Drugo kolo u ovoj kalendarskoj godini bilo je na rasporedu u četvrtom rangu, drugom vojvođanskom, Velika Kikinda zabeležila je još jednu pobedu, dok je Sloboda (Novi Kozarci) poražena. Velikokikinđani su slavili 77:68 protiv subotičkog SUBAK-a u Bajmoku, prvi su u grupi „A” s 11 trijumfa i porazom, a predstojećeg vikenda slobodni su. Šestoplasirana u grupi „B” Sloboda (skor 4-7), izgubila je 72:76 u „Jezeru” od novosadskog Danubiusa, a u sledećoj rundi gostovaće u Novom Bečeju, Jedinstvu.
D. P.
FOTO: KK Velika Kikinda /facebook/
Day: February 2, 2026
U Stepanovićevu, blizu Novog Sada, održano je Prvenstvo Vojvodine za kadetski uzrast, a mlade džudoke kikindskog Partizana vizirale su četiri plasmana na državni šampionat. Na vojvođanskom nadmetanju Nikola Bilić bio je prvi u kategoriji do 60kg, Filip Srejin drugi (do 66kg), a Katarina Isakov treća (do 44kg), ali treba napomeniti da ona i nije imala više protivnica od dve koje su završile ispred nje. Osim pomenutih, još je i Mia Mortvanski, u odgovarajućoj težinskoj kategoriji, podelila petu poziciju pa se i ona, shodno pravilima, kvalifikovala na Prvenstvo Srbije u Beogradu. Inače, nastupilo je upupno devet takmičara Partizana, sedam kadeta i dve pomenute kadetkinje.
Nadmetali su se i najmlađi iz kikindskog kluba, na turniru u Segedinu. U svom uzrastu i kategoriji Mladen Bubulj uzeo je u Mađarskoj zlato, a Filip Vukašinović i Teodor Zavišin bili su srebrni.
D. P.
Na svečanosti koju je upriličio Streljački savez Srbije, u Beogradu, proglašeni su najbolje strelkinje i strelci, treneri i klubovi u 2025. godini, Među dobitnicima priznanja su i članovi SD Kikinda.
Ema Cvejin najbolja je pištoljašica u uzrastu pionirki i kadetkinja, Duško Petrov drugi je najbolji senior Srbije u pucanju iz pištolja, a Jelena Tomić treća najbolja seniorka pištoljašica.
Minula godina za naše streljaštvo bila je u znaku mladih strelaca, istaknuto je na svečanosti, a tokom minule godine reprezentativci Srbije svih uzrasta, na međunarodnim takmičenjima pištoljom i puškom, osvojili su ukupno 67 medalja, od kojih 19 na Prvenstvima Evrope, po pet zlatnih i srebrnih i devet bronzanih.
D. P.
FOTO: SD Kikinda
Fudbaleri triju članova vojvođanskog „Istoka” sa šire teritorije grada Kikinde: Slobode, Crvene zvezde i Kozare, pripremaju se za nastavak sezone, a poslednji su se okupili u Novim Kozarcima, najbolje plasiranom sastavu sa severa Banata. Trener Slobode Slobodan Mitrović neće više računati na Francuskog, a iz omladinaca OFK Kikinde vratio se Pekija.
U Ruskom Selu nema igrača sa strane Vidića i Golijanina, a stižu Kockar iz velikoselske Kozare i veteran Stojanov iz OFK Kikinde.
I novi trener Kozare Branislav Bjelić, osim Kočiša iz nakovačkog Poleta, ima pridošlice iz OFK Kikinde, ali iz juniorskog pogona, u Banatsko Veliko Selo dolaze: Kondić, Plavšić, Smani i Škero, dok su otišli: Radivojac, Knežević, Jankov, Spahić, Đorić i pomenuti Kockar.
D. P.
FOTO: FK Kozara /facebook/
Kako piše portal Srpski ugao, u Švajcarskoj, mesec dana nakon požara u baru „Le Constellasion“ u Kran-Montani, u kojem je do sada stradala 41 osoba, porodice žrtava i građani izašli su na ulice – ali mirno, dostojanstveno i sa jednim zahtevom: da se istina utvrdi do kraja.
