Вест која је потресла Шведску, али и целу Европу, отвара тешка питања о безбедности деце и стању друштва у земљи која се годинама представља као узор либералних вредности. Полицијски службеник из околине Содертеље оптужен је за низ тешких кривичних дела над малолетницима, међу којима су силовање, сексуално злостављање и искоришћавање деце.
Како пише локални лист „Ленстиднинген Содертеље“, осумњичени мушкарац у тридесетим годинама ухапшен је почетком априла прошле године, а против њега је сада подигнута оптужница која обухвата чак 22 кривична дела. Злочини су према наводима истраге, почињени углавном на подручју општине Ботсирка, а жртве су деца узраста од 11 до 14 година.
Истрага је показала да је полицајац користио друштвене мреже, пре свега апликацију Снапцхат, како би ступио у контакт са децом, манипулисао њима и приморавао их на сексуалне радње, укључујући и снимање недозвољеног материјала. Шведски медији, међу којима су СВТ и Афтонбладет, наводе да су на његовом рачунару пронађени додатни докази, чиме је обим оптужнице додатно проширен. Сумња се да су злоупотребе трајале од 2023. до пролећа 2025. године.
Посебну пажњу изазива чињеница да је хапшење обављено без велике јавности, уз строго поштовање шведских правила о тајности идентитета осумњичених. Критичари сматрају да таква пракса често оставља грађане без јасних одговора и ствара утисак да се систем више бави заштитом починилаца него жртава.
Поглед редакције портала Српски Угао
Забрињава то што се у име „слободе“ и „толеранције“ често занемарује питање заштите најрањивијих. Док се поједине перверзије и контроверзне праксе све отвореније релативизују или представљају као лични избор, деца остају изложена садржајима и особама које систем очигледно не успева да држи под контролом.
Случај из Ботсирке зато се у Шведској све чешће тумачи као симбол ширег друштвеног проблема. Не само зато што је осумњичени полицајац, већ зато што показује колико брзо институције могу да закажу када идеологија и формална правила потисну здрав разум и стварну бригу за безбедност деце. Судски процес ће дати правни одговор, али питање одговорности друштва остаје отворено.
Уочи Српске нове године, у кикиндском Народном позоришту, Удружење Српских ратних ветерана уприличило је доделу пакетића деци, уз позоришну представу „Тајна чуперкових вилењака“ коју су приредили васпитачи вртића „Плави чуперак“ ПУ „Драгољуб Удицки.
Дванаесту годину за редом удружење српских ратних ветерана Кикинде дели деци и унуцима члановима овог удружења пред пакетиће.
– Ове године смо поделили 175 пакетића деци и унуцима ратних ветерана Кикинде као и породицама погинулих Кикинђана у ратовима деведесетих година. Желео бих у име органиузатора да се захвалим Градској управи као највећем донатору ове манифестације, затим Народном позоришту Кикинде на уступљеном простору, хуманитарном удужењу Банка Хране, Туристичкој организацији Кикинде као и свима који су помогли и омогућили да се ова лепа традиција настави и ове године. Посебно се захваљујемо и ПУ „Драгољуб Удицки“ и васпитачима вртића „Плави Чуперак“ на дивној позоришној представи коју су подарили нашим најмлађим суграђанима- наводи Владимир Радојчић, председник извршног одбора СРВ Кикинде.
Кикинђанка И. М. (52) која је ухапшена због сумње да је полила бензином и запалила бочна дрвена врата Жупне цркве Имена Маријиног у Новог Сада биће упућена на психијатријско-психолошког вештачење.
– Решењем судије за претходни поступак Основног суда у Новом Саду од 10. јануара 2026. године усвојен је предлог јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Новом Саду за смештање осумњичене И. М. (53) из Кикинде, а због основане сумње да је извршила кривично дело изазивање опште опасности из члана 278 став 1 Кривичног законика, у Здравствену установу у сврху психијатријско-психолошког вештачења – изјавила портпарол Основног суда у Новом Саду Милена Радисављевић.
