Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

У мобилној ординацији више од 300 Кикинђана снимило трбушну аорту

Igor Crnogorac април 5, 2023

Сви грађани који су то желели, више од 300 њих, бесплатно су се подвргли ултразвучном снимању трбушне аорте у мобилној ординацији Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије.

Караван под називом „Аорта није само на срцу“ организован је ради превенције, раног откривања и лечења абдоминалне анеуризме. Доступан је свим грађанима старијим од 50 година и реализује се у сарадњи Министарства здравља, Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије и Клиничког центра Србије.

Пуцање, односно руптура анеуризме један је од водећих узрока смрти код нас и у свету.

– Анеуризма, односно проширење абдоминалне аорте, може бити опасно ако је велико јер може да дође до компликација и до нежељениог исхода. Уколико је мало, може да се прати и да се реагује на време. Сваки пут када радимо ултразвучно снимање стомака, ми гледамо и абдоминалну аорту. Сама анеуризма може да даје симптоме, али и не мора. Могуће је да човек има болове, а може и да се напипа. Упозоравајући симптоми су бол, пулсирање у стомаку, бол у леђима – рекао је за „Кикиндски портал“ др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице у Кикинди.

Доктор Тркуља додаје да су најризичнија категорија мушкарци старији од 65 година који су дијабетичари и пушачи.

Једини лек за анеуризму, уколико се открије на време, је операција.

Пуцање анеуризме се назива руптура и настаје уколико се анеуризма не оперише – 80 одсто болесника са руптуром анеуризме аорте умре, што је један од 15 најчешћих узрока смрти код нас и у свету.

Стручни скуп у Привредној комори – да што већи број домаћих привредника буду „чуваркуће“

Igor Crnogorac април 5, 2023

Како доћи до жига „чуваркућа“, како пронаћи партнера у иностранству и користити портал „Е-услуге“, биле су неке од тема данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди. На петом стручном скупу под називом „Привредна комора Србије – ваш пословни партнер“, привредницима из региона говорили су стручњаци из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Коморе.

– Главна тема је пројекат „Стварано у Србији“ који је покренула ПКС како би што већем броју домаћих произвођача дала могућност коришћења жига „чуваркућа“. Осмишљен је ради унапређења домаће производње и односи се на све гране привреде. Средства из пројекта остају у нашој земљи, улажу се у образовање и привреду. За ове произвођаче радимо и кампању – све „чуваркуће“ су део нашег маркетинга – рекла је Тијана Поповић из ПКС.

Пројекат и жиг представљени су у јуну 2020. године. До сада је аплицирало 86 привредних субјеката, а Савет Коморе доделио је право коришћења жига за 905 производа.

У нашем округу, знак „чуваркућа“ имају само две фирме из Кањиже: произвођач опеке и црепа „Wienerberger“ и „Тисамед“. За сада, овај знак не користи ниједна фирма из Кикинде, каже Поповић.

– „Тоза Марковић“ може бити потенцијални „чуваркућа“, а позивамо и све остале фирме да нам се пријаве, свима ћемо радо изаћи у сусрет и помоћи им у аплицирању.

Члан Савета за одлучивање о праву коришћења колективног жига „Чуваркућа“ ПКС, председник удружења потрошача Кикинда, Дарко Цвијан, сматра да Кикинда има дугу традицију у прехрамбеној индустрији и да је то правац у којем би требало да се иде.

– Према подацима којима располажемо, произвођачи су, по добијању жига „чуваркућа“ забележили раст продаје за 20 одсто. ПКС је направила добру кампању и протежирала такве производе. На свим сајмовима жиг „чуваркуће“ се истиче међу осталим производима. За овај знак аплицирала је и фабрика „Jaffa“, али има доста привредника који су незапажени, иако успешно раде. Уколико би се одлучили да аплицирају, сигурно је да би побољшали пословање. За мале индивидуалне произвођаче овај знак је добра одскочна даска. Они су и привилеговани у односу на веће компаније, имају бенефите за добијање жига. Посебно се то односи на произвођаче ракије и вина – каже Цвијан.

На данашњем скупу у Кикинди, привредницима су представљене и Дигитална академија ПКС, као и смернице како постати део највеће SME мреже (Европске мреже предузетништва) у којој смо, по броју издатих сертификата, лидери у региону.

