najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Dirljiva priča o prijateljstvu i avanturama Petla, Mačka i Lisice danas je, od 17 sati, na repertoaru Dečijeg pozorišta „Lane“.
Po delu Branka Ćopića, „Mačak i petao“, komad je režirao Aleksandar Maletin koji i igra u predstavi, uz Aleksandra Krulja, Martu Katai i Milana Vujića.
Učenici petog i šestog razreda danas su pomogli lovcima u brojanju zečeva na području Fazanerije „Mlaka“. Bila je to prilika da provedu dan u prirodi i nauče više o živom svetu u okolini svog grada.
Pozivu iz Lovačkog udruženja “Kikinda” odazvao se Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada. Prva škola koja se uključila u ovu akciju je OŠ „Jovan Popović“.
– Na naše oduševljenje, odazvao se veliki broj dece, njih oko 40. Uvek podržavamo aktivnosti u prirodi i smatramo da dan u prirodi znači više od časa u klupama – rekla je direktorica Jelena Krvopić.
Skup je bio kod Motela „Lovac“. Iako je bilo rano jutro, deca su bila raspoložena za upoznavanje sa lovačkim aktivnostima.
– Lepo mi je to što ćemo polovinu dana uživati u prelepoj prirodi – rekla je Eleonora Krnić, učenica petog razreda.
Njena drugarica, Vanja Đomparin, takođe iz petog razreda, kaže da jako voli prirodu i da nikada nije prisustvovala nečemu sličnom.
– Želim da uživam u prirodi i da naučim nešto o njoj od lovaca – objasnila je Vanja.
Najmlađi učesnik koji je poranio zbog današnje akcije je šestogodišnji Uroš Grujić.
– Odlučio sam da rano ustanem i da dođem i da brojim zeke – rekao nam je Uroš. – I doći ću ponovo.
Domaćini, članovi Lovačkog udruženja, takođe su se okupili ovog jutra, raspoloženi da mališanima pokažu kako se čuva priroda i upravlja lovnim područjima, rekao nema je predsednik Mladen Banjac.
– Danas je redovno brojanje divljači na dva poteza – objasnio je Banjac. – Cilj nam je da edukujemo decu, da provedu dan u prirodi, da vide grad na drukčiji način. Ovo je naša redovna akcija kojom kontrolišemo populaciju divljači. Posle brojanja izrađuju se dokumenta na osnovu kojih se planira izlovljavanje. Prošle godine mogli smo da radimo tri izlovljavanja zeca, ali smo uradili samo dva. Oprezni smo jer mnogo toga utiče na smanjenje njihove populacije.
Banjac je dodao da lovci upravo završavaju brojanje srneće divljači na 28 hiljada hektara, što je površina kojom gazduju, a završili su i postavljanje hiljadu sadnica na dužini od šest kilometara jer ih uništavaju nemarni poljoprivredni proizvođači prilikom ulaska i izlaska iz njiva. Udruženje ima 168 aktivnih lovaca, ali i problem jer nema novih, mladih članova.
– Ovakve aktivnosti sprovodimo radi zaštite prirode. Upoznajući lovna područja Kikinde, deca uče i kako se ona čuvaju jer divljač predstavlja prirodno bogatstvo – ocenila je sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.
Ona je najavila da će u Sekretarijatu nastaviti saradnju sa Lovačkim udruženjem i da će intenzivirali aktivnosti; planiraju se edukacije o zaštiti prirode, kinologiji i zabrani upotrebe oružja.
S. V. O.
Učiteljica Mirjana Cvejić bila je u prvoj generaciji đaka Učiteljske škole u Kikindi. Za katedrom je provela četiri decenije. Danas, u devedesetoj godini, pamti najvažnije – decu je, pre svega učila da poštuju starije i jedni druge.