Инспектори криминалистичке полиције идентификовали су и ухапсили И. М., а у њеном стану пронађен је и канистер са бензином
Подсетимо, ефикасним оперативним радом припадници Министарства унутрашњих послова у Новом Саду расветлили су кривично дело изазивање опште опасности и ухапсили И. М. која се сумњичи да је 8. јануара рано ујутру, око четири часа, изазвала пожар на вратима жупне цркве Имена Маријиног у центру града.
Кикинда је јутрос била међу најхладнијим градовима у земљи, са температуром од око −10 степени, показују подаци Републичког хидрометеоролошког завода. За подручје Баната на снази је наранџасти метеоаларм због опасних временских услова.
Према извештају РХМЗ-а, у Кикинди је забележен јак јутарњи мраз, што град сврстава међу најхладније урбане средине у Србији током данашњег јутра. Овако ниске температуре могу утицати на свакодневно функционисање, посебно у саобраћају и приликом боравка на отвореном.
Због изразито хладног времена, Банат се налази у зони наранџастог метеоаларма, који означава опасне временске појаве и повећан ризик од формирања леда, као и отежане услове за саобраћај и рад на отвореном.
Према прогнози, током дана се не очекује значајније отопљење, а ниске температуре ће се задржати и у наредним сатима, уз углавном стабилно време и слаб до умерен ветар.
Надлежне службе прате ситуацију, а грађанима се саветује додатан опрез, посебно у јутарњим и вечерњим сатима када су услови за поледицу најизраженији.
Еколошка иницијатива „Баци нешто лепо“, у оквиру удружења грађана „Зелена генерација Србије“, позива грађане да једноставним гестом допринесу озелењавању запуштених површина. Акција се спроводи уз помоћ бомбица са семеном које се бацају директно на тло, без копања и алата.
Иницијатива је настала као одговор на све мање зелених површина и све слабију повезаност деце и одраслих са природом. Циљ је да се заједничким, доступним корацима врати живот у просторе који су запуштени и без зеленила као и да се помогне пчелама и другим опрашивачима.
Акција се заснива на коришћењу бомбица направљених од природних материјала — земље, глине и семена цвећа и зачинског биља. Бомбица се једноставно баци на тло, а киша и влага временом разграде материјал, након чега семе клија и природа наставља свој циклус.
Организатори истичу да је овај начин садње еколошки и безбедан за децу и одрасле, али и симболичан.
-Једна мала бомбица представља бригу, пажњу и одговорност према простору у којем живимо – наводи се у оквиру иницијативе.
„Зелена генерација Србије“ овом акцијом започиње ширу „Зелену акцију Србије“, са намером да се у наредном периоду укључи што већи број грађана и успостави сарадња са институцијама, локалним самоуправама, Покрајином, Министарством заштите животне средине, друштвено одговорним компанијама и међународним институцијама.
Иницијатива упућује отворен позив свима да се прикључе, уз поруку:
-Заједно можемо учинити да природа у градовима поново процвета.
Више информација доступно је на Инстаграм профилу акције „Баци нешто лепо“.
Током викенда од 9. до 11. јануара, на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се три саобраћајне незгоде, од којих је једна имала повређено лице. Полиција је из саобраћаја искључила 11 возача због алкохола и психоактивних супстанци.
Према подацима Полицијске управе у Кикинди, у две незгоде причињена је материјална штета, док је у једној једно лице задобило лаке телесне повреде. Укупна материјална штета процењена је на 260.000 динара. Узроци незгода били су неприлагођена брзина у два случаја и неправилна радња возилом у једном случају.
Због различитих саобраћајних прекршаја санкционисано је укупно 87 учесника у саобраћају. Истовремено, из саобраћаја је искључено 11 возача због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, наводи се у саопштењу ПУ Кикинда. Од тог броја, три возача су задржана до 12 часова јер је код њих измерена количина алкохола изнад 1,20 мг/мл, односно утврђено присуство недозвољених супстанци.
