August 21, 2026

Day: August 21, 2026

dvd-pescara

(FOTO) Mokrinčani i Velikoselci u borbi sa požarom na Deliblatskoj peščari

Jelena Trifunović August 21, 2026

U borbi sa vatrenom stihijom na Deliblatskoj peščari, odazvali su se pripadnici Dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Mokrina i Banatskog Velikog Sela i stavili se na raspolaganje kolegama na terenu. Šestorica Mokrinčana i trojica dobrovoljaca iz Velikog Sela bili su deo ekipa koje su obilazile ugroženi teren, tragajući za novim žarištima i gaseći vatru pre nego što ponovo uzme maha.

– Čim se ukazala prilika da odemo i pomognemo, dali smo svoj doprinos borbi protiv požara – kaže Radovan Petković, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Mokrin.

Mokrinčani su, kako objašnjava, bili upućeni na teren preko kolega iz DVD Mramorak. Posao nije bio nimalo lak, požar je na pojedinim mestima već bio ugašen, ali je opasnost i dalje vrebala ispod površine.

– Više smo bili angažovani na obilasku terena gde je požar već bio ugašen. Imali smo i nekoliko malih požara koji su mogli da se prošire, pa je bilo važno da se reaguje odmah – priča Petković.

Teren Deliblatske peščare je takav da vatra može da se stiša, ali to ne znači da je opasnost prošla. To je na licu mesta osetio i Goran Ristić, član DVD Mokrin i predsednik Saveta MZ, koji je takođe obilazio područje oko naseljenog dela.

– Dan pre toga požar u tom delu, to je naseljeno mesto Šumarak, bio je ugašen, ali je stigao na svega dvadesetak metara od kuća i vikendica. Mi smo obilazili taj krug oko naseljenog dela i nalazili jedan po jedan manji požar. Sigurno smo ih desetak, petnaest ugasili – kaže Ristić.

Najveći problem je, dodaje Ristić, što na ovom specifičnom terenu vatra ume da „živi” ispod zemlje i da se pojavi ponovo tamo gde deluje da je borba sa plamenom uspešno završena.

– Kad god se negde ugasi požar, sutra ponovo bukne. Sve je suvo, vruće, teren je kao barut. Zato smo obilazili i gasili te sitnije požare, da se ne bi ponovo rasplamsali i priključili većem požaru – objašnjava Ristić.

U Srbiji je proteklih dana aktuelno više desetina požara, od kojih je, zbog izuzetno nepristupačnog terena i stalnog vetra, najkritičniji požar u Deliblatskoj peščari, gde je zahvaćeno više od 3.500 hektara, uglavnom niskog rastinja i trave.

Deliblatska peščara je 1977. godine proglašena Specijalnim rezervatom prirode. Naziva se još i „evropska Sahara”.

 

uz

Blokaderski front puca iznutra: Zaboravili protiv koga su krenuli, sada ratuju jedni protiv drugih

Jelena Trifunović August 21, 2026

Borba za uticaj, međusobno nepoverenje i sve otvoreniji obračuni različitih struja, konačno su do koske ogolili blokaderske namere. Dok su u javnosti mesecima gradili sliku zajedništva, solidarnosti i jedinstvenog fronta, iza kulisa blokaderskog pokreta sve češće izbijaju sukobi koji pokazuju nešto sasvim drugo – želju za vlašću, piše portal Snaga juga.

Najnoviji slučaj, u čijem su središtu Marta Banković, a posredno i dr Dragan Milić i njegova politička grupa PODES, možda je do sada najslikovitiji primer koliko su duboke podele među onima koji su se u javnosti predstavljali kao deo istog fronta.

Ovoga puta nije reč o nekoliko poruka ili razmeni optužbi na društvenim mrežama.

U javnost je dospela informacija o dokumentu od više od 60 strana, u kojem se iznose brojne tvrdnje o odnosima unutar blokaderskih struktura. Marta Banković našla se u samom središtu optužbi, dok autori dokumenta preko njenog delovanja otvaraju i pitanje odnosa sa političkom grupom okupljenom oko Dragana Milića.

Te navode, naravno, treba posmatrati kao tvrdnje jedne strane u unutrašnjem sukobu sve dok za njih ne budu ponuđeni nezavisni dokazi. Ali već samo postojanje ovakvog dokumenta i način na koji se međusobni odnosi opisuju govori o ozbiljnoj krizi poverenja.

Upravo je to možda i najvažnija politička dimenzija čitavog slučaja.

Kada jedna grupa počne da sastavlja desetine stranica materijala o drugoj grupi sa kojom je do juče delila proteste, sastanke ili političke ciljeve, onda više nije reč o običnom neslaganju. Reč je o borbi za kontrolu, pozicije i pravo da se odlučuje ko predstavlja pokret.

Prema navodima koji su dospeli u javnost, Bankovićevoj se zamera formiranje sopstvenog kruga ljudi i paralelnih struktura, a njeni kritičari pokušavaju da njeno delovanje povežu sa političkim interesima grupe PODES.

