Year: 2026

policija

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодиле су се 63 саобраћајне незгоде, у којима није било погинулих, док је повређено 26 лица. На територији Полицијске управе у Кикинди претходног дана није било саобраћајних незгода.

Како се наводи у апелу, саобраћајна полиција спроводи акцију појачане контроле саобраћаја на територији Републике Србије од 13. до 22. фебруара 2026. године. За првих пет дана акције контролисано је 43.372 возила и откривено 20.102 прекршаја.

Највише санкција односило се на прекорачење брзине — кажњено је 10.595 возача, што, према подацима из апела, значи да је сваки четврти контролисани возач прекорачио дозвољену брзину. Истовремено, санкционисан је 2.131 возач, односно путник, због некоришћења сигурносног појаса.

Због управљања возилом под дејством алкохола из саобраћаја је искључено 979 возача, од којих су 143 задржана у службеним просторијама јер су управљали са више од 1,20 промила алкохола у организму. Такође, задржан је 51 возач који је управљао под дејством психоактивних супстанци.

Имајући у виду неповољне временске услове, упућен је апел свим учесницима у саобраћају на додатну опрезност и поштовање прописа, како би се допринело очувању безбедности на путевима.

jencorchaiza-the-swedish-flag-1127475-1280
Како пише портал “Српски угао”, Шведска се годинама представља као држава високих стандарда људских права, али подаци о сакаћењу женских гениталија (FGM – Female Genital Mutilation) отварају озбиљна питања о примени закона.

Socialstyrelsen (Socijalstirelsen – Национални одбор за здравље и социјалну заштиту) процењује да у земљи живи око 68.000 жена које су већ подвргнуте овом облику насиља, док је између 13.000 и 28.000 девојчица и даље у ризику.

Упркос томе, у последњих десет година покренуто је свега шест кривичних поступака, а изречена је само једна правоснажна пресуда, наводи портал www.1177.се.

Статистика додатно забрињава, од укупно 501 пријаве током протекле деценије, подигнуто је само шест оптужница против особа за које се тврди да су обрезивале и сакатиле девојчице и девојке.

Године 2023. забележен је рекордан број пријава – чак 87 случајева – али ниједна оптужница није подигнута. Иако закон из 1982. године предвиђа казну затвора до десет година, пракса показује да се поступци ретко покрећу и још ређе завршавају осудом.

Власти наводе да је велики број случајева извршен ван Шведске или пре доласка жртава у земљу, што отежава прикупљање доказа. Жртве често ћуте због страха од породице и стигматизације. Здравствени радници и школе, који имају обавезу пријављивања, у појединим случајевима избегавају да покрену поступак, наводно из бојазни од сукоба са заједницама.

Luul Jama (Луул Џама) из организације Еxistera (Ексистера) упозорава да је потребно преиспитати начин на који се о овом проблему говори и како се питања постављају у здравственим и образовним установама.

Критичари сматрају да се држава превише обазире на могуће оптужбе за расизам или стигматизацију одређених култура, па се примена закона одвија опрезно и споро. Тиме се, како тврде, ствара утисак институционалне пасивности. Постоји закон, али његова примена остаје минимална.

Случај ФГМ у Шведској показује раскорак између нормативног оквира и стварности. Док број жена које су прошле кроз ову праксу остаје висок, судски епилог је готово невидљив. То покреће питање да ли су механизми заштите деце и жена довољно ефикасни и да ли систем реагује благовремено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Шест оптужница и једна пресуда за десет година, наспрам десетина хиљада потенцијалних жртава, указују на озбиљан проблем у спровођењу закона. Када статистика показује јаз између пријава и судских одлука, поверење у институције слаби. Заштита деце не сме бити тема политичких калкулација нити страха од оптужби. Закон има смисла само ако се примењује доследно и без изузетака. У супротном, он остаје мртво слово на папиру, док ризик по најрањивије траје.

Према УН-у и Конвенцији о правима детета, сви људи у свим земљама имају право на своја тела. Сакаћење женских гениталија крши људска права девојчица и жена и забрањено је у свим земљама ЕУ.

