Ekonomsko-trgovinska škola obeležiće Dan škole u petak, bogatim i raznovrsnim programom koji spaja humanost, obrazovanje i sport. U okviru obeležavanja, biće nastavljene humanitarne aktivnosti započete koncertom „Svi za jednu mamu“. Ovog puta, prikupljena sredstva namenjena su Hani Dokić, za nabavku neophodnih kolica. Program će biti održan u dvorištu OŠ „Vuk Karadžić“ od 11.30 do 14.15 časova.
-Učenici obrazovnih profila konobara i kuvara pripremaće kolače, limunadu i zdravu hranu, koja će se prodavati, a sav prihod biće usmeren za pomoć Hani. Humanitarni deo programa biće upotpunjen sportskim sadržajem – turnirom u fudbalu, u kojem će učenici igrati međusobno, dok će pobednička ekipa odmeriti snage sa timom profesora. Profesorski tim činiće nastavnici iz OŠ „Vuk Karadžić“, Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i ETŠ – saznajemo od direktora ekonomsko – trgovinske škole, Roberta Vunjaka.
Istog dana, u jutarnjim časovima, od 9 sati, u prostorijama škole u Ulici vojvode Putnika 2, biće organizovana i debata za srednjoškolce, na kojoj učestvuju učenici ETŠ i Tehničke škole. Tema debate biće razvoj kritičkog mišljenja, kulture dijaloga i javnog nastupa, kroz aktuelna pitanja poput značaja formalnog i neformalnog obrazovanja, granica slobode govora i uticaja veštačke inteligencije na savremenog čoveka.
Organizatori pozivaju sve sugrađane da se pridruže i podrže ovu manifestaciju, koja osim proslave Dana škole nosi i snažnu poruku solidarnosti i zajedništva.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda i praznika dogodile su se tri saobraćajne u kojima je nastala ukupna materijalna šteta u iznosu od 205.000 dinara.
Saobraćajna nezgoda se dogodile zbog radnje vozilom i nepostupanja po saobraćajnom znaku.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je sankcionisan 991 učesnik u saobraćaju. Istovremeno, iz saobraćaja su zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena 32 vozača, od kojih je sedam vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkrivena su 54 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 770 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 136 ostalih prekršaja.
Tokom prethodna četiri dana vaskršnjih praznika na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 265 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo pet, a povređeno 135 lica. Na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima nije bilo povređenih lica.
Juče je počela sedmodnevna međunarodna akcija pojačane kontrole brzine vozila, koja se sprovodi istovremeno u 34 države iz evropske mreže saobraćajnih policija. Tokom akcije koriste se svi raspoloživi uređaji i vozila – radari, presretači, kamere za video nadzor, automatsku detekciju prekršaja i merenje prosečne brzine na autoputevima.
Iz MUP-a apeluju na vozače da poštujtu ograničenje brzine, prilagode vožnju uslovima na putu i da ne zaborave da neprilagođena i nepropisna brzina najčešće doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama.
Imajući u vidu da se danas očekuje povećan intenzitet saobraćaja zbog završetka vaskršnjeg praznika, tako da u policiji ističu da vozači budu strpljivi, da izbegavaju rizična ponašanja, nepropisna preticanja i neprilagođenu vožnju. Akcenat je i na tome da se deca propisno prevoze decu, uz obavezno korišćenje zaštitnog pojasa, bezbednosnog podmetača ili sedišta, u zavisnosti od visine i uzrasta deteta.
Na predlog Dragana Ristića, dugogodišnjeg fotoreportera nekadašnje „Komune”, Istorijski arhiv Kikinda pristupio je digitalizaciji negativa foto-dokumentacije ovog lista, koju je Ristić prilježno sačuvao.
S obzirom da se radi o zahtevnom i minucioznom projektu, Arhiv je aplicirao i dobio sredstva od Ministarstva kulture Republike Srbije, tako da je već realizovan prvi deo ovog obimnog projekta.
– Za sada je obrađeno i digitalizovano oko 1.200 fotografija koje u najvećoj meri prikazuju vreme s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina dvadesetog veka, kaže v. d. direktora Istorijskog arhiva Katarina Kovačević Janković.
