Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Prodaja rashodovanih vozila Pošte u Kikindi

Igor Crnogorac jun 6, 2025

Pošta Srbije prodaje rashodovana vozila po sniženim cenama na javnim licitacijama. U Kikindi je prodaja zakazana za 18. jun u 10 sati, u Glavnoj pošti, u Generala Drapšina 26. Razgledanje ponuđenih vozila biće moguće u utorak, 10. juna, na adresi Branka Vujina bb, od 10 do 14 sati.

Pored ove, javne licitacije održaće se i u Somboru (12. juna), Subotici (13. juna), i u Pančevu (17. juna). Predmet prodaje su rashodovana teretna i putnička vozila, navode u ovom preduzeću.

Katalog vozila, termini razgledanja i druge informacije u vezi sa procedurom sprovođenja i učešćem na javnoj licitaciji, dostupni su na internet stranici Pošte Srbije.

(Foto: Pošta Srbije)

Norveška spisateljica Renaug Kleiva u Biblioteci: Mladi Kikinđani uživali u druženju sa autorkom

Igor Crnogorac jun 5, 2025

Retku i izuzetnu priliku da se druže sa jednom od najznačajnijih norveških spisateljica za decu, Renaug Kleivom, imali su danas mladi čitaoci u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Autorka je u Kikindi kao članica delegacije srpsko-norveškog prijateljstva, koja boravi u našoj zemlji, a susret sa decom bio je poseban povod da im predstavi svoje knjige i razgovara o junacima koji u njima žive.

Kleiva je govorila o svom nagrađenom delu „Lizalica iz Uagadugua“, koje je ponelo priznanje na takmičenju nordijskih knjiga za decu.

– To je priča o devojčici koja ostaje sa ocem dok joj majka odlazi u Afriku na humanitarni rad – ispričala je Kleiva. – Volim da pišem za decu i o deci, jer deca menjaju ponašanje kada im nešto nedostaje. Inspiracija je svuda oko nas – gledam vaša lica i već znam da će neko od vas završiti u nekoj od mojih narednih knjiga. Vidim osmehe, poglede, neko se vrpolji – sve mi to ostaje u sećanju.

Književni susret ostavio je snažan utisak na učenike Osnovne škole „Đura Jakšić“, koji su došli u pratnji nastavnica srpskog jezika i književnosti, Marije Vojinović i Ivane Ignjatov.

– Spisateljica je sjajno pogodila ponašanje devojčica naših godina. Mislim da nema velike razlike između dece u Norveškoj i ovde – kazala je učenica sedmog razreda Jovana Živojinov.

Sličnog je mišljenja i Milana Čolak, učenica šestog razreda:

– Bilo mi je veoma zanimljivo da čujem nešto o novim knjigama. Sigurno ću pročitati one koje su nam danas predstavljene. Volim da čitam jer tako obogaćujem svoj rečnik. Sva deca su ista na svoj način.

Gošća iz Norveške bila je oduševljena pažnjom i interesovanjem učenika.

– Mislim da su ovo izuzetno dobra deca. Slušaju pažljivo, upijaju svaku reč i veoma brzo ulaze u priču – rekla je Kleiva, koja je jednu od svojih knjiga poklonila Biblioteci, odnosno mladim čitaocima.

Renaug Kleiva je autorka koja uspešno spaja poeziju, prozu i dramu. Pored knjiga za decu, piše i romane i kratke priče, a kao dramaturg se ističe svojom sklonošću ka eksperimentisanju. Dobitnica je i prestižne Nagrade norveških književnih kritičara. Sa njom je kao prevodilac i gost bio i Dragan Marković, generalni sekretar Društva prijateljstva Srbije i Norveške. On je đacima govorio o istoriji prijateljstva dva naroda i značajnim delima napisanim na tu temu.

Autorka je potpisivala knjige mladim čitaocima i poklonila Biblioteci svoje delo „Seti se da pomaziš mačku“. Njena knjiga „ Lizalica iz Uagadugua“, jedno od najčitanijih izdanja u kikindskoj biblioteci, retko se nađe na policama – što svedoči o njenoj popularnosti među mladima.

