Day: August 21, 2026

dvd-pescara

У борби са ватреном стихијом на Делиблатској пешчари, одазвали су се припадници Добровољних ватрогасних друштава из Мокрина и Банатског Великог Села и ставили се на располагање колегама на терену. Шесторица Мокринчана и тројица добровољаца из Великог Села били су део екипа које су обилазиле угрожени терен, трагајући за новим жариштима и гасећи ватру пре него што поново узме маха.

– Чим се указала прилика да одемо и помогнемо, дали смо свој допринос борби против пожара – каже Радован Петковић, председник Добровољног ватрогасног друштва Мокрин.

Мокринчани су, како објашњава, били упућени на терен преко колега из ДВД Мраморак. Посао није био нимало лак, пожар је на појединим местима већ био угашен, али је опасност и даље вребала испод површине.

– Више смо били ангажовани на обиласку терена где је пожар већ био угашен. Имали смо и неколико малих пожара који су могли да се прошире, па је било важно да се реагује одмах – прича Петковић.

Терен Делиблатске пешчаре је такав да ватра може да се стиша, али то не значи да је опасност прошла. То је на лицу места осетио и Горан Ристић, члан ДВД Мокрин и председник Савета МЗ, који је такође обилазио подручје око насељеног дела.

– Дан пре тога пожар у том делу, то је насељено место Шумарак, био је угашен, али је стигао на свега двадесетак метара од кућа и викендица. Ми смо обилазили тај круг око насељеног дела и налазили један по један мањи пожар. Сигурно смо их десетак, петнаест угасили – каже Ристић.

Највећи проблем је, додаје Ристић, што на овом специфичном терену ватра уме да „живи” испод земље и да се појави поново тамо где делује да је борба са пламеном успешно завршена.

– Кад год се негде угаси пожар, сутра поново букне. Све је суво, вруће, терен је као барут. Зато смо обилазили и гасили те ситније пожаре, да се не би поново распламсали и прикључили већем пожару – објашњава Ристић.

У Србији је протеклих дана актуелно више десетина пожара, од којих је, због изузетно неприступачног терена и сталног ветра, најкритичнији пожар у Делиблатској пешчари, где је захваћено више од 3.500 хектара, углавном ниског растиња и траве.

Делиблатска пешчара је 1977. године проглашена Специјалним резерватом природе. Назива се још и „европска Сахара”.

 

uz

Борба за утицај, међусобно неповерење и све отворенији обрачуни различитих струја, коначно су до коске оголили блокадерске намере. Док су у јавности месецима градили слику заједништва, солидарности и јединственог фронта, иза кулиса блокадерског покрета све чешће избијају сукоби који показују нешто сасвим друго – жељу за влашћу, пише портал Снага југа.

Најновији случај, у чијем су средишту Марта Банковић, а посредно и др Драган Милић и његова политичка група ПОДЕС, можда је до сада најсликовитији пример колико су дубоке поделе међу онима који су се у јавности представљали као део истог фронта.

Овога пута није реч о неколико порука или размени оптужби на друштвеним мрежама.

У јавност је доспела информација о документу од више од 60 страна, у којем се износе бројне тврдње о односима унутар блокадерских структура. Марта Банковић нашла се у самом средишту оптужби, док аутори документа преко њеног деловања отварају и питање односа са политичком групом окупљеном око Драгана Милића.

Те наводе, наравно, треба посматрати као тврдње једне стране у унутрашњем сукобу све док за њих не буду понуђени независни докази. Али већ само постојање оваквог документа и начин на који се међусобни односи описују говори о озбиљној кризи поверења.

Управо је то можда и најважнија политичка димензија читавог случаја.

Када једна група почне да саставља десетине страница материјала о другој групи са којом је до јуче делила протесте, састанке или политичке циљеве, онда више није реч о обичном неслагању. Реч је о борби за контролу, позиције и право да се одлучује ко представља покрет.

Према наводима који су доспели у јавност, Банковићевој се замера формирање сопственог круга људи и паралелних структура, а њени критичари покушавају да њено деловање повежу са политичким интересима групе ПОДЕС.

