August 8, 2026

Year: 2026

sns-gradski-odbor

Saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke

Jelena Trifunović July 24, 2026

Kad politički anonimus pokuša sebi da da na značaju pa komentariše Milenka Jovanova, dobijemo opskurni pokušaj nižerazrednog igrača Đilasove stranke koja će se u nekom od narednih istraživanja javnog mnjenja naći u kategoriji “ostali”. Tako je izvesna Đilasova poslanica, Tanja Raca, za koju niko čuo nije u autorskom tekstu, Šolakovog glasila, komentarisala Milenka Jovanova i budžet grada Kikinde.

S obzirom da deli stavove najvećeg tajkuna u istoriji Srbije, Dragana Đilasa, koji se za samo nekoliko godina preko grbače naroda enormno obogatio i inkasirao 619 miliona evra, mogla bi da odgovori da li je bar malo sramota da uopšte spominje novac građana ili misli da je nastupila kolektivna amnezija i da se vremena žutih lopova niko više ne seća. Razorili su zemlju, pola miliona ljudi ostavili na ulici, dugovali i Bogu i narodu, dečije dodatke, materijalne nadoknade, račune plaćali nisu, zdravstvo ostavili na dnu, škole i bolnice u raspadu, ali džepove tajkuna rašivali i proširivali. Šta kaže poslanica za koju niko čuo nije koliko su joj poznati tokovi novca njenog šefa Zorana Mileševića koji je inkasirao od građana Kikinde? Kad će taj novac biti vraćen u budžet? Na čijim je računima završio? Koliko je privatnih časova poslanica održala i koliki je porez platila državi? Ili ga je utajila? Tipičan modus operandi ili sa kim si, takav si. Društvo najvećih lopova i drogiranih kokošaka, tajkuna i nasilnika stalo je mirno pred komandom opskurnih likova koji bi da igraju u Premijer ligi a završiše u beton ligi.

Jedno zapamtite, pošten čovek koji se bori i voli svoju zemlju, živi normalnim životom, hoda podignute glave, priča i peva među svojim ljudima pod šatorom ili vedrim nebom, sasvim je svejedno, zove se Milenko Jovanov. Dotična poslanica, za koju je retko ko čuo deli iste vrednosti sa Marinikom Tepić o genocidu u Srebrenici i Đilasovom „Platformom za evropsku Srbiju” gde se AP Vojvodini dodeljuje pozivni broj +384. To su fundamentalne razlike u politikama koje pomenuta ne razume. Da kupi kvalitetnu knjigu ili ogledalo, bilo bi mudrije. Jedno je sigurno, pobediće hrabri narod koji je sačuvao zemlju od vas blokadera i nasilnika, pobediće Aleksandar Vučić i Ujedinjena Srbija, a Milenka Jovanova ćete gledati još dugo. Možda nešto i naučite, mada…- poručuje u svom saopštenju Gradski odbor Srpske napredne stranke Kikinda.

stoni-tenis

Besplatna letnja škola stonog tenisa za decu od 6 do 10 godina

Jelena Trifunović July 24, 2026

Stonoteniski klub „Galadska“ otvara vrata najmlađima koji žele da naprave prve sportske korake. Tokom avgusta biće organizovana besplatna Letnja škola stonog tenisa, namenjena deci uzrasta od šest do deset godina, koja će kroz igru, druženje i treninge imati priliku da upoznaju jedan od najdinamičnijih i najzdravijih sportova.

Školica će trajati od 1. do 31. avgusta, a treninzi će se održavati svakog radnog dana. Organizatori ističu da je cilj da se deca, u prijatnoj i podsticajnoj atmosferi, upoznaju sa osnovama stonog tenisa, steknu nove drugare i razviju ljubav prema sportu.

Stoni tenis se smatra jednim od najboljih bazičnih sportova za decu, jer istovremeno razvija fizičke i mentalne sposobnosti. Redovnim treninzima poboljšavaju se koncentracija i pamćenje, razvijaju brzina reakcije, koordinacija pokreta, spretnost i sposobnost brzog donošenja odluka. Osim toga, sport pozitivno utiče na samopouzdanje i naviku zdravog načina života.

Iz kluba pozivaju roditelje da iskoriste priliku i besplatno upišu svoje dete u letnju školu, gde će uz stručan rad, igru i druženje provesti aktivan raspust.