Такође је забрањено у неколико земаља у којима се уобичајено практикује, као што су Египат и Сомалија. У Шведској свако ко изврши или планира да изврши сакаћење женских гениталија може бити осуђен на затворску казну.

Чак и ако се сакаћење догоди у другој земљи, особа која обично живи у Шведској може бити осуђена. Ако се оно догодило пре миграције у Шведску, то није кривично дело према шведском закону.

У Шведској је женско обрезивање (генитално сакаћење, ФГМ) строго забрањено законом још од 1982. године, а пракса се углавном не врши унутар земље, али према званичним проценама ,,Социалстyрелсен-а” (Национални одбор за здравство и социјалну заштиту) из 2023. године, око 68.000 жена и девојчица у Шведској је било подвргнуто овом поступку пре и после доласка у земљу.

Велики број миграната из земаље где је ова пракса традицинална, попут Сомалије, повећавају ову статистистику, број је порастао у односу на раније процене (нпр. 38.000 из 2015. године). Процењује се да је 13.000 – 23.000 девојчица потенцијално у ризику.

Шведска се истовремено снажно залаже за инклузију и једнакост, па НВО и школски систем активно промовишу ЛГБТQ+ права и родну равноправност, укључујући едукацију о разноликости полних идентитета.

У неким школама и јавним установама постоје гендер-неутрални тоалети (често као додатак стандардним мушким и женским), како би се омогућила сигурност и комфор за децу која истражују свој родни идентитет, или се идентификују као небинарни.

Ово се често саркастично коментарише као да постоје „три тоалета: за дечаке, за девојчице и за оне који још нису сигурни шта ће да буду“, али у стварности је циљ солидарност са свима, од сакаћења до промене свести, иако то изазива дебате о приоритетима у друштву.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

kazna-za-greh-1

У дворцу у Српској Црњи у току је снимање телевизијске серије „Казна за грех“, настале по мотивима истоимене трилогије Јелене Бачић Алимпић. Снимање на овој локацији трајаће до прве половине марта, а дворац је током овог периода затворен за посетиоце.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Серија од дванаест епизода прати детињство, одрастање и немогућу љубав Михајла, наследника грофовског имања, и Емилије, ћерке сиромашног ковача. Кроз њихове судбине приказан је свет првих деценија прошлог века – време балова, коња и кочија, бечких валцера и строгих друштвених правила, али и ратова који мењају људске судбине.

Сценаристкиња Наташа Дракулић истиче да је избор дворца био резултат дуге потраге за одговарајућим амбијентом.

-Јако смо дуго тражили одговарајући каштел широм Србије, али овај је дефинитивно највише одговарао атмосфери приче. Логистички је захтевно преселити велику екипу на дужи период. Изгледа да ништа није случајно јер је Јелена Бачић Алимпић свој роман промовисала баш у овом замку – истакла је Дракулић, додајући да је екипа смештена у Кикинди и да се већ навикла на банатску равницу и гостопримство домаћина.

Она је нагласила да је реч о великој љубавној причи коју су „туђи греси осудили на пропаст“, истичући да управо такве приче публици данас недостају.

Председник општине Нова Црња, Драган Даничић, нагласио је да је локална самоуправа поносна што је домаћин глумачкој екипи.

-Јако нам је драго што смо домаћини једне овакве екипе и што је наш дворац послужио за снимање серије. Објекат је преуређен тако да изгледа као пре сто година и надамо се да ће део тог уређења остати и након снимања. За нас је ово посебно искуство и потврда да смо имали праву визију када смо дворац уредили и понудили за овакве пројекте. Надамо се да ће у будућности бити још сличних иницијатива.

На сету је више од четрдесет познатих глумаца, међу којима су Никола Ракочевић, Марина Ћосић, Славиша Чуровић, Љубомир Булајић, Слободан Бештић, Татјана Кецман, Андреј Њежић, Стефан Радоњић, Марина Воденичар, Зинаида Дедакин, Нина Перишић и други. Креатори серије су Наташа Дракулић и Предраг Антонијевић, док режију потписује Милош Радуновић.