И ту на сцену ступа др Драган Милић, који није главна мета документа, али помињање његовог имена чини да локални сукоб више не изгледа само као свађа активиста. Питање које се намеће јесте да ли различите групе унутар блокадерског покрета заправо воде борбу око тога ко ће политички капитал протеста претворити у конкретан утицај. То је вероватно и суштина читавог обрачуна.

Док је постојао заједнички противник, разлике су могле да остану у другом плану. Међутим, оног тренутка када се постави питање ко доноси одлуке, ко говори у име покрета, ко прави листе, ко комуницира са политичким организацијама и ко ће на крају имати корист од створене политичке енергије – почиње борба унутар самог покрета.

Тада саборци лако постају конкуренти. А конкуренти – противници.

Управо зато случај Марте Банковић превазилази једну личност. Он отвара много шире питање односа унутар блокадерских структура на југу Србије.

Ако су тврдње о дубоким поделама тачне, онда се поставља питање колико уопште постоји јединствен покрет, а колико мрежа различитих група које тренутно повезује заједнички политички интерес.

Питање политичког утицаја постаје једна од главних линија блокадерског сукоба. Заборавили су против чега су (или против кога), постало је важније ко ће бити главни, ко ће представљати покрет и ко ће контролисати политички правац. У коначном, ко ће убирати кајмак.

Заједништво пада у воду, а она народна „нико те не може упропастити више, од тебе самог“, избија у први план. Политички противници им више нису потребни, сами себи су противници.

Зато најновији сукоб није занимљив само због Марте Банковић или Драгана Милића. Он је важан јер показује шта се дешава када покрет дође до тачке на којој питање „ко је са ким“ постане важније од питања „за шта се боримо“.

Ако се овакав тренд настави, највећи противник блокадера можда више неће бити ни власт, ни институције, ни политички неистомишљеници.

Биће – други блокадери.

Извор: снага југа

dom-zdravlja-razgovori-(3)

Ради унапређења квалитета здравствених услуга и боље комуникације са грађанима у Дому здравља организован је пријем за грађане. Директорка, др Биљана Марковић напомиње да ће  примати суграђане сваког петка. Разговори су од 10 до 13 часова у управној згради у кругу Опште болнице у улици Ђуре Јакшића 110, канцеларија  број 13.

-Овом иницијативом Дом здравља жели додатно да унапреди транспарентност у раду и омогући ефикасније решавање евентуалних недоумица са остваривањем права пацијената. Моја врата су отворена свакодневно и сваког дана ја разговарам са суграђанима који имају недоумице – наводи др Марковић.

Овог петка на разговора је дошло двоје старијих Кикинђана.

-Суграђанка која је дошла да разговара желела је појашњење у вези лекова који се преписују на рецепт. Са друге стране суграђанин који је био жалио се на заказивање прегледа. Подсетићу да сви пацијенти најпре долазе лекару опште праксе који им путем ИЗИС програма заказују прегледе у Општој болници. На жалост, термина баш и нема, тако да се чека или се на упуту назначи да је пацијент упућен на преглед без термина – појашњава наша саговорница.

Како напомиње др Биљана Марковић током летњих месеци највише се осети мањак лекара опште праксе. У Дому здравља укупно их је десеторо од којих је половина распоређена на девет села, а половина је у амбулантама у граду. Период годишњих одмора доводи до тога да пацијенти дуже чекају што на преглед, што на заказивање.

-Не само у нашем граду, него и у већим центрима недостаје лекара. У мањим срединама то је израженије. Ми константно имамо отворен конкурс за пријем доктора, међутим, нико се не јавља. То је проблем који траје већ дуже време и који, поред најбоље воље, не можемо да решимо – закључила је директорка Дома здравља.

И наредног петка, такође од 10 до 13 сати, сви који желе моћи ће да питају шта их интересује и разјасне евентуалне недоумице.

 

 

 

m-orkin-skola-radovi-(2)

Период летњег распуста у Основној школи „Васа Стајић” у Мокрину искоришћен је за адаптације и уређење учионица и школског простора.

– Период када у школи нема ђака искористили смо за кречење две комплетне учионице и плафона у више кабинета – истакла је Мариана Ракин, директорка школе. – Окречене су и две свлачионице и ходник код сале за физичко васпитање.

