Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Dvostruka pobeda Stefana Ostojića na međunarodnom pozorišnom festivalu

Igor Crnogorac April 4, 2023

Glumac Stefan Ostojić postigao je veliki uspeh na prestižnom pozorišnom festivalu, „Art Trema festu“ u Rumi. Za ulogu u predstavi „Lala“ osvojio je dva najviša priznanja: nagradu međunarodnog stručnog žirija za najbolju mušku ulogu i nagradu publike.

Ovu monodramu mentaliteta, tužnu i veselu priču o Lali iz Kikinde i njegovoj potrazi za ljubavlju, Ostojić je napisao sa proslavljenom američko-francuskom rediteljkom, glumicom i klovnovskom učiteljicom Li Delong, koja je i režirala predstavu.

I u dosadašnjim igranjima, posebno onima u inostranstvu, do sada u Mađarskoj, Portugaliji i Češkoj, postalo je jasno da je emotivni i veseli Lala dirnuo srca publike. Sada je potvrda za glumačko umeće stigla i od teatarskih stručnjaka.

– Prvi put sam dobio nagradu za nešto što sam i producirao, što je moja ideja, blisko mi je i lično – kaže Stefan. – Velika je stvar što je priča o Kikindi dobila nagradu, to je potvrdio žiri i publika je to nagradila. Najveći utisak na mene je ostavilo samo igranje. Publika je jako volela predstavu, uživala je. Posle igranja su mi prilazili, zahvaljivali se i čestitali mi. Najvažnije mi je da predstava služi ideji da širimo ljubav Lale i nagrade to i potvrđuju.

Lala je emotivan, veseo i neustrašiv i priču koja predstavlja njegov zavičaj i ljude u njemu sada nosi dalje. Već krajem meseca, 28. aprila, predstava je na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Sledi igranje u Beogradu, a pre toga će, svakako, jedan nastup imati i u Kikindi, kaže Stefan.

Da širi ljubav Lale, Stefan je sada pozvan na jedan od najvećih umetničkih festivala na svetu, „Brighton Fringe“-u, u Brajtonu u Velikoj Britaniji. Početkom maja nastupiće na četvorodnevnoj manifestaciji pod nazivom „Uncommon comedy“, na kojoj će se igrati predstave Li Delong iz Švajcarske i Hrvatske, dok će „Lala“ biti jedini predstavnik Srbije.

Posle Brajtona, „Lala“ je na zvaničnom programu međunarodnog „Zagreb Clown Festival“-a.

Stefanov Lala razumljiv je na svim jezicima i na svim meridijanima jer, u priči o životu Kikindi, o ljudima u multinacionalnoj sredini, širi samo ljubav. Emociju za koju nije potreban prevod.

Na Sajmu zapošljavanja ponuđeno 500 radnih mesta

Igor Crnogorac April 4, 2023

Na 18. Sajmu zapošljavanja, održanom danas u sali „Partizana“, 26 poslodavaca ponudilo je oko 500 radnih mesta u Kikindi i okolnim mestima.

– Pozvali smo poslodavce koji imaju potrebe za radnicima sada ili će zapošljavati u narednih šest meseci. Na sajmovima koje organizujemo imamo sve više poslodavaca i slobodnih radnih mesta. Najviše mogućnosti za zaposlenje sada imaju osobe sa srednjom stručnom spremom. Traže se: prodavci, konobari, kuvari, knjigovođe, administrativni radnici, električari, bravari, ce-en-ce operateri, medicinske sestre – rekla je Jelena Mitrović, direktorica kikindske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, organizatora Sajma.

Ona je dodala da je, na prošlogodišnjem sajmu zaposleno 23 odsto onih koji su podneli prijave, što je, kako kaže, veoma dobar rezultat.

Ovog momenta na evidenciji NSZ je 2.330 nezaposlenih iz grada i okolnih sela, od toga više od polovine su nekvalifikovani radnici. Za njih, kaže direktorica Mitrović, ima i najviše ponuda – u autoindustriji, metalskim i građevinskim granama. Manje se traže visokoobrazovani, kojih na evidenciji Službe ima tačno 132.