Grad Lutri kod Lozane, u kojem je živeo najveći broj stradalih, postao je centar tihog marša u znak nezadovoljstva tokom istrage, ulogom kantonalnih vlasti i propustima koji su prethodili tragediji. Na protestu se okupilo oko hiljadu ljudi – porodice i prijatelji žrtava, kao i meštani.
Redakcija portala Srpski ugao istražuje zašto je samo u Srbiji nesreća bila iskorišćena kao povod za blokade i pokušaje rušenja države, iako su Evropu nedavno pogodile dve nesreće sa znatno većim brojem žrtava, u kojima je nemar vlasti bio očigledan.
Požar u novogodišnjoj noći u Kran-Montani posebno je pogodio lokalnu zajednicu oko fudbalskog kluba FK „Lutri“. Stradalo je sedam mladih fudbalera, dok se petoro još uvek nalazi u bolnici i bori za život. Dan nakon marša, 1. februara, stigla je i najteža vest – u bolnici u Cirihu preminuo je još jedan osamnaestogodišnjak. Tako je broj žrtava porastao na 41, a ogorčenje porodica dodatno je ojačalo – ne zato što očekuju brze presude, već zato što traže jasne korake, tačne informacije i odgovornost institucija.
Sličan obrazac vidi se i u drugim evropskim zemljama. U Španiji se nedavno dogodilo nekoliko železničkih nesreća u kojima je, prema navodima, stradalo 45 ljudi. Javnost je ogorčena, pominju se i sumnje na korupciju, a proziva se i ministar saobraćaja Oskar Puente. Ipak, uprkos gnevu, nije bilo masovnih uličnih scena. Nezadovoljstvo se pre svega izražava na društvenim mrežama, dok se čekaju rezultati istraga nadležnih organa.
Kako navodi portal Srpski ugao, samo u Srbiji je tragedija iskorišćena kao povod za divljanje, paljenje, ulične tuče, napade na policiju i uništavanje tuđe imovine. Razlog tome, prema oceni redakcije, jeste činjenica da su ovakvi događaji bili spolja instruisani kao pokušaj obojene revolucije.
Dok većina Evrope mirno čeka sudske epiloge nesreća, slika iz Srbije je, kako ističe Srpski ugao, potpuno drugačija. Tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu postala je povod da prozapadna opozicija i deo NVO sektora pokušaju da krizu pretvore u politički pritisak, pomerajući fokus sa pijeteta i odgovornosti ka destabilizaciji, zaustavljanju ekonomskog rasta i pritiscima da se Srbija „prinudi“ na uvođenje sankcija Rusiji i prihvatanje spoljnopolitičkih ultimatuma.
Država Srbija i politička elita preuzele su punu političku odgovornost – ubrzo nakon nesreće podnet je niz ostavki, iako pravne i krivične odgovornosti tih pojedinaca nije bilo. Objavljena je kompletna dokumentacija vezana za rekonstrukciju nadstrešnice, čime je poslata poruka da država ništa ne krije. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić više puta je pozivao na razgovor učesnike protesta i blokada.
Nakon teških nesreća u Španiji i Švajcarskoj nije bilo nijedne ostavke, a građani tih zemalja mirno čekaju ishod istraga, poštujući porodice žrtava. Kako podseća Srpski ugao, istrage u ovako kompleksnim slučajevima mogu trajati godinama, što pokazuju primeri pada mosta u Đenovi ili tragedije na žičari u Kaprunu.
