Year: 2026

azaric-(2)

У холу Народне скупштине Републике Србије у четвртак 5. марта биће уприличена самостална ретроспективна изложба сликара Браце Азарића. Овај уметник ће изложити својих двадесетак стилски препознатљивих, експресионистичких дела.

Како наводи Азарић, на изложби, коју ће отворити историчар уметности Здравко Вучинић, очекује се присуство дипломатског кора, као и многобројних љубитеља његовог сликарства, а посебно чланова Удружења Новокозарчана у Београду.

 – Уметник треба да зна да он не иде испред слика и да није важнији од свог дела, него да иде иза њега. Моје слике које ћу представити јавности, пре свега доприносе промоцији нашег града- каже Азарић, додајући да га већ средином марта очекује и изложба у Смедереву, а током априла и у Зрењанину.

Такође, Азарић најавље и традиционалну групну изложбу у Козарцима поводом Дана жена, чланова Удружења  „Здравко Мандић” у истоименој Галерији.

Кад је у питању предстојећа изложба у Скупштини, ово није изненађење, с обзиром да је престоничка публика врло добро упозната са стваралаштвом овог сликара, јер је већ имао више самосталних београдских изложби (Скадарлија, Дом војске, Божидарац…).

– Мене више познају у Београду, него у Козарцима, додаје кроз шалу овај уметник.

Отварање изложбе у Скупштини је у 19 часова.

Н.С.

dan-zaljubljenih

Дан заљубљених води порекло из раног хришћанског периода и везује се за светог Валентина, свештеника из 3. века који је, према предању, тајно венчавао парове упркос забрани римског цара Клаудија II. Ипак, празник се вероватно преплиће и са староримским фестивалом Луперкалије, који се средином фебруара славио као обред плодности и доласка пролећа. Тек у средњем веку, посебно у Енглеској и Француској, 14. фебруар почиње да се повезује са романтичном љубављу.

Истог дана, у православној традицији, обележава се Свети Трифун из 3. века, кога виноградари сматрају својим заштитником. На овај дан симболично се орезује лоза и залива вином, уз веровање да ће година бити родна и успешна.

Ако сте данас добили цвеће — уживајте. Ако сте добили вино — такође сте на правој страни традиције. А ако сте остали без оба, нема разлога за бригу: љубав има више термина ове године — 1. март по јулијанском календару, као и 6. јул, када Српска православна црква обележава Светог Валентина.

Т. Д.

zenska-dobrotvorna-zadruga-3

У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.

 

Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.

-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.

Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.

Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.

 

Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.

Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.

Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.

-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.

Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.

Т. Д.

 

staro-jezero-jelke-(5)

На Старом језеру организована је садња у оквиру акције „Најзеленије јелке“.  Оаза у ширем центру града  богатија је за 100 четинара, а озелењавању су учествовали градоначелник Младен Богдан, ученици ССШ „Милош Црњански, као и запослени у  Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Јелке, 80 комада, компаније „Јафа“, од којих је 30 подељен о школама за своја дворишта и околину – истакла је секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић. – Остатак од 50 садница нашло је своје место на Старом језеру, док је исти број четинара обезбедила и локална самоуправа. Део јелки је био до пројекта „Најзеленије јелке“, а новогодишње дрво са рециклажним украсима обогатили су ученици свих основних школе на територији града. Ове године је и две деценије од реконструкције овог простор, који је до тада био запуштен и празан. Сада је Старо језеро омиљено шеталиште свих наших суграђана.

Како је наша средина најнепошумљенија у Србији, циљ локалне самоуправе је да промени ову неславну статистику.

-Имамо 1,16 одсто пошумљених површина и да би достигли два процента потребне су деценије – прецизирао је градоначелник Младен Богдан. – Сваке садне сезоне град се максимално труди да повећа број младица у граду, у селима, али и на осталим локацијама. У овом значајном послу имамо помоћ донатора, али и компанија које су друштвено одговорне и донирају средства за програм пошумљавања и заштиту животне средине. У свакој акцији пошумљавања укључујемо основце и средњошколце јер је то најбољи начин да их научимо да чувају и негују зеленило које имамо.

Овом приликом први човек града подвукао је да локална самоуправа чува свако стабло, а посебно ретка дрва.

-Радимо све што је у нашој моћи и против смо инсинуација и ширења лажи. Све што се ради у складу је са важећим законима и прописима. Не постоји план да било које стабло вадимо и уништавамо, него је наш циљ да свако дрво сачувамо и одржимо што дуже у животу. Све оне који нас прозивају нисмо видели на оваквим акцијама, нити су их покренули како би допринели лепшој и бољој животној средини – додао је Младен Богдан.

У оквиру пројекта „Зелена дела“ град и компанија „Јафа“ прошле године реализовали су и пројекат „Еко кутак“.

А.Ђ.

bolnica-donacije-(21)

Одлуком Комисије за заштиту од болничких инфекција, а на основу епидемиолошке ситуације која показује тренд опадања инфекција вирусом инфлуенце, од данас, 13, фебруара, су поново дозвољене посете пацијентима који се лече у Општој болници Кикинда.

Посете су омогућене свакодневно од 16 до 17 сати, уз краткотрајно задржавање и поштовање епидемиолошких мера- обавезу ношења маски за посетице и пацијенте.

petak-13

Ако сте данас опрезније сипали кафу или три пута проверили где су вам кључеви — нисте једини. Петак 13. важи за један од најпознатијих „баксузних“ датума у западној култури, али занимљиво је да његово порекло није јединствено нити сасвим јасно.

