U trećem kolu Kupa Streljačkog saveza Srbije, u Novom Sadu, pištoljaš SD Kikinda Duško Petrov osvojio je zlatne medalje u obe neolimpijske discipline pištoljem – standardnim i pištoljem središnjeg paljenja. U takmičenju standardnim pištoljem, zahvaljujući boljoj seriji, Petrov je nadmašio dugoplasiranog Milovića, koji je pucajući i iz pištolja središnjeg paljenja bio drugi, ali je u toj disciplini Petrov zabeležio uverljiv trijumf, oborivi državni rekord iz 2000. godine. U prvopomenutoj disciplini pak popravio je najbolji lični rezultat, a istovremeno i rekord. Po 10 najboljih na osnovu bodova iz sva tri kola, učestvovaće u finalu Kupa, sredinom juna u Novom Sadu.
Rezultati, standardni pištolj: 1.Duško Petrov (Kikinda) 559, 2.Srđan Milović (Univerzal M) 559, 3.Petar Nikolić (Akademac) 557…, pištolj središnjeg paljenja: 1.Duško Petrov 582, 2.Srđan Milović 570, 3.Nemanja Mladenović („Dragan Jevtić Škepo”) 562…
Year: 2026
Dragana Gavrilović, učenica šestog razreda OŠ „1. Oktobar“ iz Bašaida osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz matematike, održanom u Beogradu. Na nedavno održanom prijemu kod gradonačelnika Mladena Bogdana istakla je da je za takmičenje pripremala mama, a da od malena voli brojeve i matematiku. Tada je rečeno i da nema računar na kojem bi radila i još bolje savladavala gradivo.
Ova informacija o uspehu podstakla je ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Dejana Vuka Stankovića da organizuje prijem za Draganu tokom kojeg joj je uručio laptop. Isidora Grošin, Draganina majka, za naš portal kaže da su prijatno iznenađeni gestom ministra koji nisu očekivali.
-Drago mi je što je prepoznat trud i rad koji je Dragana uložila pripremajući se za takmičenje. Zajedno sa njom radila sam „lakše“ zadatke, a sa nastavnicom Ivanom Dobrijević, savladavala je teže. Dragana nije imala računar i sve smo radili „peške“, uz pomoć papira i olovke. Nije bilo lako, ali smo postigli najviši cilj. Obradovao me je i sam poziv ministra Stankovića da upozna i razgovara sa Draganom, a laptop koji joj je tom prilikom uručen pomoći će joj u daljem učenju. Čast nam je što smo bili u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i što se vrednuju uspesi u obrazovanju. Ujedno ovo je i podstrek kako za Draganu, tako i za druge đake da se maksimalno trude i postižu što bolje rezultate – rekla je Isidora Grošin.
Na prijemu kod ministra sa Draganom su, osim majke, bili i mlađa sestra Lara i Nikola tata.
Humanitarni biciklistički karavan „Pedaliraj za bebino srculence“ počinje 1. juna. Reč je o akciji za decu sa urođenim srčanim manama, za unapređenje uslova njihovog lečenja.
Cilj je da se za sedam dana obiđe velik broj mesta u Srbiji, da ljudi više saznaju o srčanim manama kod dece, ali i da se prikupi novac koji će biti doniran Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Inicijator je Bojan Čolak iz Bašaida čija ćerka je imala dve operacije na srcu, a njegov kolega Milan Mićunović će voziti bicikl.
– Na nama je da širimo svest o bolestima srca kod dece i da uključimo što više ljudi. Tokom dana prelazićemo, u proseku, oko 150 kilometara. Ruta od oko hiljadu kilometara je spremna, a na našem putu pridružiće nam se sportisti, kao i građani koji žele da nas podrže. Biće organizovane i tribine – kaže Čolak.
Simbolično, polazak je 1. juna iz zatvora na Klisi gde obojica rade, a kraj puta je dečija klinika u Tiršovoj 8. juna.
-U Bašaidu smo 1. juna u 14 sati. Od kružnog toka vozićemo glavnom ulicom do stadiona na kojem će biti održana tribina. Uključiće se i članovi fudbalskog i karate kluba, deca iz Osnovne škole „1. Oktobar“. Nakon toga nastavlja se do Kikinde. Maršruta obuhvata i Sombor, Šabac, Čačak, Sokobanju i Donji Milanovac – naveo je Bojan Čolak.
A.Đ.
