najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Kuglašica Kike 0230 Ljiljana Frenc plasirala se u polufinale pojedinačnog Prvenstva Srbije, koje je na rasporedu predstojećeg vikenda u Apatinu.
Frenc je na subotnjem nadmetanju u Beogradu eliminisala dve protivnice, a od Kikinđanki nastupile su još Nada Komanov i Snežana Šibul, ali su ispale u osmini finala.
D. P.
Aranđelovac – Dvorna: „Šumadija”. Gledalaca: 500. Sudije: Nenadić (Mladenovac) i Stefanović (Zemun). Sedmerci: Šamot 9(7), Kikinda 4(3). Isključenja: Šamot 10 minuta, Kikinda 16 minuta.
ŠAMOT: Maksović, Preković 2, Praštalo 2, Ilić, Krejović 7, Spasić 5(1), Gemaljević, Radovanović 9(6), Šećević, Zmajević 3, Avramović 1, Vesković, Radisavljević 5, Marić, Đorđević, Jovanović.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 3, Jokić 6(2), Lisica 2(1), Jovanović 4, Ćosić, Todorov, M. Panić, Kitanović, Gajski, L. Panić, Kosanović, Petrović 4, Kovačević 7, Gaćinović.
Igrač utakmice: Đorđe Krejović (Šamot).
Semafor: 7:3(10.), 15:7(16.), 25:22(49.), 30:24(54.).
Nakon tri sedmice pauze, utakmcima 20. kola nastavljena je sezona, a „Grindeksovci” su pretprili još jedan težak poraz, 14. po redu u ovoj sezoni i to od direktnog rivala ua opstanak, ekipe Šamota. Sve vreme Aranđelovčani su čvrsto kontrolisali tok utakmice, a najviiši domet kluba koji nosi ime našeg grada bio je u ovom susretu taj, što su 11 minuta pre kraja prišli na minus tri gola, bez energije da ozbiljnije zaprete i ugroze pobedu domaćina.
Do kraja osnovnog dela sezone preostala su još dva kola, narednog vikend opet sledi pauza, 18. aprila od 18 sati, MRK Kikinda čekaće novosadsku Vojvodinu, a onda gostovati šabačkoj Metaloplastici. Nakon toga takmičenje se, na osnovu plasmana posle 22 kola, deli na tri grupe, a ekipa iz „Jezera”, gotovo je izvesno u takozvani ć plajaut, takmičenje za opstanak.
D. P.
Elemir – Gledalaca: 150. Sudija: Marko Marković (Pančevo). Strelac: Savanović 90+1. minutu. Žuti kartoni: Galin, Savanović, Gajilović (Naftagas), Zečević, Trifunović, Beloš, Milisavljević (OFK Kikinda).
NAFTAGAS: Galin, Bajić (Pavlović), Grbić, Stevanović, Savanović, Samardžić, Kovačević, Goronjić, Trajković (Dakić), Nikolašević (Popov), Pantić (Gajilović).
OFK KIKINDA: Vidaković, Zečević (Stepančev), Čutović (Brkljač), Molnar, Trifunović (Otoran), Milenković, Beloš, Milisavljević, Ćirović, Vučetić, Vujović.
Sekunde su delile OFK Kikindu od osvajanja boda u Elemiru, kod lidera na lestvici. Ipak, na početku nadoknade u gužvi, Savanović se snašao i spasio vodeći tim na tabeli. Pre toga, isti igrač promašio je penal, u 22. minutu, zapravo naš golman Vidaković pročitao ga je i odbranio udarac s bele tačke. Na suprotnoj strani, 11. minuta kasnije kazneni udarac, u stopostotnoj šansi, izborila je i OFK Kikinda, ali Milenković je tukao pokraj stative. Naftaši su dobili još jedan penal, bliže kraju, ali je i taj udarac, tada Popova, u 76. minutu, ukrotio Vidaković i u tim momentima činilo se da će biti junak utakmice. Međutim, u samom finišu bio je nemoćan da spreči radost domaćina.
D. P./FOTO: Jelena Pantelić (OFK Kikinda)
Udruženje pčelara „Kikinda“ obeležilo je svoju slavu Lazarevu subotu. Osvećenju rezanju slavskog kolača, pored članova i gostiju svečanom činu prisustvovali su i predstavnici grada Mladen Bogdan, gradonačelnik, Biljana Kikić, zamenica i Đorđe Tešin, član Gradskog veća.
-Kikindsko pčelarsko udruženje jedno je od najstarijih u gradu, osnovano davne 1935. godine – podsetio je predsednik Robert Gorča– Nekada smo imali i više od 160 članova, međutim u proteklih nekoliko godina članstvo se osulo jer je bavljenje ovom nisko profitabilnom granom poljoprivrede postalo rizično. Slava je prilika da se okupimo, družimo, razmenimo iskustva.