Глумац Славиша Чуровић, који тумачи лик доктора Вебера, каже да је амбијент „сценографски пун погодак“ и да се прича природно уклапа у простор Војводине.

-Снимање иде добрим темпом, екипа је снажна и уиграна, а прича занимљива. Велики број сцена снимамо на отвореном, у зимским условима, што представља додатни изазов за глумце. Верујем да ће публика волети ову серију – навео је он.

Никола Ракочевић, који тумачи грофа Јована Ерцега, истиче да је простор изузетно филмичан и захвалан за снимање.

-Гроф је комплексна личност чији се живот прати кроз више деценија, што улогу чини глумачки захтевном занимљивом. Серија прати породичне односе и животне ломове кроз генерације, што причу чини блиском и разумљивом публици.

НОВИ ЖИВОТ ЗА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Директор Туристичке организације општине Нова Црња, Никола Толчин, оценио је да је избор дворца за снимање значајан за представљање овог краја у уметничком светлу и да овакви пројекти показују како културно наслеђе може добити нови живот.

-Велика нам је част што је дворац у Српској Црњи изабран као једна од кључних локација за снимање серије „Казна за грех“. Овакво здање, са својом историјом и архитектуром, природно припада снажној и емотивној причи каква је ова.

Снимање се наставља наредних дана, док велелепно здање у Српској Црњи доприноси аутентичном оквиру велике телевизијске приче која оживљава прошло време и људске судбине.

ПРОЈЕКТОВАО РУС

Иначе, овај дворац је међу најмлађима у Војводини. Грађен је за време Другог светског рата, за немачког генарала Нојхаузена. Према предању, пројектовао га је руски заробљеник- архитекта.  Прелепо здање тренутно служи за изнајмљивање за различите намене као што су прославе, семинари, снимања серија, филмова…

novac-dinari-isplata

Национална служба за запошљавање саопштила је да ће преко Банке Поштанска штедионица извршити исплату редовне и привремене новчане накнаде за месец јануар 2026. године.

 

Редовна новчана накнада за незапослена лица биће исплаћена у петак, 20. фебруара, док ће привремена новчана накнада за лица која живе на и изван територије АП Косово и Метохија бити исплаћена у суботу, 21. фебруара 2026. године.

3-(7)

Ђаци и запослени у Oсновној школи ,,Мора Карољ“ из Сајана традиционално су обележили  Покладе – Фаршанг односно дан када се ,,тера“ се зима и чека пролеће. Манифестација је окупила ученике, наставнике и месну заједницу у духу радости, креативности и заједништва.

Први део програма реализован је у школском дворишту где су ученици спаљивали цедуљице на којима су написане негативне и лоше мисли и на тај начин су послали поруку да крећу у нов почетак и позитивне мисли. Други део програма је организован у фискултурној сали уз маскенбал и игре спретности. Најкреативнији костим био је награђен, као и најспретнији ученици.

Свечану атмосферу употпунило је заједничко дружење уз 250 крофни које је са пуно љубави и труда припремило Удружење пензионера из Сајана чиме је још једном потрвђен значај сарадње школе и месне заједнице.

 

-Овакве активности имају посебан васпитно -образовани значај, јер доприносе неговању традиције, јачању међусобних односа и развијању позитивне школске климе, што у  школи  препознају и подстичу кроз свој рад – истакнуто је у сајанској школи.

 

bebe-1-(1)

Град Кикинда расписао је јавни позив за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу из буџета за 2026. годину за оне који нису обухваћени буџетом Републике Србије. Рок за подношење захтева је од дана објављивања јавног позива до утрошка средстава, односно најкасније до 20. децембра.

Циљ је да се средства из  градског буџета усмере ка снажнијој подршци пунолетним и пословно способним женама и мушкарцима односно паровима, у рађању потомства, остваривањем права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу, ради  подстицаја рађања и повећања наталитета.