Страх од броја 13 повезује се са хришћанском традицијом — на Тајној вечери било је 13 учесника, а верује се да је Јуда био тринаести за столом. Петак је, с друге стране, у средњовековној Европи сматран неповољним даном јер је, према предању, Исус разапет управо тог дана. Модерни мит додатно је учвршћен 1307. године, када је у петак 13. октобра француски краљ Филип IV наредио хапшење темплара. Сам израз параскевидекатриафобија (страх од петка 13.) појавио се тек у 20. веку.

За оне који верују у статистику, а не у судбину: истраживања нису показала доследан пораст несрећа на овај датум. Ипак, петак 13. остаје савршен изговор за шалу, опрез… или додатну кафу.

Ако вам данашњи дан прође без пехова — одличне вести: још два петка 13. чекају нас касније ове године: 13. марта и 13. новембра.

Т. Д.

police-2122394-1920

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди поднели су кривичну пријаву против тридесетшестогодишњег мушкарца због сумње на насиље у породици. Oсумњиченом су изречене хитне мере забране контакта и приласка жртви.

 

Према саопштењу полиције, Д. С. (1990) из Кикинде сумњичи се да је у ноћи између 11. и 12. фебруара на улици у Кикинди више пута рукама и ногама ударио ванбрачну супругу и нанео јој лаке телесне повреде, које су констатоване у Општој болници у Кикинди.

 

Полиција је, поступајући по Закону о спречавању насиља у породици, након процене ризика изрекла осумњиченом хитну меру забране контакта и приласка жртви у трајању до 48 сати, а Основни суд у Кикинди је, на предлог Основног јавног тужилаштва, меру продужио на 30 дана.

 

Полиција подсећа да се насиље у породици процесуира по службеној дужности и позива грађане да сваки вид насиља пријаве надлежним органима.

kosta-sredojev-sljuka-1

Код Опште болнице данас је обележена годишњица погибије кикиндског револуционара и студента права Косте Средојева „Шљуке“. Комеморацију је организовао СУБНОР Кикинда, уз полагање венаца и одавање поште страдалим борцима.

Венац су положили директорка болнице Весна Томин и представник СУБНОР-а Бела Терек, док су скупу присуствовали представници организације, специјалних јединица полиције, Опште болнице и Извиђачког удружења „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Председник СУБНОР-а Саво Орeљ подсетио је да је на том месту пре 82 године трагично страдао Коста Средојев „Шљука“, један од покретача Великокикиндског партизанског одреда.

-Након напада на одред 4. августа 1941. на Симићевом салашу, Коста Средојев је наставио илегални рад, делујући као веза између партијске ћелије и партизанског одреда. Био међу најтраженијим револуционарима, али се, упркос томе, слободно кретао градом – нагласио је Орељ.

Чланица СУБНОР-а Весна Балабан истакла је да се сваког 13. фебруара одаје пошта палим борцима и револуционарима који су дали живот за слободу. Она је подсетила да је Шљука, рођен 1919. године, активно учествовао у илегалном раду — држао предавања, преносио писма и делио летке — у настојању да пробуди свест народа о борби за слободу.

Организатори су поручили да је неговање културе сећања на страдале борце важно како би се разумело време рата и очувало историјско памћење за будуће генерације.

Т. Д.

jp-kikinda-(2)

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије – Сретења, ЈП „Кикинда“обавештава грађане да су понедељак, 16. фебруар, и уторак, 17. фебруар 2026. године нерадни дани.

У случају потребе, дежурне службе водовода и канализације биће на располагању грађанима на број телефона: 062/88 44 891.

Паркинг се неће наплаћивати у понедељак, 16. фебруара, и уторак, 17. фебруара 2026. године. Редовна наплата наставља се у среду, 18. фебруара 2026. године.

Градска пијаца ће током празника радити по редовном распореду.

Благајна на градској пијаци неће радити у понедељак, 16. фебруара и уторак, 17. фебруара 2026. године.

 

fenseraj-press-(5)

Градска пијаца, у суботу, 21. фебруара, од 18 до 23 сата, биће организован „Фенсерај укуса“. Гастрономска, туристичка и продајна манифестација први пут се организује у нашем граду,  истакла је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса”, испред организатора манифестације.

-Позивамо све заинтересоване власнике малих и средњих предузећа да се пријаве као учесници. Котизација за продајно место са храном или пићем износи 3.000 динара, док је за рукотворине 2.500 динара. Могу да се пријаве предузетници, носиоци пољопривредних газдинстава, као и физичка лица. Пијаца има стотину тезги и очекујем да ће све бити попуњене са произвођачима из Кикинде, али и осталих војвођанских места. Припремљен је богат програм за децу радионице, а за све остале тамбураши. Овај део програма почиње у 19  и трајаце до 22 сата – навела је Брљак.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” навела је да је овакав фестивал део стратешког опредељења предузећа да градска пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Организацијом оваквих манифестација, ЈП „Кикинда“ доприноси унапређењу функције и видљивости градске пијаце, јачању сарадње са локалним произвођачима и стварању додатне вредности за грађане. Ноћни базар на пијаци први пут се организује у нашем граду. Ово је прави начин да се локалним проивођачима пружи прилика да представе своје производе широј публици, остваре директан контакт са потрошачима и допринесу јачању локалне понуде и гастрономске сцене. Подсетићу и да имамо један од најлепших пијачних објеката у Војводини, који желимо максимално да искористимо – напоменула је Пантелић.

Информације у вези са закупом продајног места могу се добити на сајту Fenserajukusa.rs  или на телефон 069/662-090.

А.Ђ.