Lokalna samouprava trudi se da, iz godine u godinu, bude oslonac i partner pčelarima na kojeg mogu uvek da računaju, rekao je Đorđe Tešin i dodao:
-I ove godine oni mogu da računaju na podsticaje. Pčelari imaju problem sa pomorom pčela tako da će moći da konkurišu za nabavku opreme i za nabavku novih pčelinjih društava i matica.
Za subvencije poljoprivrednicima lokalna samouprava prošle godine izdvojila je 13 miliona dinara za 13 mera. Od oko 400 podnetih zahteva, 350 je odobreno. Ove godine ima 15 mera za koje je opredeljeno 20 miliona dinara.
-Svaka mera kreira se uz dogovor, a ove godine imamo i dve nove. Jedna je za namenjena stočarima za pomoć za usluge veterinara, lekova i vitamina. Druga se odnosi na sufinansiranje opreme za primarnu poljoprivrednu proizvodnju tačnije za primarnu obradu zemljišta za koje su neophodne priključne i radne mašine. Ukoliko je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva povrat će biti 60 odsto jer želimo da stimulišemo i sugrađanke da se bave proizvodnjom. Sve one mere iz prethodne godine, koje su dale efekta, biće na raspolaganju i ove – napomenuo je Tešin.
Dve najatraktivnije mere su osiguranje useva za koju je prošle godine bilo podneto 150 zahteva. Najviše sredstava, 4,6 miliona dinara bilo je odvojeno za mlade poljoprivrednike i mala poljoprivredna gazdinstva. Ove godine starosna granica za mlade biće 45 umesto prošlogodišnjih 40 godina. Vinari i proizvođači rakija moći će da konkurišu za opremu za proizvodnju i opremanje degustacionih sala. Povrtari i voćari će imati priliku da apliciraju za podizanje plastenika i rasadničku proizvodnju, a ta sve je tu mera sistema za navodnjavanje. Za udruženja koja se bave tradicionalnim zanatima biće moguće da opreme sale, dok će članovi udruženja imati prednosti pri dobijanju sredstava u odnosu na ostale.
A.Đ.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača obeležila je 4. april, Dan studenata, koji je ujedno i Dan jedine visokoškolske ustanove u našem gradu. Ovo je bila prilika da se najboljim studentima osnovnih i master studija dodele priznanja.
Najbolja na osnovnim studijama je Jelena Petrović iz Zrenjanina sa prosekom 9,64 na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta.
-Školu sam odabrala jer volim ovaj poziv, a i zbog toga što, nama, koji smo roditelji znači nastava vikendom. Zaposlena sam u struci i nastavljam sa usavršavanjem. Upisala sam master jer želim da budem što bolja u svom poslu – istakla je Jelena Petrović.
Marija Maleš iz Bočara, bila je najbolja i na osnovnim studijama, a isti uspeh ponovila je i na master studijama. Ona je dobila plaketu „Dr Jelena Mićević Karanović“, ustanovljenu u znak sećanja na prerano preminulu profesoricu ove škole.
-Velika je čast što mi je pripala plaketu, posebno što sam imala tu privilegiju da mi profesorka Mićević Karanović predaje. Moj najveći uspeh je taj što sam dobila mogućnost da sa znanjem, koje sam stekla tokom studija, doprinesem unapređenju ove profesije. Smatram da biti vaspitač znači odgovornost – rekla je Marija Maleš.
Pomenimo i to da je dodelu povelje „Dr Jelena Mićević Karanović“ inicirao Nemanja Savić, naš kolega, novinar Komune.
Visoka škola obeležila je 72 godine postojanja i rada.
-Uručeno je 35 diploma na osnovnim i 45 na master studijama. Drago mi je što smo imali priliku da ugostimo i naše prijatelje iz Rumunije iz vrtića u mestu Deska sa kojim imamo odličnu saradnju – dodala je direktorica Angela Mesaroš Živkov.
U prigodnom programu učestvovala su deca iz kikindskih vrtića, kao i studenti.
A.Đ.
Na platou ispred hrama Svetog Nikole organizovana je humanitarna prodaja krofni u okviru akcije „Krofne iz bloka“. Borislav Naumović iz organizacije „Srbi za Srbe“, podsetio je da se akcija organizuje drugu godinu.
-Interesovanje je ogromno i mi smo pripremili 600 krofni. Poučeni iskustvom od prošle godine nadali smo se ovakvom odzivu sugrađana. Sva prikupljena sredstva biće donirana Lidiji Mijin, samohranoj majci sa osmoro dece iz Iđoša, kako bi im se obezbedilo mesto za stanovanje. Trenutno živi u jednoj sobi i bez osnovnih higijenskih uslova. Svako ko uzme krofnu da onoliko novca koliko može. Pohvalio bih Kikinđane koji su i ovoga puta pokazali koliko su humani – naveo je Naumović.
