У трећем колу Купа Стрељачког савеза Србије, у Новом Саду, пиштољаш СД Кикинда Душко Петров освојио је златне медаље у обе неолимпијске дисциплине пиштољем – стандардним и пиштољем средишњег паљења. У такмичењу стандардним пиштољем, захваљујући бољој серији, Петров је надмашио дугопласираног Миловића, који је пуцајући и из пиштоља средишњег паљења био други, али је у тој дисциплини Петров забележио уверљив тријумф, обориви државни рекорд из 2000. године. У првопоменутој дисциплини пак поправио је најбољи лични резултат, а истовремено и рекорд. По 10 најбољих на основу бодова из сва три кола, учествоваће у финалу Купа, средином јуна у Новом Саду.
Резултати, стандардни пиштољ: 1.Душко Петров (Кикинда) 559, 2.Срђан Миловић (Универзал М) 559, 3.Петар Николић (Академац) 557…, пиштољ средишњег паљења: 1.Душко Петров 582, 2.Срђан Миловић 570, 3.Немања Младеновић („Драган Јевтић Шкепо”) 562…
Yеар: 2026
Драгана Гавриловић, ученица шестог разреда ОШ „1. Октобар“ из Башаида освојила је прво место на Републичком такмичењу из математике, одржаном у Београду. На недавно одржаном пријему код градоначелника Младена Богдана истакла је да је за такмичење припремала мама, а да од малена воли бројеве и математику. Тада је речено и да нема рачунар на којем би радила и још боље савладавала градиво.
Ова информација о успеху подстакла је министра просвете, науке и технолошког развоја Дејана Вука Станковића да организује пријем за Драгану током којег јој је уручио лаптоп. Исидора Грошин, Драганина мајка, за наш портал каже да су пријатно изненађени гестом министра који нису очекивали.
-Драго ми је што је препознат труд и рад који је Драгана уложила припремајући се за такмичење. Заједно са њом радила сам „лакше“ задатке, а са наставницом Иваном Добријевић, савладавала је теже. Драгана није имала рачунар и све смо радили „пешке“, уз помоћ папира и оловке. Није било лако, али смо постигли највиши циљ. Обрадовао ме је и сам позив министра Станковића да упозна и разговара са Драганом, а лаптоп који јој је том приликом уручен помоћи ће јој у даљем учењу. Част нам је што смо били у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и што се вреднују успеси у образовању. Уједно ово је и подстрек како за Драгану, тако и за друге ђаке да се максимално труде и постижу што боље резултате – рекла је Исидора Грошин.
На пријему код министра са Драганом су, осим мајке, били и млађа сестра Лара и Никола тата.
Хуманитарни бициклистички караван „Педалирај за бебино срцуленце“ почиње 1. јуна. Реч је о акцији за децу са урођеним срчаним манама, за унапређење услова њиховог лечења.
Циљ је да се за седам дана обиђе велик број места у Србији, да људи више сазнају о срчаним манама код деце, али и да се прикупи новац који ће бити дониран Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Иницијатор је Бојан Чолак из Башаида чија ћерка је имала две операције на срцу, а његов колега Милан Мићуновић ће возити бицикл.
– На нама је да ширимо свест о болестима срца код деце и да укључимо што више људи. Током дана прелазићемо, у просеку, око 150 километара. Рута од око хиљаду километара је спремна, а на нашем путу придружиће нам се спортисти, као и грађани који желе да нас подрже. Биће организоване и трибине – каже Чолак.
Симболично, полазак је 1. јуна из затвора на Клиси где обојица раде, а крај пута је дечија клиника у Тиршовој 8. јуна.
-У Башаиду смо 1. јуна у 14 сати. Од кружног тока возићемо главном улицом до стадиона на којем ће бити одржана трибина. Укључиће се и чланови фудбалског и карате клуба, деца из Основне школе „1. Октобар“. Након тога наставља се до Кикинде. Маршрута обухвата и Сомбор, Шабац, Чачак, Сокобању и Доњи Милановац – навео је Бојан Чолак.