 

Право на накнаду трошкова  имају парови уколико су држављани Републике Србије са пријављеним пребивалиштем најмање шест месеци на територији града, који имају здравствену заштиту преко Републичког фонда за здравствено осигурање, да је, и поред одговарајућег лечења, констатована неплодност и то како код жена које нису рађале (примарни стерилитет), тако и код жена које су рађале, али немају живо дете, или имају једно и више деце, а немају услова да природним путем остваре поновно зачеће (секундарни стерилитет). Предност ће имати парови који немају дете.

Претходних година, у просеку, двадесетак парова конкурисало је за овај вид помоћи.

Захтев са потребном документацијом може се послати поштом или предати на писарници Градске управе на адресу Град Кикинда – Градска управа, Комисија за остваривање права на накнаду трошкова вантелесне оплодње, улица Трг српских добровољаца 12, 23.300 Кикинда

Захтев послат факсом или email-ом неће бити прихваћен. Комисија неће враћати документацију која је прилог уз захтев. Све додатне информације могу се добити путем броја телефона 0230/410-109.

 

 

 

 

stipendije-ugovori-2025-(8)

Локална самоуправа расписала је јавни конкурс за доделу студентских стипендија и студентских подстицаја студентима високошколских установа са територије града Кикинде за школску 2025/2026. годину. Рок за подношење пријава је од 19. фебруара до 3. марта, а право да конкуришу имају студенти прве године студија који се школују у образовној установи који су остварили просечну оцену најмање 4,50, као студенти друге и виших година студија првог и другог степена  са просечном оценом најмање 8,50 у претходној години студија. Право на стипендију имају и студенти прве године студија са хендикепом, хроничним болестима и припадници ромске националне мањине  који су остварили просечну оцену најмање 4,50 у претходној години школовања и студенти друге и виших година студија првог и другог степена са хендикепом, хроничним болестима или су припадници ромске националне мањине, са просечном оценом најмање 7,00 у претходној години студија.

На конкурсу за студентски подстицај имају могу да конкуришу студенти прве године студија који су остварили просечну оцену најмање 4,00 у претходној години школовања и студенти друге и виших година  који су остварили просечну оцену најмање 7,50 у претходној години студија.

Студенти могу конкурисати за стипендије и подстицај уколико су држављани Републике Србије, да подносилац захтева има пребивалиште на подручју града Кикинде, да се школује у образовним установама чији је оснивач Република Србија или у акредитованој установи у Републици Србији, са седиштем у Републици Србији, да студент није у статусу апсолвента.

Пријава и остала конкурсна документација, односно захтеви студената за доделу стипендије и подстицаја за школску 2025/26. годину подносе се у наведеном року Комисији за доделу стипендија/подстицаја Града Кикинде и предају се ковертиране, на писарници Услужног центра Града Кикинда, на шалтеру број 2, или поштомпрепоручено на адресу: Град Кикинда (са назнаком: Јавни конкурс за доделустудентских стипендија и студентског подстицаја студентимависокошколскихустанова са територије Града Кикинде за школску 2024/25. годину), Трг српскихдобровољаца 12, 23 300 Кикинда.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране. Све информације налазе на сајту града.

 

 

policija-5

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда и празничних дана, од 13. до 17. фебруара, догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима су три особе повређене.

Једна саобраћајна незгода резултирала је материјалном штетом а две повређеним лицима. У њима су две особе задобиле лаке телесне повреде, док је једна особа задобила тешке телесне повреде. Материјална штета процењена је на око 140.000 динара.

Према подацима Полицијске управе у Кикинди, незгоде су се догодиле због неуступања првенства пролаза и непрописних радњи возача.

Због саобраћајних прекршаја санкционисано је укупно 411 учесника у саобраћају. Из саобраћаја је искључено 25 возача који су управљали возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, од којих је осам задржано до 12 часова јер су имали више од 1,20 мг/мл алкохола у организму или недозвољене супстанце.