Za dodatne informacije i prijavu zainteresovani mogu da se obrate Stonoteniskom klubu „Galadska“ pozivom ili SMS porukom na broj 069/510-25-26, a treninzi će se održavati u prostorijama kluba u Dositejevoj 53 u Kikindi.

vatrogasci-bvs-(1)

Dobrovoljnim vatrogasnim društvima iz Banatskog Velikog Sela, Banatske Topole i Iđoša sredstva za opremu

Aleksandra Djuran July 24, 2026

Dobrovoljna vatrogasna društva iz Banatskog Velikog Sela, Banatske Topole i Iđoša dobila su sredstva na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Reč je o finansiranju programa od javnog interesa koji su značajni za zaštitu i spasavanje od požara u 2026. godini, a koje realizuju udruženja.

Sva tri društva dobila su po 937.000 dinara i sredstva će utrošiti za kupovinu neophodne opreme za takozvanu jedinicu treće kategorije.

-Radi se o jedinici čiji članovi su polagali ispite i maltene su izjednačeni sa profesionalnim vatrogascima – spasiocima – kaže Nandor Sekereš, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Banatskoj Topoli. – Mi ih imamo 11, a još dva člana idu na obuku, tako da će i oni dobiti neophodne sertifikate. Sredstva koja smo dobili utrošićemo na kupovinu odela, creva, novu vatrogasnu pumpu, mlaznice i drugo. Postojeća oprema je zastarela i ova pomoć nam puno znači.

DVD u Banatskoj Topoli osnovano je 1933. godine i broji četrdesetak članova.

-Imamo mladih članova, što je najvažnije, a priključuju nam se i deca – dodaje Sekerš.

Branko Pepić, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Banatskom Velikom Selu takođe ističe da je novac došao u pravo vreme:

-U jedinici treće kategorije imamo 11 članova. Kupićemo pumpu, creva, profesionalne mlaznice i drugo. Pre dve godine dobili smo kamion FAP od Vatrogasnog saveza Srbije kojeg smo doveli do savršenstva. On nam puno znači jer smo spremni da reagujemo u sekundi, ukoliko za to postoji potreba. Ove godine kod Fondacije „Briga o selu“ konkurisali smo i za sredstva zamenu kapije na garaži Vatrogasnog doma. Ona je u lošem stanju i nije menjana od osamdesetih godina prošlog veka, od kada je dom izgrađen.

Velikoselski vatrogasci naredne godine obeležavaju jubilej 80 godina postojanja i rada.

-Ove godine žetva u našoj sredini protekla je bez požara, iako su temperature krajem juna bila visoke. Meštani su se pridržavali svih apela i hvala im na tome – dodaje Pepić.

 

DVD Banatsko Veliko Selo ima tridesetak članova, među kojima ima i mladih.

A.Đ.

 

penzioneri-oooopsta

Obezbeđeno 30.000 turističkih vaučera: Od 3. avgusta penzioneri mogu do 10.000 dinara za odmor

Jelena Trifunović July 24, 2026

Vlada Srbije usvojila je novu uredbu o vaučerima, kao podršku građanima i domaćem turizmu. Za ovu godinu obezbeđeno je 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, namenjenih penzionerima čija penzija ne prelazi 80.000 dinara.

Prijavljivanje će se obavljati na šalterima Pošte Srbije, a vaučeri će moći da se iskoriste u mestima širom zemlje, od banja, planina, seoskih domaćinstava, jezera…

Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine rekao je da prijavljivanje počinje 3. avgusta u 8 časova, na šalterima Pošte širom Srbije.

Pre toga će, kako kaže, biti prijavljivanje ugostitelja koji žele da učestvuju u ovoj akciji.

“To će krenuti 25. jula u ponoć i trajaće do 31. avgusta kada će biti objavljena lista ugostitelja koji učestvuju u tome, i građani će onda imati vremena da rezervišu smeštaj. I nakon toga, u ponedeljak, 3. avgusta, na šalterima Pošte će moći da predaju svoje prijave”, rekao je Kandić.

Što se tiče procedura prijavljivanja, Kandić je istakao da ništa nije menjano u odnosu na prethodne godine, osim kategorija stanovništva na koje se mera odnosi.  Prema njegovim rečima,  najveće interesovanje je za Vrnjačku banju, Soko banju, Zlatibor, kao i banje u Topličkom okrugu.

mina-askic-(3)

Mina Aškić iz Novih Kozaraca odlična učenica i fudbalerka

Aleksandra Djuran July 24, 2026

Mina Aškić petnaestogodišnjakinja iz Novih Kozaraca đak je i sportistkinja generacije Osnovne škole ,,Ivo Lola Ribar”. Da se može biti odličan i u nauci i sportu pokazala je brojnim uspesima koje je postigla.