Теме су биле и повезивање са привредницима из дијаспоре и коришћење портала „е-услуге“. На скупу су учествовали и партнери ПКС из компаније „Cofase Srbija“ који су представили алате за проналажење пословних партнера ради унапређења пословања.

Двострука победа Стефана Остојића на међународном позоришном фестивалу

Igor Crnogorac април 4, 2023

Глумац Стефан Остојић постигао је велики успех на престижном позоришном фестивалу, „Арт Трема фесту“ у Руми. За улогу у представи „Лала“ освојио је два највиша признања: награду међународног стручног жирија за најбољу мушку улогу и награду публике.

Ову монодраму менталитета, тужну и веселу причу о Лали из Кикинде и његовој потрази за љубављу, Остојић је написао са прослављеном америчко-француском редитељком, глумицом и кловновском учитељицом Ли Делонг, која је и режирала представу.

И у досадашњим играњима, посебно онима у иностранству, до сада у Мађарској, Португалији и Чешкој, постало је јасно да је емотивни и весели Лала дирнуо срца публике. Сада је потврда за глумачко умеће стигла и од театарских стручњака.

– Први пут сам добио награду за нешто што сам и продуцирао, што је моја идеја, блиско ми је и лично – каже Стефан. – Велика је ствар што је прича о Кикинди добила награду, то је потврдио жири и публика је то наградила. Највећи утисак на мене је оставило само играње. Публика је јако волела представу, уживала је. После играња су ми прилазили, захваљивали се и честитали ми. Најважније ми је да представа служи идеји да ширимо љубав Лале и награде то и потврђују.

Лала је емотиван, весео и неустрашив и причу која представља његов завичај и људе у њему сада носи даље. Већ крајем месеца, 28. априла, представа је на репертоару Српског народног позоришта у Новом Саду. Следи играње у Београду, а пре тога ће, свакако, један наступ имати и у Кикинди, каже Стефан.

Да шири љубав Лале, Стефан је сада позван на један од највећих уметничких фестивала на свету, „Brighton Fringe“-у, у Брајтону у Великој Британији. Почетком маја наступиће на четвородневној манифестацији под називом „Uncommon comedy“, на којој ће се играти представе Ли Делонг из Швајцарске и Хрватске, док ће „Лала“ бити једини представник Србије.

После Брајтона, „Лала“ је на званичном програму међународног „Zagreb Clown Festival“-а.

Стефанов Лала разумљив је на свим језицима и на свим меридијанима јер, у причи о животу Кикинди, о људима у мултинационалној средини, шири само љубав. Емоцију за коју није потребан превод.

На Сајму запошљавања понуђено 500 радних места

Igor Crnogorac април 4, 2023

На 18. Сајму запошљавања, одржаном данас у сали „Партизана“, 26 послодаваца понудило је око 500 радних места у Кикинди и околним местима.

– Позвали смо послодавце који имају потребе за радницима сада или ће запошљавати у наредних шест месеци. На сајмовима које организујемо имамо све више послодаваца и слободних радних места. Највише могућности за запослење сада имају особе са средњом стручном спремом. Траже се: продавци, конобари, кувари, књиговође, административни радници, електричари, бравари, це-ен-це оператери, медицинске сестре – рекла је Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале Националне службе за запошљавање, организатора Сајма.

Она је додала да је, на прошлогодишњем сајму запослено 23 одсто оних који су поднели пријаве, што је, како каже, веома добар резултат.

Овог момента на евиденцији НСЗ је 2.330 незапослених из града и околних села, од тога више од половине су неквалификовани радници. За њих, каже директорица Митровић, има и највише понуда – у аутоиндустрији, металским и грађевинским гранама. Мање се траже високообразовани, којих на евиденцији Службе има тачно 132.

Сајам је отворио градоначелник Никола Лукач, који је најавио долазак нових послодаваца.

– Проналазимо нове инвеститоре и важно нам је да нова радна места буду квалитетнија и више плаћена јер у овом моменту у Кикинди има довољан број радних места за неквалификовану радну снагу. Уз помоћ покрајинских и републичких органа сигуран сам да ћемо, поред инвеститиција којих ће бити у наредних неколико месеци, пронаћи још домаћих и страних инвеститора и тиме омогућити Кикинђанима бољи живот – рекао је Лукач.