S. V. O.

Članovi Norveško-srpskog društva gosti Kikinde: prijem u Gradskoj kući i poruke o saradnji

Igor Crnogorac jun 5, 2025

Delegacija Norveško-srpskog društva, koju čini i tridesetak prijatelja iz Norveške, boravila je u Kikindi u okviru posete Srbiji i učešća u tradicionalnom Maršu prijateljstva u Gornjem Milanovcu. Goste je u svečanoj sali Gradske kuće primio gradonačelnik Mladen Bogdan sa svojom pomoćnicom Dijanom Jakšić Kiurski.

Cilj posete je, između ostalog, jačanje veza između dve zemlje, kao i nastavak saradnje u oblasti kulture i obrazovanja. Domaćin putovanja i generalni sekretar Društva prijateljstva Norveške i Srbije, Dragan Marković, podsetio je na duboke korene koji povezuju Kikindu i Norvešku.

– Kikinda je jedan od deset gradova pobratima sa norveškim gradovima. Sve je počelo nakon Drugog svetskog rata, kada su preživeli iz nacističkih logora u Norveškoj nastavili da održavaju veze sa ljudima koji su im pomagali, što je, vremenom, dovelo do saradnje i bratimljenja gradova. Ovde smo da razgovaramo o stipendijama za mlade koji studiraju norveški jezik u Norveškoj, kao i o poseti Gimnaziji u Sremskim Karlovcima gde je norveški prvi strani jezik. Takođe, norveški istoričar Mihael Stoke završava doktorski rad o stradanjima u Norveškoj, a mi želimo da približimo dve kulture – to je naša misija – poručio je Marković.

On je istakao da je Društvo prijateljstva osnivač katedre za skandinavske jezike na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i da Norveška finansira brojne projekte u Srbiji. Uz stipendije za studente norveškog jezika, podrška stiže i za mlade muzičare.

Predsednik Norveško-srpskog društva, Rolf Fjelestad iz pokrajine Nordland istakao je da je Srbija, a posebno Kikinda, mesto na koje se rado vraća.

– Vaša zemlja mi je bliska i već sam nekoliko puta boravio u Kikindi. Oduševljeni smo „Terom“, ali za mene su poseban doživljaj polja pšenice, taj prelep i nepregledni prostor. Veze između naših gradova vremenom se mogu izgubiti ako ih ne negujemo. Zato ćemo danas razgovarati o obnovi saradnje i budućim posetama. Istoriju treba pamtiti, ali moramo gledati i u budućnost – u mlade koji će ove veze nastaviti – poručio je Fjelestad.

Prilikom posete Narodnom muzeju, gosti su se sreli sa norveškim stipendistima, a u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predavanje o norveškoj dečjoj književnosti održaće poznata književnica Renaug Klejva. Ona će, tom prilikom, pokloniti više naslova norveških pisaca prevedenih na srpski jezik.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je važnost obnove prijateljstava koja imaju istorijski značaj.

– Želimo da pokažemo koliko nam znači ova poseta. Kikinda i Narvik su potpisali povelju o bratimljenju još 1966. godine – jednu od prvih te vrste. Naši gosti znaju za svedočenja porodica koje su pomagale našim ljudima tokom rata. Uz nedavne posete gradonačelnika Narvika i predstavnika pokrajine Nordland, ovo je korak više ka produbljivanju saradnje. Negovanje prijateljstva otvara vrata i za buduće projekte i poslovne prilike – rekao je Bogdan.

Na kraju prijema, domaćini i gosti razmenili su simbolične poklone i obećali da ovo neće biti poslednji susret, već korak ka novoj etapi prijateljstva i saradnje.

S. V. O.

Prva pomoć, veliko znanje – Mokrinčani predstavljaju Kikindu u Novom Sadu

Igor Crnogorac jun 5, 2025

Crveni krst Kikinda organizovao je juče Gradsko takmičenje u pružanju prve pomoći, jednu od svojih tradicionalnih i najvažnijih aktivnosti. U nadmetanju, koje je održano u prostorijama ove organizacije, učestvovalo je ukupno 30 takmičara.