Ono što je razlikuje od drugih vršnjakinja je sport kojim se bavi. Trenira, ni manje ni više nego fudbal i igra na mestu prednjeg i zadnjeg veznog igrača.

Screenshot

-Volim fudbal i treniram ga odmalena. Sa dečacima u školskom dvorištu uvek sam bila deo tima, a potom sam počela da odlazim na stadion „Ilija Pantelić“ Fudbalskog kluba „Sloboda“.  Već nakon nekoliko treninga Đorđe Atlagić, trener, ubacio me je u tim, tako da sam bila deo redovne postave našeg kluba – otkriva nam Mina.

Pre dve godine zapala je za oko Žoltu Čizmaru, treneru Ženskog fudbalskog kluba TSC iz Bačke Topole i od tada je postala članica njihovog tima.

-Mlađe kategorije, u kojoj sam i ja, nadmeću se u Ženskoj razvojnoj ligi Srbije – Sever. Druge smo na tabeli i do kraja prvenstva cilj nam je da budemo prve – saznajemo od mlade Kozarčanke.

I pored napornih treninga i putovanja Mina je postigla značajne uspehe i u školi. Svih osam razreda završila je sa odličnim uspehom tako da je nosilac diplome „Vuk Stefanović Karadžić“:

-Bila sam na takmičenjima iz srpskog jezika. U  petom razredu na opštinskom i okružnom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture bila je treća. U šestom razredu iz istog predmeta, takođe je bila treća, a u osmom razredu druga na opštinskom takmičenju. Učestvovala sam na okružnom takmičenju iz biologije i istorije.

Mina Aškić nosilac je i diploma ,,Dositej Obradović” za osvojene izuzetne rezultate iz srpskog jezika i književnosti, biologije, fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i istorije.

-U sedmom razredu bila sam najbolja na opštinskom takmičenju iz futsala. U osmom razredu bila sam prva na opštinskom i okružnom takmičenju iz atletike i plasirala se na SOŠOV i međuokružno takmičenje, gde sam takođe bila prva – napominje naša sagovornica.

Na pitanje koja joj je diploma najdraža kaže:

-Pored svega najviše sam ponosna na diplomu za sportistu generacije. Raduje me i što je moj trud i rad prepoznat.

Kako je i planirala srednju školu upisala je u Bačkoj Topoli.

-Odlučila sam se za Gimnaziju u Bačkoj Topolu jer želim da nastavim i razvijam svoju sportsku karijeru – zaključuje Mina Aškić.

A.Đ.

policija-auto

Žena (34) poginula u saobraćajnoj nesreći u Albertovoj ulici

Aleksandra Djuran July 24, 2026

Tridesetčetvorogodišnja žena iz Kikinde poginula je noćas oko tri sata, potvrđeno nam je u Policijskoj upravi upravi u Kikindi.

Saobraćajna nesreća dogodila se u Albertovoj ulici. Preminula, koja je upravljala automobilom citroen „c3“, izgubila je kontrolu nad vozilom, sletela je sa puta, udarila u betonsku ćupriju, prevrtala se i usled zadobijenih povreda poginula je na licu mesta.

Na lice mesta vrlo brzo stigli su Hitna služba i Saobraćajna policija, ali mogli su samo da konstatuju smrt.

marzena7-traffic-jam-4167288-1920

Tokom vikenda očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja

Aleksandra Djuran July 24, 2026

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 96 saobraćajnih nezgoda, u kojima su poginula dva, a povređena su 53 lica. Na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su povređena 2 lica.

Zbog predstojećeg vikenda i letnje turističke sezone, danas i narednih dana očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja, naročito na glavnim koridorima i putnim pravcima ka turističkim centrima, povećane kolone na naplatnim stanicama i graničnim prelazima, povećan umor kod vozača, i veće prisustvo dece u saobraćaju u svojstvu putnika.

-Planirajte putovanje tako da pre početka i tokom vožnje budete odmorni, pravite redovne pauze ukoliko je u pitanju duže putovanje, jer je umor češći kada su ekstremno visoke temperature. Posebno skrećemo pažnju na odgovorno konzumiranje alkohola. Alkohol i vožnja i dalje su među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama, naročito tokom noćnih sati i vikendom – navode u MUP-u.

thedigitalartist-finance-8045003

“Balkan Watch” analizira: Da li “AI” stvara novu globalnu ekonomiju?