Otvaranje vrtića u Sajanu
– Mogu se videti različite oblasti delovanja ljudi našeg kraja. Ujedno, to je i presek društvenog stanja onog vremena. Ova digitalizacija negativa je dragocen istorijski izvor i predstavlja uvid u političku, privrednu, kulturnu i sportsku istoriju Kikinde poslednjih godina 20 veka- navodi naša sagovornica, dodajući da su dosad presnimljene i postavljene na internet stranicu Arhiva neke od najupečatljivijih fotografija, a prevashodni cilj ovog poduhvata je istorijsko-dokumentarni.
Smotra akcijaša 1989. godine
– U realizaciji ovog projekta imamo i svesrdnu podršku Grada i verujem da će ovo biti zanimljivo mnogim našim sugrađanima, a pogotovo starijim meštanima. Tu se, recimo, mogu videti Zborovi samoupravljača i druge danas zaboravljene društvene aktivnosti koje su imali ljudi onog vremena. Zanimljivo je bilo prepoznati ljude na slikama. Neke aktere smo lako prepoznali na fotografijama, dok su neki za sada ostali anonimni, pa svi koji se eventualno prepoznaju, mogu slobodno da nam se jave, kako bismo imali što obuhvatniju dokumentaciju. „Komuna” je bila i ostala prepoznatljiv brend našeg grada.
Izlazila je u kontinuitetu od 1962. skoro 40 godina i ovo je odličan istorijski osvrt na vremena koja su za nama. Ovako značajna fototeka, nije samo dragocena za naš Arhiv, nego i za širu zajednicu. Za sada je deo digitalizovanog materijala objavljen na našem sajtu- kaže Kovačević Janković dodajući da je u narednim koracima predviđeno da se nastavi sa digitalizacijom i novijeg perioda. Arhiv je već aplicirao kod Ministarstva za nastavak projekta, pa se uskoro očekuje pozitivan odgovor i nastavak digitalizacije. Kad se to bude dogodilo, moguća je, navodi direktorka Arhiva, i fizička postavka najupečatljivijih fotografija.
JOŠ 50.000 FOTOGRAFIJA
Uvidom u sajt Arhiva, uviđamo da su fotografije pregledne, složene po različitim oblastima ljudskog delovanja i lako pretražive.
– Naš prevashodni cilj je bio da ono što prikažemo bude što objektivniji presek ondašnjeg života našeg grada- zaključuje Katarina Kovačević Janković.
Inicijator ovog projekta i dugogodišnji fotoreporter „Komune”, Dragan Ristić, seća se i pojedinih okolnosti koje su obeležile vreme obuhvaćeno digitalizacijom.
– Ovaj projekat se odnosi na period od 1988. do 2002. i obuhvata vreme kad sam bio fotoreporter „Komune”. Sačuvao sam bogatu zbirku negativa i poželeo sam da to podelim s javnošću. Zahvalan sam Vladimiru Sretenoviću koji je presnimavao negative koje sam ustupio, a posebno Istorijskom arhivu koji je imao sluha za ovu moju inicijativu- ističe Ristić, konstatujući da je ukupan broj negativa koji još čekaju na digitalizaciju blizu 1.500. Svaki sa po 36 snimaka, daje ukupno brojku veću od 50.000 fotografija, ali, uveren je Ristić, da će Ministarstvo kulture, s obzirom na to da je prvi deo ovog obimnog posla urađen vrlo profesionalno, i ovog puta izaći u susret, kako bi nastavili sa ovim značajnim projektom.
Štrajk u „Trikotaži”
POŽAR UNIŠTIO DEO SLIKA
– Inače, kad se setim tog vremena, moj prethodnik u „Komuni“ Hrvoje Radovanović je takođe imao veoma bogatu fototeku. U tadašnjoj staroj zgradi „Komune” nisu postojali uslovi za čuvanje negativa, pa je dokumentacija čuvana kod Radovanovića u stanu. Jednom prilikom je izbio požar kod njega i skoro celokupna njegova fototeka, ali i deo moje je izgorela. Srećom, kasnije, u novoj zgradi redakcije bili su dobri uslovi za čuvanje. To je već bila 1988. godina i ta godina je prva obuhvaćena ovom digitalizacijom- kaže Ristić.