Полиција је током контроле евидентирала и 35 прекршаја прекорачења брзине, 10 случајева некоришћења сигурносног појаса и још 31 други саобраћајни прекршај. Из ПУ Кикинда поручују да ће саобраћајне контроле бити настављене са циљем повећања безбедности свих учесника у саобраћају.
У организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“, јуче је одржан традиционални Божићни концерт, који је још једном потврдио значај овог друштва у очувању народне традиције, игре и песме.
Велика сала била је испуњена до последњег места, а публика је имала прилику да ужива у богатом и разноврсном програму који су припремили чланови свих узрасних група – од предшколаца до извођачког ансамбла.
Током вечери изведене су кореографије из различитих крајева Србије – Груже, Трстеника, Студенице, Шумадије, Поморавља, околине Лесковца, Црноречја, Ужичког краја и Владичиног Хана. На сцени су се смењивали извођачки ансамбл, изворна група, школа фолклора, млађи и припремни ансамбли, предшколска група, као и певачке групе, пружајући публици прави фолклорни мозаик. Посебан утисак оставили су најмлађи учесници, који су показали да се традиција у Мокрину са пажњом и љубављу преноси на нове генерације.
Програм је додатно обогаћен наступима певачких група које су извеле традиционалне божићне песме „Божић, Божић, благи дан“ и „Ој ружице румена“, док је рецитатор Јован Степанчев казивао пригодну божићну песму, чиме је употпуњена свечана и празнична атмосфера.
КУД „Мокрин“ већ дуги низ година систематски и одговорно ради на очувању и неговању културне баштине, народних обичаја и идентитета овог краја. Кроз континуиран рад, редовне пробе и бројне јавне наступе, као и кроз активно укључивање деце и младих у рад друштва. КУД „Мокрин“ даје значајан допринос преношењу традиционалних вредности на нове генерације, чувајући и развијајући културно наслеђе као трајну вредност савременог културног живота.
Данас је у кикиндској болници у 70. години, преминуо Мирослав Кукучка, доктор хемијских наука, широј јавности препознатљив као творац технологије за пречишћавање пијаће воде на јавним чесмама.
Рођен 1956. године у Ердевику код Шида, Мирослав Кукучка је школовање завршио у Сремској Митровици и Новом Саду, где је на ПМФ-у дипломирао и докторирао.
Током каријере радио је у више институција, међу којима су Покрајински хидрометеоролошки завод, Техничка школа у Кикинди и Покрајинске управе за заштиту животне средине, био је научни сарадник Института за нуклеарне и друге минералне сировине у Београду.
Кукучка је био активан у јавном животу града и једно време председник Ватерполо клуба „Жак“.
На зиду Дома културе у Банатском Великом Селу мурал. Идући према Дому кроз парк, из правца пијаце, са зида нас посматра једно младо лице и поред поменуте, велике зидне слике, бројеви између којих је болно мала разлика, 2008-2025. „Газите тихим ходом” рекао би Милутин Бојић и застаните овде. У овом месту живело је младо и племенито биће које, тек што се раскрилило, већ нас је напустило — ни по правди, ни по реду. Уна Калањ. Била је понос не само својих родитеља Срђана и Бојане, већ и читавог села, средње школе у коју је тек била закорачила и свог карате клуба „Феникс”. Друштвена, омиљена, весела, комуникативна. И велики борац. Нажалост, битку с опаком болешћу је изгубила, а то остаје да боли доживотно све које су је познавали и волели.
Дошли смо тим поводом у Велико Село. Још су свеже ране из фебруара прошле године због трагичног губитка. Туга се још увек није иселила из срца најближих, и тешко да ће икад. Зато су и наши саговорници, пре свих њени родитељи, али и Унин тренер каратеа, Тања Сили Лукић, истински хероји, јер тешко је смоћи снаге и причати о Уни у прошлом времену.