– Ove godine takmičile su se četiri ekipe u kategoriji podmlatka – učenika osnovnih škola, dok su se dve ekipe nadmetale u kategoriji realističkog prikaza povreda, stanja i oboljenja. Osnovci iz škola „Milivoj Omorac“ iz Iđoša, „Vasa Stajić“ iz Mokrina, i „Žarko Zrenjanin“ i „Jovan Popović“ iz Kikinde, pokazali su svoje znanje, brzinu i snalažljivost – rekla je sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.

Najuspešniji su bili učenici iz Mokrina, koji će predstavljati kikindski Crveni krst na pokrajinskom takmičenju u Novom Sadu, zakazanom za 28. jun.

S. V. O.

Stanković: Fakulteti koji nadoknade nastavu dobiće kvote za upis novih studenata

Igor Crnogorac jun 5, 2025

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da će fakulteti koji nadoknade nastavu dobiti kvote za upis nove generacije studenata i da će moći da sprovedu upis, a da fakulteti koji ne sprovedu nadoknadu i izgube godinu neće moći da sprovedu upis novih studenata.

Stanković je gostujući na K1 televiziji, rekao da će fakulteti koji ne uđu u „čamac za spasavanje“, izbrisati sebe sa akademske mape i upozorio da ponestaje vremena i da na fakultetima treba da budu ozbiljniji i odgovorniji kada je reč o rokovima.

„Može još da se kupe karte, ali mislim da ih ponestaje. Mislim da ponestaje vremena. Predugo sve ovo traje, a ulog je ogroman – opstanak obrazovanja. Ima još onih koji žive u nekom specifičnom političkom stanju koje spaja fantazmu i neki inat i beg od odgovornosti za ovo što je urađeno proteklih meseci“, rekao je Stanković.

Ocenio je da je vreme da svako ko je na univerzitetu, bez obzira kako je politički opredeljen, podvuče crtu ističući da je prioritet svih prioriteta da Srbija ima funkcionalan visokoškolski sistem.

Stanković je rekao da je onlajn nastava iznuđeno i privremeno rešenje za ovu školsku godinu i da je posledica okolnosti u kojima se nalazimo.

„Tako je kako je, bolje i onlajn nastava, bolje možda i veća dinamika kada govorimo o ispitnim rokovima, ali da studentima i društvu, prosto univerzitet, oduži svoju dug, a to je da prenese znanje i verifikuje to znanje kod studenata“, kazao je Stanković.

Govoreći o rokovima da fakulteti nadoknade nastavu, Stanković je rekao da se planovi nadoknade razlikuju od fakulteta do fakulteta i da fakulteti koji imaju teorijsku nastavu uz malo veći napor volje i angažovanje nastavnika i studenta na radu na onlajn platformama, mogu brže to da završi.

„Razgovarao sam sa ljudima sa Matematičkog fakulteta, njihovi intenzivni kurs kojim bi najveći deo gradiva prve godine završili, traje deset nedelja. Oni su već započeli i već im se to na određeni način isplati, jer država svakoga ko je spreman da nadoknadi nastavu pravično nagradi zaradom koja mu pripada. Mi želimo politiku čistih računa“, kazao je Stanković.

Naglasio je da oni koji budu želeli da ostanu deo procesa problema da će biti „izbačeni iz čamca za spasavanje“ i da će te institucije same sebe rasformirati.

Upozorio je da su pojedini fakulteti pred ozbiljnim finansijskim i organizacionim izazovima koji mogu ugroziti njihov opstanak i ukazao da se finansiranje fakulteta bazira na broju novih studenta, kao i da već postoje dugovi određenih institucija.

„Ako nemate nove studente, i nemate osnove da dobijate novac, kako će da prežive. Medicinski fakultet ima 1000 stranih studenta čija školarina košta više hiljada evra. Neisporučena usluga podrazumeva zahtev za kompenzaciju. Uz zatezne kamate. Ko pokriva taj dug? Da li imaju tolike sopstvene prihode da mogu da kompenzuju tu šteta? Domaći studenti koji su, takođe, na samom finansiranju, a koji nisu dobili uslugu, mogu da pokrenu to“, rekao je Stanković.