Četrdeset godina učiteljskog staža: bezbroj ulazaka u učionicu, predavanja, propitivanja, priredbi, ekskurzija i škola u prirodi, rastanaka, pa susreta sa novim, radoznalim malim ljudima, neprestanog truda da izrastu u ljude za primer. I cveće od krep papira, sunđera i žice za Osmi mart. I onda, još jedno prepoznavanje na ulici: „Učiteljice Miro, da li me se sećate?“. Zar to nije najlepše, pita.
Mirjana Milačić jedna je od devojčica koje su, samo četiri godne posle rata upisale prvu Učiteljsku školu u Kikindi. Falilo je učitelja tih godina. Desetine dece krenulo je na nastavu koja se održavala u zgradi na mestu sadašnje Autobuske stanice. Tri godine kasnije, sa samo 17,5 godina i Mirjana je dobila svoje prvo odeljenje, u školi u Mokrinu u kojoj je, osam godina, kalila učiteljski poziv i odnos prema đacima.
Iako sa već etabliranim mestom u društvu, odazivali su se učitelji pozivima domovine u izgradnji. Još kao đaci Učiteljske škole odlazili su na radne akcije. Učiteljica Mira u biografiju je uspela da upiše čak tri: izgradnju Novog Beograda, pruge Doboj–Banja Luka i Svetozarevo (današnja Jagodina).
– Do voza koji je u Kikindu stizao po nas, akcijaše, tata me je, iz trećeg rejona vozio na špediteru koji je vukla mazga, a koji su nam ostali od Rusa – kaže Mirjana Cvejić. – Ništa to nije bilo sramota. Sramota je bila ne biti pošten.
U toku školske godine, mladi učitelji družili su se svake večeri u seoskoj Biblioteci. Bilo je tu i romantičnih susreta, naravno, a kovrdže crnooke Mirjane očarale su jednog Mokrinčanina kojeg su još neke mlade učiteljice potajno pogledale. U 23. godini Mirjana je postala supruga Artemija Cvejića, mašinskog inženjera. Dobili su Želimira i Dragoslavu.
Iz Mokrina je, po prekomandi, stigla u Školu „Đura Jakšić“ u Kikindi, u kojoj je radila do penzije. Malo toga ostalo je isto za pola veka, od prvog ulaska u razred učiteljice Mirjane, ali i za tri decenije, koliko je u penziji. Ili se, bolje rečeno, u slobodama i odnosima dece i nastavnika promenilo baš sve.
– Već drugog dana znali smo svako dete po imenu i sve o njemu – kaže. – U toku časa morali smo da stojimo, direktor je virio kroz ključaonicu, da proveri da nismo, slučajno, seli. Posećivali smo svako dete jednom godišnje, znali smo o njima sve što je bilo potrebno. Kažu da sam bila stroga, ali bila sam pravedna – i imala sam najbolje đake. Nisam pravila razliku po tome ko je iz kakve porodice i deca su to prepoznavala. Stvar je u poštovanju.
U drugom razredu, u školi u prirodi na Zlatiboru, sve ih je kupala, seća se. Džeparci su bili kod nje i dodeljivala ih je tako da se svi isto obraduju i da se niko ne ističe u trošenju. A đaci su slušali, i to ne samo njeni. Dok su nove, mlade učiteljice, sebi davale oduška uz kafu, učiteljica Mira je uspostavljala disciplinu u čitavom odmaralištu.
– Mora da postoji autoritet – kaže mi strogo. – Učili smo ih poštovanju, da se druže, da pomažu jedni drugima. Želela sam da imaju lep život. Uvek sam hvalila đaka, nisam nikada loše govorila roditeljima o detetu. Nisam dozvoljavala da se tuku, za vreme odmora sam bila sa njima, razgovarali smo, brinula sam o toj deci. Jer oni treba da se ugledaju na učitelja, da gledaju kako on postupa, da im bude uzor. Učitelj je i otac i mati i vaspitač.
A u takvom odnosu, smatralo se, nema mesta sentimentalnosti. Osim ponekad.