I tu na scenu stupa dr Dragan Milić, koji nije glavna meta dokumenta, ali pominjanje njegovog imena čini da lokalni sukob više ne izgleda samo kao svađa aktivista. Pitanje koje se nameće jeste da li različite grupe unutar blokaderskog pokreta zapravo vode borbu oko toga ko će politički kapital protesta pretvoriti u konkretan uticaj. To je verovatno i suština čitavog obračuna.

Dok je postojao zajednički protivnik, razlike su mogle da ostanu u drugom planu. Međutim, onog trenutka kada se postavi pitanje ko donosi odluke, ko govori u ime pokreta, ko pravi liste, ko komunicira sa političkim organizacijama i ko će na kraju imati korist od stvorene političke energije – počinje borba unutar samog pokreta.

Tada saborci lako postaju konkurenti. A konkurenti – protivnici.

Upravo zato slučaj Marte Banković prevazilazi jednu ličnost. On otvara mnogo šire pitanje odnosa unutar blokaderskih struktura na jugu Srbije.

Ako su tvrdnje o dubokim podelama tačne, onda se postavlja pitanje koliko uopšte postoji jedinstven pokret, a koliko mreža različitih grupa koje trenutno povezuje zajednički politički interes.

Pitanje političkog uticaja postaje jedna od glavnih linija blokaderskog sukoba. Zaboravili su protiv čega su (ili protiv koga), postalo je važnije ko će biti glavni, ko će predstavljati pokret i ko će kontrolisati politički pravac. U konačnom, ko će ubirati kajmak.

Zajedništvo pada u vodu, a ona narodna „niko te ne može upropastiti više, od tebe samog“, izbija u prvi plan. Politički protivnici im više nisu potrebni, sami sebi su protivnici.

Zato najnoviji sukob nije zanimljiv samo zbog Marte Banković ili Dragana Milića. On je važan jer pokazuje šta se dešava kada pokret dođe do tačke na kojoj pitanje „ko je sa kim“ postane važnije od pitanja „za šta se borimo“.

Ako se ovakav trend nastavi, najveći protivnik blokadera možda više neće biti ni vlast, ni institucije, ni politički neistomišljenici.

Biće – drugi blokaderi.

Izvor: snaga juga

dom-zdravlja-razgovori-(3)

Od ovog, pa svakog narednog petka, u Domu zdravlja razgovori sa sugrađanima

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Radi unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga i bolje komunikacije sa građanima u Domu zdravlja organizovan je prijem za građane. Direktorka, dr Biljana Marković napominje da će  primati sugrađane svakog petka. Razgovori su od 10 do 13 časova u upravnoj zgradi u krugu Opšte bolnice u ulici Đure Jakšića 110, kancelarija  broj 13.

-Ovom inicijativom Dom zdravlja želi dodatno da unapredi transparentnost u radu i omogući efikasnije rešavanje eventualnih nedoumica sa ostvarivanjem prava pacijenata. Moja vrata su otvorena svakodnevno i svakog dana ja razgovaram sa sugrađanima koji imaju nedoumice – navodi dr Marković.

Ovog petka na razgovora je došlo dvoje starijih Kikinđana.

-Sugrađanka koja je došla da razgovara želela je pojašnjenje u vezi lekova koji se prepisuju na recept. Sa druge strane sugrađanin koji je bio žalio se na zakazivanje pregleda. Podsetiću da svi pacijenti najpre dolaze lekaru opšte prakse koji im putem IZIS programa zakazuju preglede u Opštoj bolnici. Na žalost, termina baš i nema, tako da se čeka ili se na uputu naznači da je pacijent upućen na pregled bez termina – pojašnjava naša sagovornica.

Kako napominje dr Biljana Marković tokom letnjih meseci najviše se oseti manjak lekara opšte prakse. U Domu zdravlja ukupno ih je desetoro od kojih je polovina raspoređena na devet sela, a polovina je u ambulantama u gradu. Period godišnjih odmora dovodi do toga da pacijenti duže čekaju što na pregled, što na zakazivanje.

-Ne samo u našem gradu, nego i u većim centrima nedostaje lekara. U manjim sredinama to je izraženije. Mi konstantno imamo otvoren konkurs za prijem doktora, međutim, niko se ne javlja. To je problem koji traje već duže vreme i koji, pored najbolje volje, ne možemo da rešimo – zaključila je direktorka Doma zdravlja.

I narednog petka, takođe od 10 do 13 sati, svi koji žele moći će da pitaju šta ih interesuje i razjasne eventualne nedoumice.

 

 

 

m-orkin-skola-radovi-(2)

Radovi u OŠ „Vasa Stajić” u Mokrinu: Spremno dočekuju novu školsku godinu

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Period letnjeg raspusta u Osnovnoj školi „Vasa Stajić” u Mokrinu iskorišćen je za adaptacije i uređenje učionica i školskog prostora.