А.Ђ.
У петак су у Зоохигијену стигли тек рођени мачићи сисанци, потпуно немоћни и зависни од људске бриге. Од тог тренутка запослени улажу огроман труд како би им пружили све што им је потребно за опстанак. Мачићи не остају сами ни након завршетка радног времена – запослени их носе својим кућама, а затим их враћају на посао како би непрекидно бринули о њима. Хране их на свака три сата, мењају им простирку, одржавају одговарајућу температуру и воде рачуна о сваком детаљу који им може помоћи да преживе и напредују. Испод њиховог лежаја налази се термос са топлом водом како би имали неопходну топлоту, јер у овом узрасту не могу сами да регулишу телесну температуру.
– Уколико постоји неко ко има довољно времена, стрпљења, искуства и љубави да преузме бригу о мачићима нека се јави . Ако се не пронађе удомитељ, наставићемо да дајемо све од себе да их одржимо у животу и одгајимо док не стасају – истичу у Зоохигијени
За више информација и пријаву за привремени смештај или удомљавање заинтересовани могу да оду у прихватилиште, које се налази на адреси Тополски пут број 10, да позову број телефона: 0230/308-380 или да пишу на мејл zoohigijena@jpkikinda.rs.
Због радова на електричној мрежи сутра, 27. маја, од 8 до 12.15 сати, без струје ће бити улице у Кикинди: Генерала Драпшина од Ивана Милутиновића до Ослобођења, Светозара Милетића од Ослобођења према Ивана Милутиновића, Ослобођења од Генерала Драпшина до Светозара Милетића и зграда Царине, комплетно насеље Железнички Нови Ред, Наковачки друм и зграда на углу Ослобођеља и Краља Петра Првог.
Током седмодневне централне акције појачане контроле учесника у саобраћају, откривено је више од 2.300 прекршаја пешака и близу 800 прекршаја возача мотоцикла и мопеда, близу 800 прекршаја возача бицикла и близу 180 прекршаја возача лаког електричног возила, такозваног тротинета.
Саобраћајна полиција је максимално ангажовала све расположиве ресурсе и опрему у циљу заштите возача двоточкаша, као рањивих категорија учесника у саобраћају. Контролисано је више од 6.100 возача двоточкаша, при чему је откривен 321 прекршај неношења заштитне кациге, 157 прекршаја управљања возилом под дејством алкохола, 95 прекршаја непоседовања одговарајуће категорије возачке дозволе, 78 прекршаја управљања нерегистрованим возилом и 21 прекршај прекорачења дозвољене брзине кретања возила.
На годишњем нивоу у саобраћајним незгодама живот изгуби више од 100 пешака, више од 40 бициклиста и више од 50 возача мотоцикла. Апелујемо да поштујете прописе, да дајете јасне знаке другим учесницима, да ником не будете изненађење, да будете видљиви и свесни ризика учешћа у саобраћају.
Током претходног дана у Републици Србији догодило се 105 саобраћајних незгода у којима је погинуло једно, а повређена су 84 лица. Током претходног дана на путевима које покрива Полицијска управа Кикинда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су повређена 3 лица.
Док се испред филијала бироа за запошљавање широм Немачке формирају редови незапослених, немачка индустрија пролази кроз једну од најтежих криза последњих деценија. Према подацима портала „Деутсцхландкуриер“, у последњих неколико година нестало је више од 340.000 радних места у кључним гранама привреде. Најтеже су погођене аутомобилска, текстилна и металопрерађивачка индустрија, некадашњи стубови немачког економског успеха. Уместо нових запошљавања, све више компанија затвара погоне, смањује производњу и отпушта хиљаде радника.
Према анализи консултантске куће „ЕY“, само током 2025. године немачка индустрија изгубила је око 124.100 радних места, готово двоструко више него годину раније. Од 2019. године број запослених у индустрији смањен је за више од 266.000, док поједине процене говоре и о преко пола милиона изгубљених послова.