Sajam je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač, koji je najavio dolazak novih poslodavaca.

– Pronalazimo nove investitore i važno nam je da nova radna mesta budu kvalitetnija i više plaćena jer u ovom momentu u Kikindi ima dovoljan broj radnih mesta za nekvalifikovanu radnu snagu. Uz pomoć pokrajinskih i republičkih organa siguran sam da ćemo, pored investiticija kojih će biti u narednih nekoliko meseci, pronaći još domaćih i stranih investitora i time omogućiti Kikinđanima bolji život – rekao je Lukač.

Na Sajmu zapošljavanja svoje štandove su, između ostalih, imale fabrike: „Livnica Kikinda“, “Le Belier”, “Toza Marković”, “Mecafor”, „Calzedonia“, „Tisa automotive“, „Italtex“ Novi Kozarci“, „Japan tobacco“ iz Sente, ali i manje firme: “ProUniverzal”, „Sani optik“, „Grawe“ osiguranje, „Terra“, „Ujnina kujna“…

– Imamo jako veliko interesovanje nezaposlenih. Kod nas nije važan stepen stručne spreme ni radno iskustvo, mi obučavamo radnike – rekla nam je Marta Kopas, menadžer u maloprodaji „SP marketa“ iz Sente. – Sada nam je potreban jedan prodavac u Kikindi, a u Senti imamo i radna mesta u nabavci, marketingu i na administrativnim poslovima, ukupno za deset radnika. Zaposlenima plaćamo putne troškove.

Na Sajmu zapošljavanja ponuđeno 500 radnih mesta

Veliko interesovanje nezaposleni su pokazali i za posao u D.o.o. „Lira“, preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

– Budući da proširujemo proizvodni asortiman, biće nam potrebni radnici za montažu proizvoda u automobilskoj industriji i mehanizama za meko otvaranje i zatvaranje fioka. Angažovani smo da dokažemo da osobe sa invaliditetom imaju radne sposobnosti, znanja i veštine koje im omogućavaju da zasnuju samostalni život i da se osećaju kao korisni članovi zajednice, da ne moraju da budu izdržavana lica. Dajemo im šansu koji oni koriste i iskustvo nam je pokazalo da su izuzetno dobri radnici. Njihovu preostalu radnu sposobnost usklađujemo sa potrebama radnog mesta i oni imaju puni radni učinak. Trenutno imamo 133 zaposlenih, od toga 80 osoba sa invaliditetom. Danas smo dobili veliki broj prijava i jednih i drugih. Za sada samo pravimo bazu podataka i pozvaćemo ih čim se ukaže mogućnost – rekla je Valentina Rađenović, stručni radnik Zaštitne radionice „Lira“.

Radnike je danas tražila i fabrika za proizvodnju guma „Linglong“ iz Zrenjanina.

– Proizvodnja će biti započeta uskoro, još uvek ne znamo tačan datum. Iako u Zrenjaninu već imamo dosta kandidata, mislimo da će nam biti potrebni i radnici iz drugih mesta. Tražimo operatere, radnike na održavanju – tehničare i električare, radnike na obezbeđenju, viljuškariste, inženjere. Procene su da će nam biti potrebno oko 1.200 radnika. Od maja se planira uvođenje stalne autobuske linije od Kikinde do naše fabrike – kaže Jelena Marinković, iz odeljenja za ljudske resurse u Kompaniji „Linglong“.

Milošev Aleksandar ima 58 godina i 36 godina radnog staža.

– Ne biram posao, radio sam kao autogeni sekač, zidar, moler, kotlar, na farmi krava. Svejedno mi je koji ću posao sada naći, važno mi je da radim kako bih ostvario pravo na penziju.

Svoj prvi posao došla je da potraži Tijana Reljin.

– Za sada sam predala prijave za poslove u „Pekari AS“ i u prodavnici „Tune mobile“. Pokušaću i u „SP marketima“ – kaže Tijana.

Božidar Đuran je programer, završio je četvrti stepen srednjeg obrazovanja.