Jelena Trifunović July 23, 2026
“AI” je za samo nekoliko godina postao mnogo više od tehnološke inovacije. Dok kompanije ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture, a države sve otvorenije tretiraju proizvodnju čipova kao pitanje nacionalne bezbednosti i ekonomske konkurentnosti, postavlja se pitanje da li svet ulazi u novu fazu razvoja globalne ekonomije. Podaci pokazuju da se investicioni ciklus više ne odnosi samo na razvoj softvera, već i na data centre, računarsku infrastrukturu i energetiku.

Do pre nekoliko godina razvoj veštačke inteligencije posmatran je pre svega kroz napredak algoritama i novih digitalnih alata. Danas je slika potpuno drugačija. “AI” pokreće talas ulaganja u fabrike čipova, data centre, elektroenergetske sisteme i računarsku infrastrukturu, menjajući tokove kapitala i prioritete najvećih svetskih ekonomija. Sve više pokazatelja ukazuje da se ne razvija samo nova tehnologija, već i novi ekonomski model zasnovan na računarskoj snazi kao jednom od najvrednijih resursa savremenog sveta.

“AI” više nije samo softver

Većina ljudi razvoj “AI” i dalje povezuje sa chatbotovima, generatorima slika ili digitalnim asistentima. Međutim, ono što ostaje van fokusa jeste ogromna fizička infrastruktura koja omogućava rad ovih sistema. Svaki napredniji “AI” model zahteva hiljade serverskih procesora, grafičkih akceleratora, ogromne količine memorije, stabilno napajanje električnom energijom i data centre projektovane da rade bez prekida 24 časa dnevno.

Upravo zbog toga se tržište veštačke inteligencije danas više ne razvija samo kroz softverske inovacije. Sve veći deo investicija usmeren je ka izgradnji infrastrukture koja može da podrži razvoj “AI” tehnologija. Prema procenama “Goldman Sachs-a”, između 2026. i 2031. godine globalna ulaganja u računarsku infrastrukturu, data centre i energetiku mogla bi da dostignu oko 7,6 biliona dolara, što pokazuje da “AI” postaje jedan od najvećih investicionih ciklusa savremene ekonomije.

Sličan zaključak iznosi i McKinsey, koji procenjuje da će razvoj “AI” infrastrukture zahtevati višebilionska ulaganja u nove data centre i prateću energetsku mrežu kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za računarskom snagom.

Da li “AI” menja tržište rada?

Veštačka inteligencija danas više nije tema koja se tiče isključivo tehnoloških kompanija. Njena primena sve više utiče na način na koji kompanije zapošljavaju, organizuju rad i planiraju buduće investicije. Zbog toga je jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja naredne decenije kako će “AI” promeniti tržište rada i da li će broj novih radnih mesta uspeti da nadomesti ona koja će nestati.

Odgovor nije jednostavan. Međunarodni monetarni fond procenjuje (International Monetary Fund, IMF) da bi “AI” mogao da utiče na oko 40 odsto radnih mesta na globalnom nivou, pri čemu taj procenat u razvijenim ekonomijama dostiže i 60 odsto. Međutim, uticaj ne znači nužno gašenje radnih mesta. U mnogim slučajevima “AI” menja način na koji se posao obavlja, preuzima pojedine zadatke ili povećava produktivnost zaposlenih, dok će u drugim zanimanjima automatizacija verovatno smanjiti potrebu za ljudskim radom.

Procene vodećih ekonomskih institucija pokazuju da među stručnjacima ne postoji potpuni konsenzus. “Goldman Sachs” procenjuje da bi oko 300 miliona radnih mesta širom sveta moglo biti izloženo automatizaciji, ali istovremeno očekuje da će “AI” otvoriti potpuno nova zanimanja i povećati produktivnost u brojnim sektorima.

Svetski ekonomski forum (World Economic Forum, WEF) procenjuje da bi do 2030. godine moglo biti ugašeno oko 92 miliona radnih mesta, ali i otvoreno oko 170 miliona novih, što bi predstavljalo neto rast zaposlenosti.

Da li “AI” može da izazove nestašicu zanatlija?

