April 18, 2026

Year: 2026

krvavi-januar

Венци и парастос за жртве Крвавог јануара

Tijana Despotovski January 9, 2026

Поводом 84 године од страдања недужних грађана у такозваном Крвавом јануару, у Кикинди су данас положени венци и служен парастос на месту сећања. Окупљању су присуствовали представници града, борачких организација, свештенство и потомци страдалих.

Комеморативни скуп одржан је уз присуство већег броја суграђана, упркос хладном времену, а након верског обреда присутнима су се обратили представници организатора и званичници. Парастос су служили свештеници Српске православне цркве Бобан Петровић и Мирослав Бубало.

Потресно сведочанство изнела је Анђелија Ранков, потомак страдалог Жарка Трећаковог, која је подсетила на личну и породичну трагедију.

-Имала сам девет година када су ми убили оца. Сваког деветог јануара ми је тешко. Нас троје деце је остало без оца. Имао је само 44 године – рекла је Ранков.

У име организатора, председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је на историјски значај догађаја и околности у којима су грађани страдали.

-Окупили смо се да обележимо један од најтрагичнијих догађаја у историји нашег града. Недужни грађани Кикинде и околине страдали су без кривице и суђења од стране окупатора – изјавио је Орељ, додајући да су њихова страдања „уграђена у темеље слободе коју данас живимо“.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић нагласио је да је сећање на страдале део шире борбе против заборава.

-На свиреп начин непријатељ је побио младе људе само зато што су били Срби и родољуби. Историју морамо да учимо и да не заборавимо њихову жртву – нагласио је Барошевчић.

Свештеник Бобан Петровић је у обраћању истакао значај личне и заједничке одговорности у очувању успомене на жртве.

-Ако ми не будемо поштовали друге, ни нас неће поштовати. Морамо показати нашој деци да се вечне вредности не смеју заборавити – поручио је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је обавеза заједнице да негује културу сећања и да жртве фашистичке окупације не смеју бити заборављене.

-Овај зид плача треба да буде светилник и споменик нашег страдања. Прошло је 84 године, а ми се овде окупљамо сваке године да овај трагичан догађај не би био заборављен – рекао је Богдан, захваливши се потомцима страдалих и представницима борачких удружења на очувању сећања.

Комеморација поводом Крвавог јануара у Кикинди организује се сваке године и има за циљ да подсети јавност на страдање цивила током Другог светског рата, као и на значај очувања историјског памћења у локалној заједници.

sveti-stefan-i

Данас је Свети Стефан- трећи дан Божића

Jelena Trifunović January 9, 2026

Данас је дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, једна од слава које се највише празнују у српском народу. Свуда се светкује и као трећи дан Божића

Свети Стефан или Стевањдан пада на трећи дан Божића. Прва је крсна слава по Божићу, једна од најчешћих.

Свети Стефан први је од седморице ђакона, служитеља, помагатеља, које су свети апостоли рукоположили, па се због тога и назива архиђакон – први међу ђаконима.

Име Стеван или Стефан потиче од грчке речи Стефанос и значи онај који је крунисан, овенчан. И данас многа мушка деца добијају његово име.

Као проповедник у Јерусалиму, одведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. У каменовању је учествовао и његов рођак Савле, касније познат као апостол Павле.

Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње – 15. августа слави се Свети Стефан летњи или Стеван Ветровити. Овом свецу у нашој земљи посвећено је више од 40 храмова.

По обичајном календару, данас се износи божићна слама из куће. Пажљиво покупљена, слама се не баца, јер се верује у њену плодотворну моћ.

Ставља се у ракље воћки у пчелињак, кокошарник или привредне зграде. Овим даном завршава се празновање Божића.

РТС

pexels-mart-production-7231430

Рекордна потрошња кокаина у Аустрији: Дрога постаје део свакодневице

Jelena Trifunović January 8, 2026
Како наводи портал Српски угао, потрошња кокаина у Аустрији достигла је највиши ниво у историји, са количином која је удвостручена у односу на 2016. годину. То показују најновији подаци из анализа и извештаја о коришћењу психоактивних супстанци. Све више грађана Аустрије посеже за овом дрогом повремено – викендом или у стресним ситуацијама, док стручњаци упозоравају на озбиљне здравствене ризике.

Према подацима из годишњих анализа објављених 2025. године, кокаин је и даље у сталном порасту широм земље, уз изражене регионалне разлике – већу потрошњу на западу него на истоку земље. Европски извештај о дрогама за 2025. годину, како преноси Српски угао, потврђује да је кокаин постао једна од најбрже растућих супстанци у Европи, са рекордним запленама од преко 400 тона на нивоу Европске уније. У Аустрији је, према проценама, око 90 хиљада људи бар једном пробало кокаин у последњих неколико година, а дрога је све доступнија, чистија и јефтинија.