U petak su u Zoohigijenu stigli tek rođeni mačići sisanci, potpuno nemoćni i zavisni od ljudske brige. Od tog trenutka zaposleni ulažu ogroman trud kako bi im pružili sve što im je potrebno za opstanak. Mačići ne ostaju sami ni nakon završetka radnog vremena – zaposleni ih nose svojim kućama, a zatim ih vraćaju na posao kako bi neprekidno brinuli o njima. Hrane ih na svaka tri sata, menjaju im prostirku, održavaju odgovarajuću temperaturu i vode računa o svakom detalju koji im može pomoći da prežive i napreduju. Ispod njihovog ležaja nalazi se termos sa toplom vodom kako bi imali neophodnu toplotu, jer u ovom uzrastu ne mogu sami da regulišu telesnu temperaturu.
– Ukoliko postoji neko ko ima dovoljno vremena, strpljenja, iskustva i ljubavi da preuzme brigu o mačićima neka se javi . Ako se ne pronađe udomitelj, nastavićemo da dajemo sve od sebe da ih održimo u životu i odgajimo dok ne stasaju – ističu u Zoohigijeni
Za više informacija i prijavu za privremeni smeštaj ili udomljavanje zainteresovani mogu da odu u prihvatilište, koje se nalazi na adresi Topolski put broj 10, da pozovu broj telefona: 0230/308-380 ili da pišu na mejl zoohigijena@jpkikinda.rs.
Zbog radova na električnoj mreži sutra, 27. maja, od 8 do 12.15 sati, bez struje će biti ulice u Kikindi: Generala Drapšina od Ivana Milutinovića do Oslobođenja, Svetozara Miletića od Oslobođenja prema Ivana Milutinovića, Oslobođenja od Generala Drapšina do Svetozara Miletića i zgrada Carine, kompletno naselje Železnički Novi Red, Nakovački drum i zgrada na uglu Oslobođelja i Kralja Petra Prvog.
Tokom sedmodnevne centralne akcije pojačane kontrole učesnika u saobraćaju, otkriveno je više od 2.300 prekršaja pešaka i blizu 800 prekršaja vozača motocikla i mopeda, blizu 800 prekršaja vozača bicikla i blizu 180 prekršaja vozača lakog električnog vozila, takozvanog trotineta.
Saobraćajna policija je maksimalno angažovala sve raspoložive resurse i opremu u cilju zaštite vozača dvotočkaša, kao ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju. Kontrolisano je više od 6.100 vozača dvotočkaša, pri čemu je otkriven 321 prekršaj nenošenja zaštitne kacige, 157 prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, 95 prekršaja neposedovanja odgovarajuće kategorije vozačke dozvole, 78 prekršaja upravljanja neregistrovanim vozilom i 21 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila.
Na godišnjem nivou u saobraćajnim nezgodama život izgubi više od 100 pešaka, više od 40 biciklista i više od 50 vozača motocikla. Apelujemo da poštujete propise, da dajete jasne znake drugim učesnicima, da nikom ne budete iznenađenje, da budete vidljivi i svesni rizika učešća u saobraćaju.
Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 105 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo jedno, a povređena su 84 lica. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su povređena 3 lica.
Dok se ispred filijala biroa za zapošljavanje širom Nemačke formiraju redovi nezaposlenih, nemačka industrija prolazi kroz jednu od najtežih kriza poslednjih decenija. Prema podacima portala „Deutschlandkurier“, u poslednjih nekoliko godina nestalo je više od 340.000 radnih mesta u ključnim granama privrede. Najteže su pogođene automobilska, tekstilna i metaloprerađivačka industrija, nekadašnji stubovi nemačkog ekonomskog uspeha. Umesto novih zapošljavanja, sve više kompanija zatvara pogone, smanjuje proizvodnju i otpušta hiljade radnika.
Prema analizi konsultantske kuće „EY“, samo tokom 2025. godine nemačka industrija izgubila je oko 124.100 radnih mesta, gotovo dvostruko više nego godinu ranije. Od 2019. godine broj zaposlenih u industriji smanjen je za više od 266.000, dok pojedine procene govore i o preko pola miliona izgubljenih poslova.
Posebno je pogođena automobilska industrija, simbol nemačke ekonomske moći. Samo prošle godine ugašeno je oko 50.000 radnih mesta, dok je od 2019. nestalo više od 111.000 poslova – praktično svaki sedmi u tom sektoru. Ozbiljan pad beleže i tekstilna i metalna industrija, koje se suočavaju sa padom proizvodnje, skupom energijom i sve jačom konkurencijom iz Azije.