Dok se najveći deo rasprave o “AI” vodi oko sudbine kancelarijskih zanimanja, mnogo manje pažnje posvećuje se drugom trendu koji se već nazire. Razvoj veštačke inteligencije ne zahteva samo naprednije algoritme, već i izgradnju ogromne fizičke infrastrukture. Novi data centri, elektroenergetski sistemi, optičke mreže i fabrike čipova ne mogu da nastanu bez ljudi koji ih projektuju, grade i održavaju.

Upravo zbog toga pojedini analitičari upozoravaju da bi “AI” mogao da poveća potražnju za zanatskim i tehničkim zanimanjima. Najnovija analiza kompanije “Randstad” pokazuje da potražnja za kvalifikovanim zanatima raste tri puta brže od potražnje za kancelarijskim poslovima. Posebno raste potreba za električarima, HVAC inženjerima, variocima, građevinskim radnicima, tehničarima za robotiku i stručnjacima za industrijsku automatizaciju, koji predstavljaju osnovu za izgradnju “AI” infrastrukture.

Istovremeno, isti izveštaj upozorava da tržište rada već pokazuje znake ozbiljnog pritiska. Poslodavci sve teže pronalaze kvalifikovane zanatlije, a prosečno vreme potrebno za zapošljavanje stručnjaka u ovim oblastima postalo je duže nego kod velikog broja kancelarijskih zanimanja. Drugim rečima, najveća prepreka daljem razvoju “AI” možda neće biti nedostatak kapitala ili tehnologije, već nedostatak ljudi koji mogu da izgrade infrastrukturu na kojoj “AI” počiva.

Da li “AI” vraća vrednost zanatima?

Tokom većeg dela 20. i početkom 21. veka razvijene ekonomije prolazile su kroz snažan proces urbanizacije i transformacije tržišta rada. Sve veći broj ljudi napuštao je poljoprivredu, zanate i proizvodnju, dok su kancelarijski poslovi i visoko obrazovanje postajali simbol profesionalnog uspeha. U mnogim zemljama stručne škole i zanatska zanimanja postepeno su gubili društveni prestiž, što je dugoročno doprinelo manjku kvalifikovanih tehničkih radnika u brojnim sektorima. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) upozorava da su upravo demografske promene, digitalizacija i neusklađenost između obrazovanja i potreba tržišta rada među glavnim uzrocima današnjih nestašica radne snage.

Razvoj “AI” ne predstavlja uzrok ovog problema, ali bi mogao da ga dodatno naglasi. Kako raste potreba za izgradnjom data centara, elektroenergetske infrastrukture i novih industrijskih kapaciteta, povećava se i potražnja za zanimanjima koja zahtevaju praktična znanja i stručne veštine. Istovremeno, deo administrativnih i rutinskih kancelarijskih poslova mogao bi postepeno da bude automatizovan, čime se prvi put posle više decenija otvara pitanje da li će tržište rada ponovo povećati vrednost zanatskih i tehničkih profesija.

Istorija pokazuje da se tržište rada gotovo nikada nije trajno opiralo velikim tehnološkim promenama. Industrijska revolucija preusmerila je radnu snagu iz poljoprivrede u fabrike, dok je digitalna revolucija ubrzala prelazak ka uslužnim i kancelarijskim zanimanjima. Zbog toga se postavlja pitanje da li bi “AI” mogao da označi početak nove faze u kojoj će praktične veštine ponovo dobiti veći ekonomski i društveni značaj.

Ako je prethodnih trideset godina simbol profesionalnog uspeha bio rad za računarom, nije isključeno da bi naredna decenija mogla ponovo povećati vrednost zanimanja koja se obavljaju na terenu, u proizvodnji i na velikim infrastrukturnim projektima. “AI” možda neće promeniti samo način na koji radimo, već i način na koji društvo vrednuje različite vrste rada.

Dok deo rutinskih kancelarijskih poslova postaje podložniji automatizaciji, rast ulaganja u “AI” infrastrukturu povećava značaj zanimanja koja zahtevaju praktične veštine. Pojedini analitičari već upozoravaju da bi upravo nedostatak električara, HVAC tehničara, varioca, montera i drugih stručnjaka mogao postati jedno od najvećih ograničenja daljeg razvoja “AI” infrastrukture.