Како наводи Српски угао, кокаин се све чешће доживљава као „помоћ“ за бољи фокус на послу или за забаву. Међутим, редовна употреба доводи до наглих падова расположења, депресије, повишеног крвног притиска и других озбиљних здравствених проблема, на шта упозоравају стручњаци, међу којима је и специјалиста за зависности Оливер Шајбенбоген.

Иако власти бележе пораст заплена — током 2024. године у Аустрији је заплењено више од 259 килограма кокаина, што представља повећање од скоро 70 одсто — критичари, како истиче портал Српски угао, упозоравају да репресивне мере саме по себи нису довољне. Превенција и лечење зависности остају слаба карика, док друштво које глорификује продуктивност и „брзи успех“ индиректно подстиче овакве трендове.

Поглед редакције портала „Српски угао“

Како закључује Српски угао, држава која строго кажњава и најмање прекршаје и готово на недељном нивоу прописује нове, често бесмислене законе, истовремено затвара очи пред проблемом трговине дрогом — проблемом који све већи број људи гура у зависност и социјалну пропаст.

Casni-krst-(5)

Пливање за часни крст: Пријаве већ почеле

Tijana Despotovski January 8, 2026

Отворено је пријављивање за традиционално пливање за Часни крст, које ће бити одржано на Богојављење, 19. јануара. Као и претходних година, пливање ће бити организовано на две локације — на Старом језеру у Кикинди у 12 часова и на језеру Стрелиште у Новим Козарцима у 11 часова.

Сви учесници су у обавези да обаве лекарски преглед код изабраног лекара и да доставе извештај о прегледу, као и да потпишу изјаву да у пливању учествују добровољно и на сопствену одговорност. За малолетне пливаче неопходна је и писана сагласност родитеља или старатеља.

На Старом језеру у Кикинди, пливање ће почети у 12 часова, а организатор је Ронилачки клуб „Орка“ уз подршку Српске православне цркве, Културног центра и локалне самоуправе. Пријаве су отворене до 17. јануара а обављају се путем телефона 063/384-792 (Слободан Богосављев).

Пливање у Новим Козарцима организује Српска православна црквена општина Нови Козарци под покровитељством Месне заједнице. Учесници ће се окупити у просторијама ФК „Слобода“, одакле ће, заједно са литијом, кренути ка језеру Стрелиште, где ће бити одржано пливање за Часни крст. Пријаве су отворене од 4. до 14. јануара, а заинтересовани се могу пријавити код надлежног пароха, јереја Николе Момирова, на број телефона 064/446-37-31. Документација се предаје у канцеларији Црквене општине у Новим Козарцима, у улици Краља Петра Првог број 69.

Симболика пливања за Часни крст дубоко је укорењена у хришћанској традицији — плива се у знак сећања на крштење Исуса Христа у реци Јордану, а дистанца од 33 метра подсећа на број година које је Христос проживео на земљи. За многе учеснике, ово је пре свега духовни чин и лични изазов, а не такмичење, због чега се и ове године очекује велики одзив верника и грађана.

Marko-Cavka

Резултати који се виде: У МЗ Нови Козарци сумирају годину за нама

Jelena Trifunović January 8, 2026

Месна заједница Нови Козарци иза себе има успешну 2025. годину, обележену бројним активностима, манифестацијама и инфраструктурним радовима, а у наредну годину улази са јасно дефинисаним приоритетима, истиче потпредседник Савета МЗ Нови Козарци Марко Чавка додајући да су резултати постигнути захваљујући заједничком ангажовању мештана, удружења и локалне самоуправе.

– Иза нас је успешна година. Многи појединци и удружења дали су значајан допринос да Нови Козарци буду лепше и уређеније место, и као Месна заједница смо им на томе искрено захвални. Заиста има Новокозарчана који су спремни да уложе свој рад, време и труд како би помогли заједници- каже Чавка.

Током 2025. године реализован је велики број инфраструктурних и комуналних радова. На Тргу су замењене дотрајале даске на клупама, први пут после више од 25 година, а споменик је потпуно реконструисан први пут од подизања 1988. године. Уређен је и простор око споменика, постављене су три државне заставе и изведено декоративно осветљење, чиме је центар села добио репрезентативан изглед. Такође, изграђено је ново, покривено аутобуско стајалиште на путу ка Руском Селу.

Први пут у историји села, Месна заједница је организовала обележавање годишњице колонизације, када је обележено 80 година од доласка колониста, као и доделу признања појединцима и удружењима за допринос развоју и промоцији Нових Козараца.

