика долази у госте и, по жељи, оставља прилог од којег се, у првој акцији, половина одваја за куповину апарата за мерење слуха, неопходног кикиндској болници.
У Театру „Гусани у магли“, од 1. фебруара, активне су ликовна и драмска радионица за све узрасне групе. Ментори, вајарка Соња Белош, сликар Никола Гајић и глумац Стефан Остојић, кажу да су веома задовољни и да је радост стварања на свим радионицама и са свим полазницима узајамна.
Такође, напомињу, да још увек има мало места за оне који желе да постану део креативног уметничког тима Театра. Пријављивање полазника је на Инстаграм или Фејсбук профилу „Гусана у магли“.
Ускоро ће, како се најављује, нове чланове почети да уписују и музичке радионице, а вечерњи програми ће, с лепим временом, бити измештени у двориште Тетара.
Нови, хуманитарни театар, налази се у већ препознатљивој „кући од перја“ у Немањиној 24. Резервације за место на вечерњем програму примају се на: rezervacije@gusaniumagli.rs или на број 069 40 44 101.
У Народном позоришту следећег месеца најдуговечнија представа „Настојник“ биће одиграна 150. пут и обележиће 35 година од премијерног извођења.
У овом комаду Харолда Пинтера, од премијере, 1988. године, игра иста глумачка постава: Бранислав Кнежевић, Славољуб Матић и Драган Остојић, који је и режирао представу.
Представа је вишеструко награђивана. Између осталог, победник је Фестивала малих експерименталних сцена у Панчеву, а на Међународном фестивалу „Јоаким фест“ у Крагујевцу, највише награде добила су сва три глумца.
Као и приликом претходних јубилеја, слављеничко извођење имаће гостујуће глумце. „Настојник“ је на репертоару у петак, 17. марта.
Комедија „Ординација“, у режији Ненада Гвозденовића, биће одиграна у првом термину наредног месеца, 3. марта.
Комад на малој сцени, „Сироти мали хрчки“ на репертоару је у уторак, 7. марта. У представи играју: Бранислав Кнежевић, Драган Остојић, Бранислав Чубрило Рус, Михаило Лаптошевић и Никола Јоксимовић.
У петак, 10. марта, играће се „Смрт човека на Балкану“. Ова драма награђена је на Данима комедије у Јагодини као најбољи савремени домаћи комедиографски текст.
Представа „Ковачи“ заказана је за уторак, 21. март. Играју: Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин. На првом Међународном театар-фесту “Живи фест” у Живиницама „Ковачи“ су добили Награду публике.
Следећи термин за вечерње извођење биће 28. март, када ће се играти најновија представа кикиндског Позоришта, носталгична комедија „Љубавно писмо“.
За 31. март заказан је водвиљ „Пиџама за шесторо“.
Представа „Ковачи“ гостоваће 24. и 25. марта у Краљеву и у Крагујевцу.
У уторак, 21, на репертоару је „Пиџама за шесторо“. „Љубавно писмо“ играће се у петак, 24. фебруара.
Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати.
Национална служба за запошљавање расписала је 13 јавних позива/конкурса, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, бити укључено 21.205 особа, од којих 2.285 са инвалидитетом.
Као и претходних година, у фокусу ће бити теже запошљиве категорије: млади до 30 година, без завршеног средњег образовања, старији од 50 година, Роми, особе са инвалидитетом, дугорочно незапослени, корисници новчане социјалне помоћи и особе у статусу вишка запослених.
Већина јавних позива/конкурса биће отворена до 30. новембра 2023. године.
Рок за подношење захтева за мере намењене особама са инвалидитетом је до краја године.
Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 10. априла.
Потенцијални извођачи јавних радова пријаве могу да поднесу до 27. марта.
Јавни позив за учешће у финансирању мере обука за потребе послодавца за запосленог, на располагању до 31. октобра.
Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Национaлне службе за запошљавање, према месту рада незапосленог или седишту послодавца, непосредно, поштом или електронским путем.
За ове намене планирано је 6,3 милијарди динара и, као и претходних година, 550 милиона динара за особе са инвалидитетом. Додатна средства биће обезбеђена из буџета Аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе за учешће у реализацији мера активне политике запошљавања, предвиђених локалним планским документима.
Све информације за учешће у мерама активне политике запошљавања, подршка, и подношење захтева према актуелним јавним позивима биће доступне на сајту www. nsz.gov.rs и на званичној страници на друштвеној мрежи LinkedIn.
Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године ће организовати бесплатну припрему ученика осмог разреда за завршни испит из српског језика. Пријаве се примају до краја фебруара, а припреме ће почети у марту.
– Ово је већ девета година како спроводимо програм. Услов за пријаву је да ученик буде члан Библиотеке. Не радимо само на стицању знања за пријемни испит, него и на томе да ђаци добију опште знање које ће им касније користити – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци.
Она подсећа да су редовне активности у овој установи и радионице за децу на којима уче како се пишу радови, и Читалачки клубић, у којима предшколце припремају за школу, а мало старије уче о језику.
Када су у питању вечерњи програми, из Библиотеке најављују представљање збирке песама суграђанке Милане Грбић, а затим, наредног месеца, програм и изложбу поводом два века од рођења песника Петефи Шандора.
Потпуно оригинална и једна од новијих активности биће поново понуђена младим читаоцима. У априлу ће бити расписан нови конкурс за најбољи трејлер за књигу.
– Поносни смо на овај конкурс јер је јединствен у Србији и у овом делу Европе – каже Дуња Бркин Трифуновић. – Сматрамо да је то најбољи начин да се књига приближи младим читаоцима. Видимо да има ефекта када млади једни другима, на занимљив начин, препоруче књигу. С обзиром на то да опсег пажње пада са новим технологијама, трејлери су ограничени на два минута. Желимо да скратимо њихово пасивно проведено време пред екраном. Треба да их едукујемо да паметно искористе све што им се пружа.
У Библиотеци кажу да ће унети измене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“. Идеја је да, осим штампања књиге, преко издавача, буде обезбеђена и продаја награђеног дела. Такође, надају се да ће, од наредне године, установити и новчану награду.
Из Европске комисије најављен је овогодишњи конкурс за бесплатне железничке карте за путовања Европом за осамнаестогодишњаке. На конкурс могу да се пријаве млади рођени између 1. јула 2004. и 30. јуна 2005. године.
Пријављивање ће бити могуће од 15. до 29. марта. Путовање у трајању од највише 30 дана потребно је реализовати између 15. јуна 2023. и 30. септембра 2024.
Они који 18 година буду напунили у другој половини ове године, моћи ће да се пријаве у следећем кругу такмичења, који ће бити расписан у октобру.
Програм „Дискавер ЕУ” („Откријте ЕУ“) једна је од активности програма „Ерасмус плус“. У њему могу да учествују млади из земаља Европске уније, али и држава придружених програму, међу којима су Исланд, Лихтенштајн, Северна Македонија, Норвешка, Турска и Србија.
У сваком кругу конкурса бесплатно путовање возом добија 35 хиљада младих, тако да укупно 70 хиљада њих има шансу да упозна континент возом, уз бројне попусте.
Поред бесплатних карата за воз, учесници програма добијају и картице с којима остварују попусте на више од 40 хиљада места – од јавног превоза, културних садржаја, смештаја, прехране, до других забавних активности које су доступне у свим земљама, чланицама Еуропске уније.
Прошле године Европска комисија је, мимо овог конкурса, понудила још 10 хиљада додатних железничких карата особама између 18 и 20 година из различитих земаља, пише „Политика“.
Како би избор учесника био праведан, из Комисије наводе да свакој земљи додељују одређени број путних карата на основу броја становника у поређењу са целокупним становништвом ЕУ.