– Došao sam da vidim kojih slobodnih mesta ima. Radio bih bilo šta što odgovara mojim godinama i mogućnostima. Ovde se ne nudi posao u mojoj struci, ali ću svakako ostaviti svoje prijave kod poslodavaca.

U razgovorima sa predstavnicima poslodavaca, nezaposleni su se danas raspitivali za konkretne pozicije, opise radnih mesta i za uslove rada. Na samom otvaranju Sajma zapošljavanja bilo je više od stotinu sugrađana svih starosnih dobi.

Predstavljanje fotomonografije Nevena Grujića

Igor Crnogorac April 4, 2023

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ će u četvrtak, 6. aprila, od 19 sati, biti predstavljena fotomonografija „Varanasi“ Kikinđanina Nevena Grujića.

Neven je dokumentarni fotograf, saradnik časopisa „Nacionalna geografija Srbija („National Geographic Srbija“).

Fotomonografija sadrži 168 stranica i 83 fotografije koje predstavljaju život, ljude, arhitekturu i kulturu indijskog grada Varanasi, koji je Grujić posećivao u proteklih dvadesetak godina.

Na predstavljanju knjige govoriće autor i Milana Bajkin, bibliotekar Zavičajnog odeljenja.

Svetski dan knjige za decu: Dete čitalac – obrazovan čovek

Igor Crnogorac April 3, 2023

Kako u detetu probuditi „čitalački gen“ pitanje je i problem roditelja, danas možda aktuelnije nego ikada. Međunarodni dan knjige za decu koji se obeležava 2. aprila, prilika je za još jedno podsećanje na to koliko je važno negovati ljubav prema knjizi od malih nogu. I kakve sve to dobrobiti donosi.

– Veoma je važno da se dete sa knjigom upozna od najranijeg detinjstva. Trogodišnje dete je već radoznalo i istražuje, i tada mu treba dati slikovnice, ili ga upisati u biblioteku. Bibliotekari su obučeni da upute decu kako da koriste slikovnicu, jer ih ima raznovrsnih. Čim se dete navikne na knjigu, ulazi u novi svet i dopunjuje i razvija i svoju maštu. Navikne se da se koristi knjigom – kaže Ljiljana Markovljev, penzionisana dugogodišnja bibliotekarka na Dečijem odeljenju kikindske Narodne biblioteke „Jovan Popović“.

Ona objašnjava da slikovnice pomažu i da dete „pređe“ na knjige iz kojih će, svakako, morati da uči. Neće osetiti da mora da uči ako od najranije mladosti koristi knjigu.

– Roditelji, pri tom, ne treba da primoravaju decu da čitaju enciklopedije, koriste atlase i slično, moraju da znaju da slikovnice nisu knjige za bebe, slikovnice sa slovima su upravo za decu koja su krenula u školu, one ih uveseljavaju. I zato ih treba pustiti da sami biraju. Roditelji mogu da preporuče detetu nešto, ali nikako i da mu nameću, kao što neki od njih to rade.

Postoje različite „taktike“ kako detetu približiti knjigu i navesti je da je zavoli, kaže Ljiljana.

– Ja sam deci davala „tajanstvene knjige“. Rekla bih im: „Ovo nikom nemoj da pokažeš, to je tajna knjiga, samo za tebe, i kad je budeš vratio, daću je nekom drugom“. I to dete uvek obraduje. Takođe, u susretima s decom, prvo pročitam priču, zatim priču odigramo s lutkama, ali uz njihovo učešće. To su interaktivne predstave, ali je to i rad sa knjigom. Deca su radoznala, pametna, i često ih potcenjuju.

Dan knjige za decu – na rođendan pisca

Svetski dan knjige za decu ustanovio je Unesko pre 56 godina, kako bi se deci slala poruka o magiji književnog nadahnuća i važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči.

Dan knjige za decu proslavlja se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, danskog književnika, tvorca bajki i pesama koje su obeležile detinjstvo generacija dece širom sveta.

Radi promocije književnosti za decu, Vlada Švedske ustanovila je priznanje “Astrid Lindgren” u čast autorke “Pipi Duga Čarapa”, koju zovu i malom Nobelovom nagradom.