Dugoročne promene na tržištu rada pokazuju da su proizvodna i zanatska zanimanja tokom druge polovine 20. veka postepeno gubila udeo u ukupnoj zaposlenosti razvijenih ekonomija. Prema analizama OECD-a, njihov udeo smanjen je sa približno 40–50 odsto tokom 1950-ih i 1960-ih godina na oko 20–25 odsto početkom 21. veka. Upravo zbog toga danas se sve češće postavlja pitanje da li bi razvoj veštačke inteligencije mogao da preokrene višedecenijski trend i ponovo poveća značaj praktičnih i tehničkih zanimanja.

Zašto su čipovi postali novi strateški resurs?

Poslednjih nekoliko godina razvoj “AI” sve je snažnije povezan sa tržištem poluprovodnika. Dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na nove modele veštačke inteligencije, iza njih stoji globalni lanac proizvodnje čipova, koji postaje jedno od ključnih pitanja ekonomske konkurentnosti, tehnološkog razvoja i nacionalne bezbednosti. Poluprovodnici više nisu samo komponenta elektronskih uređaja, već osnova razvoja data centara, superračunara, autonomnih sistema i gotovo svih savremenih “AI” tehnologija.

Upravo zbog toga Sjedinjene Američke Države, Kina, Evropska unija, Japan i Južna Koreja ulažu desetine i stotine milijardi dolara u razvoj domaće proizvodnje čipova i nastoje da smanje zavisnost od stranih dobavljača. Za razliku od prethodnih decenija, kada su se poluprovodnici posmatrali prvenstveno kao industrijska komponenta, danas se sve češće tretiraju kao strateški resurs čija dostupnost može uticati na razvoj privrede, odbrambenih sistema i tehnološku samostalnost država.

Promene su već vidljive na tržištu. Sve više proizvođača serverskih procesora zaključuje dugoročne ugovore sa velikim kupcima, dok rast potražnje za “AI” infrastrukturom povećava pritisak na proizvodne kapacitete i lance snabdevanja. To pokazuje da se konkurencija više ne vodi samo oko razvoja novih proizvoda, već i oko sigurnosti isporuka, proizvodnih kapaciteta i dugoročnih partnerstava, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na period kada su serverski procesori bili znatno dostupniji.

Uticaj veštačke inteligencije ne završava se na razvoju čipova i data centara. “AI” se sve više koristi i u energetskom sektoru, gde omogućava preciznije prognoziranje potražnje za naftom i gasom, optimizaciju proizvodnje, logistike i upravljanje energetskim sistemima. Time veštačka inteligencija postaje ne samo veliki potrošač energije, već i alat koji menja način funkcionisanja energetskog tržišta. Upravo zbog toga “Balkan Watch” je u prethodnoj analizi ukazao da bi promene na tržištu energenata, u kombinaciji sa ubrzanim razvojem “AI”, mogle da predstavljaju jedan od ključnih faktora nove faze globalne ekonomije.

Kako “AI” menja svetsku trgovinu?

Veštačka inteligencija danas više nije pokretač samo tehnoloških inovacija, već sve vidljivije utiče i na međunarodnu trgovinu. Dok se javnost uglavnom fokusira na razvoj novih “AI” modela, rast potražnje za čipovima, serverskom opremom, mrežnom infrastrukturom i data centrima već menja strukturu svetske robne razmene. Prema analizi McKinsey Institute, upravo je trgovina robom povezanom sa “AI” bila jedan od glavnih pokretača rasta globalne trgovine tokom 2025. godine.

Posebno je značajan podatak da su izvoz poluprovodnika, serverske opreme i mrežnih sistema činili približno trećinu ukupnog rasta svetske trgovine u posmatranom periodu. Istovremeno, isporuke “AI” hardvera porasle su za gotovo 40 odsto, što pokazuje da razvoj veštačke inteligencije više nije ograničen na softver, već postaje snažan pokretač proizvodnje, logistike i međunarodne razmene robe.

Šta “AI” znači za zemlje koje ne proizvode čipove?

Razvoj “AI” ne znači da će svaka država postati proizvođač poluprovodnika ili graditi sopstvene velike “AI” modele. Međutim, gotovo svaka ekonomija može pronaći svoje mesto u novom lancu vrednosti. Neke zemlje ulažu u data centre, druge razvijaju softverska rešenja, treće jačaju energetsku infrastrukturu, dok pojedine pokušavaju da privuku investicije u visokotehnološku proizvodnju i digitalne usluge. Sve to pokazuje da se “AI” ekonomija ne gradi isključivo oko čipova, već oko čitavog ekosistema koji ih prati.