На Сајму запошљавања своје штандове су, између осталих, имале фабрике: „Ливница Кикинда“, „Le Belier“, „Тоза Марковић“, „Mecafor“, „Calzedonia“, „Tisa automotive“, „Italtex“ Нови Козарци“, „Japan tobacco“ из Сенте, али и мање фирме: „ПроУниверзал“, „Сани оптик“, „Grawe“ осигурање, „Terra“, „Ујнина кујна“…

– Имамо јако велико интересовање незапослених. Код нас није важан степен стручне спреме ни радно искуство, ми обучавамо раднике – рекла нам је Марта Копас, менаџер у малопродаји „СП маркета“ из Сенте. – Сада нам је потребан један продавац у Кикинди, а у Сенти имамо и радна места у набавци, маркетингу и на административним пословима, укупно за десет радника. Запосленима плаћамо путне трошкове.

На Сајму запошљавања понуђено 500 радних места

Велико интересовање незапослени су показали и за посао у Д.о.о. „Лира“, предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

– Будући да проширујемо производни асортиман, биће нам потребни радници за монтажу производа у аутомобилској индустрији и механизама за меко отварање и затварање фиока. Ангажовани смо да докажемо да особе са инвалидитетом имају радне способности, знања и вештине које им омогућавају да заснују самостални живот и да се осећају као корисни чланови заједнице, да не морају да буду издржавана лица. Дајемо им шансу који они користе и искуство нам је показало да су изузетно добри радници. Њихову преосталу радну способност усклађујемо са потребама радног места и они имају пуни радни учинак. Тренутно имамо 133 запослених, од тога 80 особа са инвалидитетом. Данас смо добили велики број пријава и једних и других. За сада само правимо базу података и позваћемо их чим се укаже могућност – рекла је Валентина Рађеновић, стручни радник Заштитне радионице „Лира“.

Раднике је данас тражила и фабрика за производњу гума „Линглонг“ из Зрењанина.

– Производња ће бити започета ускоро, још увек не знамо тачан датум. Иако у Зрењанину већ имамо доста кандидата, мислимо да ће нам бити потребни и радници из других места. Тражимо оператере, раднике на одржавању – техничаре и електричаре, раднике на обезбеђењу, виљушкаристе, инжењере. Процене су да ће нам бити потребно око 1.200 радника. Од маја се планира увођење сталне аутобуске линије од Кикинде до наше фабрике – каже Јелена Маринковић, из одељења за људске ресурсе у Компанији „Линглонг“.

Милошев Александар има 58 година и 36 година радног стажа.

– Не бирам посао, радио сам као аутогени секач, зидар, молер, котлар, на фарми крава. Свеједно ми је који ћу посао сада наћи, важно ми је да радим како бих остварио право на пензију.

Свој први посао дошла је да потражи Тијана Рељин.

– За сада сам предала пријаве за послове у „Пекари АС“ и у продавници „Tune mobile“. Покушаћу и у „СП маркетима“ – каже Тијана.

Божидар Ђуран је програмер, завршио је четврти степен средњег образовања.

– Дошао сам да видим којих слободних места има. Радио бих било шта што одговaра мојим годинама и могућностима. Овде се не нуди посао у мојој струци, али ћу свакако оставити своје пријаве код послодаваца.

У разговорима са представницима послодаваца, незапослени су се данас распитивали за конкретне позиције, описе радних места и за услове рада. На самом отварању Сајма запошљавања било је више од стотину суграђана свих старосних доби.

Представљање фотомонографије Невена Грујића

Igor Crnogorac април 4, 2023

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ ће у четвртак, 6. априла, од 19 сати, бити представљена фотомонографија „Варанаси“ Кикинђанина Невена Грујића.

Невен је документарни фотограф, сарадник часописа „Национална географија Србија („National Geographic Srbija“).

Фотомонографија садржи 168 страница и 83 фотографије које представљају живот, људе, архитектуру и културу индијског града Варанаси, који је Грујић посећивао у протеклих двадесетак година.

На представљању књиге говориће аутор и Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења.

Светски дан књиге за децу: Дете читалац – образован човек

Igor Crnogorac април 3, 2023

Како у детету пробудити „читалачки ген“ питање је и проблем родитеља, данас можда актуелније него икада. Међународни дан књиге за децу који се обележава 2. априла, прилика је за још једно подсећање на то колико је важно неговати љубав према књизи од малих ногу. И какве све то добробити доноси.