Srpske nagrade za najbolje knjige za decu

U Srbiji postoji nekoliko nagrada za najbolju dečju knjigu – od najstarije “Neven”, do one sa najmnogobrojnijim žirijem, učenicima svih beogradskih osnovnih škola – “Dositejevo pero”.

Nagrade „Neven“, koje se dodeljuju autorima dela za decu i mlade, na poslednjem konkursu pripale su Jasminki Petrović za knjigu „100 lica stolica“ (najbolje delo iz oblasti beletristike) i Borisu Kuzmanoviću za knjigu „Babaroga“ (najbolje ilustrovano delo). Obe knjige objavljene su u izdanju „Kreativnog centra“.

U oktobru su dodeljene najnovije Nagrade dečije kritike „Dositejevo pero“. Odlukom dečijeg žirija, treće mesto u kategoriji mlađeg uzrasta pripalo je romanu „Baksuz Srećko i njegove nevolje“, Bojana Ljubenovića i ilustratorke Natalije Krstić.

U kategoriji dela za stariji uzrast, priznanja su dobile dve knjige iz edicije „Znamenite Srpkinje iz pera književnica za decu“: prvo mesto pripalo je ilustrovanoj romansiranoj biografiji „Milunka Savić – heroina nežnog srca“, autorke Slavke Petrović Grujičić i ilustratora Igora Krstića, a drugo mesto ilustrovanoj romansiranoj biografiji „Desanka Maksimović – bajka o čovečici“, Violete Jović i ilustratora Igora Krstića.

I na kraju, ne treba zaboraviti mudre reči engleskog pisca Majkla Morpurga: „Deci treba obezbediti dve stvari – knjige i ohrabrenje da stalno čitaju“.

Vredna donacija Kompanije „L Belije“ kikindskom Domu zdravlja

Igor Crnogorac April 3, 2023

Kao rezultat posredovanja Grada između privrede i različitih sektora društvenog i javnog života, Privredno društvo „L Belije“ („Le Belier“) obezbedilo je donaciju, dve veš-mašine, kikindskom Domu zdravlja.

Uručenju poklona danas su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i član GV zadužen za privredu i investicije, Saša Tanackov.

– Grad ima izuzetno kvalitetnu saradnju sa kompanijom „L Belije“, za nas je ovo privredno društvo vrlo značajan investitor i primer društveno-odgovorne kompanije. Naša saradnja traje godinama, i ja im zahvaljujem na tome, pre svega na prepoznavanju potreba svih naših institucija. Iz Doma zdravlja su nas zamolili za pomoć, bile su im potrebne dve mašine. Grad se obratio potencijalnim donatorima i „L Belije“ nam je odmah, kao i mnogo puta do sada, izašao u susret. Takođe nam je drago što Kompanija proširuje svoje kapacitete u Kikindi, što znači i nova radna mesta za naše sugrađane – rekao je gradonačelnik.

Danas donirane veš-mašine su većeg kapaciteta, kakve su i potrebne za Dom zdravlja.

– Svake godine se trudimo da izađemo u susret Gradu i tako će biti i ubuduće, nastavićemo ovu lepu saradnju – kaže Kristina Ristić Popov, rukovodilac ljudskih resursa u kompaniji „L Belije“.

Direktorica Doma zdravlja, dr Biljana Marković istakla je da je Kompanija i ranije obezbeđivala donacije za ovu zdravstvenu ustanovu.

Zahvalni smo i mnogo nam znači poklon jer nismo mogli da kupimo mašine koje su nam neophodne – rekla je dr Marković. – Pre nekoliko godina od „L Belijea“ smo dobili nameštaj za Dečiji i Školski dispanzer. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju i da će biti još uspešnija i bolja.

(VIDEO) Mladi biraju Kikindu i ostaju ovde

Igor Crnogorac April 2, 2023

Mladi dolaze i vraćaju se u Kikindu, mnogi i da bi ovde započeli samostalan posao.

Milica Nešković je svog supruga Vasu, Kikinđanina, upoznala u rodnoj Subotici, u koju je on stigao pre desetak godina u potrazi za poslom.

