Day: April 18, 2026

3d-project-vrhovni-sud

Врховни суд Републике Србије донео је одлуку којом је преиначио раније пресуде у спору између компаније „3Д Пројект“ и Града Кикинде и одбио тужбени захтев у целости.

Тиме су оборене одлуке Привредног суда у Новом Саду и Привредног апелационог суда, којима је Град Кикинда био обавезан да исплати око два милиона евра односно за спорне радове на путу од Иђоша до моста на Тиси код Аде односно 109,4 милиона динара са затезном каматом и трошковима поступка.

Врховни суд је, као највиша судска инстанца, одлучујући по ревизији Града, заузео другачији став и правоснажно окончао поступак у корист Града Кикинде.

Међутим, одлука долази након што је новац поменутој фирми већ исплаћен из градског буџета, јер су раније пресуде биле извршне и довеле до блокаде рачуна града.

У тренутку када су претходне пресуде биле на снази, спроведена је принудна наплата из градског буџета.

Сада, након одлуке Врховног суда, правни оквир предвиђа могућност да се повраћај тражи кроз посебан поступак.

Како сазнаје КИКИНДСКИ портал, Град ће покренути одговарајуће правне процедуре за повраћај новца. Пратићемо даљи правни епилог. 

Овакав судски обрт отвара низ питања међу којима и питање одговорности у досадашњим споровима који су имали директан утицај на буџет локалне самоуправе, као и последица које судске одлуке имају на јавне финансије.

humanitarni-koncert

Прича која је претходних недеља ујединила Кикинђане и многе људе широм округа добила је свој најлепши могући епилог – Јасна Стокић, за коју су организоване бројне хуманитарне акције, успешно је оперисана и трансплантиран јој је бубрег.

У тренутку када су њена породица и пријатељи прикупљали новац за операцију у иностранству, догодило се нешто чему се, како кажу, нису ни надали. Позив који мења све стигао је изненада, у ноћи између уторка и среде.

– У уторак, око један сат после поноћи, зазвонио је телефон. Из Универзитетског клиничког центра Војводине у Новом Саду јавили су нам да имају два бубрега за трансплантацију. Од шест позваних кандидата, након свих прегледа, једна жена и моја супруга су већ у среду подвргнуте операцији – испричао је њен супруг Саша Стокић.

Операција је, како каже, протекла добро.

– Доктори кажу да је све прошло уредно, без већих компликација – додаје он.

Иако је најтежи део иза ње, Јасну сада очекује период опоравка, који није лак, али носи нову наду.

– Опоравак је тежак и болан, али је сваког дана све лакше. Параметри се постепено доводе у ред. Постоперативни период трајаће око четири недеље – каже Саша.

По повратку кући, уследиће и период изолације, како би се избегле инфекције, јер након трансплантације пацијентима опада имунитет.

За породицу Стокић ова вест значи много више од медицинског успеха.

– Ово је велико олакшање за нас. Прво зато што је коначно оперисана, а друго јер се све догодило код нас, у нашој земљи – каже Саша.

Подсетимо, Јасна је годинама чекала на трансплантацију, а како до позива није долазило, породица је, уз помоћ организације „Буди хуман“ и бројних људи добре воље, покренула акцију прикупљања новца за операцију у Белорусији.

– Супруга је шест година била на листи чекања. До сада су нас позвали само једном. Зато смо, на основу искустава других пацијената, одлучили да покушамо да прикупимо новац за лечење у иностранству – објашњава он.

У томе су успели да прикупе више од половине потребне суме.

– Новац који је прикупљен за Јасну налази се у Фондацији „Буди хуман“, у складу са уговором. Део суме искористиће се за Јаснино лечење, а остатак ће се распоредити на друге кориснике у складу са правилима Фондације – додаје Саша.

Оно што је ову причу учинило посебном није само борба за живот, већ и талас доброте који је пратио сваки њен корак. Од хуманитарних концерата, акција у школама, па до појединачних донација – за Јасну су се ујединили многи.

– Захваљујем се свима који су се на било који начин укључили. Посебно медијима и свим људима, а највише деци. Деца су нас највише одушевила. Данас се често мисли да су окренута само себи, али ја сам се уверио да то није тако – каже Саша.

И заиста, управо су млади, ученици, били покретачи бројних акција, међу којима и хуманитарног концерта „Сви за једну маму“ и мјузикла „Некад и сад“ који су напунили Народно позориште и показали колико један град може да стане уз појединца.

Т. Д.

bazar-cveca

Трг у Кикинди данас је био испуњен бојама, мирисима и жамором – Базар цвећа окупио је велики број грађана који су уживали у лепом времену, сунцу и богатој понуди. Испред цркве смењивале су се тезге са разноврсним садницама, док је пролаз ка општини био испуњен храном, вином, медом и рукотворинама, стварајући праву пролећну атмосферу.