Za zemlje poput Srbije najveći potencijal verovatno nije u proizvodnji najnaprednijih procesora, već u razvoju obrazovanja, softverske industrije, digitalne infrastrukture i stručnih kadrova koji će omogućiti primenu “AI” u privredi. Dugoročna konkurentnost sve više će zavisiti od sposobnosti država da razviju znanje, energetsku stabilnost i digitalne kapacitete potrebne za novu ekonomiju.

“Balkan Watch” zaključak

Posmatrano u celini, razvoj “AI” danas se više ne može posmatrati isključivo kao tehnološka revolucija. Rast ulaganja u čipove, data centre, energetsku infrastrukturu, promene na tržištu rada i transformacija međunarodne trgovine ukazuju da se menja način na koji funkcioniše savremena ekonomija. “AI” postaje pokretač novih investicionih ciklusa, novih industrija i novih obrazaca globalne konkurencije.

Da li “AI” zaista stvara novu globalnu ekonomiju, još je rano dati konačan odgovor. Međutim, pokazatelji govore da se svet već nalazi u periodu dubokih promena u kojem računarska snaga, podaci, energija i stručni kadrovi postaju jednako važni kao što su u prethodnim decenijama bili nafta, industrijska proizvodnja ili globalni lanci snabdevanja. Upravo zato pitanje više nije da li će “AI” promeniti ekonomiju, već koliko brzo će države, kompanije i društva uspeti da se toj promeni prilagode.

Izvori: McKinsey Global Institute, Geopolitics and the Geometry of Global Trade: 2026 Update; McKinsey Global Institute, Colocation Data Centers: The Infrastructure Race Behind AI; International Monetary Fund (IMF), AI Can Lift Global Growth; International Monetary Fund (IMF), Artificial Intelligence; Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD), Macroeconomic Productivity Gains from Artificial Intelligence in G7 Economies; World Economic Forum (WEF), Future of Jobs Report; Goldman Sachs Research; Randstad Research.

Napomena: Analiza je zasnovana na javno dostupnim podacima i istraživanjima međunarodnih ekonomskih institucija, istraživačkih organizacija i kompanija koje prate razvoj tržišta rada, veštačke inteligencije i globalne ekonomije.

Ovaj tekst, kao i mnoge zanimljivosti na portalu “Balkan Watch” možete pročitati klikom na link.

novi-kozarci-zavicaj-(1)

Novokozarčani dobili novi prostor za okupljanje

Aleksandra Djuran July 23, 2026

Meštani Novih Kozaraca dobili su novi prostor za okupljanje. Simbolično nazvana „Zavičaj“, jer je spoj prošlosti i sadašnjosti, nekadašnja sala Udruženja vozača, ponovo je u funkciji, rekao je potpredsednik Saveta Mesne zajednice Marko Čavka:

-Jedan od najvećih nedostataka u našem mestu je nepostojanje adekvatnog prostora za događaje, kulturne manifestacije i uopšte meto koje će moći da primi više ljudi. Na zadovoljstvo Kozarčana renoviran je prostor koji će ispuniti ove potrebe. Ona će biti otvorena u subotu i već su u njoj zakazana dva događaja.

Prostor je kompletno rekonstruisan.

-Urađene su nove električne instalacije, postavljene gipsane ploče i pločice uređen je kuhinjski prostor. Ona nije u potpunosti završena, ali će početi sa radom. U narednom periodu potrudićemo se da se u njoj nađe sve što je još potrebno – precizirao je Čavka.

U renoviranje i uređenje utrošeno je dva miliona dinara, naveo je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je zajedno sa članom Gradskog veća Bojanom Mikalačkim bio u Novim Kozarcima.

-Osim ovog, potpuno je sređen i prostor u nekadašnjem motelu, popularnoj Kotarci. Potrebno je još opremanje prostora koje će biti završeno u narednom periodu. Drago mi je što su meštani Novih Kozaraca dobili novi prostor koji su i apostrofirali da im je neophodan. I u danima koji dolaze ulagaćemo u ovu mesnu zajednicu. Ono što smo obećali mi smo i ispunili – zaključio je gradonačelnik Bogdan koji je ovom prilikom pohvalio stanovnike sela koji su učestvovali u radovima.

U Novim Kozarcima ove godine uložena su značajna sredstva. Adaptiran je hol u Domu kulture, uređene su prostorije Mesne zajednice, Policijske uprave, matičarske službe. Izgrađena su i nova parking mesta ispred maloprodajnih objekata. Pored firmi u uređenju su učestvovali i meštani.