Урађене су и поправке у деловима зграде.

– Ученике ће дочекати поправљене клупе, а замењене су и плочице где је то било потребно. Почетак нове школске године дочекујемо спремни и сигурна сам да ће уређен простор допринети да рад на часовима буде бољи – напомиње Ракин.

Наша саговорница додаје да се у школу улаже током читаве године:

– Оно што ће бити неопходно у наредном периоду је хобловање паркета. У учионицама су паркети који су сада већ дотрајали и неопходно је да им вратимо стари сјај.

Мокринска је највећа сеоска школа и у школској 2026/2027. години имаће око 400 ученика.

Такође, у оквиру конкурса НИС-а „Заједници заједно”, школа „Васа Стајић” прошле године за изградњу соларне електране снаге инвертора 50 киловата добила је 8,1 милион динара.

– Ови панели доприносе уштеди електричне енергије која се користи у нашој образовној установи – напоменула је Маријана Ракин.

 

У претходном периоду адаптирана је фискултурна сала, као и портал на згради.

– Прошле године део школе адаптиран је за потребе предшколске групе вртића „Невен” и будући прваци већ су у нашој згради и лакше ће се прилагодити када пођу у први разред – закључила је директорка ОШ „Васа Стајић”.

А.Ђ.

ambrozija-kosenje-2026-(1)

Око 10 одсто становништва које је алергично или осетљиво на корове трава и других биљки осетљиво је на полен амброзије. Стога се мапирају локације на територији Града на којима је распрострањена ова биљка.

– Полен амброзије може да се распростире у кругу од 100 километара, тако да је уништавање овог корова почело ових дана и трајаће до краја месеца. Полен нам стиже и из суседне Румуније, а на нама је да на нашој територији контролишемо и механички третирамо амброзију – сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој – Обухватићемо површину од око 20 хектара на територији града, а пре механичког уништавања сва места су мапирана и зна се тачно где је потребно косити.

Амброзија ће се сузбијати током вегетацијске сезоне на неуређеним јавним површинама, градском и грађевинском земљишту применом механичког уништавања.

– Међу локацијама које ће бити кошене су и: потес Шумице, улице Шумице и Милошевачки друм, Банатска, Водице, Албертова, Иђошки друм, Плава бања, паркинг код Ливнице, Пристаниште, Вашариште, простор око Железничке станице, као и улице Браће Средојев, Драгољуб Удицки, Дистричка, простор Старог језера, Наковачки друм и друге локације – наводи наша саговорница.

Суграђани треба да уређују локације испред својих објеката и да се једнако брину о површинама у градском грађевинском рејону и у атару, односно да се ова коровска биљка уништи и на њивама под усевима.

– Сви власници, корисници, правна лица, предузетници, пољопривредници, стараоци и управљачи јавних путева и водотокова, као и физичка лица у обавези су да уништавају ову коровску биљку уз примену агротехничких мера, механичким или хемијским путем. Амброзија ће се уништавати уз раскрснице, саобраћајнице и на запуштеним локацијама – додаје Наранчић.

А.Ђ.

AKCIJA-SAOBRACAJ-(4)

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодило се 105 саобраћајних незгода у којима је погинуло једно, а повређено 64 учесника у саобраћају. Током претходног дана на путевима које покрива Полицијска управа Кикинда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је повређено 5 лица.

Предстоје дани викенда и музичких манифестација, које подразумевају веће учешће младих, конзумирање алкохолних пића и повећан умор. Саобраћајна полиција улаже максималне напоре да открије и спречи ризична понашања у саобраћају и да заштити животе на нашим путевима.

На годишњем нивоу се у контроли саобраћаја санкционише близу 57.000 прекршаја управљања возилом под дејством алкохола. Конзумирање алкохола изразито негативно утиче на опажање и начин реаговања возача, омета исправну процену ситуације, касније се уочавају
препреке, а често се прецењују своје способности и предузимају ризичне радње возилом.

-Не будите возач уколико сте конзумирали алкохол. Одаберите алтернативни вид превоза или определите унапред возача који ће остати трезан – наводе у МУП-у.