Igor Crnogorac

karving 3

Вероватно су, до данас, сви који су чули за „Дане лудаје“ или их посетили, сазнали за готово све гастрономске намене овог „воћног поврћа“, како се бундева класификује. Осим, можда, за једну која лудаји додаје естетску димензију, а то је њено резбарење, односно карвинг.

Карвинг је, заправо, резбарење свог воћа и поврћа, објашњава Павел Хрчан из Кисача, самоуки уметник – карвинг мајстор и мастер шеф карвинга.

– Титулу мастер шеф карвинга добио сам у Чешкој. Учествовао сам на многим такмичењима, путујем по свету, а у Кикинди сам четврти пут – каже Хрчан.

Додаје да је до сада резбарио готово сво воће о поврће осим вишње. Лудаја је, каже, сада сасвим довољно зрела да може лепо да јој се резбари кора.

– Мало је тврда и тежа за рад, али зато дуго траје. Мене препознају по цветовима које, углавном, резбарим и то јапанском техником – прича Павел. – Људи ми прилазе, распитују се за технику, желе да се фотографишу. Имам јако лепе утиске са „Дана лудаје“, сваки пут.

За карвинг мастора „Дани лудаје“ можда буду посебно значајни јер му данас, како нам је рекао, стиже девојка из Новог Сада која жели да научи ову технику, па можда, овај мастер шеф добије и своју наследницу која ће, такође, од воћа, па и од бундеве, правити уметничка дела.

gostinska soba 1

У сваком кутку велике гостинске собе која је, ових дана, цео наш град, посетиоци, али и домаћини, могу да пронађу нешто по свом укусу. Сам програм под називом „Гостинска соба“ одвија се свакодневно на малој бини испред Градске куће.

Програм је отворила Балетска школа из Новог Сада, истурено одељење у Кикинди, а наступају културно-уметничка друштва из Кикинде и околних места, као и посебни гости – фолклорни ансамбл „Влашко коло“ из Осанице и „Младост“ из Крепољина, оба из општине Жагубица, као и КУД „Круна“ из Српског Семартона у Румунији.

Evropski kutak Istočno Sarajevo 1

Гости из организација и удружења који на „Данима лудаје“ представљају своју туристичку понуду налазе се данас у „Европском кутку“ на главној раскрсници на Тргу.

Бранка Гранзов је председница Удружења „Пробуди се“ из Источног Сарајева, рођена је Сарајка, али има јаке везе са нашим градом јер се удала за Кикинђанина.

– Муж је био код сестре у гостима и тако смо се упознали. Наше удружење има сталну сарадњу са Туристичком организацијом из Кикинде, представници наше општине такође су овде са нама. Ми имамо „Дане тикве“ које ћемо, десети пут, одржати крајем септембра. Прошле године највећа је имала 83 килограма. Поднебље је друкчије, већа је надморска висина и брдски је терен, то су, углавном, „стамболке“ – каже Бранка.

Да представе своје удружење, жене из Источног Сарајева припремиле су: ружице од ораха, баклаве, тулумбе, урмашице и ручне радове, затим сируп од руже, од брусница и од боровнице које се, кажу, беру на две хиљаде метара, мед од четинара за бронхитис. Кажу да Кикинђани и гости највише купују „заљевене колаче“ јер тога овде мање има.

Туристичка организација Општине Жагубица Војвођанима на „Данима лудаје“ нуди потпуно друкчије пределе и здраво окружење.

– Представљамо све знаменитости Хомоља, наше природне лепоте и природну храну, мед који се врца само једном и пастрмку са самог изворишта реке Млаве, као и хомољски овчији сир. Туристи посећују и Манастир Горњак и Манастир Тршка црква из 13. века, као и Црни врх. Имамо лековито биље, чист ваздух и воду. Кажу да, ко се напије воде из Хомоља, увек ту и остаје, то се мени догодило – каже Љиљана Марковић.

За крај смо добили срдачан позив да, крајем октобра, посетимо „Дане биља и гљива“ у Крепољину и да се, како кажу наше гошће, упознамо све лепоте српске и влашке културе које су, у овим пределима, нераскидиво везане столећима.

frustuk 1

Субота на „Данима лудаје“, дан када се одржава централна манифестација – мерење најтеже и најдуже лудаје, али и многе друге, традиционално је најпосећенија од раних јутарњих сати. Зато је важно, препознали су домаћини, да се започне фруштуком и то банатским. Велики број удружења из града, из околних места, али и из суседне Румуније понудило је своје специјалитете на Tргу између Православне цркве и Mузеја.

Питама од лудаје придружиле су се сирнице, кромпируше, па гомбоце и чикови, много слатких колача и обавезан банатски, најјачи доручак, хлеб, маст и паприка.