Uglavnim uzrocima stručnjaci navode rekordno visoke cene energije, pritisak kineske konkurencije, spor prelazak na električna vozila, ogromnu birokratiju i slabljenje izvoza. Velike kompanije poput Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp i ZF Friedrichshafen već su najavile nova smanjenja broja zaposlenih. Mnoge firme pokušavaju da izbegnu nagle masovne otkaze, pa pribegavaju „tihom“ gašenju radnih mesta kroz zamrzavanje zapošljavanja i postepeno zatvaranje pogona.
Ekonomisti upozoravaju da je reč o pravoj deindustrijalizaciji koja najviše pogađa dobro plaćene i visokoproduktivne poslove. Takva radna mesta teško mogu biti zamenjena poslovima u uslužnom sektoru ili državnoj administraciji, što dugoročno ugrožava standard stanovništva i ekonomsku stabilnost zemlje.
Slike redova ispred biroa za zapošljavanje postale su simbol nove nemačke realnosti: kvalifikovani radnici, inženjeri i majstori traže pomoć i novu šansu na tržištu rada. Dok političari raspravljaju o „zelenoj tranziciji“ i subvencijama, industrijski motor koji je decenijama pokretao Evropu sve više usporava.
Nemačka se tako nalazi pred ozbiljnom istorijskom prekretnicom, zemlja koja je godinama upozoravala na nedostatak radne snage sada masovno gubi sopstvene industrijske poslove. Posledice po izvoz, standard građana i socijalnu stabilnost su već dugoročne i veoma ozbiljne.
Posebno zabrinjavaju najave velikih igrača. Volkswagen planira da do 2030. godine eliminiše čak 35.000 radnih mesta u Nemačkoj, dok Bosc sprema rezove od preko 22.000 pozicija u svojoj mobilnoj diviziji Tisenkrup Stil, jedan od stubova nemačke čelične industrije, najavio je smanjenje radne snage za čak 11.000 ljudi što predstavlja gotovo 40% zaposlenih u čeličnom segmentu. Ovi rezovi nisu slučajni: oni su direktna posledica sistematskog urušavanja uslova za poslovanje.
Savez nemačke industrije (BDI) otvoreno upozorava da je Nemačka kao poslovna lokacija „u žestokom padu“. Industrijska proizvodnja pada već četvrtu godinu zaredom, a za 2026. godinu se očekuje stagnacija umesto oporavka. Visoke cene energije, nastale kao posledica energetskog zaokreta, zatvaranja nuklearnih elektrana i odricanja od ruskih energenata, u kombinaciji sa briselkom birokratijom i kineskom konkurencijom, primoravaju kompanije da premeste proizvodnju u inostranstvo. Kapacitet iskorišćenosti u hemijskoj industriji pao je na svega 70%.
Najteže posledice oseća nemački Mittelstand, porodične firme koje čine kičmu ekonomije. Gubitak visokokvalifikovanih, dobro plaćenih industrijskih radnih mesta teško se nadoknađuje uslužnim sektorom ili državnim poslovima u zdravstvu i administraciji. Ovo ne ugrožava samo ekonomsku konkurentnost Nemačke, već i socijalnu stabilnost zemlje, dok se u tradicionalnim industrijskim regionima poput Porajnja i Baden-Virtemberga sve češće čuju glasovi nezadovoljstva aktuelnom ekonomskom politikom. Umesto da zaštiti svoj industrijski motor, Berlin nastavlja da gura ideološke agende na račun radnika i poreskih obveznika.
Piše: Stefan Stojanović
Izvor: Srpski ugao
U centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu održava se forum „Kosmički mostovi: Rusija – Srbija“, posvećen razvoju naučne i tehnološke saradnje dve zemlje u oblasti kosmičkih istraživanja i inovacija.
Forum organizuju Fondacija „Nasleđe“, projekat „Kosmički mostovi: Rusija – Srbija“, „Roskosmos“ i Fondacija „Svetozar Miletić“.
– Nas fond ima cilj da predstavi ono čime se bavimo i da ljudima približimo pojam kosmosa. Šta je to što rade kosmonauti, jer mi uglavnom njih posmatramo kao vrh ledenog brega, ali ispod toga ima dosta stvari koje ljudi ne znaju. Da bi se uopšte ostvario jedan kosmički let jer je potreban jedan veliki tim ljudi koji rade zajedno i sarađuju rekla je direktorka Fonda „Nasleđe“ Ana Vasiljevska.