– Веома је важно да се дете са књигом упозна од најранијег детињства. Трогодишње дете је већ радознало и истражује, и тада му треба дати сликовнице, или га уписати у библиотеку. Библиотекари су обучени да упуте децу како да користе сликовницу, јер их има разноврсних. Чим се дете навикне на књигу, улази у нови свет и допуњује и развија и своју машту. Навикне се да се користи књигом – каже Љиљана Марковљев, пензионисана дугогодишња библиотекарка на Дечијем одељењу кикиндске Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Она објашњава да сликовнице помажу и да дете „пређе“ на књиге из којих ће, свакако, морати да учи. Неће осетити да мора да учи ако од најраније младости користи књигу.

– Родитељи, при том, не треба да приморавају децу да читају енциклопедије, користе атласе и слично, морају да знају да сликовнице нису књиге за бебе, сликовнице са словима су управо за децу која су кренула у школу, оне их увесељавају. И зато их треба пустити да сами бирају. Родитељи могу да препоруче детету нешто, али никако и да му намећу, као што неки од њих то раде.

Постоје различите „тактике“ како детету приближити књигу и навести је да је заволи, каже Љиљана.

– Ја сам деци давала „тајанствене књиге“. Рекла бих им: „Ово ником немој да покажеш, то је тајна књига, само за тебе, и кад је будеш вратио, даћу је неком другом“. И то дете увек обрадује. Такође, у сусретима с децом, прво прочитам причу, затим причу одиграмо с луткама, али уз њихово учешће. То су интерактивне представе, али је то и рад са књигом. Деца су радознала, паметна, и често их потцењују.

Дан књиге за децу – на рођендан писца

Светски дан књиге за децу установио је Унеско пре 56 година, како би се деци слала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној речи.

Дан књиге за децу прославља се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, данског књижевника, творца бајки и песама које су обележиле детињство генерација деце широм света.

Ради промоције књижевности за децу, Влада Шведске установила је признање „Астрид Линдгрен“ у част ауторке „Пипи Дуга Чарапа“, коју зову и малом Нобеловом наградом.

Српске награде за најбоље књиге за децу

У Србији постоји неколико награда за најбољу дечју књигу – од најстарије „Невен“, до оне са најмногобројнијим жиријем, ученицима свих београдских основних школа – „Доситејево перо“.

Награде „Невен“, које се додељују ауторима дела за децу и младе, на последњем конкурсу припале су Јасминки Петровић за књигу „100 лица столица“ (најбоље дело из области белетристике) и Борису Кузмановићу за књигу „Бабарога“ (најбоље илустровано дело). Обе књиге објављене су у издању „Креативног центра“.

У октобру су додељене најновије Награде дечије критике „Доситејево перо“. Одлуком дечијег жирија, треће место у категорији млађег узраста припало је роману „Баксуз Срећко и његове невоље“, Бојана Љубеновића и илустраторке Наталије Крстић.

У категорији дела за старији узраст, признања су добиле две књиге из едиције „Знамените Српкиње из пера књижевница за децу“: прво место припало је илустрованој романсираној биографији „Милунка Савић – хероина нежног срца“, ауторке Славке Петровић Грујичић и илустратора Игора Крстића, а друго место илустрованој романсираној биографији „Десанка Максимовић – бајка о човечици“, Виолете Јовић и илустратора Игора Крстића.

И на крају, не треба заборавити мудре речи енглеског писца Мајкла Морпурга: „Деци треба обезбедити две ствари – књиге и охрабрење да стално читају“.

Вредна донација Компаније „Л Белије“ кикиндском Дому здравља

Igor Crnogorac април 3, 2023

Као резултат посредовања Града између привреде и различитих сектора друштвеног и јавног живота, Привредно друштво „Л Белије“ („Le Belier“) обезбедило је донацију, две веш-машине, кикиндском Дому здравља.

Уручењу поклона данас су присуствовали градоначелник Никола Лукач и члан ГВ задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.