Значајна улагања реализована су и у области културе и образовања. После више од 30 година уређене су просторије КУД-а и бина Дома културе, замењене су електро-инсталације, а у Основној школи су након више од 40 година реконструисани санитарни чворови. Настављена је и пракса доделе награда најуспешнијим ученицима, као и традиционална подела новогодишњих пакетића за најмлађе.

Обновљена су два парка, Трг и две капеле кроз садњу дрвећа, обезбеђен је материјал за уређење кућице на језеру, а поводом Дана српског јединства постављене су државне заставе у главној улици, чиме су Нови Козарци били јединствен пример на територији Града Кикинде.

Посебан значај има и подршка хуманитарним активностима, па су обезбеђени новогодишњи пакетићи за децу на Косову и Метохији. На иницијативу Месне заједнице, а уз подршку и финансирање Града Кикинде, започети су и радови у Мотелу, где су у току унутрашњи грађевински радови.
-Према информацијама извођача, радови би требало да буду завршени средином фебруара, а Нови Козарци ће коначно добити салу за разне догађаје која је селу дуго недостајала- истиче Чавка.

Издвојена су значајна средства за организацију бројних манифестација, по којима су Нови Козарци препознатљиви, међу којима су Strongmen такмичење, Питијада, Пливање за Часни крст, Кукурузно пролеће, турнир у малом фудбалу по улицама, Фијакеријада, ликовне колоније, такмичење у кувању рибље чорбе.

Као приоритете за 2026. годину, наш саговорник издваја завршетак радова на крову Дома културе и крову фискултурне сале, као и уређење паркинг-простора на две локације у селу.

-Задовољни смо урађеним, али имамо и велика очекивања у наредној години. Наставићемо да радимо у интересу свих мештана- поручује Чавка, уз честитке свима поводом новогодишњих и божићних празника.

vucic-hala-(6)

Вучић: Надам се да ће Рафинерија за 10 дана почети да ради

Jelena Trifunović January 7, 2026

Председник Александар Вучић изјавио је данас да се нада да ће Рафинерија нафте у Панчеву кренути да ради за 10 дана.

“У последњем кварталу смо имали велике неприлике око престанка рада Рафинерије и тако даље. То нам је донело додатне муке и надам се да ће Рафинерија за 10 дана кренути да ради”, рекао је Вучић током гостовања на Информеру.

Вучић је раније изјавио је да се очекује да најкасније до 15. јануара стигне првих 85.000 тона сирове нафте и да 17. или 18. јануара почне да ради Рафинерија, као и да крене да производи нафтне деривате од 25. или 26 јануара и позвао Русе и Мађаре да се што пре договоре око купопродајног уговора за НИС.

Министарство финансија САД издало је НИС-у 31. децембра посебну лиценцу којом се компанији поново омогућава обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром 2026. године.

Вучић је, у обраћању после седнице Савета за националну безбедност, позвао руководства Гаспрома, НИС-а и МОЛ-а да заврше уговор о купопродаји што је пре могуће, да бисмо могли да изађемо из режима санкција.

– Пензије ће значајно расти и ове године, ако решимо проблем са НИС решићемо све

Председник Србије изјавио је да ће пензије значајно расти и ове године и да, ако се реши проблем око НИС-а, не морају да брину и да ће онда бити решени и сви други проблеми.

“Пензионери могу да буду мирни. А имајући у виду какве нам године раста долазе, какве стопе раста очекујемо, живеће само боље. И не само номинално да ће да расту пензије, већ ће да расту и реално у значајној мери”, рекао је Вучић одговарајући на питање да ли пензије могу да расту сваке године а сада смо на историјском максимуму.

Додао је да не би да сада говори о бројевима док не буде видео како ће да нам иде година и са Рафинеријом нафте, кад ће да крене да ради, па да можемо да радимо све друге ствари.

Председник је навео да, ако то све успемо да завршимо током јануара, онда је велики оптимиста и додао да се нада ћемо то успети.

– Наредних дана требало би да потпишемо важне уговоре у вези са улагањем у војску

Председник Србије изјавио је  да би Србија у року од три-четири дана требало да потпише важне уговоре у вези са улагањем у Војску Србије.

“Не морају људи да брину око војске. Убрзано напредујемо, страховитом брзином напредујемо. Морамо у људским капацитетима то да пратимо и ту имамо проблема, али мање него што смо очекивали и мање него што их је било прошле године”, рекао је Вучић.

Он је навео да ће Србија радити комбинацију “Гвоздене куполе” и “Гвоздене песнице” и додао да не може о свему да говори.