– Nisu se kupovali skupi pokloni učiteljicama. Bila sam jako srećna kada mi dete donese nešto što je samo napravilo. Decu sam učila, pre svega, da poštuju roditelje, to je osnovno, i svoje učitelje i jedni druge. Nisam dozvoljavala da se izruguju – kaže učiteljica Mira i nastavlja priču. – Muzičko se tada ocenjivalo tako što đak otpeva nešto. I nisu svi bili talentovani, naravno. Jedan dečak, i imena mu se sećam, nikako nije smeo da stane ispred celog odeljenja i peva, plašio se da će mu se deca smejati. Odvela sam ga iza table, da nas ne vide, da mi on, udarajući nogicom o pod, pažljivo i tiho, drhtavim glasićem, otpeva „Druže Tito, ljubičice bela“. Nikada to neću zaboraviti.
Sad su učitelji više drugovi s decom, kaže učiteljica Mira. To nije dobro, mora da postoji odnos poštovanja: đaka prema nastavniku, društva prema prosvetnom radniku. Kao nekada.
– Bili smo cenjeni, poštovali su nas. Danas, kad ga vidiš na ulici, ni ne znaš da je učitelj – kaže učiteljica Mira dok prebira po crno-belim fotografijama sa svojim prvim đacima u Mokrinu.
Na jednoj tridesetak mališana, poslužiteljka i učiteljica stoje i jedu užinu, hleb i pekmez. Na drugoj dvojica budućih muzičara ispred svih poziraju sa harmonikama otvorenih mehova. I, bez obzira na okolnosti i uzrast, iz svake od fotografija sa patinom nezadrživo isijava radost. I čvrsta vera u lep život i sjajnu budućnost.
Možda zato ne damo zaboravu te deliće detinjstva i čvrsto se držimo za najranija sećanja iz školskih dana. Kada je učiteljica bila uzor.
I možda se zato učiteljica Mira s toliko radosti prepoznaje sa svojim đacima. Koliko god godina imali, ona će za njih ostati učiteljica koja nije sedela na času, znala je ko je tužan i najviše se radovala onom cvetu od krep-papira.
S. Vulović Ostojić
Zbog izuzetno velikog interesovanja građana i rezultata nagradne igre “Uzmi račun i pobedi”, koja je prošle godine prvi put organizovana u elektronskom formatu, Vlada Srbije je donela odluku o organizovanju novog godišnjeg ciklusa i u 2024. godini.
Prošle godine je više od milion građana otvorilo naloge i poslalo neverovatnih 285.798.140 fiskalnih računa.
Kako saznaju “Novosti”, očekuje se da prvi krug nagradne igre počne krajem aprila ili u prvoj polovini maja. Izvlačenja će i ovog puta biti emitovana uživo na prvom programu Radio-televiziji Srbije.
Nagrade za najsrećnije građane i ovaj put biće stanovi u Beogradu, a biće dodeljena po dva stana u svakoj emisiji, odnosno 10 stanova u ovom krugu nagradne igre.
“Nagradna igra će se odvijati putem aplikacije ‘Uzmi račun i pobedi’, kao i prošlog puta. S obzirom na to da su zbog zaštite podataka o ličnosti svi nalozi i uneti računi iz prethodnog ciklusa obrisani, građani će, da bi učestvovali, morati da otvore nove naloge. U ovom trenutku mogu da proveravaju validnost računa, ali ne i da ih unose u aplikaciju, jer nagradna igra još uvek nije počela. Svakako preporučujemo građanima da uzimaju i čuvaju fiskalne račune, a spremamo i neke novine, o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni”, rečeno je u Ministarstvu finansija.
(Izvor: B92)
Turistička organizacija Grada danas na trgu održava tradicionalni Bazar i Sajam cveća. Ručne radove, zanatske proizvode, hranu i cveće donelo je pedesetak izlagača.
