2026 | Page 48 of 79 | Кикиндски портал

Комедија „Тајно оружје” 21. фебруара у Башаиду

Jelena Trifunović February 17, 2026

У Великој сали Дома културе у Башаиду, у суботу 21. фебруара, гостоваће глумци Аматерског позоришта „Јовица Јелић” из Банатског Карађорђева с комадом „Тајно оружје”.

– Представа је настала по тексту Мирослава Момчиловића и ова ангажована комедија испитује стереотипе и духовито, из психолошког угла, преиспитује навике и убеђења нашег човека. Башаици генерално воле наше представе и увек смо имали пуну салу. Нисмо у овом месту одавно били гости, па се надамо да ће се и овог пута публика у великом броју одазвати. За сат и двадесет минута, колико ова представа траје, мислим да ће се гледаоци и насмејати и замислити- наводи редитељ Милан Мартиновић.

У глумачкој подели су: Зоран Јовановић, Никола Кнежевић, Немања Свиленгаћин, Јелена Миленковић, Марија Кнежевић и Петар Шкундрић.

Представа почиње у 20 часова, а улаз ће бити бесплатан.

Глобалистички ужаси на Балкану разоткривају лицемерје Европе по питању Гренланда

Jelena Trifunović February 17, 2026

Како пише признати амерички публициста и политички стратег Роџер Стоун, дугогодишњи саветник председника Доналда Трампа, европска политика према Балкану представља пример двоструких стандарда који данас долазе до изражаја у расправама о Гренланду.

На америчком порталу „Стоун Колд Трут“, који води Стоун, објављен је текст под насловом „Глобалистички ужаси на Балкану разоткривају лицемерје Европе по питању Гренланда“. У тексту се, како пише признати амерички публициста, указује на противречности у ставовима западних сила када је реч о суверенитету и територијалном интегритету.

– Док председник Доналд Трамп маневрише да преузме стратешку контролу над Гренландом због кључних приоритета националне безбедности САД, Данска је одговорила са неверицом, тврдећи да постоји потенцијално кршење њиховог суверенитета и да ниједна земља нема право да им одузме територију. Па ипак, управо то су Данска и њихови глобалистички партнери урадили Србима на Балкану – наводи Стоун у уводу текста.

Подсећајући на догађаје из 1999. године, он пише да је НАТО савез, предвођен администрацијом Била Клинтона, уз учешће Данске, покренуо рат против Србије. Како пише признати амерички публициста, након 78 дана бомбардовања, у којем је страдало и рањено на хиљаде људи, Србија је била приморана на уступке, а њен суверенитет нарушен.

Стоун истиче да су након војне интервенције уследиле политичке и институционалне промене, укључујући усвајање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Кумановског војно-техничког споразума. Према његовим речима, касније једнострано проглашење независности Косова 2008. године признале су САД и бројне европске земље, међу којима и Данска.

Како пише признати амерички публициста, западне силе су тај процес представиле као чин „ослобођења и демократије“, док се истовремено противе идеји да САД постигну договор са Гренландом.

– Када су у питању глобалисти, они рутински делују по двоструким стандардима заснованим на хировима удаљених елита. Док председник Трамп говори о понуди бољег договора Гренланду, третира се као аутократа и агресор – наводи Стоун.

У тексту се прави паралела између историјских права Србије на Косово и данске управе над Гренландом, уз оцену да су западне интервенције на Балкану пример селективне примене принципа међународног права.

Стоун закључује да су, како наводи, поступци западних земаља током деведесетих година довели до дугорочних последица на Балкану, те да се данашње критике америчке политике према Гренланду не могу посматрати изоловано од те историје.