“По једном систему ћемо бити можда прва или друга земља у Европи која ће да га има. Не могу да кажем тачно шта је. Требало би неке уговоре да потпишемо, у року од три-четири дана. Ја мислим да ви можете да наслутите на шта мислим”, рекао је Вучић.

Додао је да не може више да говори о томе, али да се веома радује.

“То ће бити велика ствар за нас. А један смо велики, велики, страшно важан посао обавили. Ово је било пре четири дана или пет дана кад већ потписали велики уговор”, навео је председник Вучић.

Танјуг, РТВ

bozic-1

Божић у знаку заједништва и сребрењак за Љиљану

Tijana Despotovski January 7, 2026

У Храму Светог оца Николаја у Кикинди данас је, на Божић, служена празнична литургија, након које је обављено ломљење чеснице. Храм је био испуњен верницима, међу којима је било много деце и младих, а после причешћа најмлађима су подељени пакетићи.

Након литургије, уследило је традиционално ломљење чеснице, у којој су се налазили један златник и два сребрњака, које је обезбедио Веселин Петков. Срећна добитница једног од сребрњака била је Љиљана Весков (77) из Кикинде, која је подсетила да је и раније имала сличну срећу.

-Пре осам година, када ми се праунук родио, извукла сам златник. Сада чекам пето праунуче и извукла сам сребрњак. Ово ми је велика част, иначе сам црквена жена – рекла је Весков.

Старешина храма, отац Мирослав Бубало, навео је да је чесницу припремила пекара „Тестотека“, која је, како је истакао, рад извела без икакве надокнаде, чак и за материјал. Он је подсетио да ломљење чеснице у храму није древни обичај, али да се у Кикинди практикује већ око десет година и да ће се трудити да се тај обичај одржи.

-Чесница, као и сваки хлеб, симболише јединство заједнице која се окупља око тела Христовог – поручио је отац Бубало, додајући да празник не треба да остане само на нивоу обичаја, већ да носи суштинску поруку промене односа између Бога и човека.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је Божић суграђанима и позвао на јединство и међусобно уважавање.

-Да Божић проведемо у миру са својим најмилијима, у топлини породичног дома. Живимо у свету који је непредвидив и не смемо да дозволимо да се делимо. Треба да чувамо јединство, да разговарамо и да се поштујемо, чак и када имамо разлике у мишљењу – поручио је градоначелник, истичући да је охрабрујуће што су храмови пуни деце и младих.

Верницима је прочитана и посланица патријарха Порфирија, у којој је упућен позив на јединство у љубави у времену несреће, рата и болести, као и на очување заједништва и међусобне бриге.

crkva-krst

Славимо најрадоснији празник: Мир Божији, Христос се роди!

Jelena Trifunović January 7, 2026

Православни верници данас славе најрадоснији хришћански празник Божић, рођење Исуса Христа. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.Верници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди – Ваистину се роди.

Божић је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства.

Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела. У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама. Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.

Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.

СПЦ и верници Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.

 

korindjanje-9

Коринђање у Градској кући: осмеси, песма и деца као главни гости

Tijana Despotovski January 6, 2026

Вечерас је у Градској кући у Кикинди одржано традиционално коринђање, које је и ове године окупило најмлађе суграђане у празничној и веселој атмосфери. Уз музику, осмехе и коринђалке, деца су донела дух Бадњег дана у центар града, а врата Градске куће била су отворена за све коринђаше.

Међу њима је била и осмогодишња Анђела Василов, која је први пут учествовала у овом догађају.

-Први пут сам овде и јако ми се допада. Кад дођем кући, наставићу да коринђам у комшилуку – рекла је Анђела, рецитујући песмицу коју је припремила за овај наступ.

Сестре Лана Комненовић (10) и Леа Комненовић (7) кажу да им је коринђање у Градској кући већ постало традиција.

-И претходних година смо коринђале овде и баш нам се свиђа. После овога идемо у куће и станове. Највише волимо кад добијемо слаткише – истакле су оне.

Дванаестогодишња Невена Мирков сматра да је коринђање један од најлепших обичаја.

-Сваке године идем у коринђање. Већ сам неколико пута била у Градској кући и сада уопште немам трему када треба да рецитујем – изјавила је Невена.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је ово шеста година заредом како Градска кућа отвара врата коринђашима.

-Традиционално се окупљамо 6. јануара увече и отварамо врата нашим најмлађима и свим коринђашима. Овде чувамо традицију, историју нашег поднебља и културу. Деца нам, као мали анђели, уносе радост и срећу у Градску кућу, а са овом традицијом ћемо наставити и убудуће – поручио је Богдан.