Danas je Milica u našem gradu otvorila Muški frizerski salon „The Gentleman M“.

– Muž je dobio ponudu za posao u Kikindi i rešila sam i ja da dođem kao podrška i da počnem da radim samostalno. Devet godina radim kao muški frizer i sada prvi put otvaram sopstveni salon – kaže Milica. – Apelujem na mlade da započnu svoj posao, posebno ako imaju zanat u rukama. Ima posla za sve i gde god da se ode, treba se samo osmeliti.

Ovaj mladi bračni par će, sa sinom Bogdanom, svoju budućnost nastaviti da gradi u našem gradu. Milica će, za sada, raditi sama, a u planu joj je i da zaposli kolege i da proširi posao.

Podršku porodici Nešković danas su pružili i gradonačelnik, Nikola Lukač, i član Gradskog veća, Saša Tanackov.

– Ovo nije jedinstven slučaj povratka mladih i porodica sa malom decom, opredeljenih da ovde kreiraju novu budućnost. To je i potvrda meni i mojim saradnicima da radimo dobre stvari, i dodatni impuls da pomažemo mladima, da obezbeđujemo uslove kako bi oni mogu da se vrate. U našem gradu zajednički kreiramo lepši, bolji i bezbedniji život. Radimo na tome da bude više posla i da nas bude još više, da od Kikinde napravimo još bolje mesto za život i rad – rekao je Lukač.

Vasa, Milica i Bogdan izabrali su Kikindu kao lepše mesto za život i podizanje porodice.

Novi, savremeno uređeni frizerski salon sa novom, kreativnom energijom, nalazi se u Ulici Dimitrija Tucovića 2.

Nepravilna upotreba pesticida uništava košnice – da li će apeli pčelara uroditi plodom?

Igor Crnogorac March 31, 2023

Na početku smo perioda cvetanja voća, pa su Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i Savez pčelarskih organizacija Srbije zajednički apelovali na poljoprivredne proizvođače, korisnike sredstava za zaštitu bilja i pčelare, kako bi se smanjio rizik od trovanja pčela.

„Nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, pored opasnosti da dovede do trovanja pčela, utiče i na oprašivanje: usled lošeg oprašivanja, ne samo da opada prinos, već se i smanjuje kvalitet plodova, pa je i manje plodova prve klase u rodu”, navodi se u apelu.

Potpisnici podsećaju da Zakon potpuno zabranjuje primenu pesticida otrovnih za pčele u toku cvetanja, u bilo kom delu dana, tako da se pesticidi koji su otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče, ni rano ujutru.

Uprava i Savez pčelarskih organizacija apeluju na poljoprivredne proizvođače, da, čak i kada primenjuju sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele kod kulture koja nije u cvetu, prvo suzbiju korove u voćnjacima jer, kako navode, korovi koji su u fazi cvetanja mogu da budu posećeni od strane pčela.

Posebno skreću pažnju poljoprivrednim proizvođačima da je, prilikom tretiranja uljane repice i soje insekticidima, zabranjeno primenjivati one koji su otrovni za pčele u toku cvetanja.

Problem je i tretiranje komaraca iz vazduha, upozoravaju, jer se često poklapa sa cvetanjem lipe i drugih medonosnih biljaka koje pčele intenzivno posećuju.

O tome zašto su apeli neophodni i kako se pčelari „nose“ sa ovim problemom, za naš portal govori Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, dugogodišnji predsednik Udruženja pčelara Vojvodine. Čolak se pčelarstvom bavi 37 godina.

– Problem je u tome što se ne kontroliše sprovođenje propisa prilikom tretiranja poljoprivrednih kultura insekticidima – kaže Čolak. – Ranije pesticidi nisu bili, u toj meri, otrovni za pčele, niti je bilo toliko poljoprivredne proizvodnje na velikim površinama, pa je i trovanje pčela bio sporadična pojava i događala se na mikrolokacijama.

