”Zamislimo da je Uglješa Mrdić zemljoradnik i narodni poslanik. Jel ima pravo da podnese zakon koji se tiče bilo čega u državi Srbiji? Ima. Zato što mu to pravo daje Ustav. Nigde ne piše da narodni poslanik može da predlaže zakone samo iz oblasti za koje je kvalifikovan”, rekao je Jovanov u ”Uranku” na K1 televiziji.
Naveo je da od momenta kada je Mrdić podneo set pravosudnih zakona do njihovog usvajanja nije čuo šta je tačno neustavno u tom procesu.
Na pitanje zašto su zakoni usvojeni po hitnom postupku i da je to jedna od zamerki, Jovanov je rekao da hitnost postupka znači da zakon može da bude stavljen na dnevni red skupštine i pre protoka 15 dana od kada je predat.
”Ovi zakoni su 22. decembra predati, a sednicu smo počeli 14. januara. Prošlo je mnogo više od 15 dana”, rekao je Jovanov.
Kada je reč o primedbi da nije bilo javne rasprave o zakonima, što je bila zamerka i predsednika Srbije, Jovanov je pojasnio da, kada poslanik predlaže zakon, nije obavezan da saziva javnu raspravu ni javno slušanje.
”Predsednik je u pravu jer bismo, da smo održali javnu raspravu i išli na javno slušanje, izbili argument onih koji ovo napadaju i razvodnjavaju priču da sada pričamo o tehničkim stvarima koje su nebitne”, rekao je Jovanov.
Komentarišući izjavu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova da je greška što od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nije zatraženo mišljenje o zakonima, Jovanov je rekao da je Mrdić to predložio, da su se VŠ i VST izjašnjavali na neki način i da su poslanici dobili njihov stav.
Na pitanje o reakciji portparola Evropske komisije Gijoma Mersija da su izmene zakona pripremljene u žurbi i bez konsultacija sa svim zainteresovanim stranama kao što su EK i Venecijanska komisija, Jovanov je ironično odgovorio da onda EK treba da promeni Ustav Srbije i da narodni poslanik više ne može da predlaže zakone.
”I da tu stvari budu načisto. Ako ćemo takvu državu, nema problema, nek nam Evropska unija propiše Ustav”, rekao je Jovanov.
Dodao je da najavljeni ”tihi štrajk” sudija tumači kao nastavak borbe da ostane neki ”plamičak” obojene revolucije i dodao da nije video ništa utemeljeno u njihovim zamerkama.
”Nisam video šta konkretno nije u skladu sa Ustavom. Ako su neustavne promene, da vidimo šta je neustavno. Procedura ne može da bude neustavno, već materijano pravo i to je ono što ceni Ustavni sud”, rekao je Jovanov.
Na pitanje da prokomentariše to što Zagorka Dolovac saziva sastanak sa glavnim tužiocima i povodom izmena Zakona o javnom tužilaštvu, a da predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić da pravosuđu preti ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal, Jovanov je rekao da to nigde ne piše i da je plasirana laž o tome.
”To nije tema nijednog zakona. Oni su pokazali da su toliko nesposobni, da se ne bi ni primetilo da sutra budu ukinuti. Ali oni nisu tema, ovim zakonima to niko nije predvideo, ništa se nije promenilo u njihovom funkcionisanju osim što je Zagorki Dolovac oduzeto pravo da raspoređuje poslušnike i da im daje pet puta veće plate nego što imaju inače”, rekao je Jovanov.
Na pitanje o tome da je zatraženo mišljenje Venecijanske komisije i kome će ono biti relevantno, Jovanov je rekao da je ta komisija i za ustavne promene koje se tiču pravosuđa davala suprotne stavove od onoga što je usvojeno i da je Dolovac dato više vlasti od onoga što je tražila Komisija.
”Videćemo šta će Venecijanska komisija da radi pa ćemo se u skladu sa tim odrediti”, kazao je Jovanov.
Dodao je da Dolovac okuplja tužioce da postave pitanje ustavnosti usvojenih zakona ističući da isti oni koji ne sprovode odluke Ustavnog suda traže mišljenje tog suda o nekom drugom predmetu.
Jovanov je rekao da Dolovac i njoj lojalni tužioci potpuno urušavaju pravnu državu i vladavinu prava tako što odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda koji se tiče izbora za Visoki savet tužilaštva.
To je mnogo veći problem od onoga o čemu oni govore, to je direktan atak na hijerarhiju pravnih akata i sprovođenje sudskih odluka. Nezamislivo je da tužilaštvo neće da sprovede odluku Ustavnog suda”, kazao je Jovanov i naglasio da država ima sve mehanizme da sprovede sve svoje odluke.
Jovanov je rekao je Dolovac postala deo obojene revolucije, jer je svojim nečinjenjem dovela do toga da ljudi koji direktno krše zakon ne procesuiraju ili se akti tužilšatva pišu tako da budu što pre pušteni na slobodu.
Dodao je da Dolovac ni na koji način nije obaveštavala javnost šta se dešava u predmetu nadstrešnica.
”Prošlo je više od godinu dana, nisu održali nijednu konferenciju za štampu da javnosti daju odgovore ko će i kada da odgovara. Javnost je uznemirena, a tužilaštvo ćuti sve vreme i tako pravi ‘plodno tle’ za spekulacije, medijska suđenja i medijske poternice. Na taj način je itekako uzečla učešće u obojenoj revoluciji”, rekao je Jovanov i dodao da veruje da Dolovac neće ostati na toj funkciji do kraja mandata koji joj ističe 2028. godine.