– Град има изузетно квалитетну сарадњу са компанијом „Л Белије“, за нас је ово привредно друштво врло значајан инвеститор и пример друштвено-одговорне компаније. Наша сарадња траје годинама, и ја им захваљујем на томе, пре свега на препознавању потреба свих наших институција. Из Дома здравља су нас замолили за помоћ, биле су им потребне две машине. Град се обратио потенцијалним донаторима и „Л Белије“ нам је одмах, као и много пута до сада, изашао у сусрет. Такође нам је драго што Компанија проширује своје капацитете у Кикинди, што значи и нова радна места за наше суграђане – рекао је градоначелник.

Данас дониране веш-машине су већег капацитета, какве су и потребне за Дом здравља.

– Сваке године се трудимо да изађемо у сусрет Граду и тако ће бити и убудуће, наставићемо ову лепу сарадњу – каже Кристина Ристић Попов, руководилац људских ресурса у компанији „Л Белије“.

Директорица Дома здравља, др Биљана Марковић истакла је да је Компанија и раније обезбеђивала донације за ову здравствену установу.

Захвални смо и много нам значи поклон јер нисмо могли да купимо машине које су нам неопходне – рекла је др Марковић. – Пре неколико година од „Л Белијеа“ смо добили намештај за Дечији и Школски диспанзер. Надам се да ћемо наставити сарадњу и да ће бити још успешнија и боља.

(ВИДЕО) Млади бирају Кикинду и остају овде

Igor Crnogorac април 2, 2023

Млади долазе и враћају се у Кикинду, многи и да би овде започели самосталан посао.

Милица Нешковић је свог супруга Васу, Кикинђанина, упознала у родној Суботици, у коју је он стигао пре десетак година у потрази за послом.

Данас је Милица у нашем граду отворила Мушки фризерски салон „Тhe Gentleman M“.

– Муж је добио понуду за посао у Кикинди и решила сам и ја да дођем као подршка и да почнем да радим самостално. Девет година радим као мушки фризер и сада први пут отварам сопствени салон – каже Милица. – Апелујем на младе да започну свој посао, посебно ако имају занат у рукама. Има посла за све и где год да се оде, треба се само осмелити.

Овај млади брачни пар ће, са сином Богданом, своју будућност наставити да гради у нашем граду. Милица ће, за сада, радити сама, а у плану јој је и да запосли колеге и да прошири посао.

Подршку породици Нешковић данас су пружили и градоначелник, Никола Лукач, и члан Градског већа, Саша Танацков.

– Ово није јединствен случај повратка младих и породица са малом децом, опредељених да овде креирају нову будућност. То је и потврда мени и мојим сарадницима да радимо добре ствари, и додатни импулс да помажемо младима, да обезбеђујемо услове како би они могу да се врате. У нашем граду заједнички креирамо лепши, бољи и безбеднији живот. Радимо на томе да буде више посла и да нас буде још више, да од Кикинде направимо још боље место за живот и рад – рекао је Лукач.

Васа, Милица и Богдан изабрали су Кикинду као лепше место за живот и подизање породице.

Нови, савремено уређени фризерски салон са новом, креативном енергијом, налази се у Улици Димитрија Туцовића 2.

Неправилна употреба пестицида уништава кошнице – да ли ће апели пчелара уродити плодом?

Igor Crnogorac март 31, 2023

На почетку смо периода цветања воћа, па су Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде и Савез пчеларских организација Србије заједнички апеловали на пољопривредне произвођаче, кориснике средстава за заштиту биља и пчеларе, како би се смањио ризик од тровања пчела.

„Неправилна употреба средстава за заштиту биља, поред опасности да доведе до тровања пчела, утиче и на опрашивање: услед лошег опрашивања, не само да опада принос, већ се и смањује квалитет плодова, па је и мање плодова прве класе у роду“, наводи се у апелу.

Потписници подсећају да Закон потпуно забрањује примену пестицида отровних за пчеле у току цветања, у било ком делу дана, тако да се пестициди који су отровни за пчеле не смеју примењивати ни увече, ни рано ујутру.

Управа и Савез пчеларских организација апелују на пољопривредне произвођаче, да, чак и када примењују средства за заштиту биља која су отровна за пчеле код културе која није у цвету, прво сузбију корове у воћњацима јер, како наводе, корови који су у фази цветања могу да буду посећени од стране пчела.