– Све смо спремиле – пите са кромпиром, лудајом, сиром, погачице са чварцима, лење пите са вишњама, ванилице, гибанчице, а продајемо и пекмез од вишања са наше „Пекмезијаде“. Ове године највише се једу сирница и пите са лудајом, то смо већ продале – каже Радмила Арамбашић из Удружења жена „Нарцис“ из Нових Козараца.

Представнице Удружења жена „Свети Никола“ из места Радимна у Румунији први пут су на „Данима лудаје“.

– Нисмо знале каква је манифестација, па смо за сваки случај припремиле много тога, углавног слатког, сок од лудаје, колаче с јабукама и орасима, и српске и румунске специјалитете – кажу председница Удружења, Дрина Марија Утурнић и Данијела Степановић.

Њихово удружење, кажу броји 18 чланица, а десет их је стигло у Кикинду. Додају да им се „Дани лудаје“ већ веома допадају и да ће доћи сваки пут.

И овогодишњи фруштук био је обилан, разнолик, а домаћице су показале да, без обзира на то одакле долазе, одлично спремају све банатске специјалитете. Цене доручка биле су већ од 50 динара по парчету. Судећи по гужви и задовољству куварица, верујемо да је свако од посетилаца пронашао нешто по свом укусу.

strnjika

Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство унутрашњих послова и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, уз подршку Европске уније и Програма Уједињених нација за развој (УНДП) покренули су кампању од националног значаја “Не пали стрњику!”

Само током претходне године било је око 15 хиљада пожара узрокованих паљењем на отвореном. Овакви пожари изузетно негативно утичу на загађење ваздуха, уништавају животну средину, имовину, а утичу негативно и на безбедност саобраћаја, саопштила је Владина прес-служба.

Кампања “Не пали стрњику” има за циљ да заустави штетну праксу паљења биљних остатака на њивама након жетве, скретањем пажње на њену штетност и кажњивост, као и пружањем савета како да се жетвени остаци збрину на начин који не штети животној средини и не угрожава здравље и безбедност људи, додаје се у саопштењу.

(Извор: РТВ)

Milica Pavlovic 1

Главни програм 38. „Дана лудаје“ заокружиће два концерта на централној бини на Тргу. Вечерас (субота) ће наступити Милица Павловић и Саша Матић.

Милица Павловић је певачица, манекенка и глумица. Постала је позната 2011. године када је била такмичарка шесте сезоне музичког такмичења „Звезде Гранда“. Објавила је пет студијских албума. Снинила је и дуете са Дејаном Матићем, Аленом Исламовићем, Ацом Лукасом, Албином, са Јеленом Карлеушом, 2023) . Mashallah

Са Сашом Матићем је, пре две године, снимила дует „Око моје“.

Александар Саша Матић је објавио 10 студијских албума. Неки од његових хитова су: „Маскара“, „Хоћу да остарим“, „Кад љубав закасни“, „Није љубав фотографија“, „Отишао, вратио се“, „Неке птице никад не полете“.

Милица Павловић наступиће у Кикинди од 21 сата, а концерт Сађе Матића почеће у 23 сата.

(Фото: Фејсбук, званични профили)

novac

Влада Републике Србије усвојила је на јучерашњој седници Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар – децембар 2024. године, према којој ће минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за наредну годину бити повећана на 271 динар по радном часу, што је повећање за 17,8 одсто, саопштила је Влада Србије.

Након овог, рекордног повећања, минимална зарада ће износити 47.154 динара, просечно, око 401 евро месечно. То ће,, уједно бити значајно изнад очекиване просечне инфлације од 4,9 одсто у 2024. години, што ће утицати и на брже и значајније приближавање минималне зараде минималној потрошачкој корпи.

(Извор: РТВ)

Poljski arheolozi u muzeju 3

Изложба „Борба са зубом времена – документовање и реконструкција светске баштине – пољско искуство“ отворена је вечерас у галерији у приземљу Народног музеја.

Отварању је присуствовао Његова екселенција, амбасадор Пољске у Србији, Рафал Перл којег су дочекали градоначелник, Никола Лукач и директорица Музеја, Лидија Милашиновић.

– Изузетно ми је задовољство и част јер је Амбасада Републике Пољске изложбу посвећену археолозима и њиховом раду на најпознатијим налазиштима одлучила да представи у Кикинди и управо на манифестацији „Дани лудаје“. Ми негујемо добре односе са Пољском, имамо и госте из ове земље и надамо се продубљивању сарадње – рекао је градоначелник Лукач. поздрављајући високог госта.Пољски археолози-конзерватори међу најискуснијима су у свету. Експертско искуство стицали су након Другог светског рата на сопственом примеру изградње Варшаве и других пострадалих пољских градова.

