Празник се обележава као успомена на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи. Верници се данас придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.
Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, отуда и назив Возвиждење и црвено слово, као знак заветног празника у богослужбеном календару.
По хришћанском предању, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се до данас на исти начин пева на православним литургијама.
Истовремено се, на овај празник, слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета. Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе. По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све „ићи наопако“.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Крстовдан се слави два пута годишње: 27. септембра – јесењи Крстовдан и 18. јануара, када је зимски Крстовдан.