On je kazao da o tome treba da razmišljaju dekani i uprave fakulteta, a da je su ministarstvo i vlada stvaraju organizaciono-finansijski i normativne pretpostavke i naglasio da su spremni da pomognu svakom fakultetu.

Stanković je rekao da, uprkos blokadama, veliki broj visokoškolskih ustanova nastavlja sa radom, da u Kragujevcu rade svi fakulteti, da u Novom Sadu u kontinuitetu radi Učiteljski fakultet, a u Subotici se nastava odvija na mađarskom jeziku.

Dodao je da novosadski univerzitet ima 13 fakulteta, od kojih sedam već funkcioniše, dok je još jedan fakultet na putu da proradi.

Kako je rekao, u Beogradu je više od dve trećine fakulteta dobilo dozvolu za onlajn nastavu.

Stanković je rekao da se očekuje da i oni koji su do sada bili među najtvrđim protivnicima prelaska na onlajn model promene stav.

„Biće još nekih koji su bili radikalni u tom frontu odbijanja onlajn nastave, jer je to racionalno rešenje u datim okolnostima“, kazao je Stanković.

Kako je rekao, u Beogradu je više od dve trećine fakulteta dobilo dozvolu za onlajn nastavu.

Stanković je rekao da se očekuje da i oni koji su do sada bili među najtvrđim protivnicima prelaska na onlajn model promene stav.

„Biće još nekih koji su bili radikalni u tom frontu odbijanja onlajn nastave, jer je to racionalno rešenje u datim okolnostima“, kazao je Stanković.

Dodao je da bi, da su fakulteti odmah prihvatili moratorijum od 120 dana što je bio predlog na prvom sastanku premijera Đura Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, do sada nadoknadili trećinu ili četvrtinu nastave i da bi možda bio organizovan i jedan ispitni rok.

Međutim, kako kaže, pojedine visokoškolske institucije odbile su ovu ponudu, što je Stanković ocenio kao propuštenu priliku za stabilizaciju sistema, a da je svaki izgubljeni dan novi udar na akademsku zajednicu, ali i na budućnost studenata.

On je još jednom apelovao na razdvajanje obrazovanja od političke naglasivši da smo na ivici da nam nešto propadne, a to se posle jako teško sastavlja.

„Može da se sastavi, ali su rizici i troškovi mnogo veći i opasnost mnogo veća da to ne uspe. Bolje da sačuvamo postojeće i da ga postepeno unapređujemo. Da izbegnemo zamku konfrontacije, koja ima itekako dnevno-političku aromu, gde se prelazi iz priče o odbrani autonomije univerziteta u kontranapad u odnosu na vladu, na ministarstvo, na predsednika Republike“, rekao je Stanković.

(Izvor: RTV)

Izložbom „Žene u STEM-u“ počeli programi „Maj – mesec matematike“ u CSU

Igor Crnogorac maj 26, 2025

U Centru za stručno usavršavanje otvorena je izložba o ženama – istorijskim ličnostima i savremenim naučnicama. Naziv postavke u konferencijskoj sali Centra je „Žene u STEM-u“ (STEM – nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika).

– Izložba obuhvata priče o ženama koje su krojile svet, često uprkos vremenu, društvu i sredini u kojoj su živele ili žive, jednom rečju ovo je izložba o znamenitim ženama. Imamo 20 plakata sa njihovim fotografijama i biografijama. Među njima je, na primer, i Grejs Meri Hoper o kojoj su profesori matematike kod nas već realizovali radionicu. Ona je dala veliki doprinos razvoju računarstva i informatike. Počela je da radi na najmodernijim računarima za mornaricu SAD, razvila je programski jezik koji je razumeo engleske reči, iz kojeg se kasnije razvio jezik COBOL, koji se i danas koristi. Interesantno je i to da je ona prva upotrebila izraze „bagovanje“ i „zabagovati“, što označava problem u radu računara. To se dogodilo tako što je u računar, jednom prilikom, ušao moljac, što je vrsta bube (na engleskom: bug) – ispričao je Lazar Tripinović Popov, samostalni stručno-tehnički saradnik u Centru za stručno usavršavanje.