– Изложба документује активности познатих археолога на најчувенијим светским археолошким локалитетима, то је прича о важности археологије – истакла је директорица Музеја, Лидија Милашиновић. – Археолошко наслеђе је веома важно, оно је из периода без граница, нација и подела по државама. То је наша заједничка прошлост, наша светска баштина.

Изложбу је отворио Његова екселенција, амбасадор Перл, и најавио нову сарадњу две државе у овој области

– Драго ми је да од данас у Кикинди можемо да покажемо да је пољска археологија позната у свету. Ускоро ће бити потписан уговор о сарадњи између факултета у Варшави и у Београду јер постоје планови о пољској археолошкој мисији у Србији. У почетку ће то бити Виминацијум, али није искључено да ће бити и археолога који ће радити у Кикинди – рекао је Перл.

Документи изложени на овој едукативној и занимљивој поставци приказују достигнућа пољских археолога на локалитетима у САД-у, Перуу, Вијетнаму, Египту, Судану, Јерменији, Грузији, Сирији, Танзанији и Боливији. Изложба ће бити доступна до 25. септембра.

Dan zastave 3

Тачно у 12 сати интонирана је химна и спуштена заставе са торња Градске куће. Свечаности обележавања државног празника  присуствовали су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, председник Градског парламента Младен Богдан и чланови Градског већа, као и представници борачких организација.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе грађанима је честитао градоначелник Лукач

– И овог дана сећамо се свих који су носили српски барјак и дали животе да бисмо ми имали слободу. Сабирање и српско јединство најважније је у овим изазовним временима – да волимо своју државу, своју отаџбину и да све учинимо како би наша земља била још боље место за живот – рекао је градоначелник.

Овај празник у Кикинди се обележава четврту годину, од када је и установљен у знак сећања на дан када је, после година јуначких борби, српска војска пробила Солунски фронт и означила почетак ослобођења Краљевине Србије.

На спомен-костурници на Железничком гробљу, свештенство кикиндског намесништва Српске православне цркве одржало је парастос погинулима, а венце су положили председник Градског парламента, Младен Богдан и секретар Секретаријата за општу управу и заједничке послове, Владо Тртић, представници Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца, Српских ратних ветерана – Секције породица погинулих у НАТО агресији и ратовима деведесетих, и Српске четничке страже “Петар Мркоњић”.

– Пробој Солунског фронта био је, можда, и најважнији корак ка остварењу вишевековног циља српског народа – ослобођења и присаједињења са браћом преко Дрине и Дунава – рекао је Богдан. – Српски народ је, херојском борбом и издржљивошћу које је показао у изгнанству, успео да ослободи све територије на којима живе Срби. Зато и обележавање овог празника треба да нам покаже да само уједињена Србија може да иде напред. Они који су се борили за њу заслужују вечно сећање јер су показали како треба да се односимо премо домовини и према вери. И ми данас треба да верујемо нашој држави, да је поштујемо и да останемо јединствени.

Најновији празник наше државе честитао је грађанима историчар, професор Лазар Демић.

– Српско јединство недостајало је много пута, посебно у новим временима. Међутим, када год је било потребе, када је земља била у невољи, били смо јединствени, а српски народ прошао је кроз многе ратове. Дан српске заставе је данас посебно важан јер оно што су урадили други пре нас, данас морамо учинити ми – рекао је професор Демић.

Солунски фронт је оформљен у јесен 1915. између савезника са једне и Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске са друге стране. Савезници су га пробили у борбама од 15. до 17. септембра 1918, после којих је Бугарска капитулирала, што је означило и почетак краја Првог светског рата.

Датум почетка пробоја Солунског фронта један је од кључних датума Првог светског рата и велики дан у националној историји.

Stefan Milenkovic 2

Кикинђани и гости 38. „Дани лудаје“ имали су вечерас изузетну прилику да се увере како звучи врхунска уметност у извођењу виртуоза. Концертне вечери манифестације отворио је виолиниста Стефан Миленковић са оркестром „Камерата“.

На изузетно добро посећеном наступу на централној бини на Тргу, публика је овацијама испратила свако извођење. И сам Миленковић био је изузетно задовољан пријемом.

– Кикинда је прошле године већ била међу првима која је препознала Гудачку репрезентацију младих и овде уприличила њихов концерт. Девојке су биле одушевљене. После су дошле још једном и ево, сада смо, наступили и ми. То је знак једног одређеног сензибилитета овде према таквој врсти уметности, као и да имате и публику која то цени – рекао је Миленовић после концерта.

Са изванредним музичарима Оркестра „Камерата“, регрутованих из новосадске Академије уметности, Миленковић је извео бројна дела класичне музике, али и чувену тему из филма „Шиндлерова листа“. Ово издање „Дана лудаје“ је, наступом овог изузетног, светски славног музичара, већ премашило очекивања, а публици приредило вече за уживање и памћење.