Посебно је погођена аутомобилска индустрија, симбол немачке економске моћи. Само прошле године угашено је око 50.000 радних места, док је од 2019. нестало више од 111.000 послова – практично сваки седми у том сектору. Озбиљан пад бележе и текстилна и метална индустрија, које се суочавају са падом производње, скупом енергијом и све јачом конкуренцијом из Азије.
Углавним узроцима стручњаци наводе рекордно високе цене енергије, притисак кинеске конкуренције, спор прелазак на електрична возила, огромну бирократију и слабљење извоза. Велике компаније попут Волксwаген, Босцх, Тхyссенкрупп и ЗФ Фриедрицхсхафен већ су најавиле нова смањења броја запослених. Многе фирме покушавају да избегну нагле масовне отказе, па прибегавају „тихом“ гашењу радних места кроз замрзавање запошљавања и постепено затварање погона.
Економисти упозоравају да је реч о правој деиндустријализацији која највише погађа добро плаћене и високопродуктивне послове. Таква радна места тешко могу бити замењена пословима у услужном сектору или државној администрацији, што дугорочно угрожава стандард становништва и економску стабилност земље.
Слике редова испред бироа за запошљавање постале су симбол нове немачке реалности: квалификовани радници, инжењери и мајстори траже помоћ и нову шансу на тржишту рада. Док политичари расправљају о „зеленој транзицији“ и субвенцијама, индустријски мотор који је деценијама покретао Европу све више успорава.
Немачка се тако налази пред озбиљном историјском прекретницом, земља која је годинама упозоравала на недостатак радне снаге сада масовно губи сопствене индустријске послове. Последице по извоз, стандард грађана и социјалну стабилност су већ дугорочне и веома озбиљне.
Посебно забрињавају најаве великих играча. Волксwаген планира да до 2030. године елиминише чак 35.000 радних места у Немачкој, док Босц спрема резове од преко 22.000 позиција у својој мобилној дивизији Тисенкруп Стил, један од стубова немачке челичне индустрије, најавио је смањење радне снаге за чак 11.000 људи што представља готово 40% запослених у челичном сегменту. Ови резови нису случајни: они су директна последица систематског урушавања услова за пословање.
Савез немачке индустрије (БДИ) отворено упозорава да је Немачка као пословна локација „у жестоком паду“. Индустријска производња пада већ четврту годину заредом, а за 2026. годину се очекује стагнација уместо опоравка. Високе цене енергије, настале као последица енергетског заокрета, затварања нуклеарних електрана и одрицања од руских енергената, у комбинацији са бриселком бирократијом и кинеском конкуренцијом, приморавају компаније да преместе производњу у иностранство. Капацитет искоришћености у хемијској индустрији пао је на свега 70%.
Најтеже последице осећа немачки Миттелстанд, породичне фирме које чине кичму економије. Губитак висококвалификованих, добро плаћених индустријских радних места тешко се надокнађује услужним сектором или државним пословима у здравству и администрацији. Ово не угрожава само економску конкурентност Немачке, већ и социјалну стабилност земље, док се у традиционалним индустријским регионима попут Порајња и Баден-Виртемберга све чешће чују гласови незадовољства актуелном економском политиком. Уместо да заштити свој индустријски мотор, Берлин наставља да гура идеолошке агенде на рачун радника и пореских обвезника.
Пише: Стефан Стојановић
Извор: Српски угао
У централној згради Универзитета у Новом Саду одржава се форум „Космички мостови: Русија – Србија“, посвећен развоју научне и технолошке сарадње две земље у области космичких истраживања и иновација.
Форум организују Фондација „Наслеђе“, пројекат „Космички мостови: Русија – Србија“, „Роскосмос“ и Фондација „Светозар Милетић“.