Zanimljive su i priče o Ketrin Džonson, fizičarki i matematičarki, koja je dala važan doprinos ranom svemirskom programu, posebno izračunavajući putanje leta mnogih svemirskih kapsula poput onih tokom misija „Merkur“ i „Apolo 11“, kao i o Samiri Mubareki – ona je, tokom pandemije COVID 19, uspešno vodila istraživanja sa ciljem da se izoluje virus SARS-CoV-2 i da se sekvencira njegov genom. Njeni rezultati pomogli su naučnicima da razviju nove terapije i vakcine u borbi protiv pandemije, dodao je Tripinović Popov.

Izložba je dostupna od 8 do 20 sati svakog dana do 30. juna, za sve sugrađane.

Sa postavkom će moći da se upoznaju i učesnici drugih programa u okviru „Maja – meseca matematike“. Sutra (utorak, 27. maj) će biti održane dve radionice za osnovce: „Crtanje i pisanje pomoću matematike“ i „Tablica množenja pomoću mikrobita“.

Još uvek ima mesta za program ESCAPE ROOM – „Tragači formule“ za starije od 14 godina , koji će biti održan u sredu, 28. maja, od 10 do 12 sati. Timovi će imati zadatak da reše osam STEM zagonetki, kako bi „pobegli“ iz laboratorije. Igra podstiče timsku saradnju, logičko razmišljanje i kreativnost, najavljuju u Centru. Srednjoškolci koji žele da učestvuju još uvek mogu da se prijave profesoru matematike u Gimnaziji, Draganu Ivetiću.

„Vitaminska matematika – brojanje do zdravlja“ na programu je 29. maja. Na ovoj radionici će učenici prvog razreda i starije grupe vrtića kombinovati učenje o vitaminima sa matematičkim veštinama.

U okviru nacionalne manifestacije „Maj mesec matematike 2025 – M 3“ koji organizuje Centar za promociju nauke u saradnji sa Matematičkim institutom SANU, domaćin svih navedenih aktivnosti je Naučni klub CSU. Ove godine moto je „Spojeni matematikom“, što ukazuje na integraciju matematike sa ostalim naučnim oblastima: tehnologijom, inženjerstvom i umetnošću.

S. V. O.

Policijska uprava: u toku vikenda čak pet saobraćajnih nezgoda, jedna osoba lakše povređena

Igor Crnogorac maj 26, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda. Jedan učesnik u saobraćaju zadobio je lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 625 hiljada dinara.

Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog: radnje vozilom (2), neprilagođene brzine kretanja (2) i nepostupanja po saobraćajnom znaku (1).

Podneto je 28 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat je 71 prekršajni nalog.

Iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno 12 vozača, od kojih je osmoro zadržano do 12 sati, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila, odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je: 10 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 46 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 62 ostala prekršaja.

Koncert nastavnika Muzičke škole u muzeju

Igor Crnogorac maj 26, 2025

Iz Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ pozivaju sugrađane na svoj tradicionalni koncert nastavnika ove škole.

Za đake i sve poštovaoce klasične muzike koncert će biti održan u sredu, 28. maja, od 18 sati, u svečanoj sali Narodnog muzeja.

Snežana Radojičić na tribini u Kikindi: priča o slobodi i životu na drumu

Igor Crnogorac maj 23, 2025

Snežana Radojičić, nomad, spisateljica i blogerka, održala je u svečanoj sali Narodnog muzeja, pred brojnom publikom, putopisnu tribinu pod nazivom „Biciklom oko sveta“. Pre 14 godina, nezadovoljna životom u korporaciji i osećajem da svoje snove ostavlja po strani, krenula je u avanturu koju danas zove svojim životom: putovanje biciklom po svetu.