Čolak je podsetio na dva velika incidenta na području Kikinde – prvi koji se dogodio 2015. godine, kada je 3.509 košnica izgubilo sve izletnice zbog trovanja, ali su pčelinje zajednice ipak nekako preživele; drugi se dogodio 2019, kada je, kako kaže, bilo stravično trovanje. Tada je potpuno uništeno 1.668 košnica otrovom „fipronil“ koji je, u tom trenutku, bio sedam godina zabranjen za upotrebu na poljoprivrednim kulturama u Srbiji. Sve je prijavljeno Policiji, ali počinioci nikada nisu pronađeni.

– Sa pozicije člana Grupacije za pčelarstvo Privredne komore Vojvodine, još pre nekoliko godina podneo sam zahtev za izmenu Krivičnog zakonika Srbije – da to ne bude samo krivično delo, nego i da se procesuira po službenoj dužnosti. Pčelari ne mogu i ne treba pojedinačno da se bore sa advokatima velikih korporacija. Ove godine predlog je obnovljen i sada je potrebno da lobiramo da se zakon izmeni – kaže Čolak.

Da se problem mora rešavati sistemski jasno je jer, kako kaže Čolak, pčelari svake sezone, od marta do kraja avgusta, brinu da li će pčele zateći žive.

(VIDEO) Poklon Gradskog odbora SNS: Gimnazijska biblioteka obogaćena sa 200 knjiga

Igor Crnogorac March 31, 2023

Povodom obeležavanja 165 godina postojanja Gimnazije „Dušan Vasiljev“, danas je ovoj školi stigao vredan poklon. Gradski odbor Srpske napredne stranke donirao je đacima, za školsku biblioteku 200 knjiga.

Poklon je uručila predsednica GO SNS, Stanislava Hrnjak.

– Veliko mi je zadovoljstvo što smo u prilici da, na ovako veliki jubilej, darujemo Gimnaziju čiji sam i ja bila đak. Gimnazijalci su ovih dana, u različitim programima, predstavili svoje znanje, umeće i posvećenost. Zato nam je važno da im omogućimo da dođu do nekih naslova koji im, možda, do sada, nisu bili dostupni. Uverena sam da će i đaci i profesori opravdati važnost ove obrazovne institucije i njen sveukupni značaj za naš grad – rekla je Stanislava Hrnjak.

Gradski odbor SNS kontinuirano sprovodi akcije poklanjanja knjiga građanima.

– Dogovorili smo se da se naša akcija, u toku ovih prazničnih dana, izmesti sa Trga i da knjige sada poklonimo biblioteci u Gimnaziji. U pitanju su naslovi širokog dijapazona – od beletristike, stručnih, naučnih dela, do knjiga izdatih u Kikindi i onih na stranim jezicima. Takođe smo poklonili kompletna dela Stevana Sremca i Ive Andrića. Uvek mislimo na mlade i želimo da ostanu u Kikindi i da nam se vrate posle školovanja – dodao je Srđan Sivčev, predsednik Saveta za nauku i tehnologiju GO SNS.

Mirjana Dražić, direktorica Gimnazije, zahvalila je na poklonima.

– Ovo je divan poklon za završnicu obeležavanja našeg jubileja. Naši učenici rado koriste školsku biblioteku za pripremu za nastavu, ali i za čitanje iz zadovoljstva.

Stanislava Hrnjak istakla je da akcija poklanjanja knjiga traje već godinama.

– Sugrađani uvek divno reaguju. U vremenu razvoja tehnologije, smatramo da je to veoma važno. Ljudima nudimo različite naslove, svako može da izabere knjigu koju želi i dobija je besplatno. Nikada ne gubimo iz vida da je pisano štivo neophodno. U ovom brzom tempu života sve manje stižemo da čitamo. Zato se iskreno nadam da će to biti motivacija da, ne samo gimnazijalci, nego i ostali naši sugrađani, pročitaju nešto lepo.

Ona je najavila da će kikindski SNS još jednu akciju darivanja knjiga na Gradskom trgu održati već narednih dana.

OŠ „Vasa Stajić“ proslavlja 65 godina postojanja

Igor Crnogorac March 31, 2023

Kreativnim radionicama, izložbama i sportskim aktivnostima, učenici i zaposleni u Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Mokrinu danas su obeležili značajan jubilej – 65 godina postojanja i rada.

Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

– Đaci su odlučili da Dan škole bude obojen kreativnošću i ljubavlju. Pipremili su veoma lepe aktivnosti. Mislim da je saradnja lokalne samouprave i Škole na zavidnom noivou. Mi u Gradu brinemo o deci, smatramo da je ulaganje u obrazovanje i investiranje u školsku infrastrukturu veoma važno, kako bi se poboljšali uslovi za održavanje nastave – rekla je Valentina Mickovski čestitajući Dan škole đacima i svim zaposlenima.

Ona je istakla da je, iz budžeta Grada, ove godine, samo za osnovno obrazovanje idvojeno 220 miliona dinara, što je za 40 miliona više u odnosu na prošlu godinu.

Proslava jubileja Škole biće nastavljena večeras, priredbom u sali Doma kulture, od 19 sati. Za roditelje, prijatelje i goste, nastupiće đaci, članovi KUD „Mokrin“ i polaznici Osnovne muzičke škole “Slobodan Malbaški”.

Zgrada OŠ „Vasa Stajić“ izgrađena je 1963. godine. Ima 12 učionica, osam kabineta, fiskulturnu salu, kuhinju, trpezariju, biblioteku, informatičku i učionicu sa video-bimom, prostoriju za produženi boravak. Najveća je seoska škola na teritoriji Grada.

Kafane Velike Kikinde kao simbol hedonizma

Igor Crnogorac March 30, 2023

Predavanje na temu „Ispod kafanskih krovova“ održano je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović”. Na temu hedonizma, odnosno o kafanama kao središtu uživanja, govorila je Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti. Inspiracija za predavanje potekla je od izložbe koju je priredila pod nazivom „Merak mi je…“ u svojoj matičnoj kući, zrenjaninskom Narodnom muzeju.

– Temu hedonizma obrađujem kroz presek umetničkih dela slikara koji su bili inspirisani kafanskim ambijentom. Prva asocijacija za hedonizam nam je kafana – četvrtasti stolovi, karirani stolnjaci, piksle, instrumenti. Kafana izjednačava sve slojeve, to ne smemo zaboraviti. Stevan Aleksić je naslikao „Vesele Banaćane“ koje ljudi često zamenjuju sa „Veselom braćom“ Uroša Predića, ali i jedan i drugi slikar su predstavili taj specifični banatski način uživanja – kaže Olivera Skoko.

Voditeljka programa bila je Milana Bajkin, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Biblioteke. Ona je podsetila na početke kafanskog života na ovim prostorima.

– Početkom 19. veka vinogradarstvo je bilo jedna od najunosnijih poljoprivrednih grana, U Velikoj Kikindi pod vinogradima je bilo 300 katastarskih jutara, u Mokrinu još više, čak 440. Sa razvojem vinogradarstva i naseljavanjem Velike Kikinde, nastajale su i kafane, bifei, gostione i hoteli. Stecište trgovine bila je Železnička stanica i na njoj su bile čak četiri kafane koje su postojale i posle Drugog svetskog rata – kaže Milana Bajkin. – Poznata je bila i kafana „Kada“ koja se nalazila na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra Prvog i Semlačke. Tu je bila najlepša bašta i pekli su se najlepši ćevapi, dok je hotel „Nacional“ bio stecište aristrokatije. Naš grad je, u to vreme, imao buran kafanski život koji se odvijao do sitnih sati. Svaka kafana imala je svoju „bandu“ sa pevačicom i pevale su se sevdalinke. Hotel „Nacional“ je bio opremljen najboljom kuhinjom i pićima, svirao se džez i igrao američki bilijar. Sobe su bile veoma lepo opremljene, hotel je imao svoju garažu i radionicu. Takođe je bila poznata i kafana „Kod belog krsta“ u kojoj je Đura Jakšić napisao pesmu o Mili.

U večerašnjem programu u Biblioteci atmosferu prošlih vremena dočarali su, muzikom na gitari, Vukašin Bajkin i Stefan Bilić, učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.