Akcija se realizuje uz blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da je najvažnije da se prikupe sve činjenice i otkrije istina kako je stradala studentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali i utvrdi odgovornost za ovaj tragičan događaj i najavio da ministarstvo planira da pošalje prosvetnu inspekciju na sve visokoškolske ustanove kako bi seeventualno otkrile nepravilnosti u njihovom radu.
“Istraga se vodi u ovom trenutku. Ja ne bih komentarisao. Mi ćemo, kada završe policija i tužilaštvo istražne radnje, u skladu sa našim nadležnostima dovesti prosvetnu inspekciju na sve fakultete da jednostavno vidimo pravilnosti i nepravilnosti u radu visokoškolskih ustanova”, rekao je Stanković za Tanjug.
On je objasnio da Ministarstvo prosvete odnosno prosvetna inspekcija nije istražni organ već kontrolni organ.
“Mi sačinjavamo izveštaje koje se sastoje iz nekih činjenica i okolnosti koje se vezuju za funkcionisanje institucije i onda nalažemo u skladu sa zakonom preporuke šta treba da urade nadležni organi u okviru visokoškolskih ustanova ili u okviru Rektorata kao centralnog, hajde da kažem, organa koji upravlja fakultetima”, rekao je ministar.
Naveo je da postoje zakonske odredbe koje definišu nadležnosti, a iz toga proističu naravno i odgovornosti različitih činilaca koji upravljaju bilo pojedinačnim fakultetom, bilo univerzitetom.
“To je ono što treba da utvrde nadležni organi u pravičnom postupku, dakle nikoga ne možemo unapred da optužimo da je kriv, ali isto tako ne možemo nikoga zbog njegovih političkih stavova ili zbog njegovog položaja koji ima u društvu da izuzmemo od istražnih radnji. Jednostavno svaki građanin je dužan vlastima ove zemlje da pruži odgovarajuće saznanja koje ima o nekom događaju koje je tragičnog karaktera. Istražni organi to moraju da znaju”, rekao je Stanković.
Na pitanje da li je policija morala u uniformama da uđe na Filozosfki fakultet, Stanković je istakao da je policija ušla u zgradu Rektorata po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u skladu sa svojom zakonskom procedurom.
“Kako policija ulazi, da li ulazi u uniformi ili u civilu, to odlučuje policija, ne odlučuje ministar prosvete. Ono što je najvažnije jeste da se prikupe sve činjenice i utvrde okolnosti koje se vezuju za taj tragičan slučaj, da javnost sazna istinu o tome zašto se tako nešto dogodilo. da mi kao prosvetne vlasti zajedno sa Univerzitetom razredimo mehanizme koji će sprečiti da se tako nešto ne dogodi budućnosti i da naravno da u skladu sa zakonom i eventualno nekim postupkom koji bude vođen ljudi odgovaraju za ono što su učinili i ono što nisu učinili”, rekao je Stanković.
On je kazao da se dogodio jedan tragičan događaj i da će istraga koja je u toku utvrditi koji su uzroci i šta ste desilo.
Govoreći o moralnoj odgovornosti povodom tragedije na Filozofskom fakultetu, Stanković je rekao da je moral jednim delom društvena činjenica, ali u normativnom smislu pre svega individualna stvar.
“Moral, lično mislim da je stvar savesti svakog čoveka, a savest je neki unutrašnji glas koji vam govori da li postupate ispravno ili ne. Tako da ja ne bih se bavio savešću onih koji upravljaju Univerzitetom, oni treba da se bave sobom”, rekao je Stanković.
Izvor: Tanjug
Na jednoj od najprometnijih alpskih železničkih linija između Innsbrucka i granične stanice Brenner došlo je do ozbiljnog incidenta prazan teretni voz je u petak popodne iskočio iz šina, što je dovelo do potpune obustave saobraćaja na ovoj ključnoj ruti prema Italiji, piše Srpski ugao. Prema saopštenju austrijske državne železnice OBB, pruga će ostati zatvorena najmanje do subote u toku dana, a putnici su prinuđeni na zamenski autobuski prevoz i duža čekanja upravo uoči velikog uskršnjeg putničkog talasa.
Kako prenosi ORF Tirol, nesreća se dogodila oko 14.55 časova, kada je prazan teretni voz napuštao stanicu Brenner, koja se nalazi na italijanskoj strani granice. Kod jedne skretnice (Weiche) iskočilo je više vagona. Srećom, nije bilo povređenih lica, niti je voz prevozio opasne materije, ili putnike. Ipak, incident je momentalno blokirao celokupan saobraćaj između Innsbrucka i Brennera, kako regionalni, tako i međunarodni vozovi ka Italiji.