– Jednog dana sam shvatila da ne živim život koji sam želela. Priznala sam sebi da nisam ništa učinila da ostvarim svoje snove – da živim slobodno, izvan sistema, i da živim od pisanja. Ja sam diplomirani profesor književnosti, ali sam radila u korporaciji, objavljivala jednu knjigu na desetak godina. Dok su drugi tražili „juga“ kao diplomski poklon, ja sam poželela „rog“ bicikl jer mi je to bio simbol slobode i nezavisnosti – ispričala je Snežana.

Putovanje biciklom otkrila je, kako kaže, relativno kasno, ali kada se upustila, otvorio joj se potpuno novi svet.

– Budim se u šatoru, pripremim kafu i doručak, pa odlučim kuda ću tog dana. Putujem lagano, zaustavljam se kad mi nešto privuče pažnju, razgovaram sa ljudima. Bicikl ruši barijere. Ljudi me ne doživljavaju kao turistkinju, lakše stupamo u kontakt i to mi mnogo znači. Nemam rutu, nemam cilj da „sakupim“ zemlje – moja jedina potreba je da živim u pokretu – objasnila je.

Na dosadašnjim putovanjima obišla je 51 zemlju, na četiri kontinenta. U nekima se zadržavala mesecima, u druge se vraćala više puta – u Kinu čak četiri puta, u Ameriku dva puta, u Kambodži, Nepalu, Vijetnamu i Japanu živela je po po šest meseci, u Čileu godinu i po dana. U avgustu prošle godine u Srbiju se vratila sa Aljaske i ostaće ovde, kaže, ukupno godinu dana.

– Nemam sponzore. Živim od svojih knjiga. Tribine držim da bih ih predstavila, prodala, uštedela nešto i nastavila put – rekla je. – U poslednjih 14 godina više sam vremena provela na putu nego kod kuće.

U svom prepoznatljivom, neposrednom stilu, Snežana je publici prenela neke od najupečatljivijih epizoda iz svoje vožnje oko sveta: govorila je o najomiljenijoj i najbizarnijoj zemlji u kojoj je vozila bicikl, kako je izgledalo putovati tokom pandemije kroz Južnu Ameriku, kako je bežala iz karantina, ali i zašto je godinu dana kasnije bila uhapšena. Pričala je i o svom duhovnom buđenju koje je doživela tokom boravka u kolumbijskom plemenu Arvuako – zajednici koja i danas živi na isti način kao njihovi preci pre tri hiljade godina.

Najviši vrh preko kojeg je prešla biciklom je u nepalskim Himalajima, visine 5.416 metara. Vozila je hiljadu kilometara kroz pustinju Gobi u Mongoliji, 1200 kilometara kroz pustinju Atakama u Čileu i oko 800 kilometara kroz pustinju Taklamakan u Kini.

Publika je tokom sat i po tribine slušala o svakodnevici na drumu, o strahovima i načinima na koje se štiti, o životu u pustinji, ali i o važnosti takozvanog vertikalnog putovanja – onog u dubinu, u sebe. Snežana je svoje priče ispratila slajdovima s fotografijama.

Predstavio ju je Dragan Grbić, njen prijatelj iz Kikinde, podsetivši da je Snežana već treći put u našem gradu i da je 2011. godine krenula u „avanturicu“ koja je prerasla u način života – više od 120.000 pređenih kilometara.

Napisala je osam knjiga sa svojih putovanja. Na ovoj tribini posetioci su mogli da ih kupe direktno od nje, a svi ostali mogu ih naručiti preko njenog sajta.

– Najlepši deo ove priče su ljudi – zaključila je Snežana.

Put oko sveta na dva točka – putnička tribina večeras u Muzeju

Igor Crnogorac maj 23, 2025

Večeras od 18 sati, u Narodnom muzeju, biće održana putnička tribina „Biciklom oko sveta“ koju će voditi Snežana Radojičić, „ciklonomad“ – spisateljica, blogerka i avanturistkinja koja već 14 godina na biciklu obilazi svet.

Publika će imati priliku da čuje priče sa više od 120 hiljada pređenih kilometara na četiri kontinenta, ali i kako izgleda život na drumu, kako se nosi sa strahovima i zašto su joj pustinje najdraže destinacije.