Да је интересовање велико потврђују и сами посетиоци. Један од њих, Радован Сараволац, каже да редовно долази на базар.

-Купио сам украсну траву која тражи пуно воде и цвеће које се залива на сваки трећи или четврти дан. Јако је лепо. Цене су више него раније, али то је последица инфлације.

Хајналка, такође једна од посетитељки, каже да купује само вишегодишње биљке.

-Купила сам далију. Имам велико двориште и волим да ми пролеће и лето буду у бојама. Цене су и даље прихватљиве, упркос поскупљењима. Увек долазим – цвеће ме умирује.

Продавци истичу да је дан протекао успешно, упркос хладном јутру. Роберт Киш из расадника „Еурогарден“ из Старог Бечеја наводи да се овим послом баве већ две деценије.

-Волимо да дођемо у Кикинду, продаја је солидна. Многи нас касније посете и у Старом Бечеју, јер овде направимо добру рекламу. Данас иде одлично – има пуно купаца и једва постижемо да све услужимо. Продајемо само вишегодишње биљке, и зимзелене и листопадне.

Слично искуство има и Грегош Магата из темеринског расадника „Маргарета“.

-Лепо време, лепи људи – пролеће је донело добру атмосферу. После празника, људи су коначно нашли времена да купују. Највише се тражи мушкатла.

Поред биљака, пажњу су привукле и домаће посластице. Радојка Вујадиновић, председница Етно грађанског друштва „Сувача“, истиче да је понуда била разноврсна.

-Имамо пите са лудајом, јабукама и кромпиром, крофне, штрудле са маком, кифлице… Продаја иде одлично, баш смо задовољне. Лепо време је извело људе напоље. Највише се тражи штрудла са маком, али и остало се брзо продаје – пита са кромпиром је већ распродата.

Т. Д.

dodela-kuca-2026

Члан Градског већа Бојан Микалачки присуствовао је јучерашњем потписивању уговора у оквиру програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа, где је укупно 111 младих породица широм Србије обезбедило свој дом, од чега 17 на територији Кикинде.

– Свако ново домаћинство у нашим селима значи живот више – нову децу, нову енергију и сигурнију будућност. Наш циљ је да села око Кикинде буду места у којима се остаје и у која се људи враћају- истакао је Микалачки.

Нови домови биће насељени у чак 41 јединици локалне самоуправе. Мада Војводина предњачи, интересовање је константно и у осталим деловима земље.

Од ове године максималан износ средстава који се одобрава по кући повећан на 1.500.000 динара, али пракса показује да је могуће пронаћи и повољније некретнине. Овога пута најјефтинија кућа, површине 95 квадрата, купљена је за мање од 600 хиљада динара у Српском Крстуру, у општини Нови Кнежевац.

jaja-uskrs

Побусани понедељак, који се обележава првог понедељка после Васкрса, један је од значајних дана у традицији Српске православне цркве. Посвећен је молитвеном сећању на упокојене, а верници тог дана обилазе гробове својих најмилијих, носећи са собом васкршњу радост и наду у живот вечни.

Овај дан дубоко је укорењен у хришћанском учењу о Васкрсењу. Према православном веровању, Васкрс представља победу живота над смрћу, те се управо у данима након празника посебно наглашава вера да смрт није крај, већ прелаз у вечност. Побусани понедељак зато није дан туге, већ тихе радости и сећања, када се молитвом повезују живи и упокојени.

Назив „побусани“ потиче од старог обичаја „побусања“ гробова – односно њиховог уређивања и кићења свежом травом, цвећем и гранчицама. Овај чин има симболично значење обнове живота, у духу пролећа и васкршње поруке.

Обичаји који прате Побусани понедељак разликују се од краја до краја, али суштина је иста. Верници излазе на гробља, пале свеће и приносе молитве за душе преминулих. Свештеници често служе парастосе, а породице доносе и васкршња јаја, која симболизују нови живот. У појединим срединама задржао се и обичај да се део хране подели са сиромашнима, као чин милосрђа у име покојника.

Важно је нагласити да Српска православна црква позива на достојанствено обележавање овог дана, без претераног задржавања на гробљима и без обичаја који немају духовно утемељење. У фокусу је молитва, сећање и вера у васкрсење, а не спољашњи ритуали.

Побусани понедељак подсећа да веза са онима који су нас напустили не престаје. У светлости Васкрса, та веза добија ново значење – као нада да ћемо се поново срести у заједници љубави и живота који нема краја.