Igor Crnogorac

Javna-cesma-(1)

Поједине јавне чесме у граду нису у функцији. Поводом питања грађана и спекулација о томе да ли чесме престају да раде због фабрике воде, разговарали смо са секретарком Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославом Наранчић.

– Поједине јавне чесме су ван функције, у току је годишњи ремонт, припрема система. Изградњом фабрике воде чесме неће престати да раде, грађани ће, као и до сада, моћи на њима да се снабдевају водом – рекла је Мирослава Наранчић за Кикиндски портал.

Како је истакла, Завод за јавно здравље редовно проверава исправност воде и нема бојазни од тога да чесме неће радити или да систем за пречишћавање у њима није у функцији.

С. В. О.

LTF-4

У нашем граду ће се, од 4. до 8. септембра одржати „Лименка театар фест“, манифестација која спаја екологију и културу, а позоришне сцене као и фестивалски простори постају једино место на планети на коме се за празне лименке може присуствовати позоришним представама, уз поруке о заштити животне средине, наводи се у позиву из истоименог београдског удружења.

Фестивал је, до сада, одржан у два града, у Новом Саду и у Сомбору. Циљ пројекта је подизање свести одраслих о утицају уметности на развој деце и едукација деце од најранијег узраста о значају рециклаже и заштите животне средине кроз мултимедијалне и позоришне програме.

Средство плаћања на Фестивалу обезбеђује се искоришћеним лименкама. За пет празних лименки добија се један „алу-коин“ (алуминијумски новчић). Њиме се “купују” улазнице за позоришну представу као и производи за децу на Еко-базару на којем ће бити: лименкица-мењачница, лименкица сваштарица, лименкица-књижарица и лименкица-разгледница.

Овај јединствени фестивал одржаваће се у Народном позоришту који је суорганизатор манифестације. У терминима од 11 и од 19 сати, за пет дана биће одиграно укупно девет представа за децу које ће у Кикинду стизати из наше земље и из иностранства.

Отварање је у среду, 4. септембра, у 18 сати. Истовремено, испред Позоришта ће се одвијати Еко-базар, а од 19 сати на репертоару је и прва представа, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.

У четвртак, 5. септембра, од 11 сати, биће одиграна представа „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда; Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће, од 19 сати, гостовати са представом „Папирна магија“.

Трећег дана, у петак, 6. септембра, у термину од 11 сати, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“; од 19 сати на репертоару је „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.

У суботу, 7. септембра, у 11 сати почиње „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша; од 13 сати, у фоајеу Народног позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“; представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, почеће у 19 сати.

Последњег Фестивалског дана, у недељу, 8. септембра, од 11 сати, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“; последња Фестивалска представа биће „Пинокио“ Позоришта лутака из Кошица у Словачкој, која је на репертоару од 19 сати, а затим следи свечаност затварања.

Еко-базар на којем ће се плаћати „алу-коинима“ (алуминијумским новчићима), биће организован испред Позоришта сваког дана у току Фестивала, од 10 и од 18 сати.

С. В. О.

(Фото: Лименка театар фест)

Knjizara-Helm

Књижевни клуб књижаре „Хелм“ организује у суботу, 31. августа, од 18 сати, у дворишту Народне библиотеке, Културно вече под ведрим небом на тему „Прећутaна историја и наш идентитет“.

Гост вечери биће власница Издавачке куће „Пешић и синови“.

Stefan-kralj-(1)

Музичко-сценско дело, део Рок опере „Стефан, краљ“, иначе на сталном репертоару Мађарске државне опере, изведено је вечерас за кикиндску публику у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“. Наступили су, тенор Тивадар Киш, иначе Кикинђанин, и његове колеге из ансамбла Опере, Силвија Добротка и  Жофија Калнаи, као и Тивадаров брат, певач групе „Кум“, Тихамер Киш.

У име локалне самоуправе, догађају је присуствовала Мелита Гомбар, у Градском већу задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Ово је изузетно музичко вече и велика нам је част што имамо јединствену прилику и привилегију да угостимо уметнике из Мађарске државне опере у нашем граду и да уживамо у нашем наступу. Обрада приче о Светом Стефану, донета на нов, занимљив и савремен начин, у синтези различитих музичких жанрова,  класичне оперске изведбе и рок музике обогаћује културне садржаје у нашем граду – рекла је Мелита Гомбар.

Рок-оперу о Светом Иштвану/Стефану написао је, 1977. године, Левенте Серењи, а ово дело је, у Мађарској државној опери режирао доајен Миклош Шинетар.

– Прича је из хиљадите године, о првом мађарском краљу којем је круну послао Папа Силвестер Други и како су Мађари, за његове владавине, постали римокатолици. Дело је први пут изведено 1983. године – казала је Рамона Тот, чланица Извршног већа Мађарског националног савета.