– Imamo 43 izlagača na štandovima i pet cvećara iz Kikinde i okolnih mesta. Planirali smo da ovaj, Martovski bazar, bude baš na početku meseca, s obzirom na to da je sledećeg petka Dan žena i da bi naši sugrađani mogli da pronađu lepe poklone za svoje supruge, majke, ćerke, sestre – rekla je v. d. direktorica Turističke organizacije, Jasmina Milankov.
Uprkos prohladnom jutru i vetru Bazar je dobro posećen. Izlagači će na Trgu biti do 16 sati.
S. V. O.
Kikindsko konjičko udruženje „Banat“ otvorilo je danas sezonu jahanja. Na prostoru starog Pogona tri fabrike „Toza Marković“ događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i predsednica Sportskog saveza Kikinda, Jelena Čudanov.
– Drago mi je što su se ujedinila dva konjička kluba i što će škola jahanja, i u ovoj sezoni, upotpuniti sportsku i rekreativnu ponudu grada. Nastavićemo praksu da Turistička organizacija, u saradnji sa Udruženjem, organizuje vožnju fijakerima – najavio je Lukač.
Zbog podrške Grada konjičkom sportu, predsednik Udruženja, Ilija Rađenović, uručio je gradonačelniku zahvalnicu.
– Naša škola jahanja već ima dosta polaznika – rekao je Rađenović. – Imamo zaštitnu opremu, bezbednost dece nam je najvažnija, kao i to da što više borave u prirodi umesto ispred ekrana. Novi polaznici imaju probni čas, da vide da li im odgovara ovaj sport, ali se još nije dogodilo da je neko odustao.
Škola jahanja Kikindskog konjičkog udruženja „Banat“ radiće vikendom, a u toku raspusta i radnim danima. Cena za jedan čas je hiljadu, a za mesec dana, što podrazumeva osam časova, potrebno je izdvojiti četiri hiljade dinara. U Udruženju kažu da u Školi s radošću očekuju nove članove i da mogu da se upišu svi stariji od šest godina.
S. V. O.
U Kabinetu gradonačelnika juče je upriličen doček za prijatelja Kikinde, Božidara Novakovića, direktora Centra za kulturu i informisanje Istočna Ilidža, sa kojim naš grad sarađuje već duži niz godina.
Gradonačelnik je iskoristio priliku da, u prijateljskoj i prijatnoj atmosferi, pokrene razgovor o još jačoj saradnji dva grada koja bi se ogledala u razmeni dobrih iskustava, kao i kroz međusobne posete u okviru raznih manifestacija. U razgovoru je učestvovao i v. d. direktor Kulturnog centra u Kikindi, Marko Markovljev.
Isplata februarskih penzija korisnicima iz kategorije samostalnih delatnosti počinje danas, korisnicima koji primanja dobijaju preko tekućih računa, dok će ostalima penzije početi da pristižu od ponedeljka, 4. marta, saopšteno je iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Isplata vojnih i poljoprivrednih penzija počeće u utorak, 5. marta, a za korisnike iz kategorije zaposlenih, u subotu, 9. marta.
Iznosi na čekovima biće isti kao i prilikom prethodne isplate za januar.
Prosečna januarska penzija, prema podacima Fonda PIO, iznosila je 45.742 dinara.
Knežević je pričao o tome kako je postao glumac iz čiste dosade, zašto je na sceni toliko puta i stradao ali i ozdravio, zašto prestoničke „tezge“ pune sale, da li publika više voli gostujuće glumce, koju predstavu komisija nije htela da pusti pred publiku, a ona ipak postoji skoro četiri decenije, ko je bio najbolji direktor pozorišta i zbog koga i za koga se prave predstave, kao i zašto pozorište više nikome nije kuća.
U subotu 2. marta, od 8 do 9 sati, u prostorijama Mesne zajednice Sajan, volonterke Osnovne organizacije Crvenog krsta ovog mesta kontrolisaće zdravlje sugrađanima.
Pozvani su stariji sugrađani koji žele da prekontrolišu krvni pritisak i šećer u krvi, navodi se u saopštenju iz CK Kikinda.