Austrijske vlasti su brzo reagovale i organizovale zamenski prevoz za regionalne putnike autobusi saobraćaju između Steinach am Brenner i Brennera, dok se daljinski vozovi zamenjuju autobusima na relaciji Innsbruck Hauptbahnhof – Brenner. Putnici su upozoreni da računaju na znatna kašnjenja, a u nekim slučajevima i do pola sata duže putovanje. Ova obustava dolazi u najnezgodnijem mogućem trenutku, na samom početku Vaskršnjeg vikenda, kada hiljade ljudi kreće na put ka jugu Evrope.
Uzrok iskočenja još uvek nije poznat, a istraga je u toku. OBB je saopštio da se očekuje da će pruga biti oslobođena „u toku subote“, iako se ranije pominjalo „subota ujutro“. Ovo nije prvi put da Brenner-bahn, vitalna arterija za teretni i putnički saobraćaj između Austrije i Italije, pokazuje ranjivost pred nepredviđenim događajima. U prošlosti su slične nezgode dovodile do višednevnih obustava i velikih troškova.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Incident je izazvao talas nezadovoljstva među putnicima, posebno onima koji su planirali porodična putovanja za Vaskrs. Mnogi su na društvenim mrežama podelili frustracije zbog haosa na jednoj od najvažnijih evropskih tranzitnih ruta. Dok se Evropa suočava sa sve većim pritiskom na železničku infrastrukturu, Naročito zbog niza železničkih nesreća u Španiji ovakvi događaji podsećaju da čak i u razvijenim zemljama poput Austrije. Male tehničke greške mogu da izazovu lančane poremećaje, jer nesreće se svuda dešavaju.
Izvor: Srpski ugao
Pravoslavni vernici obeležavaju Lazarevu subota odnosno Vrbica. Ovaj praznik posvećen je dečijoj radosti, a u centru grada postavljene su tezge sa slatkišima, slanišima, igračkama, cvećem, slikama, poljoprivrednim proizvodima, rukotvorinama.
Običaj je i da majke svečano obučenu decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, vode u crkvu i kupuju im zvončiće vezane za trobojku koje mališani nose oko vrata. Sreli smo Sergeja i Vladislava Perovića i Milana i Milu Marić koji su nosili zvončiće oko vrata.
-Zvončiće smo kupili u crkvi, a nose se zato što je danas Vrbica. Juče smo preskakali vatru na Lazarici, a danas smo došli u crkvu i da kupimo nešto na Vrbici – otkrili su nam naši sagovornici.
Već više od decenije zvončiće svih boja i ukrasa na Gradskom trgu prodaje Aleksandra Mrkonjić iz Beograda.
-Ovu tradiciju je započela moja majka, a otac i ja smo nastavili. Čuvamo njene dizajne i ubacujemo nove, u skladu sa vremenom. Dolaze nam i roditelji koji nam kažu da imaju naše zvončiće koje su dobili kada su bili mali. Kikinđani rado kupuju zvončiće koji su simbol radosti Lazarevog vaskrsenja – kazala je Mrkonjić.
Na Lazarevu subotu bere se i pruće od vrbe preko kojeg se, po verovanju, prenosila snaga zelenila na decu i odrasle. Svake godine ona se proslavlja osveštanjem vrbovih grana i litijom dece oko crkve. Po tradiciji u pravoslavnim crkvama osveštavaju se vrbe, a vernicima se dele osveštane grane.
A.Đ.
Za vernike koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru danas je Velika subota, dan pred veliki praznik Uskrs.
Velika subota, odnosno Sveta subota, poslednji je, treći dan Vazmenog trodnevlja i ovaj dan ima posebno mesto jer je posvećen tišini i molitvi. Ovaj dan poznat je i pod drugim nazivima, među kojima su Veliki šabat, Crna subota, Radosna subota, Subota slave.
Posebno mjesto u obeležavanju ovog dana ima Vazmeno bdenje, koje se tradicionalno slavi noću. Ovo bogoslužje ne počinje pre nego što padne noć, a završava pre svanuća uskrsne nedelje. Tada se vjernici okupljaju oko ognja koji sveštenik blagoslovi, a tim plamenom pali se uskrsna svijeća, simbol Isusa Krista, svetla i novog života.
Velika subota je dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme. Između tuge Velikog petka i radosti Uskrsa, ovaj dan u hrišćanskoj tradiciji nosi poruku mira, sabranosti i nade, dok se u mnogim domovima istovremeno obavljaju i posljednje pripreme za proslavu Uskrsa.