Гостовање је организовало КУД „Еђшег“, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

– Јако нам је драго што су Тивадар и колеге прихватили да део опере донесу Кикинђанима, а било нам је и важно да титлујемо цео концерт, да сви добију део те приче. Тивадар, иначе, редовно гостује са својим колегама у нашем граду, а бар једном годишње има концерт и у „Еђшегу“ у којем је радила његова мајка и у којем је провео детињство – додала је Рамона Тот.

Како би приближили ову причу значајну у историји Мађарске, извођачи су комбиновали аудио и видео снимке, и послали јасну поруку – човечанство ће опстати ако останемо једни другима људи оплемењени добротом.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

С. В. О.

saobracajna-policija-mup-2

Агенција за безбедност саобраћаја (АБС), поводом почетка нове школске године, апелује на све учеснике у саобраћају да буду посебно опрезни, јер се очекује повећан интензитет саобраћаја, посебно у зонама школа и у насељима.

“Подсећамо да је ограничење брзине у зонама школа у насељу до 30 километара на сат, док је ограничење брзине у зонама школа на путевима ван насеља до 50 километара на сат”, истиче се у саопштењу АБС.

Из Агенције апелују на возаче да поштују ограничења брзине у зонама школа, односно да не прекорачују брзину кретања, како би могли да се благовремено зауставе у случају опасне ситуације и на тај начин избегну настанак евентуалне саобраћајне незгоде и страдање деце.

Истраживањем понашања деце основношколског узраста, када је реч о преласку улице у зони школе, утврђено је да троје од четворо деце (скоро 77 одсто) прелази коловоз прописно, на обележеном пешачком прелазу у близини школе.

Посебну пажњу треба обратити на кретање деце у групама, јер су тада склонији да сву пажњу посвете међусобном игрању, а не учешћу у саобраћају, указује се у саопштењу.

Пошто деца пешаци највише страдају у условима смањене видљивости и у ноћним условима, саветује се родитељима да облаче деци светлију одећу, јарких боја и да, приликом куповине опреме за школу, бирају опрему са светлоодбојним елементима, како би децу учинили што видљивијом возачима и на тај начин омогућили возачу да правовремено види дете и благовремено реагује.

Родитељи, такође, треба својим позитивним примером да утичу на безбедније понашање деце у саобраћају, а то се посебно односи на децу узраста од девет до 12 година, што, према искуству, представља најкритичнији период, када и самостално започињу учешће у саобраћају.

АБС позива родитеље да припреме своју децу за самостално учествовање у саобраћају и да властитим примером покажу позитивно понашање.

“Пожељно је детету показати најсигурнији пут од куће до школе, указати на опасне деонице, раскрснице и делове пута са слабом прегледношћу”, наводи се у саопштењу.

Резултати најновијег истраживања показују да мање од половине деце (47 одсто) правилно користи сигурносни појас у возилу, па АБС апелује на родитеље да децу на путу до школе превозе безбедно, користећи одговарајућа ауто-седишта и сигурносни појас и да, својим примером коришћења сигурносног појаса, укажу деци на важност употребе заштитних система приликом превоза у возилу, да поштују ограничења брзине, као и саобраћајне прописе и остала правила саобраћаја.

АБС скреће пажњу родитељима да, када децу превозе од куће до школе, воде рачуна да, приликом изласка или уласка у возило, деца не претрчавају улицу, већ да, уколико је то могуће, возило зауставе или паркирају тако да дете приликом изласка или уласка у возило не мора да прелази или да претрчава улицу.

Такође, апелује се на возаче да се не паркирају непрописно, посебно у зонама школе, на тротоарима, као ни на пешачким прелазима, јер тако ометају безбедно кретање деце на путу од куће до школе, али и безбедан прелазак улице.

Агенција за безбедност саобраћаја ће, и ове, као и претходних година, сваком ђаку прваку на територији Србије поклонити бесплатан примерак књиге „Пажљивкова правила у саобраћају“, која има за циљ да едукује децу о правилном понашању у саобраћају.

(Извор: РТВ)

fijakeri-grad

Поподневне вожње фијакером одвијаће се и наредног месеца, недељом, 1, 8, 15. и 29. септембра, од 18 сати. Поласци су на почетку Доситејеве улице.

Својеврсну атракцију „Кикиндског лета“ Туристичка организација је, и ове године, од јуна, уприличила за суграђане и госте, у сарадњи са Кикиндским коњичким удружењем „Банат“.

С. В. О.

foto-opera

„Стефан, краљ“, рок опера, гостоваће вечерас (петак, 30. август), у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“. Извођачи су солисти Мађарске државне опере, међу којима је и Кикинђанин Тивадар Киш, који је и аутор овог дела. Део ансамбла је и његов брат, Тихамер Киш.