– Нас фонд има циљ да представи оно чиме се бавимо и да људима приближимо појам космоса. Шта је то што раде космонаути, јер ми углавном њих посматрамо као врх леденог брега, али испод тога има доста ствари које људи не знају. Да би се уопште остварио један космички лет јер је потребан један велики тим људи који раде заједно и сарађују рекла је директорка Фонда „Наслеђе“ Ана Васиљевска.
Присутнима се обратио и астронаут из државне руске организације „Роскосмос“ Алексеј Зубрицки који је рекао да је потребан цео живот да би се постао астронаут.
– Почео сам тако што сам се школовао у ваздушној академији, затим сам се пријавио на конкурс за космонауте и на тај начин сам ушао у тај свет рекао је он.
На питање да ли је могућа сарадња у овој области између Русије и Србије Алексеј Зубрицки је истакао да је и те како могућа те да је управо овај форум потврда за то.
– Тренутно је у току припрема меморандума између Руске Федерације и Републике Србије. То је меморандом о сарадњи где ће и Србија моћи да учествује, а тичу се пројеката о истраживању космоса и свемира, као и могућност за учешће у пилот пројектима. Русија има богато искуство у припреми астронаута за свемир такође и у обуци страних космонаута, па ако српски космонаути буду имали жељу да учествују у овако нечему, Русија ће радо помоћи – истакао је астронаут.
Ракета ће бити посвећена миру и пријатељству између руске и српске заједнице, симболизујући традиционално пријатељство два народа, али и успешну сарадњу остварену на овом пројекту истакао је Срђан Граовац и додао да је цео пројекат потврда да Србија негује своја традиционална пријатељства и да неће дозволити да било какви спољни фактори утичу на њих. Нагласио је да је управо то једна од најважнијих порука пројекта.
Граовац је такође истакао да је наука кључна за очување суверенитета, јер омогућава самосталан развој и доношење независних одлука. Према његовим речима, само држава која може самостално да се развија може слободно да бира своје партнере за сарадњу, без могућности уцена споља.
Поручио је и да је Руска Федерација традиционални савезник и партнер Србије, те да овај пројекат додатно потврђује и учвршћује историјско пријатељство између два народа.
У оквиру форума биће организовани и посета Факултету техничких наука, где ће домаћин бити декан проф. др Борис Думнић, као и обилазак Научно-технолошког парка Нови Сад, уз домаћинство директора проф. др Срђана Колаковића.
Организатори истичу да је циљ форума јачање научне сарадње, повезивање институција и промоција традиционалних пријатељских односа Србије и Русије кроз заједничке пројекте у области науке и технологије.
Извор: НС уживо
Градоначелник Младен Богдан донео је одлуку да сутра, 26. маја у нашем граду буде Дан жалости поводом трагичног догађаја, саобраћајне несреће након које је живот изгубио Михајло Сметана, рођен 2019. године.
Несрећа се догодила 10. маја у Албертовој улици када је на седмогодишњака налетео аутомобил којим је управљала млађа жена из Кикинде.
Дан жалости подразумева спуштање застава на пола копља, одавање поште минутом ћутања, у образовним установама, минутом ћутања на првом часу, а програм наставе музичког образовања биће прилагођен дану жалости. У музеју, позоришту, биоскопу, организацијама и установама културе које имају музичко-сценске програме, обавезни су да своје програме прилагоде Дану жалости. То подразумева и забрану извођења или емитовања народне и забавне музике, односно програма забавног карактера.
Једина књижара у граду која се бавила искључило продајом књига, поново је отворена. Након више од две и по деценије пословања и мењања власничке структуре, овај, привремено затворени локал на градском Тргу, поново је добио ентеријер на који су Кикинђани навикли.
Мирјана Бањац, власница новоотвореног “Кутка за књигу”, најављује и даље богат избор публикација, а с обзиром да је и проширила круг издавачких кућа с којима сарађује, верује да ће понуда бити још и боља од пређашње.
Радно време књижаре је од 10 до 19, а суботом од 10 до 14 часова.