Slučaj Kaprun, u kojem je 2000. godine u Austriji stradalo 150 ljudi, uključujući veliki broj dece i turista, pokazao je da se i najteže nesreće mogu dogoditi usled spleta okolnosti. Čak ni takav zaključak istrage nije izazvao reakcije kakve su u Srbiji usledile samo nekoliko dana nakon pada nadstrešnice – što, kako navodi portal Srpski ugao, dodatno potkrepljuje tvrdnju da je tragedija kod nas politizovana i zloupotrebljena.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Marš u Lutriju pokazuje kako izgleda zrela građanska reakcija na tragediju – mirno, dostojanstveno i usmereno ka institucijama, uz očekivanje da istraga donese odgovore. Poređenje sa Srbijom otvara neprijatno, ali neophodno pitanje: zašto se kod nas svaka nesreća pretvara u okidač za politički haos, umesto u zahtev za odgovornošću? Tamo se čeka rezultat istrage, a ovde se često pravi pozornica za unapred usmerene pritiske. Društvo koje želi pravdu mora da razlikuje odgovornost od manipulacije i da ne dozvoli da tragedije postanu alat tuđih interesa.
Izvor: Srpski ugao
Hemijska industrija u Evropi već čitavu deceniju je u velikom problemu. Sve ovo vreme tokom kog Metanol ima diskontinuitet u proizvodnji, razlozi su objektivni, navode u upravi. U MSK je zaposleno 550 radnika i ovo preduzeće jedno je od tri iz petrohemijskog kompleksa koji su predviđeni za privatizaciju.
-Čak i da nam je dozvoljeno da radimo sa gubitkom, mi ne bismo imali kome da prodamo robu – istakao je Mirko Latinović, direktor MSK. – Fabrika je koncipirana tako da posle 45 dana rada ima pune skladišne kapacitete. U toku je izrada studija, koje su na liniji onima u Evropskoj uniji, i za godinu dana imaćemo povratnu informaciju kuda MSK ide. Zajedno sa kabinetom predsednika Republike Srbije i resornim Ministarstvom posvećeni smo razvojnim programima koji će obezbediti sigurnu budućnost za Metanol.
Podsetimo da je Metanol počeo sa radom 1987. godine, ali od tada do danas rad je više puta prekidan zbog visoke cene gasa kao osnovnog energenta. Kada radi ova fabrika jedan je od najvećih izvoznika. Godinama unazad traži se strateški partner, jer je vlasništvo raspodeljeno tako da 71,85 odsto kapitala pripada JP „Srbijagas“, a 24, 8 procenata je u vlasništvu republike Srbije.
Posle petomesečne pauze u pripremanju kuvane hrane za korisnike programa Narodna kuhinja, 550 korisnika iz grada ponovo će dobijati tople obroke. Zahvaljujući potpisanom ugovoru o saradnji i korišćenju kuhinje Metanolsko-sirćetnog kompleksa, između ove fabrike i Crvenog krsta, za najugroženije sugrađane ponovo će biti pripreman ručak.
Događaju je prisustvovao Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.
-Ovo je primer dobre prakse na koji način treba rešavati ozbiljan problem i kako doći do sistemskog rešenja – rekao je Miladinović. – Kada se svi udružimo nema toga što ne može da se reši. U ovoj godini Crveni krst Srbije obeležava 150 godina postojanja, a reč je o organizaciji koja je most između onih koji imaju i mogu i onih kojima su podrška i pomoć najpotrebniji.
Mirko Latinović, generalni direktor MSK dodao je da su prvi razgovori započeti avgusta prošle godine.
-Odlučili smo da prostor koji ne koristimo duže od dve decenije, a koji odgovara nameni, ustupimo gradu Kikindi i Crvenom krstu. U dogovoru sa njima uradili smo sve što je bilo neophodno da kuhinja što pre proradi. Podršku ćemo pružiti i u narednom periodu jer nam je želja da ne bude prekida u distribuciji obroka – precizirao je Latinović.
Ugovor je potpisan na 11 meseci, sa mogućnošću da se produži. U MSK je zaposleno 550 radnika i ovo preduzeće jedno je od tri preduzeća iz petrohemijskog kompleksa i predviđeno je a privatizaciju.
-Po završetku ove godine, obnovićemo ugovor o zakupu. Ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti na vreme ćemo obavestiti sve nadležne službe kako bi iznašli novo rešenje, a da ne dođe do prekida u snabdevanju korisnika Narodne kuhinje – zaključio je Mirko Latinović.