Nemačka fabrika Volkswagen u Osnabriku, gde se još uvek sklapaju kabrioleti „T-Rok“ i modeli Poršea, mogla bi već za godinu i po dana početi da proizvodi komponente za izraelski sistem protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“ umesto putničkih automobila. Kako izveštava austrijski „Der Standard“ pozivajući se na izvore bliske pregovorima, Volkswagen vodi razgovore sa izraelskom kompanijom „Rafael Advanced Defence Systems“ o preorijentaciji fabrike koja zapošljava oko 2.300 radnika, čija bi se proizvodnja automobila okončala sredinom 2027. godine.
Prema pisanju „Der Standard-a“ od 4. aprila 2026. godine, plan podrazumeva da fabrika u Osnabriku proizvodi teške kamione za transport, lansere i generatore za „Gvozdenu kupolu“, ali ne i same rakete presretače. Ovaj potez dolazi nakon što je nemački odbrambeni gigant „Rajnmetal“ odbio da preuzme fabriku za proizvodnju oklopnih vozila na točkovima, ostavivši budućnost lokacije u Donjoj Saksoniji neizvesnom.
Evropska automobilska industrija, suočena sa slabom potražnjom za vozilima, kineskom konkurencijom i visokim troškovima prelaska na električne automobile, sve otvorenije traži spas u sektoru naoružanja koji doživljava pravi procvat zbog geopolitičkih napetosti. Kako dalje prenosi „Der Standard“, francusko-nemačka kompanija KNDS već je preuzela nekadašnju fabriku vozova „Alstom“ u Gerlicu u Saksoniji, gde se sada umesto vagona proizvode delovi za tenkove. Francuski „Reno“ planira da zajedno sa kompanijom „Turgis Gaillard“ proizvodi vojne dronove, dok finska „Valmet Automotive“ preusmerava kapacitete ka oklopnim vozilima kako bi nadoknadila pad porudžbina iz automobilske industrije.
Analitičari poput nemačkog stručnjaka Jirgena Pipera ocenjuju da je ulazak automobilskih proizvođača i dobavljača u odbrambeni sektor „trend“ u Nemačkoj i širej Evropi. Kompanije sa dugom vojnom istorijom, poput Rajnmetala, beleže rekordne profite i rast zaposlenosti, dok automobilski giganti poput Mercedesa smanjuju radnu snagu. Ovaj pomak omogućava prenos znanja iz automobilske proizvodnje – precizne mehanike, elektronike i sistema – direktno u vojnu tehniku.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok Evropa ubrzano preusmerava fabrike ka odbrambenoj industriji, ova vest pokazuje koliko se brzo menjaju industrijski prioriteti u uslovima rastućih bezbednosnih rizika. Sličan zaokret viđen je i u Evropi tokom Drugog svetskog rata, kada su brojne automobilske fabrike sa civilne proizvodnje prešle na vojnu tehniku. U Nemačkoj je fabrika Volkswagen u Volfsburgu umesto „narodnog automobila“ masovno proizvodila vojna vozila Kübelwagen i Schwimmwagen, dok su Daimler-Benz, Opel i BMW izrađivali kamione, tenkove i avionske motore. Na sličan način radile su i britanske, francuske i američke fabrike, od Forda i General Motorsa do Vauxhalla. Automobilska industrija pokazala se kao jedan od ključnih oslonaca ratne mašinerije, jer su njeni pogoni, precizna mehanika i obučena radna snaga mogli brzo da budu prebačeni na proizvodnju oružja i vojnih vozila.
Hram Svetog cara Lazara postao je bogatiji za čestice moštiju Svetog kneza Lazara i prepodobne Jelene Florovske. Kako ističe sveštenik Srđan Vučanović neizmeran je značaj svetih ostataka za samu crkvu, vernike Nakovo, Kikindu, pa i Banat.
-Mnoge crkve ne mogu da se pohvale da u svom hram, uz blagoslov Božiji i vernog naroda, imaju mošti svetaca. Posebno jer se radi o moštima svetitelja kojem je hram i posvećen. Doneo ih je arhijerejski namesnik protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana.