Контролом саобраћаја откривено је 50 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 160 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања, као и 176 других прекршаја.

Полиција апелује на возаче да поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину условима на путу и избегавају управљање возилом под дејством алкохола, како би се повећала безбедност свих учесника у саобраћају.

ofk-kikinda

Минулог викенда фудбалери севернобанатског српсколигаша нису имали проверу, још раније отказан је тест у Перлезу против Војводине, члана војвођанског „Истока”, а у исто време завршен је и прелазни рок. Спортски директор ОФК Кикинде Марко Зечевић задовољан је урађеним током зиме, на Градски стадион стигла су десеторица.
– Појачали смо се у правом смислу, придошлице неће бити само пуки број на папиру, очекујем да овај састав који смо формирали, избори опстанак. Дошли су: голман Милан Видаковић (Јавор, Ивањица), повратник Игор Степанчев (Шумар, Огар), Огњен Бoрканов (Врчин), Немања Вучетић (Златибор, Чајетина), Петар Ћировић (Мачва, Шабац), Миодраг Миленковић (Млади радник, Пожаревац), Давид Милисављевић (Динамо Jуг, Врање), Константин Перашевић (Лозница), Немања Трифуновић (Текстилац, Оџаци) и Никола Вујовић (Спартак, Суботица) – каже Зечевић.
Предстојећег викенда, утакмицама првог кола Купа Фудбалског савеза подручја Зрењанин, започеће пролетња полусезона у званичним надметњима и на теренима северног Баната. Као и прошле сезоне ОФК Кикинда играће на старту против Црвене звезде, ако време буде лоше, Кикинђани ће формални „домаћини” бити у Руском Селу.
– Идемо у Купу корак по корак, прво коло биће сигруно добра провера за наш тим, али приоритет нам је предстојећа лигашка полусезона и опстанак у друштву војвођанских српсколигаша, а главни адут биће нам нови шеф струке Милан Ћулум, има огромно играчко искуство, као и велику енергију као тренер, па очекујем да све што сам набројао буде добитна комбинација – јасан је Зечевић.
Д. П.

pexels-medications-1853400-1280
Како пише портал Српски Угао у даљем тексту: У Аустрији влада хаос у апотекама, јер несташице лекова погађају чак 1.300 препарата, са посебним проблемима код медикамената за дијабетес и антибиотских капи за очи, док је вакцина против лишаја постала права реткост упркос обећањима бесплатне дистрибуције, што је изазвало оштре критике лекарских удружења и фармацеутских удружења, а министарство здравља покушава да умири јавност тврдњама о алтернативама, како извештавају аустријски медији попут ОРФ-а и Курија.

Како „Phago“, највећи аустријски савез фармацеутских велепродаја преноси у свом извештају, ситуација је нарочито алармантна код лекова за дијабетес, где су испоруке ограничене на недељне контингенте због глобалне потражње, а антибиотске капи за очи и даље масовно недостају, што доводи до фрустрација међу пацијентима и лекарима. Бечка лекарска комора према изјавама своје потпредседнице Нагма Камалејан-Шмид, оптужује власти да су обећања о бесплатној вакцини против лишаја за старије од 60 година – уведена још од новембра 2025. године – празна слова на папиру, јер тренутно нема доза у апотекама, а следећа већа испорука се очекује тек у мају.

Министарство здравља, како извештавају медији попут „Die Presse“ и „Krone“, инсистира да постоје алтернативе од других произвођача за већину лекова и да се вакцине континуирано допуњавају, али ово смиривање делује површно у светлу дугогодишњих проблема са ланцима снабдевања, где Аустрија показује слабости у планирању и координацији, остављајући грађане у неизвесности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова криза открива дубоке пукотине у аустријском здравственом систему, где бирократска инертност и зависност од глобалних ланаца снабдевања угрожавају животе, док власти више брину о спиновању вести него о брзим решењима, што је још један доказ како европске земље попут Аустрије падају на испиту када је у питању заштита сопствених грађана.

Извор: Српски угао