Pored 550 kuvanih obroka, obezbeđuje se i 435 lanč paketa za korisnike Narodne kuhinje u selima, napomenuo je gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Za sve vreme, dok nije bilo kuhinje, i korisnici u gradu dobijali su lanč pakete sa osnovnim životnim namirnicama. Kuhinja, koja je bila u nekadašnjem Domu učenika, morala je da se izmesti jer u ovom objektu počinju radovi koji će doprineti proširenju kapaciteta Gerontološkog centra. Tražeći novi objekat, cilj nam je bio da to bude prostor koji će u potpunosti odgovarati standardima i koji će nam dugo služiti. Pronašli smo ga u Metanolu i sada je potpisivanjem ugovora to i ozvaničeno – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta precizirala je da distribucija kuvanih obroka počinje sutra, 3. februara:
-Mobilni distributivni punktovi ostaju u ulicama Hajduk Veljkovoj, Rade Trnića i u Mikronaselju. Hrana će se distribuirati i u Crvenom krstu, a tople obroke sa hlebom korisnici će moći da preuzmu od 10 do 11 sati. Grad je obezbedio blizu 20 miliona dinara, a Crveni krst Srbije deset artikala za funkcionisanje Narodne kuhinje.
Kuhinju je opremio Metanol, a lokalna samouprava i Crveni krst plaćaće iznajmljivanje prostora. Učestvovala je i fabrika „Toza Marković“ koja je donirala 150 kvadrata pločica.
A.Đ.
Kulturni centar Kikinda organizuje koncert „Tamburom kroz svet i film“ u izvođenju Gradskog tamburaškog orkestra „Branko Radičević“ iz Rume. Nastup će biti održan u Narodnom pozorištu Kikinda u četvrtak, 5. februara, sa početkom u 19.30 časova, a ulaz je slobodan.
Publiku očekuje veče posvećeno melodijama filmske muzike i kompozicijama inspirisanim različitim muzičkim tradicijama, u izvođenju tamburaškog orkestra koji neguje spoj tradicionalnog zvuka i savremenog izraza.
Koncert se realizuje pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Grada Kikinde.
Organizatori pozivaju sugrađane da prisustvuju muzičkoj večeri u pozorišnom ambijentu i uživaju u repertoaru koji povezuje tamburu sa temama iz sveta filma i različitih žanrova.
T. D.
Kikindsko Narodno pozorište objavilo je repertoar za februar 2026. godine. Tokom meseca biće izvedeno sedam predstava različitih žanrova, a sve projekcije zakazane su u večernjem terminu od 20 časova.
Prva predstava očekuje nas već u utorak, 3. februara, pod nazivom „Savršen partner“ Mira Gavrana, u režiji Tijane Vasić.
U subotu, 7. februara, na programu je komad „Srbija all inclusive“ Vladimira Đurđevića, u režiji Marka Misirače.
Utorak, 10. februara, rezervisan je za predstavu „Džepovi puni kamenja“ Meri Džons, koju režira Rastislav Ćopić.
Sredinom meseca, u subotu, 14. februara, biće izvedeno „Ljubavno pismo“ autora Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića, u režiji Dragana Ostojića.
Sledi predstava „Kovači“ Miloša Nikolića, u režiji Tijane Vasić, zakazana za subotu, 21. februar.
U utorak, 24. februara, publika će moći da pogleda „Smrt čoveka na Balkanu“ Miroslava Momčilovića, u njegovoj režiji.
Repertoar se zatvara u subotu, 28. februara, predstavom „Heroj nacije“ Ivana M. Lalića, u režiji Dajane Josipović.
T. D.
Kikinda je jutro dočekala prekrivena tankim belim prekrivačem. Iako slab sneg provejava satima, ne zadržava se na putevima i pešačkim stazama.
Iz Zimske službe javljaju da nikakve intervencije nisu bile potrebne. U popodnevnim časovima očekuju se temperature iznad nule što će sprečiti pojavu poledice na putevima.
T. D.