Ono što se očekuje je osvetljenje puta između Ruskog Sela i Novih Kozaraca, te će i bezbednost za sve koji prolaze tuda biti bolja.

A.Đ.

 

 

 

tera-umetnici-2026-(4)

Učesnici 45. Simpozijuma u terakoti stvaraju na „Teri“: Glina kao inspiracija

Aleksandra Djuran July 23, 2026

U toku je 45. saziv Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti. Petoro umetnika stvaraju u jedinstvenom ambijentu Ateljea „Tera“, a ove godine to su Goce Nanevski iz Severne Makedonije, Rafael Sabatije iz Francuske, Beate Gačelhofer iz Austrije i Milorad Mladenović i Branko Milanović iz Srbije.

Njih su posetili je gradonačelnik Mladen Bogdan i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

Po preporuci Bernarda Ludinger, koji je bio deo „Terinog“ Umetničkog saveta i jedan od učesnika prethodnih godina, u našem gradu stvara Rafael Sabatije iz Liona iz Francuske:

 

-Uslovi za rad fantastični i boravak ovde pomoći će mi da se umetnički razvijam. Ovo je i moje prvo učestvovanje na nekom inostranom Simpozijumu.  Puno sam naučila o novim tehnikama i za mene je iazov da napravim monumentalnu skulpturu. Kikinda je jako lepa. Galerija i Muzej „Tera“ su prostori koje svako treba da poseti. Mali je grad pun gostoprimljivih i ljubaznih ljudi. Izrađujem skulpturu konja. Ovo će mi biti prvi put da radim celog konja. Do sada sam radila samo delove tela, najčešće noge i nadam se da ću u tome uspeti – saznali smo od Rafael Sabatije.

Beate Gačelhofer iz Austrije simpozijum su preporučili drugi umetnici iz njene zemlje.

-Utisci su više nego dobri. Neverovatno je kakve mogućnosti se ovde nude umetnicima od materijala sa kojim rade do veličine skulpture. Sve je jako interesantno i inspirišuće. Glina je materijal na koji nisam navikla, ali mi se sviđa. Naiđem na poteškoće u radu, ali svi su otvoreni da mi pomognu i da me nauče. Radim na apstraktnoj skulpturi različitih geometrijskih oblika. To nikada nisam radila do sada i najpre sam izradila malu, a sada sastavljam veliku skulpturu – saznajemo od Beate Gačelhofer koja je napomenula da ovakvi uslovi ne postoje nigde na svetu, da su mogućnosti ogromne i da su skulpture koje su izradili umetnici prethodnih godina neverovatne.

I Branko Milanović iz Vrnjačke Banje, zaposlen kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Trebinju, slaže sa mladim umetnicama:

-Prvi put sam na „Teri“ bio kao apsolvent u okviru projekta „Teratorija“, a sada sam dobio priliku da jedan od učesnika Simpozijuma. Radna je atmosfera i svi smo inspirisati da stvaramo. Najveća vrednost ovakvih okupljanja su ljudi koje upoznajete i razmena iskustava – otkrio je Milanović.

Simpozijum je veoma važan događaj za našu zemlju, ali pre svega za naš grad, precizirala je Sanja Radusin Smiljanić, vršiocem dužnosti direktora „Tere“ posetio umetnike.

– Kikinda je, podsetiću, jedinstveno mesto u svetu u kojem se stvaraju savremene skulpture u terakoti velikog formata – navela je Radusin Smiljanić. – Imamo najveću svetsku kolekciju te vrste. Umetnici nesmetano stvaraju i zajedno sa njima sumiramo utiske. Umetnici koji su ove godine deo saziva su srećni što su imali priliku da budu deo Simpozijuma i što će njihova dela podsećati na ovaj period.

Autentični prostor ateljea je mesto susreta umetnika, razmene ideja i stvaranja novih monumentalnih skulptura u terakoti koje će obogatiti jedinstvenu kolekciju nastalu tokom više od četiri decenije postojanja.

-Za naš grad je Simpozijum najveći i najvažniji jer je „Tera“ kikindska – zaključio je prvi čovek grada. – On je jedinstven u svetu i kao takav okuplja umetnike i stvaraoce koji uvek tvrde da su baš ovde najbolji i najlepši uslovi za rad. „Tera“ je prepoznata na svetskom nivou, jer svi koji su deo Simpozijuma imaju samo reči hvale. Od naše gline stvara se umetnost koja traje godinama.

A.Đ.