Otac Srđan Vučanović očekuje da će se, od sada, u crkvi sakupljati svi hrišćani jer mošti ostaju u nakovačkoj crkvi.
-U nedelju, kada su mošti stigle, kroz crkvu je prošlo oko 400 ljudi i to ne samo iz Nakova i Kikinde, nego i iz okolnih mesta. Čitali smo i čitaćemo i ubuduće molitvu za zdravlje, molitve za nerotkinje da zatrudne, kao i za one u kolicima da prohodaju, molićemo se nad moštima i celivati ih – napomenuo je naš sagovornik.
Mošti se nalaze u ćivotu, u oltaru i iznosiće se u središnji deo hrama tokom ili pred kraj službe da bi vernici koji dođu mogli da pomole nad njima. Mošti se mogu celivati i nad njima može da se pročita molitva kada je služba u crkvi.
-Za mene je, kao sveštenika i starešinu hrama, najveća radost kada vidim punu crkvu. Radost kada su stigle mošti i tokom Litije oko hrama ne može da se meri ni sa čim – zaključio je otac Srđan.
Služba u crkvi Svetog cara Lazara je svake nedelje od 9 časova, kao i svake subote, van posta, a sredom je akatist Svetom Nektariju. U hramu u Nakovu potrebno je završiti freskopisanje, u oltaru je neophodno postaviti klupe, a želja je i da se do kraja leta postavi staza od behatona oko crkve, kao i da se oko svetinje postavi nova gvozdena ograda.
Čestice moštiju Svetog kneza Lazara služe za duhovno ukrepljenje, molitveno poštovanje, celivanje i blagoslov vernicima. One predstavljaju fizičku prisutnost svetitelja i čuvaju kult kosovskog mučenika, podsećaju na odanost veri i otadžbini, te imaju apotropejsku (zaštitničku) ulogu u pravoslavnoj tradiciji.
Hrišćani veruju da su se kod moštiju prepodobne Jelene Florovske događala mnoga isceljenja.
Srpska pravoslavna crkva danas će proslaviti Vaskrsni ponedeljak, drugi dan Vaskrsa kojim počinje Svetla nedelja.
Na Vaskrsni ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kojima se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva, a u mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.
U Srbiji, pretežno u vojvođanskim selima, zadržao se običaj polivanja devojaka na Vaskrsni ponedeljak, kada mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.
Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo.
Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak jer, po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave.
U porti hrama u Ruskom Selu, odmah nakon vaskršnje liturgije, održana je Tucanijada za decu – ali ne kao klasično takmičenje, već kao topao praznik zajedništva, radosti i povratka korenima.
Čak 62 mališana, različitih uzrasta – od najmlađih do srednjoškolaca – okupilo se da učestvuje u ovom veselom događaju. Jaja nisu birana niti pripremana unapred – svako dete koristilo je jaje koje nasumično odabralo. Inače, sva jaja farbala su deca tokom tokom radionice na Veliki petak, što je celoj priči dalo posebnu čar i lični pečat.
Iako rezultat nije bio u prvom planu, najtvrđe jaje ove godine imala je mala Berta Kiara, koja je u finalu pobedila dečaka Aleksu Đurasovića.
Ipak, kako ističe sveštenik Slobodan Divljakov, suština Tucanijade u Ruskom Selu nije u pobedi.
-Danas je sve proteklo u radosti, što je i suština Vaskrsa. Hristovo vaskrsenje rešilo je najveći ljudski problem – smrt. Ta radost se prenosi i na decu. Crkva nas uči da radost proizilazi iz odnosa i ljubavi. Stoga, nema gubitnika – svi su pobednici – poručio je on.
Simbolika jajeta, dodaje, nosi dublju poruku – ono što deluje neživo, u sebi krije život. Njegovo razbijanje predstavlja upravo oslobađanje tog života, pa su, u tom smislu, i oni čija su jaja razbijena – pobednici.
Sva deca koja su učestvovala dobila su paketiće, dok su prvoplasirani i drugoplasirani nagrađeni nešto bogatijim poklonima. Organizatori su svesno izbegli da podstiču takmičarski duh, stavljajući akcenat na zajedništvo i radost praznika.