– Period kada u školi nema đaka iskoristili smo za krečenje dve kompletne učionice i plafona u više kabineta – istakla je Mariana Rakin, direktorka škole. – Okrečene su i dve svlačionice i hodnik kod sale za fizičko vaspitanje.

Urađene su i popravke u delovima zgrade.

– Učenike će dočekati popravljene klupe, a zamenjene su i pločice gde je to bilo potrebno. Početak nove školske godine dočekujemo spremni i sigurna sam da će uređen prostor doprineti da rad na časovima bude bolji – napominje Rakin.

Naša sagovornica dodaje da se u školu ulaže tokom čitave godine:

– Ono što će biti neophodno u narednom periodu je hoblovanje parketa. U učionicama su parketi koji su sada već dotrajali i neophodno je da im vratimo stari sjaj.

Mokrinska je najveća seoska škola i u školskoj 2026/2027. godini imaće oko 400 učenika.

Takođe, u okviru konkursa NIS-a „Zajednici zajedno”, škola „Vasa Stajić” prošle godine za izgradnju solarne elektrane snage invertora 50 kilovata dobila je 8,1 milion dinara.

– Ovi paneli doprinose uštedi električne energije koja se koristi u našoj obrazovnoj ustanovi – napomenula je Marijana Rakin.

 

U prethodnom periodu adaptirana je fiskulturna sala, kao i portal na zgradi.

– Prošle godine deo škole adaptiran je za potrebe predškolske grupe vrtića „Neven” i budući prvaci već su u našoj zgradi i lakše će se prilagoditi kada pođu u prvi razred – zaključila je direktorka OŠ „Vasa Stajić”.

A.Đ.

ambrozija-kosenje-2026-(1)

U toku mehaničko uništavanje ambrozije: Košenje se obavlja na 20 hektara

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Oko 10 odsto stanovništva koje je alergično ili osetljivo na korove trava i drugih biljki osetljivo je na polen ambrozije. Stoga se mapiraju lokacije na teritoriji Grada na kojima je rasprostranjena ova biljka.

– Polen ambrozije može da se rasprostire u krugu od 100 kilometara, tako da je uništavanje ovog korova počelo ovih dana i trajaće do kraja meseca. Polen nam stiže i iz susedne Rumunije, a na nama je da na našoj teritoriji kontrolišemo i mehanički tretiramo ambroziju – saznajemo od Miroslave Narančić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj – Obuhvatićemo površinu od oko 20 hektara na teritoriji grada, a pre mehaničkog uništavanja sva mesta su mapirana i zna se tačno gde je potrebno kositi.

Ambrozija će se suzbijati tokom vegetacijske sezone na neuređenim javnim površinama, gradskom i građevinskom zemljištu primenom mehaničkog uništavanja.

– Među lokacijama koje će biti košene su i: potes Šumice, ulice Šumice i Miloševački drum, Banatska, Vodice, Albertova, Iđoški drum, Plava banja, parking kod Livnice, Pristanište, Vašarište, prostor oko Železničke stanice, kao i ulice Braće Sredojev, Dragoljub Udicki, Distrička, prostor Starog jezera, Nakovački drum i druge lokacije – navodi naša sagovornica.

Sugrađani treba da uređuju lokacije ispred svojih objekata i da se jednako brinu o površinama u gradskom građevinskom rejonu i u ataru, odnosno da se ova korovska biljka uništi i na njivama pod usevima.

– Svi vlasnici, korisnici, pravna lica, preduzetnici, poljoprivrednici, staraoci i upravljači javnih puteva i vodotokova, kao i fizička lica u obavezi su da uništavaju ovu korovsku biljku uz primenu agrotehničkih mera, mehaničkim ili hemijskim putem. Ambrozija će se uništavati uz raskrsnice, saobraćajnice i na zapuštenim lokacijama – dodaje Narančić.

A.Đ.

AKCIJA-SAOBRACAJ-(4)

Tokom godine sankcioniše se 57.000 prekršaja vožnji pod dejstvom alkohola

Aleksandra Djuran August 21, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 105 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo jedno, a povređeno 64 učesnika u saobraćaju. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je povređeno 5 lica.

Predstoje dani vikenda i muzičkih manifestacija, koje podrazumevaju veće učešće mladih, konzumiranje alkoholnih pića i povećan umor. Saobraćajna policija ulaže maksimalne napore da otkrije i spreči rizična ponašanja u saobraćaju i da zaštiti živote na našim putevima.

Na godišnjem nivou se u kontroli saobraćaja sankcioniše blizu 57.000 prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola. Konzumiranje alkohola izrazito negativno utiče na opažanje i način reagovanja vozača, ometa ispravnu procenu situacije, kasnije se uočavaju
prepreke, a često se precenjuju svoje sposobnosti i preduzimaju rizične radnje vozilom.

-Ne budite vozač ukoliko ste konzumirali alkohol. Odaberite alternativni vid prevoza ili opredelite unapred vozača koji će ostati trezan – navode u MUP-u.