Извор: НС уживо

При крају реконструкција унутрашњости Мотела у Новим Козарцима

Aleksandra Djuran February 17, 2026

Реконструкција Мотела у центру села је на самом крају, у шта су се, приликом посете Новим Козарцима, уверили и градоначелник Младен Богдан и Бојан Микалачки, члан Градског већа. Објекат, изграђен осамдесетих година прошлог века, био је место стецишта мештана, али и свих који би долазили у ово место. Крајем 20. века, у популарној „Котарци“, избио је мањи пожар, након чега је минимално уређена. Управо су мештани ти који су потенцирали да сала поново буде у функцији, истакао је овом приликом Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице.

-Локална самоуправа је увек ту да нам помогне да реализујемо инвестиције важне за нашег места. Недостатак места за окупљање је дугогодишњи проблем у Новим Козарцима и сигуран сам да ће сви бити више него задовољни оним што је урађено. Ово није улагање само у објекат него и у квалитет живота. Прошле године у Новим Козарцима имали смо значајна улагања, која смо наставили и у овој. Оно што следи је уређење паркинга испред трговинских објеката и адаптација Дома културе – навео је Чавка.

Прошле године на Мотелу је замењен је кров који је прокишњавао и уместо црепа постављен је лим, што је био предуслов за унутрашње уређење, подсетио је градоначелник Младен Богдан:

-У разговору са Козарчанима истакнут је недостатак простора за прославе, окупљања и друге догађаје, тако да смо у градском буџету определили средства како би потпуно уредили унутрашњост популарне „Котарке“. За радове је издвојено 8,8 милиона динара и оно што предстоји је да се обезбеди новац за куповину намештаја о чему смо већ разговарали са представницима Месне заједнице.

Први човек града најавио је још једну инвестицију.

-Чим време дозволи почиње и изградња дечијег игралишта у центру села. Овај пројекат реализоваћемо у сарадњи са компанијом НИС. Извесно је да ће до краја години бити адаптирана и просторија некадашњег Удружења возача. Ову салу, првенствено, ће користити удружења жена јер је неопходно да имају свој простор у којем ће се окупљати – додао је градоначелник Богдан

А.Ђ.

Акција добровољног давалаштва крви

Aleksandra Djuran February 17, 2026

Црвени крст Кикинда у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Војводине сутра, 17. фебруара, од 8.30 до 13 сати организује акцију добровољног давалаштва крви.

Ово је четврта акција даривања драгоцене течности од почетка године, а наредна је најављена за 1. март.

Светитељи мудрости и милосрђа: данас се славе Исидор Пелусиот и Николај Студит

Tijana Despotovski February 17, 2026

Српска православна црква и њени верници данас, 17. фебруара, молитвено се сећају преподобних светитеља Исидора Пелусиота и Николаја Студита, духовних подвижника чији су живот и дело оставили дубок траг у историји хришћанства.

Свети Исидор Пелусиот – учитељ врлинског живота и заштитник писане речи

Свети Исидор Пелусиот био је један од најобразованијих људи свога времена. Рођен у богатој александријској породици у Египту, напустио је световни живот и посветио се молитви, подвижништву и духовном поучавању.

Познат је по обимној преписци – историјски извори наводе да је написао више хиљада писама, у којима је саветовао, тешио, укоревао и духовно поучавао савременике. Његове поруке наглашавале су да је важније живети врлински него само говорити о врлинама.

Због свог духовног и књижевног наслеђа, сматра се заштитником писаца и свих који се баве писаном речју, а његове поуке и данас представљају путоказ за духовни развој и морални живот.

Свети Николај Студит – игуман, подвижник и чудотворац

Свети Николај Студит рођен је 793. године на Криту. Већ у детињству изучавао је Свето писмо, а касније је ступио у чувени Студитски манастир у Цариграду, где је примио монашки чин и свештенство.

Црквено предање бележи да је својим молитвама исцељивао болесне и помагао сиромашнима, остављајући пример милосрђа и духовне преданости. Упокојио се у 75. години живота, оставивши за собом сведочанство побожности, мудрости и несебичне службе Богу и ближњима.

Духовна порука празника

Спомен ова два светитеља подсећа вернике на значај молитве, образовања, духовне мудрости и дела милосрђа. Њихови животи сведоче да вера није само реч, већ живот испуњен љубављу, врлином и служењем другима.