Ovom događaju prisustvovali su i gosti iz okolnih mesta, ali i mnogi koji su se, upravo povodom Vaskrsa, vratili u svoje rodno Rusko Selo, što Tucanijadu čini ne samo dečjom igrom, već i snažnim simbolom okupljanja i pripadnosti.
U duhu Vaskrsa i zajedništva, u subotu u Sajanu su po 32. put održane „Uskršnje narodne igre“, manifestacija koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj mališana i čuva lepotu tradicije.
U organizaciji Društva za negovanje tradicije i ekologije „Delibab“, ovaj praznični događaj obojen je dečjom radošću, šarenim jajima i razigranom atmosferom. Oko 80 dece učestvovalo je u takmičenjima, dok je izložbu ukrasa i rukotvorina upotpunilo više od 50 izlagača, što je, kako ističu organizatori, premašilo očekivanja.
U takmičarskom delu programa, treće mesto osvojio je KUD „Scena“ iz Banatske Topole, drugo mesto pripalo je OŠ „Mora Karolj“ iz Sajana, dok je prvo mesto takođe osvojilo KUD „Scena“ iz Banatske Topole. U izložbi farbanih jaja i uskršnjih figura, u kategoriji dece, prvo mesto pripalo je Tijani Rotarov koja je nagradu podelila sa Potloka Davidom i Kočiš Davidom, a među nagrađenima su i Rackov Hana i Katić Hana. U kategoriji odraslih, najuspešnija je bila Danica Nakrajkućin, drugo mesto osvojila je Vesna Buljin, dok je treće mesto pripalo KUD-u „Eđšeg“.
– Iako smo ove godine morali da pomerimo termin održavanja, odziv je bio izuzetan. Posebno me raduje veliki broj dece i lepa atmosfera koja je vladala tokom celog dana – istakla je predsednica udruženja Silvija Tosegi.
Posetioci su uživali u bogatom programu – od takmičenja u narodnim igrama, preko izložbe ukrašenih uskršnjih jaja i figura, do omiljene dečje igre – traženja jaja, koja je zbog velikog interesovanja organizovana u dve uzrasne grupe.
Najuspešniji su nagrađeni, ali, kako su mnogi istakli, najveća nagrada bila je upravo prilika za druženje, igru i očuvanje običaja. Posebnu čar događaju dali su i najmlađi učesnici – deca iz vrtića, koja su pesmom i recitacijama ulepšala svečano otvaranje.
„Uskršnje narodne igre“ u Sajanu još jednom su pokazale da tradicija živi kroz dečji smeh, kreativnost i zajedništvo, ostavljajući iza sebe toplu uspomenu i iščekivanje narednog susreta.
U duhu Vaskrsa, radosti i zajedništva, u porti hrama Svetih Kozme i Damjana prvi put je održana tucanijada, koja je okupila najmlađe sugrađane i donela osmehe na lica svih prisutnih.
Prema rečima organizatora, prof. Dragana Odžića, u nadmetanju je učestvovalo oko tridesetoro dece, a čitav događaj protekao je u izuzetno lepoj i toploj atmosferi.
– Bilo je zaista divno. Deca su bila vesela, razdragana i nije uopšte bilo važno ko će pobediti. Najbitnije je da su uživali i da su otišli kući srećni – istakao je Odžić.
Iako rezultat nije bio u prvom planu, najuspešniji takmičari su nagrađeni – prvo mesto osvojio je Marko Filipić, dok je drugo pripalo Stefani Lukić. Oni su dobili medalje, dok su svi ostali učesnici nagrađeni zahvalnicama i knjigama, kao simbolom učešća i truda.
Ono što ovu tucanijadu čini posebnom jeste činjenica da je održana u hramskom dvorištu, što joj daje dodatnu duhovnu dimenziju. Organizatori veruju da je ovo tek početak jedne lepe tradicije koja će iz godine u godinu okupljati sve više dece.
Na kraju, kako ističe Odžić, najvažnija poruka koju su deca ponela jeste da su – svi pobednici.