Унине медаље
Била је, према казивању оних који су је најбоље познавали, увек радознало и вредно дете. Задатке је обављала с лакоћом. Послушна, али самостална. Пуна самопоуздања, полетна и пуна живота. Зато и не чуди што је још од малих ногу исказала афинитет према спорту, највише према каратеу.
Мама Бојана и тата Срђан су, ипак, скупили снагу да говоре о својој изгубљеној срећи.
– Од малена је била дете за пример. И кад су у питању васпитање и школа и спорт. У спорту се баш истицала. Тренирала је карате од своје шесте године, а колико је била успешна види се и по мноштву медаља и диплома, каже тата Срђан. – Све обавезе је извршавала без по муке- надовезује се Унина мајка Бојана.
-Уписала је Гимназију у Кикинди и била је јако друштвена, где год се појавила, ширила је оптимизам и позитивност. Била је савршено дете које би сваки родитељ пожелео, наставља казивање мама, а сузе саме потекоше. Ране су још свеже и тешко да ће икад зацелити. Унин отац Срђан, уводи нас у собу своје ћерке мезимице, препуну трофеја и медаља с карате шампионата и турнира. Велика туга и велики понос мешају се у срцима њених родитеља док нам показују фотографије и дипломе с бројних такмичења на којима је учествовала. Заплакао би и камен, рекао би наш народ у таквим ситуацијама, не без разлога. Прекинута и младост и спортска каријера. Карате је био Унина велика љубав.
– Никад нећу заборавити њено самопоуздање кад је први пут дошла у наш Карате клуб „Феникс” и њене крупне очи које су сијале и биле пуне живота. Одмах се видело да је пуна енергије и да ће бити изузетна. Њена такмичарска каријера је трајала осам година и за то време била је и шампион и вицешампион државе, и појединачно и екипно у борбама. Јако је волела карате. Била ми је част што сам јој била тренер, јер она је заиста била посебна- каже нам Тања Сили Лукић и додаје:
-Увек је имала неке догодовштине да ми исприча, била је непосредна и отворена, а волела је и да чује и усвоји савете од старијих. Њен таленат је био велики, али је она и радом постигла много, јер је била јако дисциплинована. Никад јој није ништа било тешко да уради на тренингу. Ниједно такмичење није пропустила од кад се регистровала. Чак и кад се већ ухватила у коштац с опаком болешћу, ишла је с нама да бодри своје клупске другове, иако није могла да изађе на само борилиште.
– Ништа није наговештавало да ће се тако изненада разболети- прича отац Срђан. – Чак и кад се прехлади, то је пролазило с ногу, није никад ниједан антибиотик попила, толико је била јака и здрава. Али једном, појавила се нека модрица после тренинга и добила је изненада температуру. Доктори су сумњали на неку упалу. Примала је антибиотике и то се мало смирило, али после неког времена, Уни опет није било боље и онда смо кренули по лекарима – Кикинда, Зрењанин, Нови Сад, Београд… Све смо покушавали, одлазили и у приватне клинике и где год смо били, доктори су говорили да је у реду. Тад је већ била пошла у средњу школу, али често јој се опет температура враћала.
Поново су кренула озбиљна испитивања. После извесног времена, доктори из Швајцарске установили су сурову дијагнозу – веома редак облик лимфома. Наша Уна била једна од само 97 особа с том болешћу у целом свету. И најмлађи пацијент код кога је та болест установљена. Уз поменуто, ту је био и придружени ХЛХ, који је и покренуо тај облик лимфома. И онда, кад су напокон установили дијагнозу, примила је неколико блокова хемотерапија у новембру 2024, болест се начас повукла и ми смо се понадали да је излечење на видику. Али само месец дана касније, температура јој се вратила и поново је кренула хемотерапија. Последњих десетак дана, стање јој је било баш лоше. Била је у вештачкој коми. Стигла је да прими само једну терапију и 6. фебруара 2025. у болници у Новом Саду је преминула – дубоко уздахну отац Срђан, јер херојски је, уз бол који је непролазан, причати о изгубљеној ћерки мезимици,. И поред све туге, Унини родитељи не заборављају да још једном апострофирају огромну подршку карате клуба у којем је њихова ћерка тренирала.