У православној традицији, овакви празници позивају на духовно преиспитивање и подсећају да су истинске вредности непролазне – баш као и наслеђе светитеља који су својим подвигом осветлили пут генерацијама верних.

Кошарка: Победа Велике Кикинде, пораз Слободе

Dejan Panić February 17, 2026

Велика Кикинда забележила је 11. победу у сезони четвртог ранга такмичења, другог војвођанског, у Бачкој Паланци савладала је 77:112 (20:21,23:28,19:38,15:25) Марину и, уз један пораз, чврсто држи челну позицију групе „А”, док у „Б” групи седмопласирана, трећа одоздо, Слобода (Нови Козарци), сада има скоро 4-9, пошто је поражена у Зрењанину од Задругара из Лазарева, резултатом 99:85 (22:25, 29:26, 28:21, 20:13). „Радивој Кораћ”, из Руменке, биће у „Језеру” следећи противник кошаракашима Велике Кикинда, а Слобода ће чекати Челарево.
Д. П.

IN MEMORIAM: Душан Илић (1959-2026.)

Dejan Panić February 16, 2026

После кратке и тешке болести, 5. фебруара, преминуо је Душан Илић, прослављени кикиндски куглаш. Рођен је 4. марта 1959. и један од наших најбољих куглаша, а 16 година наступао је за репрезентацију тадашњих СР Југославије односно Србије и Црне Горе. У периоду од 1992. до 2004. године, пет пута био је учесник светских првенстава,
као најбољи играч, а неколико година бивао је и као капитен сениорске репрезентације. Године 1996, на Светском првенству у Прагу, Илић је ушао у историју овог нашег, најтрофејнијег – неолимпијског, спорта,
освојио је две златне медаље за тадашњу државу, у појединачној конкуренцији и у пару са Зденком Павлицeм. Те године проглашен је и за најбољег спортисту Војводине. У 2000. години на светском првенству у Познању односно 2004. у Брашову, наша репрезентација, предвођена Илићем, освајила је бронзану медаљу.
Илић је куглашку каријеру започео 1978 године кикиндском Радничком, на тада новој, четворостазној куглани „Радничког дома”. Године 1986. прешао је новосоновани КК Нафтагас Кикинда, а потом у КК „Тоза Марковић”. С породицом је 1997. одселио у Нови Сад и тамо играо за КК ,,13. мај”, а каријеру наставио у Апатину, Кљаићеву, Сегедину (Мађарска) и Епелхајму (Немачка), а на крају куглао је i за новосадску Војводину. Освојио је неколико титула првака државе с клубовима за које је наступао и велики број појединачних и паровних трофеја, а исто тако и интернационалних пехара на светским и европским куповима.
Текст и ФОТО: КК Раднички, Кикинда

Турнир у Футогу за мале џудоке: Чакармишу бронза

Dejan Panić February 16, 2026

Џудо клуб Оками, из Новог Сада, био је у Футогу организатор турнира на којем су се надметале мале џудоке у три најмлађе узрасне категорије, наступило је 58. клубова, а кикиндски Партизан био је у укупном претку 45.
Наступили су Кикинђани с деветорицом бораца, а један од њих Стеван Чакармиш, у конкуренцији још петорице млађих пионира, у категорији до 66кг, поделивши треће место, стигао је до бронзе.
Партизани са севера Баната имали су још и две поделе петих места. Ту су се позиционирали старији полетарац Филип Вукашиновић у категорији до 34кг, у којој је била јача конкуренција, односно старији пионир Синиша Попесков у категорији до 55кг, која је бројала шесторицу џудока.
Д. П.

Вучић: Градићемо Дата центре и Дата фабрике у Србији

Jelena Trifunović February 16, 2026

Председник Александар Вучић, данас је, обраћајући се након званичног састанка са председником Азербејџана Илхалмом Алијевим, изјавио и да Србија мора да више улаже у развој енергетског сектора како би могла да гради Дата центре и Дата фабрике, пише портал Војводина уживо.