Гостовање организује КУД „Еђшег“ уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Почетак је у 20.30 и наступ ће бити титлован.

eps-racun

На територији Дистрибутивног подручја Нови Сад, којем припада и Погон Кикинда,  одређеном броју корисника касне рачуни за електричну енергију за јул, јер нису били мигрирани сви подаци у нови софтверски систем Електродистрибуције Србије, наводе из овог предузећа.

– Kорисници ће, у најкраћем року, добити рачуне који су већ одштампани и достављени Пошти Србије, а како не би били оштећени, Електропривреда Србије је рок за плаћање са попустом продужила до 5. септембра – наглашавају из ЕПС-а.

Suncana-jesen-2024-(5)

Концерт који се сваког лета са нестрпљењем очекује свакако је наступ Културно-уметничког друштва „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера. На  „Кикиндском лету“ Туристичке организације, у дворишту Курије, за своју публику приредили су незаборавно вече лепих нота, старих песама и игара.

Вечерашњи програм подржали су и представници локалне самоуправе, председник Градског парламента Младен Богдан и чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Чланови КУД-а „Сунчана јесен“ имају огромну енергију и вољу и честитамо им на томе – рекао је Богдан. – Требало би сви да се угледамо на њих и због њихових ставова јер су наши старији суграђани највише разумели све наше потезе у претходном периоду, они су били први који су нас подржали знајући да све мере које се доносе, а нису у том моменту популарне, касније могу да се покажу корисним за народ и државу. Они су то препознали и на томе смо им захвални. Увек подржавамо рад Удружења, не само у њиховом раду, него и у инфраструктурном опремању просторија, као и приликом путовања и наступа. Ту смо за њих и у свакодневним контактима јер имамо велико поштовање због свега што су учинили за нашу земљу. Они су је изградили, али су то и наше комшије, мајке, баке, тетке, учитељи, васпитачи, људи који су умногоме учествовали у нашем одрастању и у целокупном животу овог града. Хвала им на великој подршци коју нам дају.

Милан Периз, председник Градског удружења пензионера, захвалио је Градској управи на значајној и континуираној подршци и напоменуо да је ово удружење пензионера једно од малобројних које има изузетно разумевање локалне самоуправе.

– Захвални смо и на прилици да публици прикажемо рад нашег културно-уметничког друштва. Једва смо дочекали да дамо свој допринос овој лепој свечаности коју Град изванредно организује. Нама то много значи, чланови су неуморно одржавали пробе како би приредили што лепши наступ. И овом приликом позивамо све Кикинђане који су у пензији и имају неки таленат да нам се придруже јер су активности наших чланова лековите. Они се осећају јако добро, њихов дух је ведар, немају великих здравствених проблема. Овакав ангажман је веома потребан свима, посебно пензионеркама и пензионерима – истакао је Периз.

Председница КУД „Сунчана јесен“, Радојка Грујић, подсетила је да Друштво има пет секција: хорску, фолклорну, спортску, креативну и литерарну.

– На репертоару су познате песме са нашег поднебља и сплет банатских и староградских игара, а ту су и наши солисти и песници. Увек се радујемо сусрету с публиком и желели бисмо да што више путујемо и наступамо. Сви смо уложили наше искуство, радно и животно, да нам Удружење што боље функционише – навела је председница КУД-а.

„Сунчана јесен“ има укупно 90 чланова, од којих је, у хору, фолклору, мушкој певачкој групи и оркестру наступило њих 50. На концерт којем су се толико радовали и извели га са огромним задовољством, позвали су, кажу све своје пријатеље и сараднике. Двориште Курије поново је било препуно и публика је уживала у нотама и играма које се не заборављају. После концерта, дружење је настављено у Удружењу, не само због изванредног наступа већ и зато што, како је напоменула председница КУД-а, живот нема репризу.

С. В. О.

Deponije-Pokrajina-(1)

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине определио је Граду 12 милиона динара за уклањање отпада на сметлиштима у насељеним местима Башаид, Банатска Топола и Кикинда.

Уговор о додели бесповратних средстава по конкурсу, са покрајинским секретаром Немањом Ерцегом, у Покрајинској влади потписала је секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, Мирослава Наранчић.

На овогодишњем конкурсу ресорног секретаријата опредељено је укупно 50 милиона динара за пројекте уклањања дивљих депонија и за санацију и рекултивацију деградираних површина у: Кикинди, Зрењанину, Новом Саду, Белој Цркви, Оџацима, Житишту, Сремским Карловцима и Беочину.

Ерцег је, овом приликом, истакао значај подршке локалним самоуправама да збрину нелегални, најчешће комунални отпад из домаћинстава, и да реше проблем дивљих депонија.

„Годинама уназад радимо на решавању овог проблема и до сада је издвојено више стотина милиона динара за уклањање дивљих депонија“, казао је Ерцег додајући да је, од 600 дивљих депонија, тај број данас преполовљен.