Prisutnima se obratio i astronaut iz državne ruske organizacije „Roskosmos“ Aleksej Zubricki koji je rekao da je potreban ceo život da bi se postao astronaut.
– Počeo sam tako što sam se školovao u vazdušnoj akademiji, zatim sam se prijavio na konkurs za kosmonaute i na taj način sam ušao u taj svet rekao je on.
Na pitanje da li je moguća saradnja u ovoj oblasti između Rusije i Srbije Aleksej Zubricki je istakao da je i te kako moguća te da je upravo ovaj forum potvrda za to.
– Trenutno je u toku priprema memoranduma između Ruske Federacije i Republike Srbije. To je memorandom o saradnji gde će i Srbija moći da učestvuje, a tiču se projekata o istraživanju kosmosa i svemira, kao i mogućnost za učešće u pilot projektima. Rusija ima bogato iskustvo u pripremi astronauta za svemir takođe i u obuci stranih kosmonauta, pa ako srpski kosmonauti budu imali želju da učestvuju u ovako nečemu, Rusija će rado pomoći – istakao je astronaut.
Raketa će biti posvećena miru i prijateljstvu između ruske i srpske zajednice, simbolizujući tradicionalno prijateljstvo dva naroda, ali i uspešnu saradnju ostvarenu na ovom projektu istakao je Srđan Graovac i dodao da je ceo projekat potvrda da Srbija neguje svoja tradicionalna prijateljstva i da neće dozvoliti da bilo kakvi spoljni faktori utiču na njih. Naglasio je da je upravo to jedna od najvažnijih poruka projekta.
Graovac je takođe istakao da je nauka ključna za očuvanje suvereniteta, jer omogućava samostalan razvoj i donošenje nezavisnih odluka. Prema njegovim rečima, samo država koja može samostalno da se razvija može slobodno da bira svoje partnere za saradnju, bez mogućnosti ucena spolja.
Poručio je i da je Ruska Federacija tradicionalni saveznik i partner Srbije, te da ovaj projekat dodatno potvrđuje i učvršćuje istorijsko prijateljstvo između dva naroda.
U okviru foruma biće organizovani i poseta Fakultetu tehničkih nauka, gde će domaćin biti dekan prof. dr Boris Dumnić, kao i obilazak Naučno-tehnološkog parka Novi Sad, uz domaćinstvo direktora prof. dr Srđana Kolakovića.
Organizatori ističu da je cilj foruma jačanje naučne saradnje, povezivanje institucija i promocija tradicionalnih prijateljskih odnosa Srbije i Rusije kroz zajedničke projekte u oblasti nauke i tehnologije.
Izvor: NS uživo
Gradonačelnik Mladen Bogdan doneo je odluku da sutra, 26. maja u našem gradu bude Dan žalosti povodom tragičnog događaja, saobraćajne nesreće nakon koje je život izgubio Mihajlo Smetana, rođen 2019. godine.
Nesreća se dogodila 10. maja u Albertovoj ulici kada je na sedmogodišnjaka naleteo automobil kojim je upravljala mlađa žena iz Kikinde.
Dan žalosti podrazumeva spuštanje zastava na pola koplja, odavanje pošte minutom ćutanja, u obrazovnim ustanovama, minutom ćutanja na prvom času, a program nastave muzičkog obrazovanja biće prilagođen danu žalosti. U muzeju, pozorištu, bioskopu, organizacijama i ustanovama kulture koje imaju muzičko-scenske programe, obavezni su da svoje programe prilagode Danu žalosti. To podrazumeva i zabranu izvođenja ili emitovanja narodne i zabavne muzike, odnosno programa zabavnog karaktera.
Jedina knjižara u gradu koja se bavila isključilo prodajom knjiga, ponovo je otvorena. Nakon više od dve i po decenije poslovanja i menjanja vlasničke strukture, ovaj, privremeno zatvoreni lokal na gradskom Trgu, ponovo je dobio enterijer na koji su Kikinđani navikli.
Mirjana Banjac, vlasnica novootvorenog “Kutka za knjigu”, najavljuje i dalje bogat izbor publikacija, a s obzirom da je i proširila krug izdavačkih kuća s kojima sarađuje, veruje da će ponuda biti još i bolja od pređašnje.
Radno vreme knjižare je od 10 do 19, a subotom od 10 do 14 časova.