На сам Дан државности Србије ова вест добија посебну симболику, као савремени чин патриотизма, улагањем државе у дигитални суверенитет, знање и будућност.

Током обраћања после састанка са председником Азербејџана Илхамом Алијевим, истакнуто је да Србији енергија неће бити потребна само за индустрију и домаћинства, већ пре свега за дата центре и будуће „дата фабрике“ вештачке интелигенције.

Ова формулација заправо открива нешто много важније: Србија се позиционира у процесу који економисти називају Пета индустријска револуција.

Шта је пета индустријска револуција

Ако је четврта индустријска револуција била дигитализација (интернет, cloud, аутоматизација и роботика), пета иде корак даље. Она подразумева: сарадњу човека и вештачке интелигенције, обраду огромних количина података у реалном времену, персонализовану производњу и услуге, аутономне системе одлучивања и економију засновану на рачунској снази (цомпутинг ецономy). Другим речима, кључна сировина XXИ века више није нафта већ подаци. А кључна инфраструктура нису само аутопутеви и железнице, већ дигитална и енергетска мрежа.

Зашто су потребне нове електране

Савремени суперрачунари и АИ системи троше огромне количине енергије. Један велики АИ кластер може трошити електричне енергије колико и мањи град. Вештачка интелигенција не „размишља“, она рачуна. А свако рачунање захтева коришћење електричне енергије, како за процесе, тако и за хлађење.

Дата центри данас раде 24 сата дневно, 365 дана годишње.

Без стабилне производње енергије нема цлоуд услуга, нема дигиталне администрације, нема финансијских платформи и нема развоја вештачке интелигенције. Зато се широм света, од САД до Емирата и Скандинавије, прво граде електране, а затим АИ инфраструктура.

Разлика између дата центра и дата фабрике

Дата центар је дигитално складиште и инфраструктура.

То је комплекс сервера где се: чувају подаци, хостују сајтови и апликације, ради цлоуд рачунарство и обрађују базе података. У њему раде хиљаде рачунара повезаних оптичким мрежама и системима хлађења. Без дата центара нема е-банкинга, друштвених мрежа, државних портала ни модерног пословања.

Дата фабрика је следећи корак.

То више није само чување и обрада података већ производња знања и одлука помоћу вештачке интелигенције.

У дата фабрикама се тренирају се АИ модели, анализирају се милијарде информација, развијају аутономни системи и оптимизују процеси нпр. за производњу, медицину, саобраћај, енергетику…
Другим речима, Дата центар чува и обрађује податке, док Дата фабрика из података ствара интелигенцију. То је отприлике као разлика између библиотеке и истраживачког института.

Зашто је то важно за Србију

Ако држава поседује стабилну енергију, брзе оптичке мреже, рачунске капацитете, онда она постаје регионални дигитални чвор. То практично значи бржи долазак технолошких компанија, развој домаћих ИТ фирми, веће плате у високо-технолошком сектору, извоз дигиталних услуга и мању зависност од класичне индустрије. Градња гасне електране у том контексту добија потпуно другачији смисао. То више није само питање грејања или индустрије, већ питање дигиталног суверенитета.

Државе које имају енергију и рачунске капацитете развијају сопствене АИ моделе, чувају податке у земљи и управљају сопственом економијом. Најава улагања у дата центре и дата фабрике показује да Србија покушава да прескочи једну развојну фазу: уместо ослањања само на класичну индустрију, улази директно у економију знања.

Ако пројекти буду реализовани, Србија неће само пратити технолошке промене већ би први пут могла постати произвођач дигиталне интелигенције, а не само њен корисник.

Солидно пословање привреде: У прошлој години најуспешнија примарна пољопривредна производња

Aleksandra Djuran February 16, 2026

Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.

-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.

Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.

-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од првих десет држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.

И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.

У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.

-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.

Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.

У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.

-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.

Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.

-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу – напомиње Хорват.