Посебно скрећу пажњу пољопривредним произвођачима да је, приликом третирања уљане репице и соје инсектицидима, забрањено примењивати оне који су отровни за пчеле у току цветања.

Проблем је и третирање комараца из ваздуха, упозоравају, јер се често поклапа са цветањем липе и других медоносних биљака које пчеле интензивно посећују.

О томе зашто су апели неопходни и како се пчелари „носе“ са овим проблемом, за наш портал говори Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине, дугогодишњи председник Удружења пчелара Војводине. Чолак се пчеларством бави 37 година.

– Проблем је у томе што се не контролише спровођење прописа приликом третирања пољопривредних култура инсектицидима – каже Чолак. – Раније пестициди нису били, у тој мери, отровни за пчеле, нити је било толико пољопривредне производње на великим површинама, па је и тровање пчела био спорадична појава и догађала се на микролокацијама.

Чолак је подсетио на два велика инцидента на подручју Кикинде – први који се догодио 2015. године, када је 3.509 кошница изгубило све излетнице због тровања, али су пчелиње заједнице ипак некако преживеле; други се догодио 2019, када је, како каже, било стравично тровање. Тада је потпуно уништено 1.668 кошница отровом „фипронил“ који је, у том тренутку, био седам година забрањен за употребу на пољопривредним културама у Србији. Све је пријављено Полицији, али починиоци никада нису пронађени.

– Са позиције члана Групације за пчеларство Привредне коморе Војводине, још пре неколико година поднео сам захтев за измену Кривичног законика Србије – да то не буде само кривично дело, него и да се процесуира по службеној дужности. Пчелари не могу и не треба појединачно да се боре са адвокатима великих корпорација. Ове године предлог је обновљен и сада је потребно да лобирамо да се закон измени – каже Чолак.

Да се проблем мора решавати системски јасно је јер, како каже Чолак, пчелари сваке сезоне, од марта до краја августа, брину да ли ће пчеле затећи живе.

(ВИДЕО) Поклон Градског одбора СНС: Гимназијска библиотека обогаћена са 200 књига

Igor Crnogorac март 31, 2023

Поводом обележавања 165 година постојања Гимназије „Душан Васиљев“, данас је овој школи стигао вредан поклон. Градски одбор Српске напредне странке донирао је ђацима, за школску библиотеку 200 књига.

Поклон је уручила председница ГО СНС, Станислава Хрњак.

– Велико ми је задовољство што смо у прилици да, на овако велики јубилеј, дарујемо Гимназију чији сам и ја била ђак. Гимназијалци су ових дана, у различитим програмима, представили своје знање, умеће и посвећеност. Зато нам је важно да им омогућимо да дођу до неких наслова који им, можда, до сада, нису били доступни. Уверена сам да ће и ђаци и професори оправдати важност ове образовне институције и њен свеукупни значај за наш град – рекла је Станислава Хрњак.

Градски одбор СНС континуирано спроводи акције поклањања књига грађанима.

– Договорили смо се да се наша акција, у току ових празничних дана, измести са Трга и да књиге сада поклонимо библиотеци у Гимназији. У питању су наслови широког дијапазона – од белетристике, стручних, научних дела, до књига издатих у Кикинди и оних на страним језицима. Такође смо поклонили комплетна дела Стевана Сремца и Иве Андрића. Увек мислимо на младе и желимо да остану у Кикинди и да нам се врате после школовања – додао је Срђан Сивчев, председник Савета за науку и технологију ГО СНС.

Мирјана Дражић, директорица Гимназије, захвалила је на поклонима.

– Ово је диван поклон за завршницу обележавања нашег јубилеја. Наши ученици радо користе школску библиотеку за припрему за наставу, али и за читање из задовољства.

Станислава Хрњак истакла је да акција поклањања књига траје већ годинама.

– Суграђани увек дивно реагују. У времену развоја технологије, сматрамо да је то веома важно. Људима нудимо различите наслове, свако може да изабере књигу коју жели и добија је бесплатно. Никада не губимо из вида да је писано штиво неопходно. У овом брзом темпу живота све мање стижемо да читамо. Зато се искрено надам да ће то бити мотивација да, не само гимназијалци, него и остали наши суграђани, прочитају нешто лепо.

Она је најавила да ће кикиндски СНС још једну акцију даривања књига на Градском тргу одржати већ наредних дана.