-Тања Сили Лукић је тренинзима учинила много да Уна постане стабилна и психички јака и да све кроз шта је пролазила поднесе као да је у питању обична прехлада, а не тако озбиљна болест. Тањи смо неизмерно захвални због тога. У клубу су штампали и мајице са Униним ликом и носе је с поносом на сва такмичења на која иду- наводи тата Срђан, док мама Бојана с болом који раздире душу констатује:
– Од једног савршеног живота, кад сам помислила да ми више ништа не треба, све се преокренуло преко ноћи. Имамо и сина Павла који похађа пети разред и који је недавно одлучио да се упише на карате. Уна га је својевремено водила неколико пута на тренинге, али је брзо одустајао. Сад је стасао и чврсто је решио да крене сестриним стопама. Уна му много недостаје. Спомиње је стално, сећа се заједничких догађаја и увек помисли шта би она у некој ситуацији урадила.
БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО ЧУВА СЕЋАЊЕ
Полако, док причамо с Униним родитељима, враћамо се поново до оближњег мурала посвећеног овој младој, али великој шампионки и борцу. Аутор мурала је кикиндски сликар Иван Карановић.
– Док сам осликавао зид на једном другом објекту у Великом Селу, позвао ме Унин стриц и замолио да урадим и мурал посвећен Уни. Ово ми је био први мурал који сам радио а који је посвећен особи која више није међу нама. То ми је било доста тешко и психички, али и физички, јер је одговорност била велика и морало је да буде верно фотографији по којој сам радио. Унина мајка је долазила у неколико наврата и давала ми сугестије шта да исправим. Радио сам десетак дана и мештани, а пре свега Унини родитељи, на крају су били задовољни. Драго ми је што овим муралом доприносим чувању трајне успомене на Уну- наводи Карановић.
ЊЕН ОСМЕХ И ДАЉЕ БОДРИ
Враћамо се полако за Кикинду. Осећаји туге и космичке неправде се мешају. И наћи праве речи за репортажу, а не склизнути у патетику је тешко. Зато се још једном за речи с мером обраћамо Унином тренеру Тањи Сили Лукић.
– Имамо слику са Униног последњег такмичења, из маја претпрошле године, где је узела златну медаљу. Она је на тој слици прелепа. И у мојој канцеларији стоји Унина фотографија и кад год ту уђемо ми тренери или се деси нека спортска неправда, погледамо у њену слику која као да нам да до знања да мало „спустимо лопту”, да не реагујемо исхитрено. Недавно је једна наша такмичарка желела да напусти карате због нагомиланих других обавеза, а кад је дошла у канцеларију и угледала Унину слику, одлучила је да ипак настави да се бори. Уна Калањ и након одласка, остаје путоказ другима- како се бори и не одустаје, без обзира на све.
За ученике основих и средњих школа у Војводини завршава се зимски распуст који је почео 24. децембра. Друго полугодиште почиње сутра, 12. јануара.
Ученици нижих разреда кикиндских основних школа, идуће седмице наставу ће похађати у поподневној смени, а виших у преподневној смени.
Према Правилнику о школском календару за основне школе, друго полугодиште завршава се у петак, 29. маја 2026. године, за ученике осмог разреда, односно у петак 12. јуна 2026. године за ученике од првог до седмог разреда.
Субота 21. март 2026. године, биће радна када ће се у свим школама, образовно-васпитни рад реализовати по распореду часова за петак.
Пролећни распуст почиње у петак, 03. априла 2026. године, а завршава се у уторак, 14. априла 2026. године.
